Saznanje bez saznanja

(Drama jednočinka sa prologom i epilogom)

PROLOG:

KLICA

(Radnja se dešava u biblioteci, u mirnoj, prohladnoj i utešnoj atmosferi sa tri lika učesnika)

Mlada devojka
(oduševljeno prilazi hrpi stripova i uzima podebelu ukoričenu knjigu o životinjama, seda na klupu)

Žena
(sedi na klupi već neko vreme i čita stripove)

Starac
(seda na fotelju između mlade devojke i žene i u rukama drži praktikum EDCL 4.0, modul 5)

Mlada devojka
(lista, lista, lista, gleda, gleda, gleda, udubljena...)

Žena
(povremeno ode do polica sa knjigama nasuprot klupi, uzme knjigu, pa se vrati da je pregleda, i to više puta)

Starac
(u međuvremenu je uzeo da prelista knjigu Čovek koji je suviše znao)

Mlada devojka
(posle dužeg listanja i gledanja vraća knjigu strip na policu i odlazi)

Žena
(konstatuje njen odlazak, kratko vreme pregleda knjige, odabira šta će da pozajmi i kreće ka izlazu)

Starac
(udobno leži u fotelji)

PRVI I POSLEDNJI ČIN:

MOĆ PERCEPCIJE

(Kakve?)

M. devojka: Izvinite, da niste možda videli moje naočare za sunce?

Žena: Ne, nisam - sve osvrćući se levo i desno i tražeći ih pogledom.

M. devojka: Evo, da, baš ovde na ovoj polici u kojoj su stripovi sam ih ostavila.

Žena: Kažem Vam, ne znam. Koliko se sećam niste imali naočare kada ste ušli.

M. devojka: Znam da jesam.

Žena: Da li ste proverili Vašu tašnu? Da ih niste ostavili na nekom drugom mestu?

M. devojka: Evo, sve sam proverila, preturila tašnu i nigde ih nema.

Žena: Pogledajte bolje, možda su Vam se negde zaturile.

(mlada devojka ispitivačko procenjivačko potcenjivački gleda u ženu)

Žena: Da ne mislite možda da sam Vam ja ukrala naočare?

M. devojka: (gleda, kani se, gleda, kani se...) Mislim, tj. ne isključujem tu mogućnost. To su ipak brendirane naočare. (?!?!?)

Žena: Zanimljivo. Kako mislite da dokažete tu Vašu sumnju?

M. devojka: Pa, zamoliću Vas da mi pokažete sadržaj Vaše torbice.

Žena: Šalite se?

M. devojka: Ne, ne šalim se.

Žena: Pokajaćete se.

M. devojka: Vi blefirate.

Žena: Ne.

M. devojka: Ovde, znate, postoje i zaposleni i obezbeđenje.

Žena: Pretite mi?

M. devojka. Konstatujem.

Žena: I šta ćete sada da preduzmete?

M. devojka: Ispričaću zaposlenima i obezbeđenju šta se desilo (?!) i reći ću im da Vas pretresu.

Žena: Dogovoreno. Ali morate pre toga da mi obećate nešto, da napišete i da potpišete, plus 2 svedoka po Vašem izboru. Ako kod mene nema Vaših naočara, onda ću ja uzeti crni krejon i na Vašem čelu napisati: "Ja sam guska!". Nakon toga, Vi ćete zajedno sa mnom prošetati centralnom gradskom ulicom.

M. devojka: U, to mi se nimalo ne dopada. Veoma ste drski i samouvereni. A šta ako moje naočare nisu kod Vas?

Žena: Vaša sumnja, Vaša odluka. Ponudu imate.

M. devojka: Ipak mislim da sam ih možda negde i usput zagubila. Zaista nisam sigurna. Odnosno nisam toliko sigurna da ste mi Vi ukrali naočare.

Žena: Znači, ništa od pretresanja i ponude. U redu. Prijatan dan Vam želim!

M. devojka: Matirali ste me u nekoliko poteza, a da ja i dalje nisam sigurna da li su naočare kod Vas.

EPILOG:

Starac je neprimetno izašao iz biblioteke, a par sveže pribavljenih sunčanih naočara mu je pomogao da odbrani svoje oči od neprijatno jakog letnjeg sunca.

Bijelo Dugme - Šta bi dao da si na mom mjestu