Friške vesti...

Friške novosti su da sam od danas počela da šljakam. Za sada, a to za sada je da su prve 2 nedelje šljake na volonterskoj bazi, a nakon toga ćemo da vidimo kakav aranžman ćemo da postignemo. Dakle, posao sam dobila preko preporuke. Konačno, kao što sam i mislila. Već mi je ionako dopizdelo slanje prijava za posao, od kojih na kraju ne bude ništa. Da napomenem, da me na razgovor u Telekom nisu zvali, kao što sam i mislila.

E, sad, posao je - knjigovodstvo, i to u firmi koja se bavi tim poslovima. Far away od toga da sam to ranije želela da radim, međutim, u poslednjih nekoliko meseci sam shvatila da moram da menjam svoje ciljeve. A, knjigovodstvo zapravo jeste zanatski posao. I, eto, konačno mi se makar ukazala šansa da neko hoće da me primi da radim i za džabe, jer ni tako niko neće da te primi. Računam, biću tokom godina starija, a ne mlađa, a meni treba zanat u rukama koji ću sada da kupujem, pa makar i za džabe ili veoma male novce, da bih to nakon određenog broja godina, računam 3-5 godina, mogla skupo da prodam. Ono realno, posmatrano 3-4 meseca su neki minimum da makar pokačim šta se sve dešava. A, inače mi treba (s obzirom na posedovanje fakultetske diplome) 3 godine radnog iskustva u konkretnom poslu, da bih mogla da polažem za ovlašćenog računovođu.

Danas sam praktično radila operaterski posao, tj. unosila sam (rasknjižavala) izlazne fakture za jednog velikog klijenta. Mislim, klijent je stvarno do jaja. Izbaci mesečno oko 400 faktura i pojedinačno u proseku cifre su sasvim pristojne. A, gde je sav ostali posao za klijenta.

Eto, to je moj veseli početak. Inače, atmosfera u firmi je dobra, radi se, ali je sve opušteno, nema nabijanja frke i tenzije, od čega je meni inače muka. Ljudi su sasvim pristojni, normalni, obični. I to je dobro, jer mi je dosta napičenih sveznalica-neznalica. I što je najvažnije, hoće da sarađuju i da pomognu. Pa, gde bre to još ima danas. S obzirom da je firma privatna, sveukupna atmosfera više liči na malu komunu, kao što su nekada funkcionisale (za vreme ćopavog) društvene firme. Dobro, da ih ne hvalim puno, pa da mi se pokvare i da krenu da mi sisaju krv na slamčicu. ;-)

Moram da priznam da sam imala tremu, ali sad sam o'ladila, jer kapiram da se sve da lagano naučiti, a da pri tom ni od mene niko ne očekuje čuda i ne znam kakva postignuća na početku. Mislim da ipak ja očekujem više od sebe, nego što drugi očekuju od mene. Ponašam se ljubazno i kolegijalno, ali ne prelazim neke granice u svojoj predusretljivosti, da ne bih tokom vremena ispala klasičan dobro osedlani konj za jahanje. Šta mi daju da radim, radim, i šta mi nije jasno, ja pitam i sve zapisujem. Dobila sam i jednu debelu lepu svesku, pa imam da pišem i pišem.

Inače, vlasnica je prava lafica. Nije kompleksašica i ego-manijak i to je sjajno. Čini mi se da je malo neurotična, ali niko nije savršen. U biti je kvalitetna osoba, što je i najvažnije. A, ima i loša iskustva sa zaposlenima. Naime, bila je bolesna i imala je izvesne hirurške zahvate, pa nije radila pre jedno 2-3 godine nekih 6-7 meseci, i naravno, desilo se da joj je najblogoglagoljiviji radnik drpio pola klijenata. Srpska posla. Primila ga, kao, jadan čovek, doš'o s Kosova, namučen i napaćen, a ovamo joj odma' zabio nož u leđa. Ma, ljudi su skotovi stvarno.

I da ne lamentiram više na temu, ima vremena za to. Danas, tj. jutros sam dobila pre polaska na posao, tako da ću uskoro pod tušić i u krevetac, da se lepo odmorim do sutra ujutru.

Inače, videću da li ću završni ispit na IMU da polažem ove nedelje ili u avgustu. Ako budem bila raspoložena odradiću to za vikend, tj. pripremu, a moram da pre toga odštampam brdo materijala, i da poslušam još jednom webcastove. Ako ne, ostaje mi do avgusta, pa lagano.

Kapiram da ću sutra pravo kući s posla, a posle ću da vidim da se malo aktiviram i da se vidim sa nekim ljudima, odem malo u neke šetnje, bioskope, galerije i sl. Mislim, ne bi mi bila baš neka fora da ko starka palim svaki dan s posla kući. Ali, treba imati u vidu i moju macu koju ne smem previše da zapostavim.

Do sledećeg pisanja...