TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI: BELI ANĐEO

SLUČAJNI SUSRET BELOG ANĐELA U MORAČI

ON
Autobus je bio pun mirisa tek nabranog svežeg bosiljka, koje su žene držale u rukama, a koji je ispunjavao moje srce, uzdrtalo od uzbuđenja pred još jednim susretom sa velikim svetiteljem Ostroškim. Još jedino je moje srce moglo da podrhtava, za razliku od tela koga sam jedva osećao, čudno utrnulog, kao da više nije bilo moje, uprkos mojim neviđenim mukama da u njega vratim život koga sam, čini mi se, davno izgubio. Nekakvo čudo je učinilo da ponovo vratim pokret telu, bar delimično, progovorim i vratim u sebi bar mogućnost izražavanja mojih slutnji i nadanja...

ONA
Autobus je bio pun mirisa svežeg bosiljka, koji su te izgubljene žene držale u rukama, više iz nemoći sopstvene, nego što su uopšte mogle osetiti sopstveni unutrašnjeg mir koji su negde, davno, izgubile. Taj jak miris, koga sam inače mnogo volela, pomešan sa mirisom nekog čudnog zadaha, činilo mi, se raspolućenosti svih nas, ovog puta mi je izazivao nepodnošljivost uzburkanih emocija i nekakvu težinu u stomaku koja me je uznemiravala. Osećala sam kao da mi u ovom autobusu nije bilo mesto, kao da sam stranac među svojim sugrađanima, nepoželjni svedok religioznog opijuma koga nisam želela da osetim. Hodoćašće na Ostrog. Nisam ni slutila da ću biti jedina koja ne zna gde je krenula, I istovremeno jedina koja kao da zna gde je krenula...

Kompletan tekst možete pročitati na lokaciji TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI: BELI ANĐEO.

Znakovi

Nekada pomisliš da umeš da čitaš znakove pored puta. Ništa se ne dešava slučajno i slučajne interakcije među ljudima uvek izrode nešto novo iz tebe i iz njih. Ona je potpuno en passant rekla da bi volela da ima jednu priču u svojoj kolekciji. Ta priča je deo različitih zbirki i nalazi se u knjigama koje su davno izdate od sada već nepostojećih izdavača. Dakle, imaju je: oni sa čijih polica sija ili skuplja prašinu, prodavci knjiga i kolekcionari koji sebe nazivaju antikvarima naspram knjiga koje svakako nisu antikvarne. No, to su bile putanje gde su mogla da se potraže vrata u zidu. Komunikacija sa prodavcem je bila nadahnuta. Najednom i više od toga. Jedeš puža sa sitno seckanim telećim mesom u pekari Ključ i stiže ti poruka od koje ti kreću suze radosti na oči: "Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne." (Opomena - M. Antić). Počinje razmena, naravno, putem reči, nekih najfinijih i najtananijih osećanja. Ti si u "ofanzivi", on u "defanzivi". Stvar temperamenata i stvar nazovi pristojnosti od koje često ume da ispadne skoro ništa. Presporo za tvoj ukus i preodmereno, ali znaš da je to iz potrebe da ne bude pogrešnih tumačenja. Vidiš kako predeš niti mreže, i predeš, a on je ni tamo ni ovde. Negde između. Sebe i ko zna koga ili čega. Nakon kratkog dopisivanja mereno u satima i danima, ali ne i po intenzitetu napisanog, pruženog i primljenog, konačno, njemu nije jasno čime je on zaslužio tvoju bezgraničnu pažnju. Bez znaka pitanja. Ne daješ odgovor. To se oseća ili ne oseća, nema tu mesta objašnjenjima. Svako sebi objašnjava. Zemlja slepih je odgovor ili jedan od mogućih odgovora, a nije ni bez razloga upućen na njegovu adresu stih: "Pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam..." U zdravlje svim namernim susretima koji su okosnice unutrašnjeg rasta i razvoja. On sa podignutom ručnom tek prelazi dug put. Uvek ima dalje, ali sve zavisi od svakoga od nas pojedinačno. Tek onda kada ogoljeni pred sobom gledamo u sebe, onda i vidimo zašto (uzrok) i zato (posledicu), odakle dolazimo i gde idemo...

Leb i Sol - Čuvam noć od budnih

In Memoriam: Šaban Bajramović (16.4.1936.-8.6.2008.)

Na današnji dan navršava se tačno 3 godine kako je preminuo Šaban Bajramović.

Oko čega je bilo ko u javnosti pomenuo njega i njegova dela (preko 700 kompozicija) za svo ovo vreme, kao i pre toga? Pomenuli su ga povodom tužnog preganjanja oko davanja njegovog imena ulici u Nišu i skrnavljenja njegovog spomenika. Otprilike, to je sve. I kako mu ova država dade penziju na jedvite jade, jedva da je poživeo još nekoliko meseci.

Veliki je umetnik Šaban bio, i biće. Zato, ima nas koji ga pamtimo i sećamo ga se uvek i uvek. :)

Počivaj u miru Šabane Bajramoviću!

Najlepši san

U snu
Vidim sebe...
Ja stojim
Oko mene
Moj život
U svim oblicima
Ruši se
Nestaje.

Ceo svet
Ruši se...
Sve odlazi
Nestaje...

Posmatram
Mirno
Smejem se
I kažem:
"Ono što
Nije moje
To niko
Ne može
Ni da mi oduzme,
A ono
Što je moje
To je samo
Bila moja iluzija
Da bilo šta
Posedujem."

Sada sam slobodna.


Ekatarina Velika - Kao da je bilo nekad (LIVE)

Vizantija

Skini svoje teške ruke
Sa moga vrata...

Oči ti ne vidim,
Duša ti je stegnuta...

Bremena i vremena uvek ima,
Ali ovo prvo nije moje.

Gorom gorim gore,
Morem gorim gore...

Beše utvrđenje kameno,
Na njemu kula,
Zvonik gvozdeni

I u njemu vila...

I u njemu sila.
I u njemu veštica.
I u njemu svetica.

Spaljena.

Onda je bila vladarka
U doba vizantijskog carstva.
I svog cara je imala.

I  ugasila se...

Radomir Mihailović Točak - Ukor


Branko Radičević: Ukor
Gde si dušo, gde si 'rano!

Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja osta' sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?!

Šareno sjajno proleće

Dragi moji drugari, nadam se da će vam se dopasti fotografije koje sam sa velikim uživanjem uslikala i pažljivo odabrala sa nešto veće gomilice. :)

Muzička kompozicija koju ćete čuti je: Anon. - Romance aus Jeux Interdits (Verbotene Liebe).

Uživajte! :)

U Škripcu: Siđi do reke

Sećate li se ove grupe i ove pesme? Ja sam i njih i ovu pesmu gotivila.

Čudna je ovo noć, čudan sam sam sebi
Treba mi nešto toplo, tvoje ruke na meni.

Hladno je zvezdama, suviše su same
Moje ruke traže te, noćima su hladne.

Siđi do reke, večeras i ja sam dole
Siđi do reke, lepše je sve u dvoje.