Intervju sa anonimusom

Dakle, vi tvrdite da je svo ovo svekoliko blogersko prepucavanje u stvari samo skretanje pažnje sa mnogo važnijih problema?

- Kao anonimac dozvoliću sebi slobodu da iznesem sledeća opažanja. Znate, meni ide na onaj što ga nemam mnogo toga. Ako ćemo da se osvrnemo na samoproklamovane VIP blogere koji su zastupljeni u našem najvećem „građanskom“ mainstream medijskom etru sa nacionalnom TV frekvencijom, sa velikom verovatnoćom Vam tvrdim da to niko ne bi ni čitao da se oni ekskomuniciraju iz svog geta. No, kako „ruka ruku mije“, ta zajednica je u stvari odličan prikaz jednobraznosti, jednoumlja i mlevenja žita na jednu te istu vodenicu. To za mene jeste problem.

Da li ste se na pomenutoj mainstream lokaciji uključivali sa komentarima i kakva su Vaša iskustva?

- Vidite, nisam. Ali to ima svoj istorijat. Na forum koji postoji na tom portalu nikada nisam uspela da se registrujem da ostavim bilo kakav komentar, jer ne znam po kom kriterijumu su „stručnjaci“ odlučili da ne treba da se registrujem, odnosno da mi i ne dozvole mogućnost registracije. Ko je to pokušao, bez obzira da li jeste ili nije uspeo, zna da oni tamo traže da im ostavite mail adresu (koja nikako ne sme biti sa Yahoo-a, Google-a ili nekog drugog web servisa, već isključivo da ima neki domen nekog domaćeg provajdera) da bi Vam navodno poslali aktivacioni kôd. Ja taj kôd nikada nisam dobila (bila sam na nekom kao checku), iako sam se "uredno" registrovala sa adresom koja ima ekstenziju Sezampro tj. to je sadašnji Orion Telekom. To mi je bio jasan signal da nisu svi dobrodošli. Isto tako, taj pomenuti portal nije objavio u proseku svaki drugi moj komentar koji se tiče komentarisanja vesti. I to je više nego jasan signal. Tako da...


Da li ste Vi bili pozvani i da li ste prisustvovali BlogOpen-u, te da li ste konkurisali nekim svojim člankom za ovogodišnju zbirnu ediciju postova blogera?

- Nikakvih (kovertiranih ili nekovertiranih) poziva nije bilo, jer nisu ni postojali. Postojali su samo baneri koji vode na web lokaciju. Prema tome, ko je bio zainteresovan mogao je da se prijavi. Ja nisam bila zainteresovana, pa se nisam ni prijavila. Za mene je BlogOpen formalno okupljanje, a ne neformalno druženje, jer se ja družim s kim i kad hoću mimo bilo kakvih organizovanih manifestacija. Hoću reći, dobra je to prilika za minglovanje, business i te stvari i stoga mislim da svako koga to zanima ima svoje mesto na BlogOpenu. Takođe, nisam bila zainteresovana da konkurišem bilo kojim svojim postom, jer koliko sam primetila nigde nije navedeno ko je i po kojim kriterijumima određeni članak određenog blogera uvrstio, a koji nije. Ukoliko nije tako, neka me neko ispravi.

Kako Vi vidite blogersku scenu u Srbiji?

- Sve funkcioniše po principu: „Ja tebi serdare, ti meni vojvodo.“ To nije za čuđenje, jer to oslikava našu klimu i naš mentalitet. Postoje formalni i neformalni kružooci i ljudi uglavnom nisu preterano zainteresovani za izlaženje iz tih okvira. I to je karakteristika našeg narrow-minded naroda. Savetovala bih svima koji se samozastupaju da deaktiviraju opciju moderisanja komentara, jer je to vrlo loš signal za čitaoca koji se pita da li je pre slanja straćio svoje vreme i da li će njegov komentar ikada biti objavljen. Autori blogova treba da prihvate odgovornost da drugačija mišljenja postoje i da pokažu da imaju nedemokratska muda da obrišu komentare za koje smatraju da ne odgovaraju da se nađu na njihovim blogovima iz bilo kojih razloga. Time bi se zamerili kolegama blogerima, ali i to je neki pomak, naspram licemerja objavljivanja samo „podobnih“ komentara. Pošto komentarisanje poprima forumsku dimenziju, svaka vrsta dalje komunikacije u tom obliku gubi na svojoj dinamici i kvalitetu, jer konačno niko ne sedi non-stop ispred računara i „pušta“ ili „ne pušta“ komentare kako oni pristižu.

Konačno, kada sve to pogledate da li imate želju da blogujete?

- Pa naravno. Nema potrebe da bilo ko ograničava sebe u onome što želi da napiše. Zato i postoje blogovi. To su autorske lokacije (ovde isključujem kradljivce misli, ideja i sadržaja) i to je mesto gde pojedinac treba da iznese svoje mišljenje, svestan činjenice da postoje i oni koji misle slično, ali i potpuno drugačije. Jer, upravo se sloboda odvija u mogućnosti izbora. A izbor pojedinca je da li će uopšte nešto da čita ili neće i da li će išta da komentariše ili neće. Svakako da ljudi vole da pročitaju komentar na ono što su napisali, ali ne treba zameriti ni „posmatračima“ kojih ima u velikom broju. To je doduše modalitet koji treba da se menja. Da bi do promene došlo, čitaoci treba da shvate da komentari jesu mesto za konstruktivnu polemiku i da ne treba da se ustručavaju da iznesu svoje mišljenje na određenu temu. Takođe, ohrabrujem sve one koji komentarisanje zasnivaju na principu reciprociteta dam-ti-daš-mi da se „operišu“ od toga. Jer, izvinite, ako neko ne piše pre svega zbog sebe, nego zbog drugih i biva uskraćen za permanentno komentarisanje od strane određenih blogera, onda ima problem sa sujetom, a to nije dobro.

Konačno da se vratimo na početak intervjua? Niste mi rekli šta su za Vas mnogo važniji problemi?

- Pod broj jedan – netolerancija prema činjenici da postoje različite struje i u blogerskom svetu. To treba da prihvatimo kao realnost. Prema tome, ja stvarno ne vidim potrebu da se uopšte polemiše oko toga ko ima sindrom „VIP trip“, a ko ga nema i zašto ga nema. Svako neka piše šta hoće i gde hoće, a kome se ne sviđa to ne mora ni da čita. Koga nešto zanima da pročita, taj će to i da pronađe na internetu. Takođe, pozivam sve one koji pretražuju određene teme na internetu, pa slučajno zalutaju na neki od blogova gde se određena tema obrađuje i odu dalje jer je to samo blog i ništa više, te time možda nepouzdan izvor informacija, da shvate da se relevatnost pruženih podataka ne utvrđuje na taj način i da nije uvek relevantno ono iza čega stoji neka institucija. Content writeri uvek pišu za nekoga i sa nekim razlogom. Mislite o tome.

Hvala Vam na intervjuu.

- Hvala i Vama što sam imala priliku da iznesem neka od svojih viđenja.