Noćas beše divna zvezdana noć i crvčci što predu po njoj. Kao što je i sada. I beše prijatna svežina posle onih talasa gromoglasne grmljavine i ljute kiše koja se ispadala pošteno i ostavila nam visoku vlažnost vazduha za poštenu dušegupku.
Rešim ja u formalno i normalno bi bilo da kažem - "gluvo" doba noći da rasprostrem svoju ambalažu da se revitalizuje. Taman što sam je stavila u horizontalni položaj, kad u mojim ušima počinju da se igraju zvuci sviraca tipa ružičastvene produkcije i šire od toga. Staklašca na oknima se zatresu vibrantno, kao kad snajka drmne sisićima u kolu ili momče mlado ili staro kad joj na sec stisne šaku, u ritmu namignutog oka ispod kicoški zasmejanog brka.
Što bi rekli ovi visokoparno kofeinom nadrukani Guaranaci, sledi meni - No Sleep! O, da. Kako mi se prozor ne zatvara, zbog pomenute gušodupke, reših da malo poslušam repertoar tj. izvođače. I ne samo to, nego su me zapravo zanimale reakcije, tj. šta je to što zapravo najviše uspaljuje ljude, rekla bih mlade mužjake, tj. na šta vrište ko slavujibez promuklih glasnih žica.
Vidim, Džej i njegova Nedelja, onako, osrednje se kotira, ne izaziva nikakvu naročitu patos emociju. Izređaše se ti neki, jebem li ih koji su, nisam prepoznala, ali i dalje ništa naročito. Tek uočavam blago zagrevanje pomenutih mužjačkih pretećih vokala na pesmu Ljube Aličića Ti ne ličiš ni na jednu. Pomislih, dobro je, nije da je naslov pesme Ti ne ličiš ni na šta, pa da se vređaju ženskinje. I onda, ljudi moji, što bih ja rekla, kolektivno omladinsko svršavanje na pesmu Crna ženo, prokleta bila u izvedbi Željka Šašića. Samo nije u valjda originalnoj ciganskoj verziji od Ajnura Serbezovskog koja je u stvari najbolja. Elem, to strmoglavljivanje u sevdah, to arlaukanje, ama odistinsko kolektivno ludilo. Naročito ono - AAAAAAAAA... Uf, da se smrzneš. Još nagarili one basove, pojačali ionako prejak zvuk. Znači, ono, patnja, tuga, očaj, samodestrukcija, i sva ta lepa i prijatna osećanja iz srpskog genetskog koda. Eh, te žene prokletnice što sirotim mužjacima živote pouništavaše, hahahaha.
Pomislim ja, ma neka ide život, dajte bre pesmu i za mene, opevajte mi oči, kad mi već kose ruse i vižljasto telo niste. I ispuni mi se muzička želja...
Nisam spavala noćas, ali sam se dobro provela. Kao i uvek.
PMS: Punu set listu sastavljam na zahtev zainteresovanih, cccccccccc. Da se ne obrukate na BG splavovima. :D
Rešim ja u formalno i normalno bi bilo da kažem - "gluvo" doba noći da rasprostrem svoju ambalažu da se revitalizuje. Taman što sam je stavila u horizontalni položaj, kad u mojim ušima počinju da se igraju zvuci sviraca tipa ružičastvene produkcije i šire od toga. Staklašca na oknima se zatresu vibrantno, kao kad snajka drmne sisićima u kolu ili momče mlado ili staro kad joj na sec stisne šaku, u ritmu namignutog oka ispod kicoški zasmejanog brka.
Što bi rekli ovi visokoparno kofeinom nadrukani Guaranaci, sledi meni - No Sleep! O, da. Kako mi se prozor ne zatvara, zbog pomenute gušodupke, reših da malo poslušam repertoar tj. izvođače. I ne samo to, nego su me zapravo zanimale reakcije, tj. šta je to što zapravo najviše uspaljuje ljude, rekla bih mlade mužjake, tj. na šta vrište ko slavuji
Vidim, Džej i njegova Nedelja, onako, osrednje se kotira, ne izaziva nikakvu naročitu patos emociju. Izređaše se ti neki, jebem li ih koji su, nisam prepoznala, ali i dalje ništa naročito. Tek uočavam blago zagrevanje pomenutih mužjačkih pretećih vokala na pesmu Ljube Aličića Ti ne ličiš ni na jednu. Pomislih, dobro je, nije da je naslov pesme Ti ne ličiš ni na šta, pa da se vređaju ženskinje. I onda, ljudi moji, što bih ja rekla, kolektivno omladinsko svršavanje na pesmu Crna ženo, prokleta bila u izvedbi Željka Šašića. Samo nije u valjda originalnoj ciganskoj verziji od Ajnura Serbezovskog koja je u stvari najbolja. Elem, to strmoglavljivanje u sevdah, to arlaukanje, ama odistinsko kolektivno ludilo. Naročito ono - AAAAAAAAA... Uf, da se smrzneš. Još nagarili one basove, pojačali ionako prejak zvuk. Znači, ono, patnja, tuga, očaj, samodestrukcija, i sva ta lepa i prijatna osećanja iz srpskog genetskog koda. Eh, te žene prokletnice što sirotim mužjacima živote pouništavaše, hahahaha.
Pomislim ja, ma neka ide život, dajte bre pesmu i za mene, opevajte mi oči, kad mi već kose ruse i vižljasto telo niste. I ispuni mi se muzička želja...
Nisam spavala noćas, ali sam se dobro provela. Kao i uvek.
PMS: Punu set listu sastavljam na zahtev zainteresovanih, cccccccccc. Da se ne obrukate na BG splavovima. :D
Uh! Prica kao prica... dobro napisana. citam... bilo je inspiracije:)
ReplyDeleteALI!!! ne ljuti se ako me sledeci put na ovakve zvuke ne budes videla na blogu.... uh! strasno!!! Pojedinacno bih i podnela neki stih, ali kolektivna agresija na moje nejake usi tera me da beeegaaam glavom bez obzira:)))
@Тајnа
ReplyDeleteNaravno, inspiracija je tu uvek, samo čeka da me zaskoči. ;)
Pa, vidiš, svakome prema volji. Kome se ne otvaraju linkovi, može da uživa i u samim nazivima pesama. :) A štimung se valjao dočarati nekako.
Nedelje se sećam, ali ovu Željkovu sam zaboravila, baš bre da se smrzneš. Nego pogodiše li te s pesmom? :)))
ReplyDelete@Charolija
ReplyDeleteKako nisu, da citiram deo naziva pesme Džonija Štulića - pogodila me je "ravno u dupe". ;P
@ Retka Zverka
ReplyDelete:)))
samodasetimenineljutis... nevolemtajzvuk!
@Тајnа
ReplyDeleteEto, i složismo se da isto ne volimo.