Romantično veče

Došao je trenutak da ženka si privede nešto. Mora da se stvori odgovarajući ambijent, je l' tako? :)

Pre toga da raščistimo nešto, odnosno da definišimo da li ste romantični ili ste praktični. Dakle, ne zamišljate da je romantično večerati u Mc Donaldsu; zamišljate da je dobro što su vas upoznali preko "preporuke"; net ne koristite samo za gledanje pornografskih snimaka; ubeđeni ste da ćete sa svakim koga upoznate da živite happily ever after... Odlično, u vama čuči skriveni romantik. Treba ga izvući na površinu.

Dakle, Ona će se pobrinuti da vama ugodno protekne veče, a boga mi i noć u toplini njenog doma i još ponečega (normalno, bez kamina, jer toga ima samo u filmovima). Ranom zorom krenuće da obigrava prodavnice, pijace, ne bi li pribavila sve afrodizijačke komponente, što kaže, da vas ne izmaleriše u ključnom trenutku. Zatim će čitavo prepodne da se pretvori u šerpe, varjače i začine.

Drugi deo dana će podeliti na dva dela. U prvom delu će se satrti od dirinčenja i napraviće veliko spremanje, da svaka sitnica bude na svom mestu, da ni mikron prašine ne štrči iz uglova. Ima da padne na nos i s nogu, samo da vama bude lepo. A i njoj će onda biti lepo, jer je vama lepo. Mučenički korektno.

Kada sve završi ostaće joj još toliko vremena koje će brzinski posvetiti sopstvenom timarenju, ne bi li sve bilo perfektno na njoj. Ono što nije izdepilirano, biće izbrijano ili skinuto kremom za depilaciju, da ne štrči ni jedna malja. Na njoj će od dlaka ostati samo kosa, obrve, trepavice i frizurica na Venerinom bregu. Ličiće na očerupanu kokošku, ali to je vredno žrtve za posebnog muškarca. Izpedikiraće se i namazati ispucale pete, izmanikiraće se i iseći zanoktice, obojiće nokte, čistiće zubnim koncem zube do krvi, da ne promakne kakav neugodan vonj iz desni. Zatim će nervozno isprobavati garderobu i činiće joj se da joj baš ništa ne stoji. Ipak, setiće se male crne haljine, tu ne mož' da se promaši, i cipelica na štiklicu. Modni klasik. Zatim će staviti laganu šminku, jer piše da muškarci ne vole napadnu, to ih asocira na lake žene, a to nije cilj samo po sebi.

Pošto je sebe izaranžirala, pobrinuće se da pripravi i atmosferu kao iz priručnika. Da budu prigušena svetla, drhtavo svetlo sveća, burner sa eteričnim seksualno stimulativnim uljima, kristalne čaše što čuva ih za ovakve prilike, dekorativne činije i tanjiri što pripadaju porodičnoj tradiciji, lagana muzikica za sečenje vena i arterija...

Svo to vreme dok je ona okrenula ceo svoj svet naglavačke, on je manje-više prdeo u svojoj kući sa daljinskim u ruci, i pošto je veliki sportista, gledao je fudbal na malome ekranu, što je ipak najvažnija stvar za svakog pravog mužjaka. Spremio se za 10-ak minuta, brijanje je preskočio, plaknuo se tek da se ne izbruka, promenio gaće koje je nosio nedelju dana, zamolio kevu da mu prepegla košulju i farmerke, uleteo u njih,  uzeo 200 gr kafe iz kredenca i uputio se ka njoj.

Ding-dong

Njoj srce udara brže, sva je usplahirena. Stiže On. Baca pogleda na ogledalo, popravlja frizuru, uvlači stomak, ispravlja telo i "staloženo" ide ka ulaznim vratima. Sva nasmejana otvara vrata. Na vratima stoji On i njegova gospođa mama. Malo joj se zaledio osmeh, no, uspešno prikriva neprijatno iznenađenje. Pa, zašto bi joj smetala možda buduća svekrva. Inače, vrlo draga i posesivna žena. Posve nenametljiva, sa istančanim osećajem za mesto i vreme na kome treba da se nalazi.

- Paaaaaaa, maco, baš si me, ali baš si me iznenadio. U stvari, g-đo Freak, milo mi je što i Vas vidim. Izvol'te, samo uđite. Pa niste trebali da se toliko trošite sa poklonom.

- Jao, sine, što ti je lepa ova devojka. Kao lutka si, srećo. Baš moj sin ume da izabere. Malo ti je mračno ovde, da upalimo svetla? A i mnogo ti miriše soba, da otvorimo prozore? Kakve su ti ovo čaše? Kakva ti je ovo muzika? Što nisi postavila ovu hranu na sto? Nećemo valjda da jedemo prstima na klupskom stočiću?

- Taman posla...


kraj - verzija 1: I živeli su srećno, idlično i harmonično u troje do kraja života, ko zna čijeg...


kraj - verzija 2: E, slušaj, majmune, 'aj' tornjajte se i ti i mamica napolje. Vrata ili prozor? Birajte šta vam više odgovara... Te provede jedno poučno veče sama sa sobom.

Aluzije, palačinke i frustracije

- Da l' možemo da se čujemo? :)

Vidiš odma' lepo vaspitan mladić. Traži odobrenje, a ne da te zove i da te smara kad ti to ne odgovara. Uviđaj-no, nema šta. Respect.

- 'Ajd' za nekih 10-tak minuta, ne bilo ti zapoveđeno, preživam upravo. Ako je bitno, zivni odmah.

- More, koji ti beše fix? :)

- Ne dilujem, ima već neko vreme. :P

- Ondak, zovi ti. B)

- Brate, znaš da sam stipsa. Nemoj sad da se natežemo oko trivijalnosti. :P

- More, ima da te nategnem, pa ćeš da pevaš!

Eve ti erocki i seksualni momenat. Izgleda da čovek drka sa druge strane, već uveliko. Ako, dobro je da se prosipa, da se prazni, a ne da luduje i da mu sperma udara u glavu, pa da ga ometa u (ne)činjenju.

- Vidim, popio si koju. Ako, valja se. :))

- Ma, jesam, kurac. Nemam pare ni za flajku rakije. Aj', ne zajebavaj, nego, zovi kad jedeš.

- Dobro, ubedio si me, 'vako na suvo.

žvać, žvać,

žvać, žvać,

žvać, žvać,

žvać, žvać,

žvać, žvać,

žvać, žvać,
požvać
klo-klo-klo-klo
u al' je leglo ovo vince...

Ding-dong, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

- 'Alo, domaćine što činiš?

- Jedem govna ovde.

-  Pa, je l' dotle došlo?

- Hteo sam da te pitam nešto u vezi nekih alternativnih rešenja. Šta si mislila, da sam - drunk?

- Ma, zajebavam. Ti znaš da sam ja budala.

- Jebote, pušim ko Turčin.

- Ma ćuti, ja pušim ko 5 Turčina sa obe ruke.

- E, ceo dan sam bio napolju. I opet nisam umoran.

- Aaaaaaaaa, nisi?

- Nisam.

- A koja je to alternativa što ću da ti predložim?

- Hoću da te pitam za recept za palačinke. 10 godina nisam pravio palačinke. A, imam 2 jaja.

- Misliš tvoja?

- Nemoj bre da zajebavaš, imam 2 u frižideru.

- Jebote, nemam pojma, od kad sam pokopala bivšeg muža (figurativno), nesam pekla.

- Znaš, kad sam ja poslednji put...

- Ma znam, a tek ja...

- Nego, to je totalno nezdravo. E, znaš da sam danas kupio u samoposluzi Max-Citron od 3 kg, 279 dinara. Evo, večeras ćemo da probamo.

- Aludiraš na kresanje ili?

- Ma, pričam ti bre o deterdžentu.

- Znam, nego zajebavam.

- Znaš šta ne podnosim?

- Šta?

- Šnenokle. E, dok ti nađeš na netu, ček' da pogledam u Brzi kuvar.

pa lista Brzi kuvar

- Znaš šta ja volim?

- Šta?

- Ledene kocke.

- Domaće il' iz lijepe njihove?

- Da, domaće.

- To moja keva pravi. E, da si joj se umilio, pa i da ti napravi.

čitam recept za smesu za palačinke sa neta

- Svaka ti čast, hvala ti.

- Ma nema na čemu, al' stvarno, računaj ko da sam ispekla palačinke. :)) Inače, kako seksualni život?

- Nikako, jebote. Znaš šta mi se dešava? Nemam nikakvu seksualnu želju. Tj. nije da nemam kao letos što sam imao. Pa, ne znam. Ne kažem sad da ne bih, nisam gadljiv na... znaš već šta.

- Nemoj bre da sereš, jebo bi ti i pticu u letu. (da okuražim čoveka)

- Ne znači da ne bih. Nego nisam nešto opsednut time. I to me brine.

- Ne znam šta da ti kažem...

- Ne valja to ništa. Gde može da valja. To je bre opasno.

- Hoćeš da preduzmeš nešto?

- Ću da preduzmem. Šta da preduzmem? Da idem kod psihijatra?

- Šta, da te on jebe?

- Možda ne bude psihijatar, možda bude psihijatrica, nemoj tako...

- 'Ajd' idi peci te palačinke, nemoj da zajebavaš...

Kako da nikad ne dobijete...

Uvidela sam da sam premalo pažnje posvetila muškarcima. Zato se u ovom postu bavimo svim onim karakteristikama, činiocima i faktorima koji u muškom ponašanju i pristupu mogu da dovedu do toga da će isti drkati do kraja života uz web kameru ispred računara ili pak to isto, ali offline, uz duplerice od pre 30 godina.

Dakle, kao što sam već pomenula u prepisci sa dragim kolegom ToMCoom (a na koga ideološki uticaj vrši takođe meni drag kolega Milko), da se izađe na ulicu i da se startuju ribe bez blama. Tu nema mesta onoj spiki: "A šta ako me riba odbije?!" Jaka stvar. Prelazite na sledeću. Za boga miloga, to je samo startovanje i ništa više. I kao što rekoh, svaka 15-ta riba u proseku će da pristane da se upozna sa vama. Što više vežbe, to više samopouzdanja. Cilj je da se dobro zabavite.

E, sad, pre nego li se upustite u avanturu upoznavanja, imajte u vidu da ne treba da idete zapušteni, štrokavi i neuredni, jer to je tako nesexy. Treba da se obrijete, operete zube (žvake koje osvežavaju dah su dobre, ali nedovoljne), istuširate (da ne bi češali jaja kada vas zasvrbe), da pljusnete malo cologne-a na sebe. Odavanje utiska urednosti je neophodno. Obucite nešto što je čisto i po mogućstvu ispeglano. Ne mora biti po poslednjoj modi, a i ne treba. Pratite svoj stil. Naravno, ako imate stila. Ako nemate, onda ćete da izađete u odrpanim farmerkama, trenerci, obući koja ili je poluraspadnuta ili prljava ili neodgovarajuća uz garderobu i sl. Da li vama izgledaju privlačno muškarci koji izgledaju kao klošari?

Pretpostavka je da ste uspeli da ustartujete ribu (tu neku n-tu koja vam je zapala za oko), da umete da vodite nekakvu konverzaciju koja se najlakše odvija tako što ćete da se nadovezujete na odgovore koje vam ona daje. I zapamtite, smisao za humor je zakon. Nijedna riba ne voli da vidi istraumiranog seronju koji se plaši da li sme ili ne sme nešto da pita i/ili kaže, jer se zenta kako će ona da odreaguje. Ubrzo će brisati patos sa vama. No, dobro, ako to želite, i to je okay. Zato, zabavljajte se, flertujte.

Gledajte da ne postavljate pitanja koja su neodređena i nedorečena, tipa: "A šta bi ti želela da radimo sada?" Riba će odma' da pomisli, ma teraj se bre u 3 lepe, kad ne znaš šta hoćeš. Nego, fino, pod ruku, i odma' je odvedite do vašeg omiljenog (to usput izmislite - koji je) kafića.

Nemojte da budete jadnik i da delite račun za piće. Sada ulažete. Platite i svoje i njeno piće. Nemojte da ločete kao smuk, odnosno ako ste skloni dobroj kapljici, zaustavite se na drugoj čaši(ci) nečega ili drugoj flajki piva. Nije nužno da pijete ceđeni đus (meni je taj health demand drink oduvek bio fuj), da bi se videlo da ste anti-alcoholic, ako to već zaista niste.

I nemojte odma' da joj hvalite sise, dupe, noge i sl., jer to žene ne vole. Bar ne na prvu loptu. ;) Jedan kulturan kompliment je sasvim dovoljan. Sve preko toga je jeftino "vaćaranje" i dobijate negativne poene. Takođe nikoga ne zanimaju priče o vašem (ne)srećnom detinjstvu, (prohujaloj) mladosti, pogotovo o bivšim ribama (koje su vas izjebale kao konja) i sl. Nego, laganije teme za početak. Za probleme ima uvek vremena. :)

Ne ponašajte se kao cirkuzant, niti pak teatralno zavodnički. I to je odbojno. Isto tako nemojte da šenite i da čekate da vas riba pogladi kao kera po glavi. Zbog šenjenja nećete dobiti ribicu. Hoću reći, imajte self-respect. To se vrednuje.

Prvi put (ne u životu) ste izašli sa nekom ribom, that's enough. Još uvek ne znate šta hoćete. Možda i znate. Ako joj uzmete broj telefona, ne tražite odobrenje da se javite, ali se javite. U svakom slučaju, svaka pretencioznost je jedinica kao vrata. Ne forsirajte odvlačenje u krevet, ali i ne pričajte odmah o tome kako ste vi porodičan čovek, brak, deca, ovo-ono. Tek ste počeli da se upoznajete. Možda se više nikada u životu nećete ni sresti.

Bitno je da ste se zabavili, da vam je bilo prijatno i da gradite self-esteem.

P. S. Jednog dana kada budete otezali papke, jedino što će vam prolaziti kroz glavu su sve one žene koje niste mogli da imate. ;) Kod žena je suprotno, svi oni muškarci koje su mogle da imaju, a odbile su ih. ;)

Imam poziv

- Ja sutra idem na Sajam knjiga, Bobićka će da potpisuje knjige na štandu Čigote (prim. aut. Čigoja je naziv štamparske kuće), pa eto, to ti jedan poziv, ako hoćeš da ideš.

- Hvala ti na pozivu, ali ti znaš da sam ja neopevani drkadžija i da ne volim gužvu.

I cannot fuckin' believe. Pre ću da odem u Čigotu i da im ostavim brdo para da bih pasla listove zelene salate, dok me oni gone kao ovcu po zlatiborskim proplancima, ne bih li zategla svoj gluteus. Popodne ću na pištaljku da mlatim rukama u bazenu do struka, dok moje noge prave značajan otpor u mutnoj bazenskoj vodi, a celulit se topi kao sladoled na letnjem suncu.

Ili ću da ti se pridružim, ali ću pre toga da se najedem Perperovih pljeskavica sa mnogo luka, jer to je usputan i otmen momenat koji krasi Paradu izdavača. Naravno, ako stignem na red od kontigenta izgladnele omladine iz provincije, tek istovarene iz autobusa na tlo Sajma. Popiću i jedno pivo, da me stondira.

Da mi živac ne proradi, dok ti budeš čekala pokorno u redu sa uvelim i ucveljenim tetkama koje sline nad likom i delom Mirjane Bobić-Mojsilović. Šta ako mi priđe neki idiot sa kamerom i pita me šta mislim o književnim radovima M. B. M.? Iskreno ću mu reći da je promašio osobu, ali ne i pitanje i pokazaću rukom prema tebi. Ti ćeš reći svetu - svoje mišljenje! Kako te je potresla Azbuka mog života. Kako se u njoj svaka žena prepoznaje. Ona ostaje, on odlazi.

Suze mi se slivaju niz butine. Para mi izlazi na uši. Muka mi je. Previše je za mene. Neka sledeći put stave meso u pljeskavicu i neka izvade pacove iz fabričkih kazana gde mešaju hmelj i vodu.

Inače, dobro sam. :)

Kako da znate da je on Pravi? :)

Odgovor je - teško, ali ne i nemoguće.

Međutim, probaćemo da odgovorimo na životnu dilemu koja mnoge pripadnice jačeg pola progoni kao zla kob.

Prvo treba obratiti pažnju na spoljni izgled, odnosno na telesnu muskulaturu. Ako je u:

• dobroj fizičkoj formi;
• može brzo da potrči (bar ko Carl Lewis), a da ne ostane bez daha;
• da se popne uz stepenice (bez vađenja) do 10-og sprata;
• da tegli ko magarac teške cegere sa pijace, a da mu se ne otegnu jaja do patosa;
• da pomera (od masivnog drveta) šifonjere pune vaših stvari od pre 20 godina;
• da menja probušene automobilske gume na keca, bez dizalice;
• da istovaruje ugalj iz kamiona;
• da cepa drva i da zna da "podloži" vatru;
• da vas nategne onako muški (uza zid) kad pritera;
• ali i da vas nabije nežno na nježnik kada se vama nadigne tako...

E, tu kombinaciju fizičkih predispozicija i spremnosti za "žrtvu" ćete teško da nađete u jednom. Dakle, nije problem u njima, problem je u nama. Jer, sve to može, al' ravnomerno i pošteno da se raspodeli na više kandidata. Prema tome, Pravih ima.

Sad prelazimo na deo koji ženama jako godi, a to je pravljenje psihološkog profila idealnog kandidata. Dakle, kada nađete mužjaka koji:

• je istovremeno i muškarčina (rinta kao konj i izdržava vas) i papučić (rinta kao mazga i trpi vas);
• vam donosi kafu i doručak svako jutro u krevet, a jedino što može da ga nasekira je ako vam kafa nije potaman što se jačine i slatkoće tiče;
• je patrijarhalno utucan, ali i spreman za prihvatanje matrijarhata kao jedinog ispravnog društvenog modela;
• vam piše i rado čita svoju poeziju (jer ste vi njegova muza), a nije gay;
• ne voli da mu se naređuje, ali rado ispunjava vaše hirove;
• sa istim žarom prati pozorišne predstave, muzejske postavke i sl., kao što prati fudbalska i njima slična sportska dešavanja;
• voli vašu majku (vešticu), a ne svoju majku (sveticu);
• jede sve što skuvate i rado pere sudove, u danima kada on ne kuva, a to je jednom nedeljno kada kuva vaša majka;
• sa ushićenjem ide sa vama po prodavnicama i satima čeka da se vi odlučite šta hoćete, a na vaše histerisanje da vam ništa ne stoji lepo odgovara ozarenim pogledom i nežnim tepanjem;
• uživa kada ste vi u PMS-u, jer tada svo vaše skriveno glumačko umeće, mušičarenje i neuroza dožive svoj vrhunac, a on vas baš zbog toga voli.

Ni časa ne časite, odma' se poda(va)jte i uda(va)jte! (mene kao kumu obavezno da zovete , jer takav/vi se dešava/ju jednom u životu)

Pre toga, vreme je da krenemo sa pisanjem predloga Skupštini da se usvoje izmene i dopune Porodičnog zakona koje bi omogućile poliandriju, jer, drage moje, bez te ključne promene, sve prethodno napisano je - bajka. :))

Dobra prilika

Još ni kupus nisam metnula u kupljeno bure. Inače, ispalo je na kraju bure od 70l, sa sve slavinicom od krte nikakve plastike. Valjda neće da kmekne načisto kad uđu i kupus i so i voda. Najveća gre'ota bi mi bila zbog rasola, jer mi je najbolji za trežnjenje posle terevenki. :) Ipak, preventivno, već nabijam kondiciju. Iz zdravstvenih razloga. :)

*   *   *

Nego, g-đa stara majka mi otišla danas (a to je sad već juče), kako je i sama rekla, na pijacu u izvidnicu, da odmeri kakav krompir u džakovima se nudi iz kamiona. I, odma' naletela na pravog čoveka. "Ovo ti je pravi krompir, iz Guče, moj zemljak prodaje, uzmi, sigurno je dobar". Naravno da je dobar, kad zemljak zemljakov krompir preporučuje. :)

Nije ni ona više mutava i kaže: "Daj ti meni jedan krompir da ga ja isprobam, pa ću sutra da dođem."

"Neće' se najedeš od jednog krompira, hihihihi..."

"Neću, al' da vidim kakav je kad ga sečem, da nije žilav, kakva mu je boja unutra, da l' se topi u ustima kad se skuva. Lepo on izgleda na oko, ali moram ja to da probam." (like mother, like daughter :))

"Nego da ti ja ispričam nešto. Ja sam ti radio kao vozač godinama, putovao po inostranstvu, Afrika, Azija. Sagradio dve kuće, kupio jedan stan u centru, tamo gde su roknuli onog u Mamma Mia i to sad izdajem. I ovlastio sam ženu za devize. Štedljiva je bila. I ženi sam rekao, mož' sve da radiš, samo gledaj da nije neko poznat. U naše vreme nije bre bilo ovakvih boleština ko sada."

Progresivan čovek, karao on po svetu, a i ženu mu se karala lokalno. Što bi se na moderan jezik prevelo - open relationship. A i imućan je, a i "ovlašćenje" zvuči primamljivo, osim ako račun već nije "počišćen". :)

"Ma, dobro to je bilo, pa prošlo, nismo mi više u tim godinama."

"A, nemoj tako, uvek su godine za to."

"Ama čoveče, ja imam 65 godina i Vi ste mlađi od mene." (to joj sad kao glavni adut da ga 'ladne malo :))

"Aaaaaaaaaa, nisam, sa' će' da vidiš. Evo lična karta. A šta kažeš? 1943 godište. Dobro se držim?!"

"Eto, ko moj muž."

"I šta kažeš, ti tu blizu stanuješ. Doteraću ti ja krompir, ne se brineš ništa, pa da popijemo jednu kaficu..."

"Hvala, hvala, videću još za krompir, a od kafe nema ništa. Imam bolesnog muža i ne može čovek da se uznemirava."

"Nema veze, ništa on meni ne smeta da pijemo kafu."

Miloje i ja

Pošto više ne radim (osim za slavu) nego što radim (za pare), iznova se vraćam da osvežim statistiku nezaposlenih lica koja se evidentiraju u Nacionalnoj službi za zabušavanje i zajebavanje.

Tako su oni meni zakazali pre desetak dana stručno konsultovanje sa stručnim licem ili ti savetnikom za zapošljavanje, što je imalo za cilj da unapredi moju poziciju na tržištu snage robova. Mislim, ne teraju oni uopšte tebe da se javiš u to vreme kad su ti zakazali, osim ako ne slomiješ glavu u međuvremenu ili te ne zvekne neki drogirani vozač, što vozi besnu makinu. Ako nemaš opravdanje što se nisi javio/la, onda te brišu sa evidencije narednih 6 meseci. Tak'a su pravila igre i tako se inače u Srbiji (statistički) rešava problem zaposlenosti.

Elem, došla ja na vreme, kao i uvek, normalno, prvo me poslali u pogrešnu sobu i tamo neke dve dromfulje džakaju i preživaju. Dadoh radnu knjižicu i plavi kurton, pardon, karton i kaže ona meni: "A, Vi, šta ste po zanimanju?" Ja je gledam, mislim se, idi bre u pizdu materinu i kažem joj: "Pa piše u radnoj knjižici." Jebiga, ona popizdela, jer nije ona od mene tražila da se zamara i gleda u radnu knjižicu. Vidim, ne joj se dojmim, a ni ona meni. I kaže mi: "Znate šta, pogrešno su Vas uputili, to je kod kolege Miloja, on je inače tu sad na zameni, u sobi toj i toj." I tako se pozdravismo i ja odoh kod Miloja.

Stižem ispred sobe, kucam na vrata, hvatam se energično za kvaku, ulazim i kažem: "Dobar dan Miloje, ja imam zakazan razgovor kod Vas sad u 10:00." Jebote, iznenađenje, čovek me je očekivao. Lepo. Profesionalno. I sad odma' počelo trkeljisanje sa podacima. Da proverimo fakultet, poslednje radno mesto, šta ste radili, adresa, brojevi telefona su validni, kućni, mobilni, je l' tako?" "Sve je ko što piše, Miloje, ništa ne brinite."

I reče: "Da li ste popunili ovaj Upitnik?" A ja znam na šta misli, al' baš i ne moram da znam i baš me boli kurac da popunjavam Upitnik. I ja kao: "Jesam, jesam..." On meni: "Mislim, sad." Ja njemu: "A sada nisam, ranije sam. Kaže: "E, pa moraćete i sad." Mislim se, to ćeš tek da vidiš.

I sad, da se Miloje meni predstavi: "Evo ovako, da ja Vama kažem kako ja radim. Ja sam ranije zvao ljude, kad se pojavi neko radno mesto, ali to više ne radim (ja klimam glavom i trepćem). Ja sam shvatio da od tog posla nema ništa (ja klimam glavom i trepćem). Mislim, ovde razni ljudi dolaze i ljudi su iz raznih razloga na evidenciji (ja klimam glavom). Sve se zasniva na Vašem ličnom angažmanu (ja klimam glavom i trepćem). I ja ću sada Vama da odštampam sve što imam ovde u bazi podataka. Ponudu ja neću da sortiram, znači sve što ima, a i nema baš nešto, al' dobro. (ja klimam glavom i trepćem) Vi to možete da pogledate i da mi kažete da li ste zainteresovani za nešto, pa ako jeste da Vam dam broj telefona. (ja klimam glavom i trepćem)"

E, konačno nešto i ja da kažem: "E, pa Miloje, lepo ste Vi meni to izneli, ja se slažem sa Vama. Mene pravo da Vam kažem zanima kako ja da se zaposlim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ono, siguran posao, nije neka lova, ali nije loše, je li?"

Kaže Miloje meni: "Pa teško." I krenem ja: "Pa kako ste se Vi zaposlili ovde?"

"Pa, znate to je bilo prvo neko volontiranje, pa kao pripravnik, ono za ljude do 30 godina." Mislim se, jes kur moj, a ti stariji od mene garant. Baš si ti imao manje od 30 godina pre 2-3 godine, al' ajde, bi mi nezgodno (tek se upoznajemo) da mu tražim ličnu kartu, mada, fakat, što da mu ne tražim, kad on ima sve moje podatke.

I sad će meni Miloje: "Znate, ne ide to tako lako za posao, mora da Vam neko bude baš blizak da bi nešto učinio za Vas."

I tu ja počnem da vrištim od smeha i 'ladno kažem: "Mislite, ono cash, coitus i ta priča?"

I sad vidim čoveku neprijatno, izgleda da ovakve budale kao što sam ja ne svraćaju svaki dan.

"Pa, mislim, sad Vi baš onako."

"Tako ja to, odma' prevodim na svoj jezik, nemojte Vi to pogrešno da shvatite."

"Dobro, eto, ja sam Vam dao ponudu (sad već misli na onaj listing radnih mesta kafe-kuvarica, viljuškarista, pedikira, fizičkih radnika i sl.), pa Vi razmislite, pa mi recite, a možete i odmah. Da li Vam nešto odgovara?"

"Ne, ne odgovara mi."

"Eto, sad smo se upoznali, pa Vi navratite, recimo jednom nedeljno."

"Dobro, je l' onako samo da banem ili da Vas zvrcnem telefonom pre toga?"

"Samo Vi dođite kad hoćete. Tu sam ja. (i onda da ispadne duhovit)  Ali nemojte pre 8 ujutru i posle 2 popodne."

Ja se blagougodno smeškam i kažem: "E, Miloje, a ja baš mislila da dođem u 5 ujutru, takav mi bioritam."

I tako smo se Miloje i ja upoznali i fino proćaskali.

P. S. Razlozi zbog kojih sam na evidenciji su povlastica za prevoz i to da mogu da uzmem potvrdu da plaćam komunalije 50% niže od regularne cene. Naravno, i to, što smatram da svi koji su nezaposleni ili rade na crno treba da budu tamo iz razloga da bi se videlo koliko je katastrofalno malo ljudi koji su zaposleni, kojima se uplaćuju doprinosi i koji primaju zarade.

Das ist fantastische ;)

'Vako izgleda doslovce (u prevodu teksta) pesma Gunsa Sweet Child of Mine, što su je Indexovci pripravili.

Pojačajte zvučnike i zajeba(va)ncija počinje! :))))))

Kurac iz supermarketa

Akteri radnje:

• Mica komšinica, lokalna zavodnica
• Milutin kasapin tj. mesar zaposlen u supermarketu

 *   *   *

Jutro, da onaj o'zgore sačuva, ne znaš što ti je činiti, da l' da se rokneš iz zasede ili da odeš do prodavnice da se snabdeš i pripraviš si nešto za poje(ba)sti...

- Ooooooo, zdravo komšo? - nafurana snajka otpozdravlja kasapina.

- KoŠMinice, pa kako si miiiiiii? - malo mu trza okce, a i brk zaigrao.

- Eto malo, ovo-ono, tamo-vamo, znaš već...

- Je l za goste kupuješ meso ili onako?

- I ovako i onako. I mi ćemo da jedemo.

- Kako Pera (muž)?

- Dobro, dobro, i tu je, i nije, kako-je-koji dan, i signalizira mu preko šljašteće zlatnih kapaka.

- Eeeeee, sa' će tebi čika Milutin da izdelje šnicle kako treba (pa se značajno smeška). Evo, za moju Micu, najlepši deo od svinjskog buta, rumeno, mlado, prste ima da poližeš.

Milutinu je iskočila žila na naboranom čelu, suknula krv u glavu, oči mu zasijaše, te je uzeo mesarski nož, oštrio ga dugo i teatralno, da prikaže mužjačku rešenost i snagu. Zatim je obrisao krvave šake o belu krvlju natopljenom kecelju, te uze jedar komad buta, silovito ga tresnu na dasku i poče nožem da proseca meso.

- E, moj Milutine, kako ti to samo stručno obrađuješ, pa mu namiguje, dok joj se zlatni prah prosipa po šljokičastom bluzonu, te joj boji naborani i pegavi dekolte. I Mica gura prah između grudi i  popravlja poprsje tako što donjim delovima dlanova nekoliko puta protrese sise i povuče bretele na gore. Na gotovs. 

- Mico, dušo, znaš ti da sam ja čovek od iskustva... (ili što bi narod rekao "bez starca nema udarca")

*  *  *

Pribeležila Retka Zverka kao voajer, tj. posmatrač događaja. :))

P. S. Fotku prilepljenu u postu ćete da vidite kad ovi iz Google-a iz-maintenance-uju šta imaju. U međuvremenu, za ugođaj uz post, slušajte Lepu Brenu i pesmu joj "Miki moj". :D

PMS: Predlozi za dopunsko sečenje vena: Ljuba Aličić - Ti ne ličiš ni na jednu, Aca Lukas - Koma, Toma Zdravković - Dotak'o sam dno života

Prejebotvorine (deo prvi)

Ovih dana, kako su u jeku razni događaji koji polarizuju (molim, izvin'te, to je sad vrlo moderan izraz) javnost, bez obzira da li se radi o pederima, pederčinama, blogerskim jebačinama i svim našim neveselim psiho-patološko-društveno-crkveno-sportsko-ekonomsko-političkim zbivanjima, šta ostaje običnom čoveku nego da udari brigu na veselje.

Će se bavimo malo analizom nekih naših umotvorina, uzrečica i uopšte raznolikih izraza što dolaze iz usta naroda.

Prvo, da krenemo sa nečim krajnje nejestivim. U hladnim danima, kao što su ovi jesenji, a naročito zimski, nije neobično čuti od osobe, nakon što se pošteno izmrzla po 'ladnoći: "Smrzla sam se ko pička." Dve stvari koje prvo uočavamo su:

1. Ne postoji analogija koja kaže: "Smrz'o sam se ko kurac." Ja to nisam imala prilike da čujem.
2. Nameće nam se pitanje da li je tako nešto moguće?

U tački br. 1. primećujemo izvesnu diskriminaciju uzrečice koju analiziramo. Dakle, to nije nikakav model koji može ravnopravno da se primenjuje na oba pola, te nas to navodi na pomisao da je možda u pitanju - diskriminacija polova, tj. preciznije polnih organa. Međutim, pošto nikada nećemo biti jednaki, ostaje nam da ovu uzrečicu prihvatimo kao moguću.

U tački br. 2. ispitujemo mogućnost tj. izvodljivost. Koliko sam tokom svog ovozemaljskog života primetila, a bog'me i osetila, pička ostaje topla, da ne kažem vrela (to je već individualna stvar) i po Jovanskim mrazevima.

Iz svega navedenog, zaključujem da ta uzrečica ima svoju primenljivost međ' ljudima, jer je duboko ukorenjena u sočnom izražavanju koje ima za cilj da dočara surove vremenske (ne)prilike, za koje kljakavi homosapiens uglavnom nije spreman.

Postoji još jedan izraz koji glasi "Smrz'o/la sam se ko govno."  I on (iako takođe nelogičan izraz, po mestu nastanka, te samim tim radnoj temperaturi, ali ne i po polnim odlikama) se takođe široko primenjuje i nekako se zacementirao međ' svetom, kao solidno urađena krunica na izbrušenim šiljcima zuba.

P. S. Srećna vam 66-godišnjica oslobođenja Beograda od fašizma, iako su brojni njegovi pojavni oblici prisutni svih ovih godina.

Osemenjivanje žena

Ovo je članak iz današnjeg Blica.

Pravo na oplodnju samo na papiru bez banke sperme

S. Todorović | 16. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 0

________________________________________________________________

Žene koje žive bez bračnog partnera u Srbiji mogu da se leče od neplodnosti podvrgavanjem veštačkoj oplodnji, ali za sada samo na papiru.

________________________________________________________________

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja tu mogućnost je predvideo, ali se još ne zna kada će to biti sprovodivo u praksi.

U zakonu stoji da žene prvo moraju da dobiju specijalnu dozvolu Ministarstva zdravlja i ministarstva nadležnog za porodicu, uz obavezni preduslov punoletstva i poslovne sposobnosti. Prema zakonu, pravo na veštačku oplodnju i dalje prvenstveno imaju supružnici i vanbračni partneri, pod uslovom da bračna, odnosno vanbračna zajednica postoji u momentu unošenja polne ćelije, odnosno embriona u telo žene.

Žena koja bi želela vantelesnu oplodnju morala bi da podnose zahtev nekoj od nadležnih zdravstvenih ustanova, ali se još ne zna kojoj ustanovi s obzirom na to da nijedna nema banku sperme. Davalac polnih ćelija bio bi anoniman, a žena jedino može da zna koje je boje kože. Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci. Da bi se sprečilo dupliranje donora, precizne podatke o svima njima vodiće Uprava za biomedicinu, kažu u Ministarstvu zdravlja. Dete koje je na ovaj način začeto neće imati nikakve podatke o ocu. U trenutku kada reproduktivno sazri, moći će da dobije informaciju o davaoci samo u smislu otklanjanja mogućnosti da momak, odnosno devojka s kojom je u vezi ima istog oca, što će moći da proveri u Upravi za biomedicinu. Ime svog biološkog oca ta deca nikada neće saznati, jer će podaci o njemu biti službena tajna.

Kada će sve ovo biti moguće, država nema odgovor. 

Sam naslov članka mi je rogobatan (mislim na onaj iz Blica, jer o rogobatnosti moga nema dvojbe), jer me više asocira na oplodnju krava, ali, šta da se radi, takva je uređivačka politika.

Prva rečenica, tj. antrfile nema veze sa mozgom, te se nadam da je autor već svestan da se nalupetao gluposti. Prvo i prvo, žene koje nemaju (ah, kao to zvuči politički korektno) - partnera, ne znači po bilo kom automatizmu - da su neplodne. Možda jednostavno neće da naprave dete sa nekim idiotom samo zato što su se poslužile njegovom "kobasicom". Da li biste vi uzeli/e, da ne kažem, klali/e celu svinju samo zbog jedne kobasice?

Drugi pasus nam kazuje da se radi o nekakvoj "specijalnoj dozvoli" koju izdaje organ države. Izvin'te, a da se to ne kosi sa Ustavom? Uostalom, ko jebe Ustav koji je napisan za jednu noć, sa sve preambulom o Kosovu! Zatim, osoba mora da ima najmanje 18 godina (što svakako nije bitno kod sklapanja braka kada se radi o neželjenoj trudnoći u maloletnica ili pak abortusima kod istih) i da nije luda (u ovoj zemlji su svi ludi, samo što se neki prave da nisu :P). Zatim, ide priča o bračnim i vanbračnim zajednicama. Mene zanima po kom to kriterijumu se utvrđuje verodostojnost momenta zasnivanja vanbračne zajednice koji je pak u tesnoj korelaciji sa (najranijim mogućim) trenutkom usađivanja embriona u matericu žene?! Možda komšija koji sa teleskopom ulazi u spavaću sobu i intimne regije vanbračnih drugova i drugarica?

I, dolazimo do pretposlednjeg pasusa koji je za mene najveći izazov za komentarisanje, jer je kontradiktoran. Dakle, davalac je anoniman, a žena može samo da zna da li je bele, crne, žute rase ili pak melez i sl. I onda kaže, citiram: "Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci." I za to će opet da se brine neki organ državni.

Međutim, tu već dolazi do totalne nelogičnosti, citiram: "Da bi se sprečilo dupliranje donora, precizne podatke o svima njima vodiće Uprava za biomedicinu, kažu u Ministarstvu zdravlja. Dete koje je na ovaj način začeto neće imati nikakve podatke o ocu. U trenutku kada reproduktivno sazri, moći će da dobije informaciju o davaoci samo u smislu otklanjanja mogućnosti da momak, odnosno devojka s kojom je u vezi ima istog oca, što će moći da proveri u Upravi za biomedicinu. Ime svog biološkog oca ta deca nikada neće saznati, jer će podaci o njemu biti službena tajna."

Ako će već da se ustanovi i vodi toliko precizna i "prava" evidencija da neki mužjak neće moći da seje spermu gde mu se ćefne, kako je onda moguće da uopšte dođe do toga da deca istresena iz one stvari anonimnog davaoca mogu da postave pitanje jednog dana kada požele da se seksaju: "A da nismo mi bata i seka?!"

Inače, osim toga što verujem u poštovanje anonimnosti, efikasnost državnih organa po bilo kom pitanju, isto tako veoma verujem u opštepoznatu pojavu da u ovoj zemlji pojedinac ne može da kupi nečije lične podatke - tek tako. Uostalom, nemali je broj primera za to. Zar ne?

U postu "Eufemizmi" "bliskosti" sam iznela neke svoje opservacije. Koga ne mrzi, neka (ponovo) pročita.

Intervju sa anonimusom

Dakle, vi tvrdite da je svo ovo svekoliko blogersko prepucavanje u stvari samo skretanje pažnje sa mnogo važnijih problema?

- Kao anonimac dozvoliću sebi slobodu da iznesem sledeća opažanja. Znate, meni ide na onaj što ga nemam mnogo toga. Ako ćemo da se osvrnemo na samoproklamovane VIP blogere koji su zastupljeni u našem najvećem „građanskom“ mainstream medijskom etru sa nacionalnom TV frekvencijom, sa velikom verovatnoćom Vam tvrdim da to niko ne bi ni čitao da se oni ekskomuniciraju iz svog geta. No, kako „ruka ruku mije“, ta zajednica je u stvari odličan prikaz jednobraznosti, jednoumlja i mlevenja žita na jednu te istu vodenicu. To za mene jeste problem.

Da li ste se na pomenutoj mainstream lokaciji uključivali sa komentarima i kakva su Vaša iskustva?

- Vidite, nisam. Ali to ima svoj istorijat. Na forum koji postoji na tom portalu nikada nisam uspela da se registrujem da ostavim bilo kakav komentar, jer ne znam po kom kriterijumu su „stručnjaci“ odlučili da ne treba da se registrujem, odnosno da mi i ne dozvole mogućnost registracije. Ko je to pokušao, bez obzira da li jeste ili nije uspeo, zna da oni tamo traže da im ostavite mail adresu (koja nikako ne sme biti sa Yahoo-a, Google-a ili nekog drugog web servisa, već isključivo da ima neki domen nekog domaćeg provajdera) da bi Vam navodno poslali aktivacioni kôd. Ja taj kôd nikada nisam dobila (bila sam na nekom kao checku), iako sam se "uredno" registrovala sa adresom koja ima ekstenziju Sezampro tj. to je sadašnji Orion Telekom. To mi je bio jasan signal da nisu svi dobrodošli. Isto tako, taj pomenuti portal nije objavio u proseku svaki drugi moj komentar koji se tiče komentarisanja vesti. I to je više nego jasan signal. Tako da...


Da li ste Vi bili pozvani i da li ste prisustvovali BlogOpen-u, te da li ste konkurisali nekim svojim člankom za ovogodišnju zbirnu ediciju postova blogera?

- Nikakvih (kovertiranih ili nekovertiranih) poziva nije bilo, jer nisu ni postojali. Postojali su samo baneri koji vode na web lokaciju. Prema tome, ko je bio zainteresovan mogao je da se prijavi. Ja nisam bila zainteresovana, pa se nisam ni prijavila. Za mene je BlogOpen formalno okupljanje, a ne neformalno druženje, jer se ja družim s kim i kad hoću mimo bilo kakvih organizovanih manifestacija. Hoću reći, dobra je to prilika za minglovanje, business i te stvari i stoga mislim da svako koga to zanima ima svoje mesto na BlogOpenu. Takođe, nisam bila zainteresovana da konkurišem bilo kojim svojim postom, jer koliko sam primetila nigde nije navedeno ko je i po kojim kriterijumima određeni članak određenog blogera uvrstio, a koji nije. Ukoliko nije tako, neka me neko ispravi.

Kako Vi vidite blogersku scenu u Srbiji?

- Sve funkcioniše po principu: „Ja tebi serdare, ti meni vojvodo.“ To nije za čuđenje, jer to oslikava našu klimu i naš mentalitet. Postoje formalni i neformalni kružooci i ljudi uglavnom nisu preterano zainteresovani za izlaženje iz tih okvira. I to je karakteristika našeg narrow-minded naroda. Savetovala bih svima koji se samozastupaju da deaktiviraju opciju moderisanja komentara, jer je to vrlo loš signal za čitaoca koji se pita da li je pre slanja straćio svoje vreme i da li će njegov komentar ikada biti objavljen. Autori blogova treba da prihvate odgovornost da drugačija mišljenja postoje i da pokažu da imaju nedemokratska muda da obrišu komentare za koje smatraju da ne odgovaraju da se nađu na njihovim blogovima iz bilo kojih razloga. Time bi se zamerili kolegama blogerima, ali i to je neki pomak, naspram licemerja objavljivanja samo „podobnih“ komentara. Pošto komentarisanje poprima forumsku dimenziju, svaka vrsta dalje komunikacije u tom obliku gubi na svojoj dinamici i kvalitetu, jer konačno niko ne sedi non-stop ispred računara i „pušta“ ili „ne pušta“ komentare kako oni pristižu.

Konačno, kada sve to pogledate da li imate želju da blogujete?

- Pa naravno. Nema potrebe da bilo ko ograničava sebe u onome što želi da napiše. Zato i postoje blogovi. To su autorske lokacije (ovde isključujem kradljivce misli, ideja i sadržaja) i to je mesto gde pojedinac treba da iznese svoje mišljenje, svestan činjenice da postoje i oni koji misle slično, ali i potpuno drugačije. Jer, upravo se sloboda odvija u mogućnosti izbora. A izbor pojedinca je da li će uopšte nešto da čita ili neće i da li će išta da komentariše ili neće. Svakako da ljudi vole da pročitaju komentar na ono što su napisali, ali ne treba zameriti ni „posmatračima“ kojih ima u velikom broju. To je doduše modalitet koji treba da se menja. Da bi do promene došlo, čitaoci treba da shvate da komentari jesu mesto za konstruktivnu polemiku i da ne treba da se ustručavaju da iznesu svoje mišljenje na određenu temu. Takođe, ohrabrujem sve one koji komentarisanje zasnivaju na principu reciprociteta dam-ti-daš-mi da se „operišu“ od toga. Jer, izvinite, ako neko ne piše pre svega zbog sebe, nego zbog drugih i biva uskraćen za permanentno komentarisanje od strane određenih blogera, onda ima problem sa sujetom, a to nije dobro.

Konačno da se vratimo na početak intervjua? Niste mi rekli šta su za Vas mnogo važniji problemi?

- Pod broj jedan – netolerancija prema činjenici da postoje različite struje i u blogerskom svetu. To treba da prihvatimo kao realnost. Prema tome, ja stvarno ne vidim potrebu da se uopšte polemiše oko toga ko ima sindrom „VIP trip“, a ko ga nema i zašto ga nema. Svako neka piše šta hoće i gde hoće, a kome se ne sviđa to ne mora ni da čita. Koga nešto zanima da pročita, taj će to i da pronađe na internetu. Takođe, pozivam sve one koji pretražuju određene teme na internetu, pa slučajno zalutaju na neki od blogova gde se određena tema obrađuje i odu dalje jer je to samo blog i ništa više, te time možda nepouzdan izvor informacija, da shvate da se relevatnost pruženih podataka ne utvrđuje na taj način i da nije uvek relevantno ono iza čega stoji neka institucija. Content writeri uvek pišu za nekoga i sa nekim razlogom. Mislite o tome.

Hvala Vam na intervjuu.

- Hvala i Vama što sam imala priliku da iznesem neka od svojih viđenja.

Mogućnosti korišćenja sode-bikarbone

O tome šta je soda-bikarbona možete da pronađete ovde(na)k.

Za šta je sve koristimo?

Kada se narod preždere, a uskoro će da krene era krkanluka, te istovremeno i neumerenog i prekomernog cirkanja, jer kreće serijal jesenjih i zimskih slava, dobro je znati da možete da uzmete (mesto nitroglicerina, ispod jezika :)) malo sode-bikarbone, da se ne bi udavili u sopstvenoj želudačnoj kiselini.

To je istovremeno i dobra prilika da kontrirate prebogatoj farmaceutskoj industriji i da ne kupujete čarobne pilulice protiv gorušice i slične preparate.

A ima i ona istorijski poznata varijanta koju su upražnjavali stari Rimljani na svojim bahanalijama koje su osim orgijanja, uključivale i prekomerne količine ića i pića, a to je da stavite prst u usta da se izrigate, pa da lepo nastavite dalje tamo gde ste stali. A to vas i ne košta ništa, a vredi svakog riga. :P Jer, nije lepo da se domaćin uvredi što ne možete da pojedete 10 kg hrane i popijete bar 3-4 litre alkoholnog pića, ko što se valja. ;)

Tip (ili ono što svi znate, pa zato i ne pitate): Čuvajte se za svinjsko pečenje, jer srpski domaćin je prepreden, dovitljiv i u stvari cicija. Zašto? Zato što osim 200 vrsta predjela, što uključuje neizbežnu rusku salatu, morate da jedete masnu supu od domaće (na kukuruz 'ranjene) kokoške, pa onda sarme od kiselog kupusa i tek na kraju stiže - pečenje. Torte na slavama su ionako odvratne, za njih ne morate da čuvate mesto u pretrpanom stomaku. I što je još važnije, nekoliko dana pred odlazak na slavu nemojte ništa da jedete, jer ne idete na slavu da bi se divili lepo postavljenom astalu i vrsnoj dekoraciji jela što je izvela domaćica, nego da bi jeli bre. :))

Takođe, da ne bi plaćali skupocene preparate farmaceutskih kuća za izbeljivanje zubala, poprašite zubnu četkicu sodom-bikarbonom i prionite na ribanje kljova urnisanih od katrana, kamenca i sličnih nakupljenih gadosti. Pojedini ljudi, kada peru zube tom pomenutom četkicom, padne im na pamet da bi istu mogli da koriste da izbele patinirani srebrni nakit. To vam niko neće priznati, ali da, ima i onih koji istom četkicom peru i zube i srebrni nakit. Da l' zbog toga što su negde pročitali da je srebrna "podloga" antibakterijski faktor, ili zato što ih bole ona stvar, ili zato što su lenji, ili, ma nebitno. Kako god, dve muve jednim udarcem. Ako ste baš toliki kicoš, možete da koristite i različite četkice. ;)

Offtopic paralela je kada domaćica trulex krpom kojom briše sudoperu, malo macne i po štrokavom patosu ili tu i tamo lizne jelo s varjače, da okuša njegovu slanoću. Naravno, sve to kad je niko ne vidi da to radi. I još se kune sve po PS-u da to niti je, niti bi ikada uradila. :)

Zatim, desi se da vam procuri baterija (a kako i ne bi kad kupujete shit baterije), u daljinskom, DVD, MP3 playeru, zidnom i ostalim satovima i spravama. E, onda vi lepo izvadite tu ljigavu bateriju i kontakte namackate sodom-bikarbonom. Kako se već hemijski proces odvija - dobijete so. Finom šmirglom ošmirglate kontakte i mast ne ode u propast.

I, sledi savet iskusne prodavačice najlonskog donjeg veša.

Jedna moja drugarica je išla da pazari u samoposlugu i zagledala se u robu na kutijama ispred prodavnice. Jedna Ciganka tu ima svoj office i prodaje gaće.

I pita ona nju: "Je l' imaš ti tu neke pamučne gaće?"

"Nemam, ali vidi ove što su lepe, što je boja, što će ti stoji, daću ti 4 komada po ceni od 3..."

Kad će ti moja drugarica "mudro" da zbori: "Pa neću bre da kupujem najlonske gaće, ima odmah da dobijem sekret od njih"

Tu se publika već uvećava, narod se zainteresovao za dijalog i gaće.

"A, bre, snajka, ništa ti ne znaš! Ja prodavam ove gaće već godinama..."

Drugarica odmahuje rukom, ova je 'vata pod mišku.

"Ka' ti kažem, bre. Ove gaće da potopiš pola sata u sodu-bikarbonu i nema sekret, nema ništa! Zna bre baba kako se to leći. 'Ajde uzmi jedan par da probaš, neće' se pokaješ."

Publika se smejulji, a moja drugarica pizdi li pizdi. Pa joj bi nezgodno od sveta - što pomisli da je baba ukopala sa dijagnozom i predloženim metodama lečenja. :))

Eto, toliko od mene. A vi dopišite sopstvena ili maznuta iskustva koja se tiču korišćenja sode-bikarbone. :))

Parada kiča

Danas sam otišla u grad da se prosmucam i usput nešto posvršavam. Sticajem okolnosti sam naletela na političko-porodično-crkveno-pravoslavnu-pseudo-patriotsku šetnju i nisam odolela da ne napravim nekoliko snimaka. Evo malo priloga:

Pastva hodi ka platou ispred Filosofskog fakulteta,
pod budnim očima plavih organa

Deca, omladina i zastave

Masa lagano talasa

Omladina i zastave

Inteligentna poruka razumevanja i tolerancije:
Pederi ne na ulice
U kamenolom i da vade repu

Poruka bratstva, jedinstva, ljubavi, razumevanja i tolerancije

Naravno, sve to uz prigodnu pesmu koja se ori iz zvučnika, a koju izvodi grupa Familija - Mala grupa pedera. Nešto kasnije sam napravila đir da uslikam masu otpozadi. Međutim, video je prevelik, pa ne mogu da čekam tri dana da se uploaduje, zato ga i ne kačim. Uglavnom, dok sam prepešačila potez kroz ulicu 1300 kaplara, a to je bilo nekoliko minuta, već se naveliko orila neka crkvena muzika, da se okupljeni straighteri-hateri opuste, pre nego li će organizatori da se obrate glupoj masi, nakon čega će da nastave da repuju. Ujedno, to je bio i kraj našeg "druženja".

Nalepnica sa telefonske govornice

I ta poruka ništa ne znači, osim da može da asocira na sutrašnji politički skup koji se zove "Parada ponosa". Izražavam duboku žalost što isti neću posetiti, ali nešto mi se nije dojmila količina policije koja je već tokom današnjeg dana opkolila sve ulaze u park "Manjež". Verovatno da se neki diverzant ne popne na drvo, pa da sprovede kakvu diverziju ili nešto slično tome. Snajperiste nisam videla, ali nivo borbene gotovosti je podignut na onaj kao kada je bio onaj Američanin pre godinu i po dana, i pretpostavljam kao što će biti kad dođe u utorak ona Američanka.

Otišla sam u Akademiju 28 da se "otreznim" od "porodičnih" ljudi i svetkovina, pojela jednu pizzu Napolitanu i sabila dva Staropramen piva. Usput malo čitala Republiku (novog broja nema na netu). I bi mi nekako bolje. Punoga stomaka, dakle sita, ali i napita, kretoh sličnim putem natrag. Ufotkala sam nekoliko detalja, nebitnih i približila se nekadašnjoj Ljubljanskoj banci u ulici koja se u to vreme zvala Maršala Tita, odnosno sada se zove Kralja Milana (ex Srpskih vladara). U toj zgradi je sad smešten državni organ, tj. Poreska uprava. Između te zgrade i zgrade pored nje postoji pasaž (izlog pečatoresca Nikolić je na ćošku) i tu se vidi neka rampa koja vodi u dvorište. Ja uđem u stambenu zgradu, gde se sada nalazi i hostel, da malo ždraknem enterijer i produžim u dvorište. Tamo ufotkam neke stare stvari i bršljan i sve tako neke gluposti.

Kad odjednom ispred mene se stvori organ obezbeđenja i kaže: "Šta radite vi ovde?"

Ja ono belo ga gledam i kao: "U čemu je problem?"


"Vi ne smete da boravite u ovom prostoru!"

"Je l', a što?"

"Za koju organizaciju vi radite?"

Jebote, ja gledam, ne mogu da verujem, da li sanjam ili sam budna?!

"Vi ne smete da slikate ovde, ovo je parking Ministarstva finansija!"

"Dobro, rekoh, izbrisaću na vaše oči fotografije starih stvari, bršljena i slivnika!"

"Možete vi da izbrišete šta hoćete, ali ja vas moram da legitimišem!"

"Nema šanse, vi niste policija i nemate pravo na to! Uostalom, ovo je slobodna zemlja, zar ne? :P Nećete valjda vi da odlučujete o tome gde ja smem da uđem i šta ja smem da radim?!"

"Ne možete tek tako da ulazite u institucije (a parking je institucija) i da slikate. Možete da birate, ili da vas ja legitimišem ili policija!

I ja kažem: "Zovite onda policiju da me oni legitimišu!"

Gleda on mene, gledam ja njega...

"Izvinite, a je l' piše negde da je zabranjeno da se uđe, da ne sme da se fotografiše?"

"Pa ne piše! Ali ja radim svoj posao!"

"Paaaaaaaaaaaaaaaa..."

"Dobro, ali da znate ova kamera (pa mlati rukom ka kameri) je sve snimila i to će biti pregledano!"

"Važi, super, idem ja sada!", i kažem mu ljudski i čovečanski doviđenja, okrenem se i odem.

E, ne da sam popizdela nego ne mogu da opišem. Znači, neverovatno. Dakle, ovde svaki idiot može da se izdrkava na tebi kako mu se nadigne. Znači daj i najmanjem skotu najmanju vlast i eto ti diktatora na delu.

Nego da ne zaboravim, taj parking je u stvari otet od dvorišta zgrade u kojoj živi neki narod. Pitam se da li to znači da ni oni ne smeju da uđu u svoje dvorište?

Selendro moja, Beograde moj
Želim pred s(tr)eljački stroj!

Živela demokratija, ona me je prosvetlila, njojzi hvala!

Nisam ja ni straight, ni gay, ni bi, ni trans, ni patriota, ni vernik, ni naci, ni nacionalista, nikakav kurac nisam. Ja sam ja. I jesam za to da niko nema prava da mi ograničava slobodu kretanja, slobodu mišljenja, slobodu govora i slobodu delanja. Ali?

Platon o demokratiji

Bilo mu je dvadeset i osam godina kad je njegov učitelj Sokrat pošto je branio prava i nužnu slobodu mišljenja nakon revolucije i pobede demokratije koju je vodila gomila, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute. Ovo iskustvo ispunilo ga je takvim preziranjem demokratije, i takvom mržnjom na gomilu da je u njemu sazrelo rešenje da se demokratija mora uništiti i zameniti vladavinom najmudrijih i najboljih. I naći metod kojim bi se mogli otkriti najmudriji i najbolji, i kojim bi se oni mogli pokrenuti i postaviti da vladaju — bio je glavni zadatak njegova života. (nastavak)

Zapisi

Nedelja uveče. On odlazi. I neće se vratiti. Iako to drugačije zvuči. Pratiš ga na autobusku stanicu. Do izlaska iz kuće nisi znala kako se osećaš. Da li uopšte osećaš. I loše ti je. Ne znaš zašto. Steže te nešto u grudima. Plitko disanje. Ne možeš da dišeš. Muka ti je. Loše ti je. Ali ne pričaš o tome. Jer, među vama je bilo sve neizrečeno. I tako je ostalo. Tih reči se najviše sećaš. Reči koje nikada nisi čula. Možda nije bilo ništa ni da se kaže. Mislila si da će ti drmusanje tramvajem odagnati muku. Ali nije. Ali nisi pričala o tome. Kupio je kartu za povratak kući. Ostalo je vreme do polaska da se potroši. To su oni minuti pred rastanak. Kada sve izgleda usiljeno. I jeste. I kada možeš da stojiš kao zarobljenik sa druge strane ograde ili da sedneš u bircuz i da popiješ piće. I seli ste da popijete piće. Ambijent odgovara atmosferi. Atmosfera je samrtna. Atmosfera je nikakva. Dolazi konobar, ko da je sad siš'o s planinčine, i tako i priča. Naručujete neke falš sokove i pričate falš priče. Jer, tako lakše je. Da li je? Pijete sokove iz musavih čaša. I vi ste musavi, nejasni. Znaš da nema dalje. Znaš. Ali ne znaš koliko te to što nema dalje jebe. Ili znaš? Ili misliš da znaš? Ili osećaš to? Naravno da osećaš. Sve vreme ti je loše. Ali ne pričaš o tome. Jer nemaš šta da kažeš. Sve je oročeno. Čak i vreme do njegovog odlaska. Znaš da se više nećete videti. Iako to ne izgleda tako. Ali ti to osećaš. Osećaš da sada ide da se više nikada ne bi vratio. Neka ide. Tako je najbolje. Svako treba da uradi ono što oseća. A šta si ti osećala tada? Više se i ne sećaš ili ne želiš da se sećaš? Kao da si presekla nožem, oštro, resko, trenutak koji je ostao neproživljen. Nikada nisi volela taj osećaj, gde neko odlazi, a ti ostaješ. Možda bi ti bilo lakše da je obrnuto?! Možda i ne bi. Kome je teže? Ima li merne jedinice? Da li onome ko odlazi ili onome ko ostaje? Ili je to potpuno isto, kada se uloge zamene?! A to je lako izvodljivo. I ti si jednom otišla. Tada ti je površno posmatrano izgledalo drugačije. A nije bilo tako. Bilo je isto. Sada hodaš u "svojim cipelama", iako to možda nisu "tvoje cipele". I ne sećaš se sada o čemu ste pričali. Verovatno to nije ni važno. To su bila neka opšta mesta. Mesta koja nemaju veze sa tobom. Sa njim. Sa nama? Nama - je bila servirana i dobro progutana neistina koja nikada nije postojala. Ali obmana je bila dobra. I bila je potrebna. O, da, štaviše, dobrodošla! Sada kada nema obmane, šta je ostalo? Ostale su te iste neizrečene reči. Reči od kojih ti je muka. Možda je dobro što su ostale neizrečene. Možda i nije. Nekad si volela da sve bude izrečeno. Sada prednost daješ proživljenom. Da li si proživela? Da li si doživela? I šta ti je ostalo? Ništa... Mašeš ti njemu, maše on tebi iza onih odvratnih rešetki. Odlazi. Odlaziš. Odlazite.

Kerovođa: Ljubav čista a njih više od 300

 
14.09.2010.

Dragi prijatelji,
stigao je izveštaj za avgust o pozivima na “humanitarni broj”. Imali smo drastičan pad! 177 poziva sa fiksne i svega 16 sa MTS mreže. Ukupno je prikupljeno – 10650 dinara. To još i ne bi bilo toliko strašno da isti mesec nije bio i veliki pad uplata. I to bi se nekako preživelo samo da nema strašnog pritiska od strane građana da azil “Riska” primi nove životinje. BUKVALNO skoro da ne prođe dan da neko ne ostavi štence. Danas 5, prekjuče 2, pre sedam dana 3. A mi već imamo 400 životinja! Shvatite, svaka nova životinja predstavlja: pregled, čišćenje, vakcinaciju, sterilizaciju, eventualna lečenja, nova usta za ishranu, na kraju krajeva zahteva i prostor!!! Mi ne smemo i NEĆEMO dozvoliti da se desi “hordašenje” i da se na jednom mestu nađe preveliki broj životinja koji bi značili mogućnost širenja zaraze, glad, međusobno ubijanje... što smo već imali prilike da vidimo na raznim mestima.

Ljudi koji rade direktno u azilu su u depresiji, ne vide izlaz. Skoro niko ne udomljava životinje, mesta nema, ljudi koji bi radili takođe, pad donacija je veliki, a novi i novi pristižu. Možemo razglabati do sutra da je sve to rezultat toga što grad Beograd ne vodi strategiju adekvatno i pre svega što se ne sterilišu vlasničke životinje, ali mi se sada borimo sa svakodnevnim opstankom životinja u azilu. Molimo Vas za podršku, nemojte odmagati. Ovde imate i broj računa i humanitarni telefon: 0900-500-504, a i druge vidove pomoći! Hvala na razumevanju!

Da li da ili ne?

Tako ja od sabajle, u cik zore u podne, čitam sve i svašta i naletim na jedan omladinski sajt, gde između ostalog postoje pisma upućena, da li psihologu ili kome već, od strane tinejdžera i tinejdžerki, gde se oni prosipaju sa svojim ljubavnim i ostalim trilemama.

Dakle, pitanje je:

Da li da pristanem da budem druga?
Pre neko veče me je jedan dečko pitao da li hoću da se vidimo... On je u vezi sa jednom devojkom, i ja sam mislila da hoće da je prevari, i pitala sam ga, ali on je rekao kako mu ona nije dosadna, ali mu se i ja sviđam pa zato to radi! To ne bi niko saznao, bila bi tajna... ali ja ne znam šta da radiim... Molila bih za savet! Da li da se vidim s njim iako je on u vezi ili nee.. i šta da mu kažem?? i da napomenem on mi se sviđa onakoo! :) Hvala unapred...

Odgovor
Koliko sam ja razumeo, tebi se on mnogo dopada. Ipak, nisam do kraja razumeo zbog čega si u dilemi? Da li zbog toga što je on u vezi i smatraš da to nije u redu, ili zbog toga što ti se on mnogo sviđa i ne bi želela da budeš "treća" ili zbog nečeg trećeg?

U svakom slučaju, mislim da je pre svega važno da ti sama sa sobom odrediš šta je to što bi ti od tog odnosa želela. Bez odgovora na to pitanje, mislim da nema odgovora ni na pitanje koje postavljaš. Naime, ukoliko je tvoje pitanje moralnog karaktera - da li je to u redu; čini mi se da nije moje da odgovaram na moralna pitanja, to je ipak nešto na šta svako od nas mora sam za sebe da da odgovor.

Sa druge strane, ukoliko ti je pitanje da li želiš da budeš "treća", pretpostavljam da se iza tog pitanja krije želja da on bude tvoj momak. U tom slučaju, nisam siguran da je dobro da ulaziš u kombinaciju u kojoj bi ti bila treća - to je pozicija u kojoj ćeš vrlo verovatno biti nesrećna (ipak, ni na to pitanje ja ne mogu sa sigurnošću znati odgovor, i to je nešto što samo ti pouzdano znaš). Ukoliko je tako, verujem da bi bilo bolje da sačekaš da on odluči šta je to što želi i da ulaziš u vezu samo u okolnostima u kojima ćeš se ti osećati dobro.

Preuzeto sa lokacije mingl.org

Kratka analiza

Elem, kada sam ja bila tinejdžerka, prvo i prvo nisam imala takvu dilemu. Ako ne može da bude moj, onda me boli kurac za njega. Može da bude i svačiji. A još više bi me boleo kurac da mi kaže kako mu se ja sviđam, pa da me tajno malo "ovo i ono", a tamo mandali sve u 16 neke druge sojke. Ende. Dakle nisam imala dileme takvih sorti, pa ne bih ni postavila takvo pitanje. No dobro, različiti ljudi, različite dileme, a i osetljive godine.

E, sad, odgovor stručnjaka. Jebem ti stručnjake. Prvo, prva rečenica u odgovoru je već ono sugestivna. Kao, ako sam dobro razumeo... Ma ne, nisi. Pa onda on nju pita zbog čega je u dilemi? Kao, da li morališe, ili neće da bude pedeseta ili šta već.

Pa onda, da ona odredi šta želi od tog odnosa. Kog bre odnosa? Pa šta može da dobije od klinca koji hoće samo da joj se zavuče u gaćice?! I sad, naravno, neće čovek da morališe, nije to njegova stvar. Nego, devojko, zajebi ti bilo kakvo moralisanje i bacaj se u promet. Čik da vidim kad budeš htela nekome da daš, a niko ne bude hteo da uzme. Biće onda kasno za kajanje.

Konačno, odbacili smo moralnu dilemu i bacili se na ego dilemu. Ako ti devojko ne želiš da budeš petstota, a možda i želiš, to je opet tvoj problem, niko ni za to ne treba niko da te savetuje. Uostalom, otkud znaš dok ne probaš. Možda ti se i svidi. :D Jedino pametno što je rekao je da će se ona verovatno osećati nesrećno u toj triper kombinaciji. No, opet pobija dilemu i baca težište na to da ona treba da sačeka da se mladi kurajber odluči šta hoće, pa da onda i ona tu proceni svoju poziciju. My ass. Nema tu šta da se čeka. Jasno je šta on hoće, pitanje je samo da li i ona pristaje na sve to. Prema tome?!

Moj odgovor bi bio sadržan u jednoj rečenici: "Devojko, više samopoštovanja ti nimalo ne bi naškodilo, jer da je nekome stalo do tebe, a ne samo do tvoje pičke, ne bi ti ni predlagao takve kombinacije."

Memorabilia: 5 October 2010

After all...
We're still sitting in the black hole...

Nothing good to be remembered,
Nothing bad has been dumped.

Completely destroyed hopes,
Fully gambled lives.

Walled up in the walls,
Destroyed by a hand of villains.

There is no more excuses
For non-acting, for being cowards.

If the cowardice is the only obstacle
It has to be overcame

Nothing has been changed!
Have we changed ourselves?

Should we wait for another ten years?
Or the time has come for new rebellions?

After all...
We're still sitting in the black hole...

RetroAktivno

Moje drugarice i ja... fotka sa faksa...

5 drugarica, sve bre lepotice :)

Te davne 1954. godine...

• Lansirana je prva atomska podmornica Nautilus
• Sovjetska kontrolna komisija u Berlinu je raspuštena, a Istočna Nemačka je dobila formalni suverenitet
• Naser je postao premijer Egipta
• "Ženevska konferencija" donela je mir Vijetnamu i zemlja je podeljena na južni i severni deo, tačno na 17-oj paraleli
• Počinje alžirski rat za nezavisnost države protiv Francuske
• Dr Jonas Salk otpočinje vakcinaciju dece protiv dečje paralize
• Ernest Hemingway je dobio Nobelovu nagradu za književnost
• Preminula je Frida Kahlo, velika meksička slikarka

Nekad je sve bilo drugačije i slušala se ova muzika...







A, sad, šalu na stranu. ;-P

Hvala ti Kajzerčiću što si podelio sa mnom, a i ja sad grupnjački sa svima ovu lokaciju.

'Aj'te drugari, pokažite i vi svoje uspešne i/ili manje uspešne kreacije. :))

Srpski film

Elem, pre dva dana pojavila se "prosvećena" vest, tj. pitanje: "Da li zabraniti prikazivanje 'Srpskog filma' ili ne?"

Kako piše “Politika” nadležni državni organi zatražili su od ekspertske grupe mišljenje da li konkretne scene u “Srpskom filmu” mogu da uzrokuju pokretanje krivičnog postupka.

Prikazivanje filma je ušlo u regularni bioskopski život 26. septembra. Naravno, ima ga i na netu.

Svako ko film nije pogledao, ljubazno ga/je molim da i ne komentariše ovaj post. Napominjem, nije dovoljno pogledati trailer, a još manje pročitati sinopsis filma da bi se shvatilo bilo šta.

Uglavnom, pročitala sam sve komentare čitalaca (vesti) koje je objavio B92, kao i Politika, sa koje je vest (čini mi se inicijalno) potekla.

U čemu je problem?

U tome što film nije za one koji su psiho-fizički nezreli, tj. mlađi od 18 godina ili u tome što prosečan gledalac ne shvata da je film umetničko delo? Za one slabijeg probavnog sistema film svakako nije za gledanje. Ima odvratnih scena, ali smatram da su neophodne.

U filmu postoje scene nasilja i ja mislim da one nisu ni izbliza eksplicitne, kao što je život u Srbiji nasilno eksplicitan, odnosno nije poenta u nasilju u ovom filmu. U stvari, za mene, scene nasilja su vrlo metaforične. Odnosno, one su naša realnost. Srpska realnost, koju mi živimo decenijama unazad!

Uz gromki aplauz za hrabrost reditelju, minorna opaska je da čak ni ovaj film ne može da dočara sav jad i bedu u kojoj mi životarimo.

U stvari, pitanje je: "Da li treba zabraniti život u Srbiji?" Jer, mi u stvari i ne živimo.

Upalimo zato Pink televiziju, uključimo se u direktan prenos Farme i (u)živ(aj)iiiiiiimoooooo!