Povećanje PDV-a

Šta je PDV? (.ppt prezentacija)

Zakon o PDV-u sa izmenama i dopunama (.pdf fajl)

O predlogu za povećanje PDV-a smo imali prilike više puta da čujemo prošle godine, kada je aktuelna Vlada kroz medije puštala svojevrsni "probni balon" da bi opipala puls građana i stručne javnosti.

Najnoviji poreski hit je da nama zapravo nije potrebna poreska reforma, već nešto što bi mogli da nazovemo poreskim državnim autogolom, a to je predlog povećanja opšte stope PDV-a sa 18% na 22% i posebne stope sa 8% na 12%, a gde spadaju osnovni prehrambeni artikli. Dakle, radi se o predloženim povećanjima u slučaju opšte stope od 22,22%, odnosno 50% ako posmatramo posebnu stopu. I to je, složićete se, veoma visok procenat.

Državna plaćenica Diana Dragutinović to predlaže kao kontrameru (a to je u stvari zahtev MMF-a?) koja je neophodna ukoliko država želi da smanji obaveze poslodavaca za plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima za jednu trećinu - onda je povećanje PDV-a "podsticajna mera". Takođe, izjavila je da će to da doprinese i otvaranju novih radnih mesta?!?!?

Dakle, šta se dešava smanjenjem obaveza poslodavaca prema državi na ime plaćanja poreza i doprinosa za PiO? Prvo, sliva se manje para u budžet Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje itd., što ima svoje posledice prema budućim penzijama (manji doprinosi = manja penzija) sada zaposlenih radnika. Drugo, pošto je penzijski fond samo "protočni bojler", tj. nema nikakvu ulagačku funkciju (iako je tako nešto moguće, jer sam fond poseduje puno nekretnina koje bi mogle da se popišu i da se osnuje Fond za nekretnine i da se od izdavanja istih ubiraju prihodi), smanjuje se ukupna suma koja je na raspolaganju za isplatu sadašnjih penzionera i "gazi" se još više u državni budžet. Treće, da razgraničimo, doprinosi su namenski i oni idu isključivo u Fond PiO, a porezi se slivaju u državni budžet. Zato se i predlaže povećanje PDV-a. Dakle, da država zahvati i od privrede i od građana  i da tako prevali na njih sav teret loših odluka koje se tiču poreske politike. Bez reforme penzijskog sistema nema nikakvih dugoročnih učinaka, jer ovo je "krpljenje" na kratke staze, tj. do sledećih izbora, jer toliko svaku vlast interesuju njeni građani.

Povećanje PDV-a znači da će konačni proizvod koji neko proizvodi da poskupi, jer se "dodata vrednost" na novostvoreni deo u lancu proizvodnje povećava i to se konačno prevaljuje na krajnjeg potrošača (kupca). Dakle, pričamo o povećanju cena proizvoda tj. povećanju maloprodajnih cena, koje će minimalno da bude više za vrednost razlike između stare i nove poreske stope. Takva neracionalna poreska politika u suštini "napada" najsiromašnije slojeve, jer se u takvoj situaciji narod ne odriče osnovnih životnih namirnica, bez obzira na njihovu cenu, te se tu javlja paradoks, da uprkos rastu cena na osnovne potrepštine, tražnja za njima raste. Drugim rečima, najsiromašniji slojevi su "prinuđeni" da izdvajaju procentualno veći deo svojih prihoda na osnovne životne potrebe, u odnosu na one koji su bogatiji.

Takođe, povećanje cena u opštem smislu znači uzdržavanje od potrošnje tj. kupovine (svega što nije neophodno), te se samim tim pokreće lanac koji kaže: slaba kupovna moć = manja potrošnja = manja proizvodnja = manji prihodi proizvođača = smanjenje zaposlenosti = rast cena = rast inflacije = smanjenje investicija (tj. investitori beže glavom bez obzira)... I da pomenem, da je logičan sled izbegavanje plaćanja poreza koje može da se odigrava i na zakonit i na nezakonit način.

Ovo je sve jako loše. Loše je što svaki privredni subjekt planira svoje prihode i rashode na godišnjem nivou i što uvođenje većih poreskih stopa usred fiskalne godine može da rezultuje totalnim odstupanjem od planova, tj. nepredviđenim gubicima, što opet može da se ogleda u stavljanja katanca na vrata. Dalje, država mora da poveća naplatu PDV-a, bez korekcije visine poreskih stopa, jer to je jedini način da stabilizuje privredu. Takođe, treba da se smanji neefikasan državni aparat, jer mnogo fukara sedi na grbačama građana i mnogo troše, a ništa ne privređuju. Stabilnost cena nema veze sa nivoom kursa dinara, već sa odnosom uvoza i izvoza, međutim, o tome niko nije hteo da priča dok su se trošile pare od navodnih uspešnih privatizacija (pranje pokradenih para) i dok se zajmilo na sve strane (bez razmišljanja o posledicama tj. kako vratiti pozajmljeno). A i sada se zajmi od MMF-a da se veštački održi kurs dinara prodajom deviznih rezervi. Dakle, nema stabilne valute bez balansiranja uvoznih i izvoznih aktivnosti, u korist podsticanja izvoza. A, da se ne lažemo, nema ni novih radnih mesta, jer mi i nemamo nikakvu privredu. Naša privreda se sistemski uništava, jer mi slabo šta proizvodimo. Mi samo trošimo skupu uvoznu robu koju prodaju tajkuni u svojim trgovinskim centrima i lancima. Ne može da se troši ono što nije zarađeno.

Šta se dešava u Hrvatskoj od kako su prošle godine podigli PDV sa 22% na 23%?

Vrednost poreskih stopa zemalja EU - cena za ulazak u EU?