Parada kiča

Danas sam otišla u grad da se prosmucam i usput nešto posvršavam. Sticajem okolnosti sam naletela na političko-porodično-crkveno-pravoslavnu-pseudo-patriotsku šetnju i nisam odolela da ne napravim nekoliko snimaka. Evo malo priloga:

Pastva hodi ka platou ispred Filosofskog fakulteta,
pod budnim očima plavih organa

Deca, omladina i zastave

Masa lagano talasa

Omladina i zastave

Inteligentna poruka razumevanja i tolerancije:
Pederi ne na ulice
U kamenolom i da vade repu

Poruka bratstva, jedinstva, ljubavi, razumevanja i tolerancije

Naravno, sve to uz prigodnu pesmu koja se ori iz zvučnika, a koju izvodi grupa Familija - Mala grupa pedera. Nešto kasnije sam napravila đir da uslikam masu otpozadi. Međutim, video je prevelik, pa ne mogu da čekam tri dana da se uploaduje, zato ga i ne kačim. Uglavnom, dok sam prepešačila potez kroz ulicu 1300 kaplara, a to je bilo nekoliko minuta, već se naveliko orila neka crkvena muzika, da se okupljeni straighteri-hateri opuste, pre nego li će organizatori da se obrate glupoj masi, nakon čega će da nastave da repuju. Ujedno, to je bio i kraj našeg "druženja".

Nalepnica sa telefonske govornice

I ta poruka ništa ne znači, osim da može da asocira na sutrašnji politički skup koji se zove "Parada ponosa". Izražavam duboku žalost što isti neću posetiti, ali nešto mi se nije dojmila količina policije koja je već tokom današnjeg dana opkolila sve ulaze u park "Manjež". Verovatno da se neki diverzant ne popne na drvo, pa da sprovede kakvu diverziju ili nešto slično tome. Snajperiste nisam videla, ali nivo borbene gotovosti je podignut na onaj kao kada je bio onaj Američanin pre godinu i po dana, i pretpostavljam kao što će biti kad dođe u utorak ona Američanka.

Otišla sam u Akademiju 28 da se "otreznim" od "porodičnih" ljudi i svetkovina, pojela jednu pizzu Napolitanu i sabila dva Staropramen piva. Usput malo čitala Republiku (novog broja nema na netu). I bi mi nekako bolje. Punoga stomaka, dakle sita, ali i napita, kretoh sličnim putem natrag. Ufotkala sam nekoliko detalja, nebitnih i približila se nekadašnjoj Ljubljanskoj banci u ulici koja se u to vreme zvala Maršala Tita, odnosno sada se zove Kralja Milana (ex Srpskih vladara). U toj zgradi je sad smešten državni organ, tj. Poreska uprava. Između te zgrade i zgrade pored nje postoji pasaž (izlog pečatoresca Nikolić je na ćošku) i tu se vidi neka rampa koja vodi u dvorište. Ja uđem u stambenu zgradu, gde se sada nalazi i hostel, da malo ždraknem enterijer i produžim u dvorište. Tamo ufotkam neke stare stvari i bršljan i sve tako neke gluposti.

Kad odjednom ispred mene se stvori organ obezbeđenja i kaže: "Šta radite vi ovde?"

Ja ono belo ga gledam i kao: "U čemu je problem?"


"Vi ne smete da boravite u ovom prostoru!"

"Je l', a što?"

"Za koju organizaciju vi radite?"

Jebote, ja gledam, ne mogu da verujem, da li sanjam ili sam budna?!

"Vi ne smete da slikate ovde, ovo je parking Ministarstva finansija!"

"Dobro, rekoh, izbrisaću na vaše oči fotografije starih stvari, bršljena i slivnika!"

"Možete vi da izbrišete šta hoćete, ali ja vas moram da legitimišem!"

"Nema šanse, vi niste policija i nemate pravo na to! Uostalom, ovo je slobodna zemlja, zar ne? :P Nećete valjda vi da odlučujete o tome gde ja smem da uđem i šta ja smem da radim?!"

"Ne možete tek tako da ulazite u institucije (a parking je institucija) i da slikate. Možete da birate, ili da vas ja legitimišem ili policija!

I ja kažem: "Zovite onda policiju da me oni legitimišu!"

Gleda on mene, gledam ja njega...

"Izvinite, a je l' piše negde da je zabranjeno da se uđe, da ne sme da se fotografiše?"

"Pa ne piše! Ali ja radim svoj posao!"

"Paaaaaaaaaaaaaaaa..."

"Dobro, ali da znate ova kamera (pa mlati rukom ka kameri) je sve snimila i to će biti pregledano!"

"Važi, super, idem ja sada!", i kažem mu ljudski i čovečanski doviđenja, okrenem se i odem.

E, ne da sam popizdela nego ne mogu da opišem. Znači, neverovatno. Dakle, ovde svaki idiot može da se izdrkava na tebi kako mu se nadigne. Znači daj i najmanjem skotu najmanju vlast i eto ti diktatora na delu.

Nego da ne zaboravim, taj parking je u stvari otet od dvorišta zgrade u kojoj živi neki narod. Pitam se da li to znači da ni oni ne smeju da uđu u svoje dvorište?

Selendro moja, Beograde moj
Želim pred s(tr)eljački stroj!

Živela demokratija, ona me je prosvetlila, njojzi hvala!

Nisam ja ni straight, ni gay, ni bi, ni trans, ni patriota, ni vernik, ni naci, ni nacionalista, nikakav kurac nisam. Ja sam ja. I jesam za to da niko nema prava da mi ograničava slobodu kretanja, slobodu mišljenja, slobodu govora i slobodu delanja. Ali?

Platon o demokratiji

Bilo mu je dvadeset i osam godina kad je njegov učitelj Sokrat pošto je branio prava i nužnu slobodu mišljenja nakon revolucije i pobede demokratije koju je vodila gomila, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute. Ovo iskustvo ispunilo ga je takvim preziranjem demokratije, i takvom mržnjom na gomilu da je u njemu sazrelo rešenje da se demokratija mora uništiti i zameniti vladavinom najmudrijih i najboljih. I naći metod kojim bi se mogli otkriti najmudriji i najbolji, i kojim bi se oni mogli pokrenuti i postaviti da vladaju — bio je glavni zadatak njegova života. (nastavak)