Friday, 8 October 2010

Zapisi

Nedelja uveče. On odlazi. I neće se vratiti. Iako to drugačije zvuči. Pratiš ga na autobusku stanicu. Do izlaska iz kuće nisi znala kako se osećaš. Da li uopšte osećaš. I loše ti je. Ne znaš zašto. Steže te nešto u grudima. Plitko disanje. Ne možeš da dišeš. Muka ti je. Loše ti je. Ali ne pričaš o tome. Jer, među vama je bilo sve neizrečeno. I tako je ostalo. Tih reči se najviše sećaš. Reči koje nikada nisi čula. Možda nije bilo ništa ni da se kaže. Mislila si da će ti drmusanje tramvajem odagnati muku. Ali nije. Ali nisi pričala o tome. Kupio je kartu za povratak kući. Ostalo je vreme do polaska da se potroši. To su oni minuti pred rastanak. Kada sve izgleda usiljeno. I jeste. I kada možeš da stojiš kao zarobljenik sa druge strane ograde ili da sedneš u bircuz i da popiješ piće. I seli ste da popijete piće. Ambijent odgovara atmosferi. Atmosfera je samrtna. Atmosfera je nikakva. Dolazi konobar, ko da je sad siš'o s planinčine, i tako i priča. Naručujete neke falš sokove i pričate falš priče. Jer, tako lakše je. Da li je? Pijete sokove iz musavih čaša. I vi ste musavi, nejasni. Znaš da nema dalje. Znaš. Ali ne znaš koliko te to što nema dalje jebe. Ili znaš? Ili misliš da znaš? Ili osećaš to? Naravno da osećaš. Sve vreme ti je loše. Ali ne pričaš o tome. Jer nemaš šta da kažeš. Sve je oročeno. Čak i vreme do njegovog odlaska. Znaš da se više nećete videti. Iako to ne izgleda tako. Ali ti to osećaš. Osećaš da sada ide da se više nikada ne bi vratio. Neka ide. Tako je najbolje. Svako treba da uradi ono što oseća. A šta si ti osećala tada? Više se i ne sećaš ili ne želiš da se sećaš? Kao da si presekla nožem, oštro, resko, trenutak koji je ostao neproživljen. Nikada nisi volela taj osećaj, gde neko odlazi, a ti ostaješ. Možda bi ti bilo lakše da je obrnuto?! Možda i ne bi. Kome je teže? Ima li merne jedinice? Da li onome ko odlazi ili onome ko ostaje? Ili je to potpuno isto, kada se uloge zamene?! A to je lako izvodljivo. I ti si jednom otišla. Tada ti je površno posmatrano izgledalo drugačije. A nije bilo tako. Bilo je isto. Sada hodaš u "svojim cipelama", iako to možda nisu "tvoje cipele". I ne sećaš se sada o čemu ste pričali. Verovatno to nije ni važno. To su bila neka opšta mesta. Mesta koja nemaju veze sa tobom. Sa njim. Sa nama? Nama - je bila servirana i dobro progutana neistina koja nikada nije postojala. Ali obmana je bila dobra. I bila je potrebna. O, da, štaviše, dobrodošla! Sada kada nema obmane, šta je ostalo? Ostale su te iste neizrečene reči. Reči od kojih ti je muka. Možda je dobro što su ostale neizrečene. Možda i nije. Nekad si volela da sve bude izrečeno. Sada prednost daješ proživljenom. Da li si proživela? Da li si doživela? I šta ti je ostalo? Ništa... Mašeš ti njemu, maše on tebi iza onih odvratnih rešetki. Odlazi. Odlaziš. Odlazite.

18 comments:

  1. Finu dinamiku ti ima ova priča, čita se u dahu.

    ReplyDelete
  2. @Amarilis, da li misliš da kratke rečenice imaju uticaja na čitanje u dahu? Probala sam da pročitam priču naglas nekoliko puta i uvek zvuči drugačije. Zavisi koliko je emotivno intoniraš u određenim segmentima. Ima nečeg u čitanju naglas. :)

    ReplyDelete
  3. Дефинитивно кратке реченице утичу на динамику и терају те да читаш даље. Кад су дугачке реченице у питању, понекад може бити проблем повезати све што је речено, што уме да замори. Кратке реченице су јасне, а опет те терају да читаш даље јер увек имаш осећај да ћеш пропустити оно најбитније. Ако се уз то користи и градацијски поступак, текст је пун погодак, као овај твој сада :)

    П.С. Ја нисам Амарилис и нико ме ништа није питао...

    ReplyDelete
  4. Hvala ti ToMCee. :) Nema veze što te niko ništa nije pitao. Drago mi je da si napisao šta si napisao. Inače ne bi bilo mogućnosti komentarisanja. ;)

    ReplyDelete
  5. Evo i Amarilis, hvala ToMCee, valjda sam dobro napisala ime. Sve je rečeno, imaš sjajnu dinamiku u ovoj priči, totalno nov feeling i način pisanja, koji je super legao uz temu. Ne znam za glasno čitanje, mene je priča ponela, pa sam posle malo razmišljala o formi.

    ReplyDelete
  6. Ovo nešto autobiografski?

    Odlično napisano,a slažem se i za kratke rečenice da daju drugačiji ton priči.

    Ha,ha za Milkov komentar!

    ReplyDelete
  7. Hej, Zverčice, odlično napisana priča! Ja nisam stručnjak za komentarisanje, ali osećam je kao fin unutrašnji dijalog (sami sebi kažemo otvoreno sve, uglavnom ;)) u formi zapisa. Volela bih da i ja mogu pisati i baratati kratkim rečenicama u prozi. One, u pravu ste, daju dinamičnost tekstu. Nije bitno da li je zapis autobiografski ili ne, važno je da smo ga osetili kao iskreno napisan tekst o raznim dilemama jednog aktera priče u trenutku kada njegova, inače slaba, ljubavna veza puca. Sviđam :)

    ReplyDelete
  8. @Milko, znači ne sviđam ti se više? ;)

    @Kajzeru, ovo su romansirani autobiografski fragmenti. :)

    @Emo, zahvaljem se na sviđanju. Dobro, de, ne moraš da budeš stručnjak. Gle ti nje, a tol'ko toga dobrog već napisala. :)

    ReplyDelete
  9. Zverko, ti se meni uvijek svidjaš, samo mi se romantika ne svidja, jbg ;)

    ReplyDelete
  10. Ama, jasno, ti si dečko u najboljim godina, smaraćeš se sa romantikom kad zakaže hidraulika. :P

    ReplyDelete
  11. Meni se takođe sviđa kako je napisano, ali ne i šta je napisano, jer ponavljam - ne lepi što se odlepljiva, što reče premudra mi baba. Ako će d' ide, ni ne treba ti. Mi komplikujemo jednostavne stvari. Ti si sve što žena treba da bude, i znam da to ne teši, ali ni ne treba. Ne treba da trošiš svoje kvalitete na nekvalitetne ljudove. Zato ih bacaj. I ne traži nekog ko će da te voli. Zezaj se i igraj, kad već imaš samo jedan život a u klinac što ćeš da ga trošiš na luzere. Napiči se i idi vataj nešto za seks šemu. Bar ti prođe vreme dok ne nabasaš na nekog finog.

    A ako ovo veze nema sa tobom i tvojom prošlošću, kojoj si se iz dosade vratila, onda se izvinjavam.

    Hvala.

    Doviđenja.

    :)))

    ReplyDelete
  12. @Džidžo, sunašce malo... trep, trep, trep. Hvala babi (da mi zakažaš konsultacije) i tebi (što baba kroz tebe mudro zbori). :) I hvala ti za mišljenje (a ako ustreba, nadam se i preporuku) da sam snajka (baš i ne radodajka) na svom mestu. :) Kako stvari stoje i ovi saveti kazuju, moraću da se odam razvratu i bludu. A za ljubav, 'beš je, još usput i na kocku da se bacim i milina. ;)

    ReplyDelete
  13. Slažem se, tekst ima dinamiku i čita se u dahu. Nego, jel' ode u zatvor? Gde ode? :)

    ReplyDelete
  14. @JQ (dobro da nije JK ;), je l' da psujem il' da budem fina kao i obično? :)

    ReplyDelete
  15. Ne volim baš nešto i da pišem, ali me je ovo pogodilo.

    Tužna priča, lijepo napisana.

    Tako nešto je se meni dogodilo. U mojoj priči ja sam taj omraženi i odlazeći elemenat.

    Odlazio sam svjestan da sam star za bajke i da te bajke uopšte i ne postoje. Odlazio sam prazan. Tup. Bespomoćan da bilo šta promijenim. Bolno svjestan gubitka.

    ReplyDelete
  16. @Mirko, život ide dalje. Glavu gore! Ne osvrći se u prošlost. Tamo nema ničega od čega će ti biti bolje i što će ti bilo čemu koristiti sada i ubuduće.

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...