Nema "sigurne kuće"
Porodično nasilje
* * *
* * *
Svojom snažnom desnicom, poluopuštenih šaka, snažno je tresnuo o ivicu trpezarijskog stola. Vaza koja je poklon njegove prabake poskočila je nekoliko puta zaredom, otkotrljala se preko ivice i na hladnim pločicama razbila se u sitne komade.
"Kučko, ti si kriva, mamu ti jebem, što me izazivaš!", urlao je njegov "otac" nadvijajući se siledžijski nad krhkim telom njegove majke.
"Ko ti je rekao da peglaš sve ove košulje, a da ovu koju hoću sutra da nosim nisi ispeglala!" Zatim je uredno ispeglane košulje okačene na ofingere pobacao po zemlji i šutirao ih. Košulje su letele po sobi kao golubovi tek pušteni na svoj letački zadatak.
Ženi su se tople suze slivale niz obraze, a detetu se lice ledilo i srce grčilo u nepravilnim ritmovima.
"I od ovog mog sina ćeš da napraviš pedera i plačipičku!" - urlao je "otac". "Gledaj sine, kako treba sa ženom, samo čvrsta ruka! Govori, šta si danas radila ceo dan? Kurvala se sa komšijama, a, mamicu ti tvoju! Šta je bre, kakav je ovo ručak? Jesam li ja tebi rekao da hoću svaki dan i predjelo i jelo i desert, a? Sad ću ja tebe da opametim!"
"Nemoj tata, nije mama ništa kriva." - procvileo je dečak jedva čujnim glasom.
"Ti da ćutiš, ti imaš da govoriš kad kokoške prde! Jasno?"
"Ja sam kriv tata, ja sam kriv...", tiho je prozborilo dete
Dok se majka povlačila u kraj sobe, nasilnik je već nadvijao svoju poganu šapu nad njenom glavom. Desnicu je skupio u pesnicu i udario je u bradu. Žena je od siline udarca odletela u drugi kraj sobe, i njena glava je tek za nekoliko milimetara izbegla ivicu šivaćeg kabineta. Tih nekoliko milimetara je nedostajalo da njena glava zauvek prepolućena završi pred očima njenog sina.
Sin je zaurlao: "Mamaaaaaaaaaa!", i krenuo da trči ka majci.
Nakaznik mu se isprečio na putu i nije mu dozvolio da prođe. "Šta je, šta cmizdriš, jedna danga tamo-vamo, to ti je sine normalna stvar! Nemoj da pičkećeš ko neka žena!"
Dečak je jecao, plakao i vikao: "Mamaaaaaaaaaa!"
"Dobro sam, sine, dobro sam", procedi majka kroz razbijene prednje zube, dok je oblizivala krv sa usana. "Sve će biti dobro sine moj, ništa se ti ne brini!"
"Gde si ti pošao mali, šta radiš sa tom telefonskom slušalicom?" - prodra se "otac".
"Dobar dan, dobili ste policiju...". otima sinu slušalicu iz ruke, klik, veza se prekida.
"Ako nekome kažeš da si ovo video, ubiću te!" - reče "tatica".
"Možeš da me ubiješ odmah!"
Otac: "???!!!" - bez reči
* * *
Posle 15 godina"Od tebe samo tražim da se istinski pokaješ za sva mučenja koje smo preživeli majka i ja dok smo živeli pod istim krovom sa tobom!"
"Žao mi je sine, ja se ne sećam svega toga. Ja tebi rekao da ću da te ubijem? Ja tebe sine volim najviše na svetu!"
Onomatopeja pucnja: bang, bang. "Hasta la vista tatice!" - sad smo kvit. Sve ti je oprošteno.
Napomena: Možete da glasate za više odgovora.
za sve je tata kriv.
ReplyDeleteNa nasilnike u porodici na svakom mestu i neprekidno treba ukazivati, jer iz takvih porodica se često regrutuju novi. Divim se tvojim postovima, i ranije si oštro pisala i osuđivala svaku vrstu nasilja. Bravo! Pridružujem se, pokušaću nekom svojom narednom, kratkom pričom... Da ne bude reklama, ali je Predrag, autor bloga "Kriza tridesetih", sjajno to opisao u priči "Alergija".
ReplyDeleteUhhhhh..gada je trebalo ubiti odmah. Ne treba te stvari shvatati previše tragično-taj lik i nije čovjek, pa vam to dodje kao kad ubijete muvu u stanu. Imao je i Raskoljnikov pametnih.
ReplyDeleteJa ne razumijem kako bilo koja žena uopšte može da se zabavlja, i uda kasnije, sa takvim kretenima. Jednostavno, nije mi jasno.
Hard core socijala koja polako postaje svakodnevnica...ja se prosto oduševim kada čujem da u nekoj porodici nema nasilja (pod nasiljem mislim i na ono nefizičko nasilje)
ReplyDeleteLjudi, najčešće žene, nisu ni svesni šta se sve podvodi pod "nasilje". Nije neophodno da se ovakon nešto desi da bi se tražila pomoć. Ovo je poslednji stadijum, ako uopšte to može i da se rangira. Stvar je u tome što su žene naviknute na sve to, što se to verovatno dešavalo postepeno, godinama se produbljivalo, a nisu ni primetile kada se situacija od netipičnih prepriki pretvorila u ovo.
ReplyDeleteVolela bih kada bi se mediji malo više angažovali oko svega toga. Kada bi se na tv- u prikazivale reklame u kojima se osuđuje i verbalno (često u alkoholisanom stanju zajedno sa lomljenjem inventara i pretnjama) ne samo fizičko maltetiranje, jer sve to ima svoj početak, a kasnije se dubi i proširuje, dok ne dođe do ovakve situacije. Zato - stvar saseći u korenu i probuditi svest žena da to što im se dešava nije NORMALNO i nije SAMO SVAĐA.
Inače - isprva sam štiklirala da je i ranije trebalo ubiti ovog poremećenog. Onda mi se probudilo ono humano pa sam razmišljala da li je bolestan, možda i njemu na vreme nisu pomogli... Ali evo kad sam sve presabrala, ne osuđujem ovakvo ubistvo. Kad on ima petlju da druge dovodi do ruba smrti, i igrom slučaja samo - izbegnute, onda i treba da završi ovako. Kakva ljudska prava bre, svi imamo samo ovaj jedan život i ne može niko da ga krnji!
ReplyDelete@Emo, hvala! Da, Predrag je fantastično opisao tu problematiku u priči Alergija. A i moj komentar na Predragovu priču govori o mojim nepopularnim stavovima. Mislim da će tvoja buduća priča biti "najsnažnija".
ReplyDelete@Milko, mnogo bi bilo mrtvih u tom slučaju, čini mi se, ali me i ne bi iznenadilo. Znam da je teško shvatiti kako jedna devojka ili mlada žena upadu u spiralu nasilja, no nasilnici se ne ponašaju tako od prvog dana. To ide sistematski, "suptilno" na početku, a s vremenom biva vrlo surovo.
@Kajzeru, nije to socijala, to se dešava u svim slojevima, samo je u onim višim perfidnije "zapakovano". Da, i ja se oduševim kada naiđem na porodicu gde nasilje nije dominantan obrazac ponašanja, međutim, sve se ređe oduševljavam.
@Džiadžojka, bliski su mi tvoji komentari, jer slično razmišljamo. Da, bilo bi jako dobro kada bi krenula jaka medijska kampanja koja ne bi bila zastupljena samo onda kada još jedna žena ili dete budu burtalno zlostavljani i/ili ubijeni, jer kod nas je sve ad hoc. I nikada ne bih osudila na zatvorsku kaznu osobu koja je ubila svog tiranina, a što je posledica dugogodišnjeg zlostavljanja. Možda samo neki društveno koristan rad ili nešto tome slično. A u svakom slučaju bolje je i odrobijati monstruma, nego li ga trpeti čitavog života. Baš zato što svako ima samo jedan život.
Potpuno se slažem sa Džiadžojkinim komentarima. Inače, svaka tebi čast, kako daješ doprinos borbi protiv nasilja u porodici.
ReplyDeleteDefinitivno si postavila veliku moralnu dilemu, šta opravdava uzimanje tuđeg života. Ovo je slučaj, gde, da sam u nekoj poroti, sigurno bih se borila da izvršilac bude oslobođen.
To je teška i vrlo komplikovana priča - kao i alkoholizam (ukoliko su to uopšte dve priče, čini mi se da skoro uvek idu zajedno...) Uobičajena predrasuda je da se to uglavnom sreće u "nižim" slojevima, da je povezano sa bedom, nepismenošću i nemaštinom... Predrasuda kažem - pošto znam za neke slučajeve koji drastično odudaraju od tog obrasca... Ta, i slične predrasude su dobrim delom i odgovorne za sve što se dešava, jer žrtvama najčešće ne veruju čak ni najbliži. Dok ne bude kasno.
ReplyDelete"Mnogo bi bilo mrtvih u tom slučaju"
ReplyDeleteŠta fali? ;) Ionako je 6 milijardi..planeta treba pročišćenje ;)
Takodje, mislim da je kreten-kreten, i da se to odmah može detektovati. Ne može od normalne osobe da tek-tako postane manijak..
@Amarilis, hvala! Ovo je samo skroman doprinos protiv nasilja koje kod nas cveta besomučno. Okreni-obrni, meni ova tema postavlja i jedno drugo pitanje, a to je pitanje smrtne kazne.
ReplyDelete@Miodraže, alkoholizam i nasilje najčešće idu zajedno (pa makar i u pasivnom obliku), ali opet nije pravilo da neko ko je nasilan je istovremeno ogrezao u alkoholizmu. Dobro je da si skrenuo pažnju da nasilje nije "eskluziva" vezana za siromašnije društvene slojeve. Čak naprotiv.
@Milko, "pročišćenje" planete zarad dobrih namera i još boljih posledica bi bilo zanimljivo rešenje. Šta je to definicija "normalnosti" uopšte? Nasilnik se ne "otkriva" brzo, jer da je tako, target bi pobegao glavom bez obzira. To ide postepeno i podmuklo. Ako ćemo da pričamo o "normalnosti", sigurno si upućen da se npr. silovatelj ne smatra psihički poremećnom osobom, jer to je najčešće sasvim "normalna" osoba iz komšiluka.
Ma džabe..ja mislim da se kreten odmah može detektovati, samo treba to pažljivo pogledati, omirisati...prave oni neke, naoko, sitne gafove, iz kojih se može zaključiti kakvi su zapravo..Bogu hvala, mene moj insekt još nikad nije prevario, k`o što kaže Žika :)
ReplyDeleteJa sam glasao da niko nikome nema pravo da oduzme život, jer u to verujem. Znam isto tako da je moguće da ljudi zapadnu u situacije kada je neizbežno braniti svoj sopstveni život pa oduzeti napasnikov i to opravdavam. Ali isto verujem da je znake nasilnog ponašanja moguće provaliti ranije i moguće ih je sprečiti. To u ovakvim situacijama bi se svelo na napuštanje ovakvog nasilnika. Time sprečavate dalje nemile scene, koje dete (deca) moraju da gledaju, ne dovodite sebe u opasnost, a nasilnik biva kažnjen. Ma koliko da to izgleda smešno, mislim da jeste kazna za takve ljude da za početak ostanu bez svoje porodice, a i javnost će početi da priča o njemu kao problematičnom tipu kojeg je porodica napustila i biće mu sve teže da se socijalizuje. Ne kažem nemoguće, jer moguće je uvek prevariti nekog novog, ali isto tako i nije nemoguće ako je neko tako problematičan ne saznati nešto loše iz njegovog života. Znam da ovo što sam rekao za život bez porodice izgleda smešno (i nedovoljna kazna), ali verujem da će on pre ili kasnije zažaliti što je oterao porodicu, a to će mu isto tako biti dobra kazna. A kazna je nešto u šta verujem. Uglavnom problem nastaje oko izbora kazne, jer za većinu nasilnika koji nastave sa starim ponašanjem kazna nije bila adekvatna. Umetnost određivanja kazne jeste veliki izazov za onoga ko odlučuje o tome, ali je to druga tema.
ReplyDeleteDakle ne ubistvu ma koliko opravdano delovalo i napustiti nasilnika što pre...
@Milko, sigurno je da je kretena moguće prepoznati, tj. osetiti. Mislim da je jedan od problema ignorisanje unutrašnjih glasova koji reaguju u takvim situacijama.
ReplyDelete@Kuroyama, naravno da nasilnika treba napustiti što pre, ali to za osobe koje si sistematski uništivane godinama nije ni malo jednostavno. A tu postoji i gomila "tehničkih" pitanja koja su u siromašnim društvima sa slabim institucijama, kao što je naše od ključnog značaja. Što se tiče toga da je kazna za nasilnika da ostane bez porodice - i jeste i nije. Pošto je nasilniku porodica mesto za iživljavanje u tom smislu jeste, ali realno nije, jer taj ne mari za svoju porodicu. Što se tiče saznavanja nečije prošlosti, to baš i nije tako jednostavno, jer lošu prošlost svi kriju ko zmija noge. Slažem se da je pravo pitanje kakva je kazna primerena, tj. koja kazna bi zaista imala dugoročne efekte.
Ne znam. Po meni ovo samo govori da se iz porodica u kojima vlada nasilje, izrode nasilnici.
ReplyDeleteOvo jeste samo priča, ali i naša svakodnevnica. Svuda oko nas se ljudi tuku, maltretiraju, ubijaju. A što? Zato što je porodica u mnogobrojnim slučajevima izgubila svoju primarnu ulogu, da bude gnezdo. Često više nije mesto gde se deca rado vraćaju i svraćaju, već mesto odakle se želi pobeći što pre.
U ovoj priči. Pobednik je otac. Uspeo je da nauči sina, da po njegovim aršinima ne bude pička. To mu je sin na kraju i dokazao.
Da bi ovakvi problemi počeli da se rešavaju, pre svega mora što više da se priča o tome, televizija, novine, treba na svakom blogu da postoji bar po jedna priča koja bi ženama koje su u ovakvim situacijama, davale nadu, uputstva, podršku, podstrek. Nekako iskreno verujem da i to može pomoći, pre neke konkretne pomoći.
@Charolija, mislim da nije nužno da neko ko je bio izložen nasilju postane i sam nasilnik. Slažem se sa tobom da je, na žalost, porodica izgubila svoju primarnu ulogu da bude baš to utočište kome će čovek da se vrati, a ne da beži iz nje.
ReplyDeleteTvoj ugao gledanja je veoma interesantan, tj. da je sin ista pička, kao i otac. Možda sam mogla da ponudim nekoliko različitih krajeva priče, pa da ne bude u pitanju sin, nego ćerka itd. Da li bi onda bili promenjeni uglovi gledanja, ne znam.
Moje mišljenje je da dok god se ne razvije svest u narodu da nasilje mora da se osudi u svakom smislu, sve će biti jeftina nasumična propaganda. A to znači, ako mogu da kljukaju narod sa Pinkovskim i sličnim sranjima, mogu mediji isto tako puno da naprave čuda i kada je u pitanju sve što si ti navela.
Zverčice naravno da ovo što sam napisala u prvoj rečenici nije pravilo, slažem se sa tobom, ali je vrlo česta pojava. Ponašamo se onako kako smo naučeni. Devojčice obično preuzimaju model ponašanja majke, a sinovi oca.
ReplyDeleteRecimo meni je izuzetno zanimljiva situacija jedne mamine koleginice koja je imala teško detinjstvo uz oca alkoholičara. Znaš za koga se udala? Bukvalno za repliku svog oca. Alkoholičara koji joj je lomio kosti. Kada je uspela da se izvuče iz tog braka, nakon par godina se udala ponovo, ali na žalost ponovo za jednog sličnog.
Iz ta dva braka su joj ostale dve predivne ćerke i mnogo bola i straha. Kaže da se više ne bi usudila da se zaljubi i uda, jer misli da bi ponovo izabrala nekog takvog.
Možda sam se malo udaljila od teme, ali mislim da nisam mnogo promašila. U detinjstvu u porodici učimo neki osnovni princip ponašanja i to je ono što nas ceo život prati. Jedino u slučaju kada postoji stručna pomoć i želja da se čovek promeni, dolazi do "oporavka".
Charolija, u pravu si da se ponašamo onako kako smo naučeni, ali je kunst da se toga oslobodimo ako smatramo da je tako nešto samo na našu štetu. Naravno, da to nije ni malo jednostavno, pogotovo što to najčešće ispada iz uobičajenog šablona.
ReplyDeleteIskreno me je ražalostila teška i mučna životna priča koleginice tvoje majke. A pogotovo što je mnogo žena koja prolaze ili su prošle taj pakao od života. Nadam se da će ta žena shvatiti da joj nije potreban muškarac kako bi bila "potpuna" i ja joj želim da nikada više u životu ne pristaje na bilo šta što joj ne odgovara i da ne odustaje od sebe.
Da, i da dodam, naravno da se nisi udaljila od teme. Tvoj komentar je veoma konstruktivan, kako ovaj, tako i prethodni.
ReplyDelete