Itd...

Sad sam poslala 2 prijave za posao za KBC banku. Kao i obično ne očekujem ništa. Kao uostalom ko što odavno ne očekujem ništa.

Bila sam danas sa kevom da pazarimo klima uređaje. Konačno ću i ja da odahnem ove godine. Kad se samo setim svih prethodnih godina crkavanja od vrućine. Nikad neću zaboraviti vežbanje matematike za ispit kada mi se slivao znoj sa čela, a boga mi i niz leđa, dok je s druge strane veselo tandrkao poluraspadnuti ventilator. Dakle, u utorak sabajle dolazi klima i monteri koji će da je nakače. BTW, koliko vidim to će taman da bude najvreliji (za sad) dan u ovoj godini. A čeka nas dugo vrelo leto. Da ne pominjem sada i vrelu jesen koja će zapravo biti usijana na neki drugi način, taman kad se narod malo opepeli tokom leta i još iscedi svoje finansijske zalihe.

Inače, već me drma PMS, tako da sam se danas osećala totalno sjebano. Nije da ni sad nisam, ali sam malo živucnula. Sjebana sam u pičku materinu. Nemam volje ni za šta i na za koga. Čak ni za sebe samu. Doduše, baš zbog toga, jutros sam sebe naterala da se ofarbam malo ko pionirski crtež. Mislim, stvarno ne mogu da gledam tu svoju tugu u očima. Muka mi je kad se pogledam u ogledalo i vidim prazno i vidim more tuge. Jebiga.

Razmišljam se nešto da se prijavim na ovaj džabe seminar na Inbound Marketing Univerzitet. Drkala sam se pre neki dan da ukapiram koja je to satnica održavanja zaista. Mislim na vremensku zonu. I kao, skontala sam da treba na zvaničnu satnicu da nakalemim dodatnih 6 sati. Mene jebe što se to tako meša sa terminima mojih vežbica pilatesa, ali pošto će materijal biti arhiviran, mislim da ću da se prijavim. Uostalom, ko još danas nudi nešto za džabe. Nadam se samo da mi neće biti potreban zvuk, jer onda ga najebah, pošto mi zvuk ne šljaka na kompu do daljnjeg.

Na radiju je tako jebeno dobra muzika - Thin Lizzy "Parisienne Walkways"

Tako me puca na ovo sjebano raspoloženje...

Inače, jedva se suzdržavam da ne žderem na nervnoj bazi, tj. jedem, ali napravila sam neku salatu sa tunjevinom i tonom povrća, pa mi se to može da jedem. A, pošta sam mega-drki jede mi se samo nešto slano... A, i ide uz crno vino baš lepo. Baš se nešto mislim, kada bih ovako lepo pila vino svaki dan, postala bih u rekordnom roku alkos. Tako da ne pijem sama, osim ponekad, kao npr. sada.

Kaže mi g-đa iz Amerike da dobro pišem, jer sam joj slala neku priču da je malo oraspoložim. Inače, priča je urbano ljubavna i pisana je u muškom rodu. I kao što ja sad ne bih vijala neke ženske časopise da se nešto kao tamo publikujem. Ne znam kako da joj odgovorim, a da ne zvučim krajnje morbidno. A to je: sada nemam ništa u sebi, prazna sam i teško mi je da pišem. Ja sam više za neku kinky varijantu pisanja. Pa, ne znam samo ko bi mi to objavio?!?!?!? Uostalom, danas svaka budala piše svašta, pa to ne znači da to nešto i ima smisla, poruku, šta god. Tako i ja ne mislim da moje pisanije ima neku dodatnu vrednost. Jedino, ako ukapiram da treba da se prodam za komercijalu, lišenu svakog kvaliteta, a to mi se još nikako neće.