Miloje i ja

Pošto više ne radim (osim za slavu) nego što radim (za pare), iznova se vraćam da osvežim statistiku nezaposlenih lica koja se evidentiraju u Nacionalnoj službi za zabušavanje i zajebavanje.

Tako su oni meni zakazali pre desetak dana stručno konsultovanje sa stručnim licem ili ti savetnikom za zapošljavanje, što je imalo za cilj da unapredi moju poziciju na tržištu snage robova. Mislim, ne teraju oni uopšte tebe da se javiš u to vreme kad su ti zakazali, osim ako ne slomiješ glavu u međuvremenu ili te ne zvekne neki drogirani vozač, što vozi besnu makinu. Ako nemaš opravdanje što se nisi javio/la, onda te brišu sa evidencije narednih 6 meseci. Tak'a su pravila igre i tako se inače u Srbiji (statistički) rešava problem zaposlenosti.

Elem, došla ja na vreme, kao i uvek, normalno, prvo me poslali u pogrešnu sobu i tamo neke dve dromfulje džakaju i preživaju. Dadoh radnu knjižicu i plavi kurton, pardon, karton i kaže ona meni: "A, Vi, šta ste po zanimanju?" Ja je gledam, mislim se, idi bre u pizdu materinu i kažem joj: "Pa piše u radnoj knjižici." Jebiga, ona popizdela, jer nije ona od mene tražila da se zamara i gleda u radnu knjižicu. Vidim, ne joj se dojmim, a ni ona meni. I kaže mi: "Znate šta, pogrešno su Vas uputili, to je kod kolege Miloja, on je inače tu sad na zameni, u sobi toj i toj." I tako se pozdravismo i ja odoh kod Miloja.

Stižem ispred sobe, kucam na vrata, hvatam se energično za kvaku, ulazim i kažem: "Dobar dan Miloje, ja imam zakazan razgovor kod Vas sad u 10:00." Jebote, iznenađenje, čovek me je očekivao. Lepo. Profesionalno. I sad odma' počelo trkeljisanje sa podacima. Da proverimo fakultet, poslednje radno mesto, šta ste radili, adresa, brojevi telefona su validni, kućni, mobilni, je l' tako?" "Sve je ko što piše, Miloje, ništa ne brinite."

I reče: "Da li ste popunili ovaj Upitnik?" A ja znam na šta misli, al' baš i ne moram da znam i baš me boli kurac da popunjavam Upitnik. I ja kao: "Jesam, jesam..." On meni: "Mislim, sad." Ja njemu: "A sada nisam, ranije sam. Kaže: "E, pa moraćete i sad." Mislim se, to ćeš tek da vidiš.

I sad, da se Miloje meni predstavi: "Evo ovako, da ja Vama kažem kako ja radim. Ja sam ranije zvao ljude, kad se pojavi neko radno mesto, ali to više ne radim (ja klimam glavom i trepćem). Ja sam shvatio da od tog posla nema ništa (ja klimam glavom i trepćem). Mislim, ovde razni ljudi dolaze i ljudi su iz raznih razloga na evidenciji (ja klimam glavom). Sve se zasniva na Vašem ličnom angažmanu (ja klimam glavom i trepćem). I ja ću sada Vama da odštampam sve što imam ovde u bazi podataka. Ponudu ja neću da sortiram, znači sve što ima, a i nema baš nešto, al' dobro. (ja klimam glavom i trepćem) Vi to možete da pogledate i da mi kažete da li ste zainteresovani za nešto, pa ako jeste da Vam dam broj telefona. (ja klimam glavom i trepćem)"

E, konačno nešto i ja da kažem: "E, pa Miloje, lepo ste Vi meni to izneli, ja se slažem sa Vama. Mene pravo da Vam kažem zanima kako ja da se zaposlim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ono, siguran posao, nije neka lova, ali nije loše, je li?"

Kaže Miloje meni: "Pa teško." I krenem ja: "Pa kako ste se Vi zaposlili ovde?"

"Pa, znate to je bilo prvo neko volontiranje, pa kao pripravnik, ono za ljude do 30 godina." Mislim se, jes kur moj, a ti stariji od mene garant. Baš si ti imao manje od 30 godina pre 2-3 godine, al' ajde, bi mi nezgodno (tek se upoznajemo) da mu tražim ličnu kartu, mada, fakat, što da mu ne tražim, kad on ima sve moje podatke.

I sad će meni Miloje: "Znate, ne ide to tako lako za posao, mora da Vam neko bude baš blizak da bi nešto učinio za Vas."

I tu ja počnem da vrištim od smeha i 'ladno kažem: "Mislite, ono cash, coitus i ta priča?"

I sad vidim čoveku neprijatno, izgleda da ovakve budale kao što sam ja ne svraćaju svaki dan.

"Pa, mislim, sad Vi baš onako."

"Tako ja to, odma' prevodim na svoj jezik, nemojte Vi to pogrešno da shvatite."

"Dobro, eto, ja sam Vam dao ponudu (sad već misli na onaj listing radnih mesta kafe-kuvarica, viljuškarista, pedikira, fizičkih radnika i sl.), pa Vi razmislite, pa mi recite, a možete i odmah. Da li Vam nešto odgovara?"

"Ne, ne odgovara mi."

"Eto, sad smo se upoznali, pa Vi navratite, recimo jednom nedeljno."

"Dobro, je l' onako samo da banem ili da Vas zvrcnem telefonom pre toga?"

"Samo Vi dođite kad hoćete. Tu sam ja. (i onda da ispadne duhovit)  Ali nemojte pre 8 ujutru i posle 2 popodne."

Ja se blagougodno smeškam i kažem: "E, Miloje, a ja baš mislila da dođem u 5 ujutru, takav mi bioritam."

I tako smo se Miloje i ja upoznali i fino proćaskali.

P. S. Razlozi zbog kojih sam na evidenciji su povlastica za prevoz i to da mogu da uzmem potvrdu da plaćam komunalije 50% niže od regularne cene. Naravno, i to, što smatram da svi koji su nezaposleni ili rade na crno treba da budu tamo iz razloga da bi se videlo koliko je katastrofalno malo ljudi koji su zaposleni, kojima se uplaćuju doprinosi i koji primaju zarade.