Drugi dan na poslu i ostala sranja

Drugi dan na poslu i već sam se smorila za medalju. Radila sam neke izjebane kalkulacije, gde se naravno faktura i prijemnica uopšte ne slažu, itd. Sve u svemu, jebo lud zbunjenog. A, usput sam počela i da glumim na sekretaricu, javljam se na telefon, prenosim poruke i slično. A, to mi se moram priznati nimalo ne sviđa. Pogotovo što taj deo posla može baš lepo da se proširi, a već mi je poznato kako. A, mene to uopšte ne zanima, s obzirom da sam to dugo radila i da uostalom, a zvučaće kranje nadrkano nisam završila fakultet da bih bila sekretarica bilo kome.

Mada, realno mislim da kao i obično pravim od muve slona. Ipak je ovo drugi dan i treba da sačekam razvoj toka događaja. Najtužnije od svega je što i nemam nikakav izbor, jer sam i ovo jedva našla. Znači, do jaja. E, sad meni fokus i težište života ne postoji, jer nemam ispunjenu emotivnu stranu, pa me onda jebe to što umem bez razloga da pridajem preveliki značaj poslu. Jebeš posao. A, opet slabo se prilagođavam i to me dodatno urniše. Ne da se opisati koliki sam popizditis dobila kada su danas drage koleginice pustile radio Pink. Mom oduševljenju nije bilo kraja. Ostaje mi da pokušam da ih ubedim na neko kompromisno rešenje, pa bolje da slušam i neku shit pop muziku nego Pinkovska sranja.

Da ne pominjem što se osećam pogubljeno i u vremenu i u prostoru. A, to baš i nije neka novina. Divota božja kako mi samo brzo splašnjava početnički entuzijazam. Ono realno posmatrano, ipak treba da imam u vidu da bolje od ovoga za sada nema i da će to bolje možda doći jednog dana. A, meni je ipak u interesu da posao naučim, zar ne? Tako ja sama sebe tešim, šta da radim.

Pošto sam beskrajno napeta i nervozna, pijem po 1 Bromazepam od 3 mg ujutru. Jebiga, znam da je to sranje, ali nemam gde da se isfiltriram, pa je bolje nego da mi stoji knedla u grlu non-stop. O seksu ne smem ni da razmišljam, jer bi baš dobro došao, a opet nemam s kim. Nemam pojma ni kad ni gde da nađem frajera. A, daleko od toga da sam gabor. Dobra sam riba. Ali sam zajebana. Mislim, da se ne vraćam na isto. Jebača bih i mogla da nađem, ali neću jebača, hoću partnera. Znam sve potencijalne jebače, ali me jednostavno ne interesuju. Kad sam već kod toga, VD - onaj pominjani iz fitnes kluba, pa sa njim se nisam ni pozdravila kad sam stavila za sada ad acta pilates. Nije bio prisutan i to je razlog. A, naravno, ni on me nije potražio. Mislim, lako je izvući iz baze podataka moj mobilni. Toliko o tome da je bio zainteresovan za mene, kao i ja za njega. Pusta fantazija, od koje ne bi bilo ništa nikada.

Danas je opet bila napeta situacija kada sam svratila kod mame. Ona je popizdela u vezi mojih konstatacija za posao. Naravno, pretpostavka je da meni ništa ne odgovara. Ne mislim tako, samo mislim da imam prava da iznesem svoje mišljenje. E, sad problem je što ona ne može to da sluša i što joj je muka od svega, uopšte uzev. Njoj su potrebne vedrije teme, a ja sam svakakva, samo nisam nešto vedra. Mislim, ne mogu da prosipam bisere, kad nemam odakle da pokupim motivaciju. Konačno, nekako smo postigle zadovoljavajući dijalog, ali to je nekako sve mučno. Kapiram da se ona ždere zbog mene, ali zaboga?!?! Moj sjebani život je moj problem i moja odgovornost - i to pokušavam iznova i iznova da joj objasnim. Šta ću kad me ne zadovoljavaju gluposti i budalaštine i kada tražim smisao u svemu, to je moj zločin i moja kazna.

Sutra ću, ako bog da da se prošetam posle posla, sama ili sa nekim, nema veze, ne mogu da upadam u rutinu vraćanja kući s posla. I danas sam se kratko prošetala, ne baš planirano, ali je ispalo dobro. Najveći mi je zajeb što imam mačku i što ona traži pažnju, a ja ne mogu da joj pružim svo to vreme i pažnju i mislim da joj puno toga uskraćujem, ali ne mogu fizički da se podelim na dva mesta istovremeno.

I moram da priznam da sam baš razmažena. Ide mi na kurac vožnja gradskim prevozom. Stvarno ne vidim sebe više u toj mučeničkoj priči. A, zaradiću za kola na sveti nikad. Mislim, ionako radim za džabe. Imaću kola jedino ako mi L. i mama kupe ista. Ovako, pa, za jedno 5 godina otprilike. Gde god se okreneš, stvarno imaš šta da vidiš. Sve sami luzeri po GSP-u, uključujući i mene.

Ponekad se pitam otkud u meni ovolika količina gorčine i nezadovoljstva. Pa, recimo da me strašno nervira što se nikako ne snalazim u životu. Nekako je život previše sirov i surov za moj senzibilitet. Baš sam frustrirana što nigde ne nalazim sebi mesto. To jeste problem u meni, i to nema veze sa spoljašnjim okolnostima. To je ona odavno ispredena priča o tome da stvari nisu ni crne, ni bele, već da ja sama njih bojim, kako kad. Baš sam kenjatorka za medalju. Jebiga.

Odvratno je što sam već nekoliko puta u poslednje vreme pomislila nešto slično onome što je suludi Jim Morrison rekao, a to je da bi mogao da umre za bilo koga. E, tako se i ja osećam, toliko i ja vrednujem sopstveni život. Ima samo jedna osoba zbog koje to ne bih uradila - moja majka. Njen život bi tada bio gotov, a ja nemam prava na to. Ja nemam prava! Mislim, ovolika količina moje emotivne ispraznosti je nepodnošljiva za mene.

Ja sam slepica što baulja po mraku i traži trag svetlosti u tami. Porazilo me je činjenica da kada žena pređe 30 godina da više nije interesantna na "tržištu". Osim za jebačinu. Priplodne krave se žene do 30-te godine. Posle, ko te jebe! Uostalom, ko i mene jebe, udavala sam se 2 puta i oba puta sam napravila pogrešan izbor. Sad sam duplo razvedena, bez tendencije da ću da uplovim u stabilan emotivni odnos. Pa, s kim bre jebote u ovim suludim vremenima?!?!?!

Još jedan interesantan detalj. Pre nekoliko dana, krajem prošle nedelje, muvam se po samoposluzi. Zazvoni mi mobilni telefon. Imam šta da vidim. Slatki tatica. Ja se uljudno javim. Kad imam šta da čujem. Znači, čujem tamo u daljini njegov glas kako kenja s nekim. Hoću da kažem, on mene nije ni pozvao, nego je nekim slučajem okrenuo moj broj. Nakon nekoliko neuspešnih: "Halo, je l' me čuješ?" - da, to je to. Slučajan poziv. I nije se javio posle toga. Ne mogu, ali ne mogu da smislim tu količinu govana od govna kao što je on. Nisam se osećala dobro posle toga, a onda sam prestala da razmišljam o tome. Jer, muka mi je od njega odavno.

Ova priča ne bi imala kraja večeras kada se sada ne bih zaustavila. Ali, sada ću da stanem i da odem lepo da skinem šminku, da se istuširam i otkud znam, onda ću da izblejim u Seranove. Tu se bar slatko nasmejem. A, i ta serijica se uskoro završava, na žalost.