Elem, danas negde tokom dana sam donela odluku da ću da isfuram ovu firmu do kraja ove nedelje, i ćao.
Ubrzano radim na kopiranju dokumentacije, tj. šta sve sadrži jedno preduzeće i kako se to knjiži. Usput glumim sekretaricu i pitomu devojčicu i boli me kurac da radim bilo šta, tj. da im glumim pride i operatera. Međutim, u celoj toj priči ja sam napeta ko struna. Danas, prvi dan nisam popila ništa za smirenje, i oko 16 časova me je uhvatila takva želja da zbrišem odande da se ne da opisati. Napeta sam u pičku materinu. Stoji mi knedla u grlu i uznemirena sam. Počinjem da razmišljam ponovo o nekoj vanvremenskoj jebačini koja bi izbacila ovu napetost iz mene. Treba mi izdržljiv i iskusan muškarac. A, onda sam taj problem "rešila" tako što sam pila i pijem crno vino, hahahahahha. Jebiga, Ces'tla vie!!! Zapravo, u petak imam nameru da vlasnici saopštim kako sam glupa ko kurac i kako nisam za ovaj posao i da joj se zahvalim i slatko izljubim sa njom i da odem u 3 pičke materine. To je bolje nego da ih oteram u iste te 3 pičke materine.
Jedna predusretljiva koleginica mi je donela svoju svesku sa kursa iz računovodstva i ona je sada na kopiranju. Njoj ću da poklonim nešto kad joj budem vratila svesku u sredu, kao mali znak pažnje. A već sam iskopirala kontni okvir sa primerima. Mislim, zlu ne trebalo, da malo i to proučim.
Jebem li ga, šta dalje?!?!?!?! Nemam pojma. Sad kada zagudi vrućina, možda i krenem da jašim FX platformu. Vidim ja da meni slabo leže srpski kolektivi, i da mi treba šljaka koju ću individualno da obavljam. U stvari, meni se fućka za šljaku, jedino je problem u lovi, i kao, tamo nekoj perspektivi koje ionako nemam. Pa, jebote najinteligentnija žena na svetu je domaćica. Sad kontam da bih i ja rado bila domaćica. Samo je problem naći solventnog domaćina, pa malo disperzija na štednju, nekretnine, životno osiguranje i tako to, pa bog da te vidi. Ne znam, možda treba i da pecam soma. Jedino što ne mogu dugo da izdržim pored somova. To je već problem.
Moja USA friendica dolazi za 2 nedelje i ne mogu da dočekam da je vidim. Ne znam koji je meni, ali ja tu ženu obožavam. Da li će to tako biti i in vivo, ne znam, videćemo.
Ispijam poslednji gutljaj vina u čaši i lagano me hvata kriza, ko pravog alkosa. Ali, avaj, do'vatiću bestseler Kako plivati sa ajkulama i lepo ću da se zabavim.
Klimu sam uključila da izbacuje vlagu iz gajbe, jer je danas kuliminacija užasa od vlage u BG-u, osim ostalih užasa, razume se.
Odoh da čituckam, a ne da se jebuckam, jeeeeeee..............
P. S. Danas sam proklela radio Pink, kad gle čudna mi čuda radio nije radio čitavih 6 sati na moje neviđeno zadovoljstvo. A, onda je proradio. Inače, sam umilno priuptala da slušamo neku radio station koja je svima podnošljiva, a odgovor je bio da na radiju ne može ništa da se u'vati (ma, da, osim Pinka); naravno, CD-ovi na zvučnike PC-ija ne dolaze u blagi obzir, jer se mešaju sa frekvencijom mobilnog - bar tako kaže premudra snajka u firmi.
Monday, 29 June 2009
Saturday, 27 June 2009
Tako mi treba nešto da me podigne................................................................
A što mi to treba baš sada?
Elem, uopšte mi se ne sviđa ono smaranje u onoj firmi. Mislim, da nekako i podnesem njihov primitivizam i gluposti, ali da slušam radio Pink 40 sati nedeljno, to je too much za mene. Bljuje mi se. Pa još kad krenu komentari, je l' si gledala ovo ili ono sranje na Pinku, ko je koga i kako zaklao u Rikošetu, ko je umro, a ovih dana baš umire neki svima pozvat narod. Slava Olji Ivanjicki, zbog njene smrti mi je baš žao. Velika umetnica! Ne znam koliko ću uopšte izdržati, ali cenim da to neće biti puno. Pokušaću da pokradem što je više moguće informacija, pre nego li zapalim. Jebem ti i posao i egzistenciju. Mislim, boli me picin živac za sva ta sranja.
Danas sam svoju depresiju lečila u Timeoutu. Sniženja su stvarno skoro totalna. E, da ja idem da kupujem krpe, pa to je čudo neviđeno. To radim samo kada sam u totalnom, ali totalnom downu. U badu sam uopšte uzev. Ali, jebiga, šta da se radi, kao što sam već i pisala, to nije ništa novo. Ćapila sam i par dobrih naslova iz bibilioteke, to mi je duhovna hrana. BTW, izgubila sam i apetit u proteklih 5 dana. Muka mi je kada ih vidim kako žderu kojekakva govna, nalivaju se istim tim govnima. Mora da im izgledam ko vanzemaljac. Osim pojavnog oblika, razume se, tu spadaju i ostale navike. Jedem ražane kiflice i jogurt i tonu voća + po koja nes kafa. Uglavnom ćutim, jer stvarno nemam o čemu da pričam. Pokušala sam da se spustim na njihov nivo, ali slabo mi ide. Tema su bile pamučne vs. tanga gaće. Do jaja!!!
Mislim, kapiram ja te ljude, ali mi zaista nemamo ama nikakvih dodirnih tačaka. I uopšte me ne zanimaju. A + što je i posao sam po sebi dosadan, onda se da zamisliti kako se ludo provodim. A ovo sa glumljenjem sekretarice je isto ono što mnogo "volim". Ženska-vlasnica je imala poslovnu sekretaricu kad je bila veća firma, a sad kao ne treba. Jebote, telefoni non-stop zvone, zovu retardirani klijenti da postavljaju retardirana pitanja. Čast izuzecima koji nisu mentoli. A, i klijenti su sve moj do mojega, manje-više. Naprala sam se tone sudova do sada. I šta sad? Ništa, pokušaću da provedem neko vreme tamo, da nešto pokupim i naučim. Za sada mi ne pada na pamet da ulazim u šemu radnog odnosa. Ne treba mi u radnoj knjižici podatak da sam zbrisala posle mesec dana sa ovog posla. Pun mi je krasni da bilo kome objašnjavam zašto menjam poslodavce. Pa, jebote, menjam ono što mi se ne dopada. Ako gospoja ište, mož' da potpišemo neki Ugovor o volontiranju, i ako hoće da da neku kintu, može u kešu. Ako neće, ne mora. Ja sam tamo došla da naučim nešto i ne očekujem da će za to neko da me plaća. S druge strane, radim i ja nešto i doprinosim, i to je ta kompenzacija.
A što se učenja tiče, vidim da sam i tu prepuštena sama sebi, manje-više, tako da se snalazim. Danas sam ćapila Kontni (plan) i okvir sa primerima knjiženja po MRS i to sam odnela na fotokopiranje. Takođe, počela sam da češljam klijente i da gledam kako se šta knjiži. Tome ću, nadam se da se posvetim sledeće nedelje. Lepo ću da uzmem registrator pa redom, tap-tap primer i objašnjenje + kopija dokumenta + kopija knjiženja, pa sve to u svesku. Smeta mi što nemam pristup Internetu, što se ne radi ništa pametno. Čak je i jebeni program pod DOS-om. Pa, ko još danas radi u DOS-u (a da nije programer)?!?!?!?
A, bogami uzela sam i da ponovim jedan manji teorijski deo. Moram da raščlanim sebi u glavi šta je koji dokument, tj. da li je na aktivnom ili pasivnom kontu, tj. da li je prihod ili rashod, pa da krenem da povezujem sa konkretnim kontima. Npr. agencija ima klijenta, klijent izdaje fakture svojim klijentima, itd. Danas sam se mlatila sa unošenjem i rasknjižavanjem izlaznih faktura klijenta. I to je okay. A, češljala sam malo i povezivanje kalkulacija, sa veleprodajom i maloprodajom.
Sad mi je jasno da me ni ovaj posao baš nešto ne zanima, ali... sve što naučim kad-tad će mi dobro doći - tešim sebe ja.
Sad da još poslušam Boba, pa da skinem šminku, namestim krevet, izluftiram gajbu i da se patosiram. Sutra ću da čitam knjigu "Istorija ljubavnica" od Elizabeth Abbott (naslovna strana knjige). I da radim sve neke lepe stvari što me ispunjavaju... :-)
Tuesday, 23 June 2009
Drugi dan na poslu i ostala sranja
Drugi dan na poslu i već sam se smorila za medalju. Radila sam neke izjebane kalkulacije, gde se naravno faktura i prijemnica uopšte ne slažu, itd. Sve u svemu, jebo lud zbunjenog. A, usput sam počela i da glumim na sekretaricu, javljam se na telefon, prenosim poruke i slično. A, to mi se moram priznati nimalo ne sviđa. Pogotovo što taj deo posla može baš lepo da se proširi, a već mi je poznato kako. A, mene to uopšte ne zanima, s obzirom da sam to dugo radila i da uostalom, a zvučaće kranje nadrkano nisam završila fakultet da bih bila sekretarica bilo kome.
Mada, realno mislim da kao i obično pravim od muve slona. Ipak je ovo drugi dan i treba da sačekam razvoj toka događaja. Najtužnije od svega je što i nemam nikakav izbor, jer sam i ovo jedva našla. Znači, do jaja. E, sad meni fokus i težište života ne postoji, jer nemam ispunjenu emotivnu stranu, pa me onda jebe to što umem bez razloga da pridajem preveliki značaj poslu. Jebeš posao. A, opet slabo se prilagođavam i to me dodatno urniše. Ne da se opisati koliki sam popizditis dobila kada su danas drage koleginice pustile radio Pink. Mom oduševljenju nije bilo kraja. Ostaje mi da pokušam da ih ubedim na neko kompromisno rešenje, pa bolje da slušam i neku shit pop muziku nego Pinkovska sranja.
Da ne pominjem što se osećam pogubljeno i u vremenu i u prostoru. A, to baš i nije neka novina. Divota božja kako mi samo brzo splašnjava početnički entuzijazam. Ono realno posmatrano, ipak treba da imam u vidu da bolje od ovoga za sada nema i da će to bolje možda doći jednog dana. A, meni je ipak u interesu da posao naučim, zar ne? Tako ja sama sebe tešim, šta da radim.
Pošto sam beskrajno napeta i nervozna, pijem po 1 Bromazepam od 3 mg ujutru. Jebiga, znam da je to sranje, ali nemam gde da se isfiltriram, pa je bolje nego da mi stoji knedla u grlu non-stop. O seksu ne smem ni da razmišljam, jer bi baš dobro došao, a opet nemam s kim. Nemam pojma ni kad ni gde da nađem frajera. A, daleko od toga da sam gabor. Dobra sam riba. Ali sam zajebana. Mislim, da se ne vraćam na isto. Jebača bih i mogla da nađem, ali neću jebača, hoću partnera. Znam sve potencijalne jebače, ali me jednostavno ne interesuju. Kad sam već kod toga, VD - onaj pominjani iz fitnes kluba, pa sa njim se nisam ni pozdravila kad sam stavila za sada ad acta pilates. Nije bio prisutan i to je razlog. A, naravno, ni on me nije potražio. Mislim, lako je izvući iz baze podataka moj mobilni. Toliko o tome da je bio zainteresovan za mene, kao i ja za njega. Pusta fantazija, od koje ne bi bilo ništa nikada.
Danas je opet bila napeta situacija kada sam svratila kod mame. Ona je popizdela u vezi mojih konstatacija za posao. Naravno, pretpostavka je da meni ništa ne odgovara. Ne mislim tako, samo mislim da imam prava da iznesem svoje mišljenje. E, sad problem je što ona ne može to da sluša i što joj je muka od svega, uopšte uzev. Njoj su potrebne vedrije teme, a ja sam svakakva, samo nisam nešto vedra. Mislim, ne mogu da prosipam bisere, kad nemam odakle da pokupim motivaciju. Konačno, nekako smo postigle zadovoljavajući dijalog, ali to je nekako sve mučno. Kapiram da se ona ždere zbog mene, ali zaboga?!?! Moj sjebani život je moj problem i moja odgovornost - i to pokušavam iznova i iznova da joj objasnim. Šta ću kad me ne zadovoljavaju gluposti i budalaštine i kada tražim smisao u svemu, to je moj zločin i moja kazna.
Sutra ću, ako bog da da se prošetam posle posla, sama ili sa nekim, nema veze, ne mogu da upadam u rutinu vraćanja kući s posla. I danas sam se kratko prošetala, ne baš planirano, ali je ispalo dobro. Najveći mi je zajeb što imam mačku i što ona traži pažnju, a ja ne mogu da joj pružim svo to vreme i pažnju i mislim da joj puno toga uskraćujem, ali ne mogu fizički da se podelim na dva mesta istovremeno.
I moram da priznam da sam baš razmažena. Ide mi na kurac vožnja gradskim prevozom. Stvarno ne vidim sebe više u toj mučeničkoj priči. A, zaradiću za kola na sveti nikad. Mislim, ionako radim za džabe. Imaću kola jedino ako mi L. i mama kupe ista. Ovako, pa, za jedno 5 godina otprilike. Gde god se okreneš, stvarno imaš šta da vidiš. Sve sami luzeri po GSP-u, uključujući i mene.
Ponekad se pitam otkud u meni ovolika količina gorčine i nezadovoljstva. Pa, recimo da me strašno nervira što se nikako ne snalazim u životu. Nekako je život previše sirov i surov za moj senzibilitet. Baš sam frustrirana što nigde ne nalazim sebi mesto. To jeste problem u meni, i to nema veze sa spoljašnjim okolnostima. To je ona odavno ispredena priča o tome da stvari nisu ni crne, ni bele, već da ja sama njih bojim, kako kad. Baš sam kenjatorka za medalju. Jebiga.
Odvratno je što sam već nekoliko puta u poslednje vreme pomislila nešto slično onome što je suludi Jim Morrison rekao, a to je da bi mogao da umre za bilo koga. E, tako se i ja osećam, toliko i ja vrednujem sopstveni život. Ima samo jedna osoba zbog koje to ne bih uradila - moja majka. Njen život bi tada bio gotov, a ja nemam prava na to. Ja nemam prava! Mislim, ovolika količina moje emotivne ispraznosti je nepodnošljiva za mene.
Ja sam slepica što baulja po mraku i traži trag svetlosti u tami. Porazilo me je činjenica da kada žena pređe 30 godina da više nije interesantna na "tržištu". Osim za jebačinu. Priplodne krave se žene do 30-te godine. Posle, ko te jebe! Uostalom, ko i mene jebe, udavala sam se 2 puta i oba puta sam napravila pogrešan izbor. Sad sam duplo razvedena, bez tendencije da ću da uplovim u stabilan emotivni odnos. Pa, s kim bre jebote u ovim suludim vremenima?!?!?!
Još jedan interesantan detalj. Pre nekoliko dana, krajem prošle nedelje, muvam se po samoposluzi. Zazvoni mi mobilni telefon. Imam šta da vidim. Slatki tatica. Ja se uljudno javim. Kad imam šta da čujem. Znači, čujem tamo u daljini njegov glas kako kenja s nekim. Hoću da kažem, on mene nije ni pozvao, nego je nekim slučajem okrenuo moj broj. Nakon nekoliko neuspešnih: "Halo, je l' me čuješ?" - da, to je to. Slučajan poziv. I nije se javio posle toga. Ne mogu, ali ne mogu da smislim tu količinu govana od govna kao što je on. Nisam se osećala dobro posle toga, a onda sam prestala da razmišljam o tome. Jer, muka mi je od njega odavno.
Ova priča ne bi imala kraja večeras kada se sada ne bih zaustavila. Ali, sada ću da stanem i da odem lepo da skinem šminku, da se istuširam i otkud znam, onda ću da izblejim u Seranove. Tu se bar slatko nasmejem. A, i ta serijica se uskoro završava, na žalost.
Mada, realno mislim da kao i obično pravim od muve slona. Ipak je ovo drugi dan i treba da sačekam razvoj toka događaja. Najtužnije od svega je što i nemam nikakav izbor, jer sam i ovo jedva našla. Znači, do jaja. E, sad meni fokus i težište života ne postoji, jer nemam ispunjenu emotivnu stranu, pa me onda jebe to što umem bez razloga da pridajem preveliki značaj poslu. Jebeš posao. A, opet slabo se prilagođavam i to me dodatno urniše. Ne da se opisati koliki sam popizditis dobila kada su danas drage koleginice pustile radio Pink. Mom oduševljenju nije bilo kraja. Ostaje mi da pokušam da ih ubedim na neko kompromisno rešenje, pa bolje da slušam i neku shit pop muziku nego Pinkovska sranja.
Da ne pominjem što se osećam pogubljeno i u vremenu i u prostoru. A, to baš i nije neka novina. Divota božja kako mi samo brzo splašnjava početnički entuzijazam. Ono realno posmatrano, ipak treba da imam u vidu da bolje od ovoga za sada nema i da će to bolje možda doći jednog dana. A, meni je ipak u interesu da posao naučim, zar ne? Tako ja sama sebe tešim, šta da radim.
Pošto sam beskrajno napeta i nervozna, pijem po 1 Bromazepam od 3 mg ujutru. Jebiga, znam da je to sranje, ali nemam gde da se isfiltriram, pa je bolje nego da mi stoji knedla u grlu non-stop. O seksu ne smem ni da razmišljam, jer bi baš dobro došao, a opet nemam s kim. Nemam pojma ni kad ni gde da nađem frajera. A, daleko od toga da sam gabor. Dobra sam riba. Ali sam zajebana. Mislim, da se ne vraćam na isto. Jebača bih i mogla da nađem, ali neću jebača, hoću partnera. Znam sve potencijalne jebače, ali me jednostavno ne interesuju. Kad sam već kod toga, VD - onaj pominjani iz fitnes kluba, pa sa njim se nisam ni pozdravila kad sam stavila za sada ad acta pilates. Nije bio prisutan i to je razlog. A, naravno, ni on me nije potražio. Mislim, lako je izvući iz baze podataka moj mobilni. Toliko o tome da je bio zainteresovan za mene, kao i ja za njega. Pusta fantazija, od koje ne bi bilo ništa nikada.
Danas je opet bila napeta situacija kada sam svratila kod mame. Ona je popizdela u vezi mojih konstatacija za posao. Naravno, pretpostavka je da meni ništa ne odgovara. Ne mislim tako, samo mislim da imam prava da iznesem svoje mišljenje. E, sad problem je što ona ne može to da sluša i što joj je muka od svega, uopšte uzev. Njoj su potrebne vedrije teme, a ja sam svakakva, samo nisam nešto vedra. Mislim, ne mogu da prosipam bisere, kad nemam odakle da pokupim motivaciju. Konačno, nekako smo postigle zadovoljavajući dijalog, ali to je nekako sve mučno. Kapiram da se ona ždere zbog mene, ali zaboga?!?! Moj sjebani život je moj problem i moja odgovornost - i to pokušavam iznova i iznova da joj objasnim. Šta ću kad me ne zadovoljavaju gluposti i budalaštine i kada tražim smisao u svemu, to je moj zločin i moja kazna.
Sutra ću, ako bog da da se prošetam posle posla, sama ili sa nekim, nema veze, ne mogu da upadam u rutinu vraćanja kući s posla. I danas sam se kratko prošetala, ne baš planirano, ali je ispalo dobro. Najveći mi je zajeb što imam mačku i što ona traži pažnju, a ja ne mogu da joj pružim svo to vreme i pažnju i mislim da joj puno toga uskraćujem, ali ne mogu fizički da se podelim na dva mesta istovremeno.
I moram da priznam da sam baš razmažena. Ide mi na kurac vožnja gradskim prevozom. Stvarno ne vidim sebe više u toj mučeničkoj priči. A, zaradiću za kola na sveti nikad. Mislim, ionako radim za džabe. Imaću kola jedino ako mi L. i mama kupe ista. Ovako, pa, za jedno 5 godina otprilike. Gde god se okreneš, stvarno imaš šta da vidiš. Sve sami luzeri po GSP-u, uključujući i mene.
Ponekad se pitam otkud u meni ovolika količina gorčine i nezadovoljstva. Pa, recimo da me strašno nervira što se nikako ne snalazim u životu. Nekako je život previše sirov i surov za moj senzibilitet. Baš sam frustrirana što nigde ne nalazim sebi mesto. To jeste problem u meni, i to nema veze sa spoljašnjim okolnostima. To je ona odavno ispredena priča o tome da stvari nisu ni crne, ni bele, već da ja sama njih bojim, kako kad. Baš sam kenjatorka za medalju. Jebiga.
Odvratno je što sam već nekoliko puta u poslednje vreme pomislila nešto slično onome što je suludi Jim Morrison rekao, a to je da bi mogao da umre za bilo koga. E, tako se i ja osećam, toliko i ja vrednujem sopstveni život. Ima samo jedna osoba zbog koje to ne bih uradila - moja majka. Njen život bi tada bio gotov, a ja nemam prava na to. Ja nemam prava! Mislim, ovolika količina moje emotivne ispraznosti je nepodnošljiva za mene.
Ja sam slepica što baulja po mraku i traži trag svetlosti u tami. Porazilo me je činjenica da kada žena pređe 30 godina da više nije interesantna na "tržištu". Osim za jebačinu. Priplodne krave se žene do 30-te godine. Posle, ko te jebe! Uostalom, ko i mene jebe, udavala sam se 2 puta i oba puta sam napravila pogrešan izbor. Sad sam duplo razvedena, bez tendencije da ću da uplovim u stabilan emotivni odnos. Pa, s kim bre jebote u ovim suludim vremenima?!?!?!
Još jedan interesantan detalj. Pre nekoliko dana, krajem prošle nedelje, muvam se po samoposluzi. Zazvoni mi mobilni telefon. Imam šta da vidim. Slatki tatica. Ja se uljudno javim. Kad imam šta da čujem. Znači, čujem tamo u daljini njegov glas kako kenja s nekim. Hoću da kažem, on mene nije ni pozvao, nego je nekim slučajem okrenuo moj broj. Nakon nekoliko neuspešnih: "Halo, je l' me čuješ?" - da, to je to. Slučajan poziv. I nije se javio posle toga. Ne mogu, ali ne mogu da smislim tu količinu govana od govna kao što je on. Nisam se osećala dobro posle toga, a onda sam prestala da razmišljam o tome. Jer, muka mi je od njega odavno.
Ova priča ne bi imala kraja večeras kada se sada ne bih zaustavila. Ali, sada ću da stanem i da odem lepo da skinem šminku, da se istuširam i otkud znam, onda ću da izblejim u Seranove. Tu se bar slatko nasmejem. A, i ta serijica se uskoro završava, na žalost.
Monday, 22 June 2009
Friške vesti...
Friške novosti su da sam od danas počela da šljakam. Za sada, a to za sada je da su prve 2 nedelje šljake na volonterskoj bazi, a nakon toga ćemo da vidimo kakav aranžman ćemo da postignemo. Dakle, posao sam dobila preko preporuke. Konačno, kao što sam i mislila. Već mi je ionako dopizdelo slanje prijava za posao, od kojih na kraju ne bude ništa. Da napomenem, da me na razgovor u Telekom nisu zvali, kao što sam i mislila.
E, sad, posao je - knjigovodstvo, i to u firmi koja se bavi tim poslovima. Far away od toga da sam to ranije želela da radim, međutim, u poslednjih nekoliko meseci sam shvatila da moram da menjam svoje ciljeve. A, knjigovodstvo zapravo jeste zanatski posao. I, eto, konačno mi se makar ukazala šansa da neko hoće da me primi da radim i za džabe, jer ni tako niko neće da te primi. Računam, biću tokom godina starija, a ne mlađa, a meni treba zanat u rukama koji ću sada da kupujem, pa makar i za džabe ili veoma male novce, da bih to nakon određenog broja godina, računam 3-5 godina, mogla skupo da prodam. Ono realno, posmatrano 3-4 meseca su neki minimum da makar pokačim šta se sve dešava. A, inače mi treba (s obzirom na posedovanje fakultetske diplome) 3 godine radnog iskustva u konkretnom poslu, da bih mogla da polažem za ovlašćenog računovođu.
Danas sam praktično radila operaterski posao, tj. unosila sam (rasknjižavala) izlazne fakture za jednog velikog klijenta. Mislim, klijent je stvarno do jaja. Izbaci mesečno oko 400 faktura i pojedinačno u proseku cifre su sasvim pristojne. A, gde je sav ostali posao za klijenta.
Eto, to je moj veseli početak. Inače, atmosfera u firmi je dobra, radi se, ali je sve opušteno, nema nabijanja frke i tenzije, od čega je meni inače muka. Ljudi su sasvim pristojni, normalni, obični. I to je dobro, jer mi je dosta napičenih sveznalica-neznalica. I što je najvažnije, hoće da sarađuju i da pomognu. Pa, gde bre to još ima danas. S obzirom da je firma privatna, sveukupna atmosfera više liči na malu komunu, kao što su nekada funkcionisale (za vreme ćopavog) društvene firme. Dobro, da ih ne hvalim puno, pa da mi se pokvare i da krenu da mi sisaju krv na slamčicu. ;-)
Moram da priznam da sam imala tremu, ali sad sam o'ladila, jer kapiram da se sve da lagano naučiti, a da pri tom ni od mene niko ne očekuje čuda i ne znam kakva postignuća na početku. Mislim da ipak ja očekujem više od sebe, nego što drugi očekuju od mene. Ponašam se ljubazno i kolegijalno, ali ne prelazim neke granice u svojoj predusretljivosti, da ne bih tokom vremena ispala klasičan dobro osedlani konj za jahanje. Šta mi daju da radim, radim, i šta mi nije jasno, ja pitam i sve zapisujem. Dobila sam i jednu debelu lepu svesku, pa imam da pišem i pišem.
Inače, vlasnica je prava lafica. Nije kompleksašica i ego-manijak i to je sjajno. Čini mi se da je malo neurotična, ali niko nije savršen. U biti je kvalitetna osoba, što je i najvažnije. A, ima i loša iskustva sa zaposlenima. Naime, bila je bolesna i imala je izvesne hirurške zahvate, pa nije radila pre jedno 2-3 godine nekih 6-7 meseci, i naravno, desilo se da joj je najblogoglagoljiviji radnik drpio pola klijenata. Srpska posla. Primila ga, kao, jadan čovek, doš'o s Kosova, namučen i napaćen, a ovamo joj odma' zabio nož u leđa. Ma, ljudi su skotovi stvarno.
I da ne lamentiram više na temu, ima vremena za to. Danas, tj. jutros sam dobila pre polaska na posao, tako da ću uskoro pod tušić i u krevetac, da se lepo odmorim do sutra ujutru.
Inače, videću da li ću završni ispit na IMU da polažem ove nedelje ili u avgustu. Ako budem bila raspoložena odradiću to za vikend, tj. pripremu, a moram da pre toga odštampam brdo materijala, i da poslušam još jednom webcastove. Ako ne, ostaje mi do avgusta, pa lagano.
Kapiram da ću sutra pravo kući s posla, a posle ću da vidim da se malo aktiviram i da se vidim sa nekim ljudima, odem malo u neke šetnje, bioskope, galerije i sl. Mislim, ne bi mi bila baš neka fora da ko starka palim svaki dan s posla kući. Ali, treba imati u vidu i moju macu koju ne smem previše da zapostavim.
Do sledećeg pisanja...
E, sad, posao je - knjigovodstvo, i to u firmi koja se bavi tim poslovima. Far away od toga da sam to ranije želela da radim, međutim, u poslednjih nekoliko meseci sam shvatila da moram da menjam svoje ciljeve. A, knjigovodstvo zapravo jeste zanatski posao. I, eto, konačno mi se makar ukazala šansa da neko hoće da me primi da radim i za džabe, jer ni tako niko neće da te primi. Računam, biću tokom godina starija, a ne mlađa, a meni treba zanat u rukama koji ću sada da kupujem, pa makar i za džabe ili veoma male novce, da bih to nakon određenog broja godina, računam 3-5 godina, mogla skupo da prodam. Ono realno, posmatrano 3-4 meseca su neki minimum da makar pokačim šta se sve dešava. A, inače mi treba (s obzirom na posedovanje fakultetske diplome) 3 godine radnog iskustva u konkretnom poslu, da bih mogla da polažem za ovlašćenog računovođu.
Danas sam praktično radila operaterski posao, tj. unosila sam (rasknjižavala) izlazne fakture za jednog velikog klijenta. Mislim, klijent je stvarno do jaja. Izbaci mesečno oko 400 faktura i pojedinačno u proseku cifre su sasvim pristojne. A, gde je sav ostali posao za klijenta.
Eto, to je moj veseli početak. Inače, atmosfera u firmi je dobra, radi se, ali je sve opušteno, nema nabijanja frke i tenzije, od čega je meni inače muka. Ljudi su sasvim pristojni, normalni, obični. I to je dobro, jer mi je dosta napičenih sveznalica-neznalica. I što je najvažnije, hoće da sarađuju i da pomognu. Pa, gde bre to još ima danas. S obzirom da je firma privatna, sveukupna atmosfera više liči na malu komunu, kao što su nekada funkcionisale (za vreme ćopavog) društvene firme. Dobro, da ih ne hvalim puno, pa da mi se pokvare i da krenu da mi sisaju krv na slamčicu. ;-)
Moram da priznam da sam imala tremu, ali sad sam o'ladila, jer kapiram da se sve da lagano naučiti, a da pri tom ni od mene niko ne očekuje čuda i ne znam kakva postignuća na početku. Mislim da ipak ja očekujem više od sebe, nego što drugi očekuju od mene. Ponašam se ljubazno i kolegijalno, ali ne prelazim neke granice u svojoj predusretljivosti, da ne bih tokom vremena ispala klasičan dobro osedlani konj za jahanje. Šta mi daju da radim, radim, i šta mi nije jasno, ja pitam i sve zapisujem. Dobila sam i jednu debelu lepu svesku, pa imam da pišem i pišem.
Inače, vlasnica je prava lafica. Nije kompleksašica i ego-manijak i to je sjajno. Čini mi se da je malo neurotična, ali niko nije savršen. U biti je kvalitetna osoba, što je i najvažnije. A, ima i loša iskustva sa zaposlenima. Naime, bila je bolesna i imala je izvesne hirurške zahvate, pa nije radila pre jedno 2-3 godine nekih 6-7 meseci, i naravno, desilo se da joj je najblogoglagoljiviji radnik drpio pola klijenata. Srpska posla. Primila ga, kao, jadan čovek, doš'o s Kosova, namučen i napaćen, a ovamo joj odma' zabio nož u leđa. Ma, ljudi su skotovi stvarno.
I da ne lamentiram više na temu, ima vremena za to. Danas, tj. jutros sam dobila pre polaska na posao, tako da ću uskoro pod tušić i u krevetac, da se lepo odmorim do sutra ujutru.
Inače, videću da li ću završni ispit na IMU da polažem ove nedelje ili u avgustu. Ako budem bila raspoložena odradiću to za vikend, tj. pripremu, a moram da pre toga odštampam brdo materijala, i da poslušam još jednom webcastove. Ako ne, ostaje mi do avgusta, pa lagano.
Kapiram da ću sutra pravo kući s posla, a posle ću da vidim da se malo aktiviram i da se vidim sa nekim ljudima, odem malo u neke šetnje, bioskope, galerije i sl. Mislim, ne bi mi bila baš neka fora da ko starka palim svaki dan s posla kući. Ali, treba imati u vidu i moju macu koju ne smem previše da zapostavim.
Do sledećeg pisanja...
Sunday, 14 June 2009
Najbolji bend svih vremena = Ekatarina Velika
Zemlja
Krug
Par godina za nas
Ti si sav moj bol
Pored mene
7 dana
Oči boje meda
Kao da je bilo nekad
Siguran
Budi sam na ulici
Nisam mislio na to
kOJA IRONIJA - LIFE IS A CRAP & THEN YOU DIE!
Krug
Par godina za nas
Jebote, Milane smrz'o bi se kad bi nas video sada, a vidiš nas... gde smo stigli 20 godina posle... nigde... sve se i završilo posle nekoliko godina... a ovo sada je sranje...
Ti si sav moj bol
Pored mene
7 dana
Jebote, još na videu piše: tad besmo Jugoslavija; bljuje mi se od svega, a bljuje mi se jer to je bilo poslednje dobro vreme, iako je sve bila iluzija...
Oči boje meda
Kao da je bilo nekad
Siguran
Budi sam na ulici
Nisam mislio na to
kOJA IRONIJA - LIFE IS A CRAP & THEN YOU DIE!
Ja sam...
...u nirvani...
Šal od svile
Ja sam bio pogrešan
Kad sam ti stavio ruku na rame
Tamo je držao dugo
I govorio riječi
Ja sam bio pogrešan
Kad sam tražio da mi kažeš
Koja si strana
Postoje pravila igre
Ti znaš da ne možeš sama
Ispod svih tih zastava
Što vijore svud oko nas
Ne postoji mjesto
Gdje mogla bi stati
Visoko dignuti ruke
I pjevati našu pjesmu
I pjevati našu pjesmu
Protiv volje umiješan
U staru zavjeru strana
U staru zavjeru nada
Ja sam jednoga dana
Slučajno našao put
Ispod svih tih zastava
Što vijore...
Kapi s oboda
Sada padaju na uže i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori šal od svile...
Kapi s oboda
Sada padaju na uze i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori šal od svile...
Domaći zadatak za razmišljanje je intervju sa Vedranom Rudan sa radija B92...
Žena je kraljica nad kraljicama. Puca u glavu provincijalcima i uopšte uzev svim nedojebanim, a koliko ih samo ima... Obožavam je! I pride kinky & wierd tekstovi na Vedraninom site-u. Za mene su poezija i vedro jutro što naslućuje dobar dan i još bolju noć, a za nekoga fucking nightmare...
A, sad sam pronašla još nešto. Ovo nisam čula 100 godina. A ovu trash pesmudžu Divlji Anđeli - Voli te tvoja zver sam u svojim teenage danima gotivila do jaja.
Pa kaže...
Tvoj dah me mami da ti se dam
I hoću jer dugo, dugo sam sam
Ne, neću za nju, neću da znam
Tvoj dah me mami da ti se dam
Voli te, voli te tvoja zver
Princ iz života tvog
Sudbine tvoje dah
i žar
Ostavio sam trag po telu tvom
Koji nikad, nikad neće proći
Ostavio sam prah u srcu tvom
I to će još dugo da traje
Ne ti nisi htela anđela
htela si crnog đavola
od mene si to i dobila...
Za kraj ultimativna i jedna od najboljih pesmi Johnny-ija (koji na žalost više neće kročiti na ove sjebane prostore) i Azre 3N.
I moj favorit stih: "Sanjao sam sretna lica, dugo nisam takva gledao..." - slažem se i sada!
Šal od svile
Ja sam bio pogrešan
Kad sam ti stavio ruku na rame
Tamo je držao dugo
I govorio riječi
Ja sam bio pogrešan
Kad sam tražio da mi kažeš
Koja si strana
Postoje pravila igre
Ti znaš da ne možeš sama
Ispod svih tih zastava
Što vijore svud oko nas
Ne postoji mjesto
Gdje mogla bi stati
Visoko dignuti ruke
I pjevati našu pjesmu
I pjevati našu pjesmu
Protiv volje umiješan
U staru zavjeru strana
U staru zavjeru nada
Ja sam jednoga dana
Slučajno našao put
Ispod svih tih zastava
Što vijore...
Kapi s oboda
Sada padaju na uže i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori šal od svile...
Kapi s oboda
Sada padaju na uze i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori šal od svile...
Domaći zadatak za razmišljanje je intervju sa Vedranom Rudan sa radija B92...
Žena je kraljica nad kraljicama. Puca u glavu provincijalcima i uopšte uzev svim nedojebanim, a koliko ih samo ima... Obožavam je! I pride kinky & wierd tekstovi na Vedraninom site-u. Za mene su poezija i vedro jutro što naslućuje dobar dan i još bolju noć, a za nekoga fucking nightmare...
A, sad sam pronašla još nešto. Ovo nisam čula 100 godina. A ovu trash pesmudžu Divlji Anđeli - Voli te tvoja zver sam u svojim teenage danima gotivila do jaja.
Pa kaže...
Tvoj dah me mami da ti se dam
I hoću jer dugo, dugo sam sam
Ne, neću za nju, neću da znam
Tvoj dah me mami da ti se dam
Voli te, voli te tvoja zver
Princ iz života tvog
Sudbine tvoje dah
i žar
Ostavio sam trag po telu tvom
Koji nikad, nikad neće proći
Ostavio sam prah u srcu tvom
I to će još dugo da traje
Ne ti nisi htela anđela
htela si crnog đavola
od mene si to i dobila...
Za kraj ultimativna i jedna od najboljih pesmi Johnny-ija (koji na žalost više neće kročiti na ove sjebane prostore) i Azre 3N.
I moj favorit stih: "Sanjao sam sretna lica, dugo nisam takva gledao..." - slažem se i sada!
Saturday, 13 June 2009
Prijavila se Retka zverka na Webinar :-)
Elem, odlučila sam da se prijavim na pomenuti webinar. Pa sad, da poslušam narod i da badgeujem univerzitet ovde.
A, što se razumem u vremenske zone, joj, joj. Pa ja ne treba da dodam, nego da oduzmem 6 uri. To znači da cele sledeće radne nedelje ima da visim na kompu svako jutro od 6 do 7 i od 9-10 ujutru. Mislim, timing je do jaja, ali šta da se radi. Prilagođen je nekim drugim vremenskim zonama. I onda lepo da se spremim preko vikenda i da se onog tamo ponedeljka 22. juna nacrtam u 9 ujutru da polažem test. Ako uspešno položim test dobiću sertifikat. Lepo zvuči, čak i ako se ispostavi da mi ni za koji ne treba. Mislim da ću da naučim brdo korisnih stvari. Pa, jebote, ceo svet je na Internetu, a to treba iskoristiti.
Uzgred budi rečeno, nekako sam osposobila zvuk, pa preko sluški mogu da čujem, jer mi od onih zvučnika radi samo jebeni bas. Al' nema veze, stare oversized Sony sluške funkcionišu besprekorno.
Sad ću da napišem pisamce mojoj prekookeanskoj drugarici, možda i nju bude zanimalo da se malo radi zabave i razonode uključi u ovaj kurs. A, možda joj baš bude i korisno da malo skrene misli sa tih nekih tema koje je okupiraju u poslednje vreme, a zbog kojih je failovala sa raspoloženjem too much.
P. S. Pročitala sam informaciju da kada se piše na sopstvenom jeziku, a pri tome se koriste strane reči (kao je l' te engleski jezik koji je prisutan kod mene) da se ne dodaje ona mala crta, zvana crtica koja spaja dva jezika. The only exception is when you use cyrillic fonts. ;-P
A, što se razumem u vremenske zone, joj, joj. Pa ja ne treba da dodam, nego da oduzmem 6 uri. To znači da cele sledeće radne nedelje ima da visim na kompu svako jutro od 6 do 7 i od 9-10 ujutru. Mislim, timing je do jaja, ali šta da se radi. Prilagođen je nekim drugim vremenskim zonama. I onda lepo da se spremim preko vikenda i da se onog tamo ponedeljka 22. juna nacrtam u 9 ujutru da polažem test. Ako uspešno položim test dobiću sertifikat. Lepo zvuči, čak i ako se ispostavi da mi ni za koji ne treba. Mislim da ću da naučim brdo korisnih stvari. Pa, jebote, ceo svet je na Internetu, a to treba iskoristiti.
Uzgred budi rečeno, nekako sam osposobila zvuk, pa preko sluški mogu da čujem, jer mi od onih zvučnika radi samo jebeni bas. Al' nema veze, stare oversized Sony sluške funkcionišu besprekorno.
Sad ću da napišem pisamce mojoj prekookeanskoj drugarici, možda i nju bude zanimalo da se malo radi zabave i razonode uključi u ovaj kurs. A, možda joj baš bude i korisno da malo skrene misli sa tih nekih tema koje je okupiraju u poslednje vreme, a zbog kojih je failovala sa raspoloženjem too much.
P. S. Pročitala sam informaciju da kada se piše na sopstvenom jeziku, a pri tome se koriste strane reči (kao je l' te engleski jezik koji je prisutan kod mene) da se ne dodaje ona mala crta, zvana crtica koja spaja dva jezika. The only exception is when you use cyrillic fonts. ;-P
Itd...
Sad sam poslala 2 prijave za posao za KBC banku. Kao i obično ne očekujem ništa. Kao uostalom ko što odavno ne očekujem ništa.
Bila sam danas sa kevom da pazarimo klima uređaje. Konačno ću i ja da odahnem ove godine. Kad se samo setim svih prethodnih godina crkavanja od vrućine. Nikad neću zaboraviti vežbanje matematike za ispit kada mi se slivao znoj sa čela, a boga mi i niz leđa, dok je s druge strane veselo tandrkao poluraspadnuti ventilator. Dakle, u utorak sabajle dolazi klima i monteri koji će da je nakače. BTW, koliko vidim to će taman da bude najvreliji (za sad) dan u ovoj godini. A čeka nas dugo vrelo leto. Da ne pominjem sada i vrelu jesen koja će zapravo biti usijana na neki drugi način, taman kad se narod malo opepeli tokom leta i još iscedi svoje finansijske zalihe.
Inače, već me drma PMS, tako da sam se danas osećala totalno sjebano. Nije da ni sad nisam, ali sam malo živucnula. Sjebana sam u pičku materinu. Nemam volje ni za šta i na za koga. Čak ni za sebe samu. Doduše, baš zbog toga, jutros sam sebe naterala da se ofarbam malo ko pionirski crtež. Mislim, stvarno ne mogu da gledam tu svoju tugu u očima. Muka mi je kad se pogledam u ogledalo i vidim prazno i vidim more tuge. Jebiga.
Razmišljam se nešto da se prijavim na ovaj džabe seminar na Inbound Marketing Univerzitet. Drkala sam se pre neki dan da ukapiram koja je to satnica održavanja zaista. Mislim na vremensku zonu. I kao, skontala sam da treba na zvaničnu satnicu da nakalemim dodatnih 6 sati. Mene jebe što se to tako meša sa terminima mojih vežbica pilatesa, ali pošto će materijal biti arhiviran, mislim da ću da se prijavim. Uostalom, ko još danas nudi nešto za džabe. Nadam se samo da mi neće biti potreban zvuk, jer onda ga najebah, pošto mi zvuk ne šljaka na kompu do daljnjeg.
Na radiju je tako jebeno dobra muzika - Thin Lizzy "Parisienne Walkways"
Tako me puca na ovo sjebano raspoloženje...
Inače, jedva se suzdržavam da ne žderem na nervnoj bazi, tj. jedem, ali napravila sam neku salatu sa tunjevinom i tonom povrća, pa mi se to može da jedem. A, pošta sam mega-drki jede mi se samo nešto slano... A, i ide uz crno vino baš lepo. Baš se nešto mislim, kada bih ovako lepo pila vino svaki dan, postala bih u rekordnom roku alkos. Tako da ne pijem sama, osim ponekad, kao npr. sada.
Kaže mi g-đa iz Amerike da dobro pišem, jer sam joj slala neku priču da je malo oraspoložim. Inače, priča je urbano ljubavna i pisana je u muškom rodu. I kao što ja sad ne bih vijala neke ženske časopise da se nešto kao tamo publikujem. Ne znam kako da joj odgovorim, a da ne zvučim krajnje morbidno. A to je: sada nemam ništa u sebi, prazna sam i teško mi je da pišem. Ja sam više za neku kinky varijantu pisanja. Pa, ne znam samo ko bi mi to objavio?!?!?!? Uostalom, danas svaka budala piše svašta, pa to ne znači da to nešto i ima smisla, poruku, šta god. Tako i ja ne mislim da moje pisanije ima neku dodatnu vrednost. Jedino, ako ukapiram da treba da se prodam za komercijalu, lišenu svakog kvaliteta, a to mi se još nikako neće.
Bila sam danas sa kevom da pazarimo klima uređaje. Konačno ću i ja da odahnem ove godine. Kad se samo setim svih prethodnih godina crkavanja od vrućine. Nikad neću zaboraviti vežbanje matematike za ispit kada mi se slivao znoj sa čela, a boga mi i niz leđa, dok je s druge strane veselo tandrkao poluraspadnuti ventilator. Dakle, u utorak sabajle dolazi klima i monteri koji će da je nakače. BTW, koliko vidim to će taman da bude najvreliji (za sad) dan u ovoj godini. A čeka nas dugo vrelo leto. Da ne pominjem sada i vrelu jesen koja će zapravo biti usijana na neki drugi način, taman kad se narod malo opepeli tokom leta i još iscedi svoje finansijske zalihe.
Inače, već me drma PMS, tako da sam se danas osećala totalno sjebano. Nije da ni sad nisam, ali sam malo živucnula. Sjebana sam u pičku materinu. Nemam volje ni za šta i na za koga. Čak ni za sebe samu. Doduše, baš zbog toga, jutros sam sebe naterala da se ofarbam malo ko pionirski crtež. Mislim, stvarno ne mogu da gledam tu svoju tugu u očima. Muka mi je kad se pogledam u ogledalo i vidim prazno i vidim more tuge. Jebiga.
Razmišljam se nešto da se prijavim na ovaj džabe seminar na Inbound Marketing Univerzitet. Drkala sam se pre neki dan da ukapiram koja je to satnica održavanja zaista. Mislim na vremensku zonu. I kao, skontala sam da treba na zvaničnu satnicu da nakalemim dodatnih 6 sati. Mene jebe što se to tako meša sa terminima mojih vežbica pilatesa, ali pošto će materijal biti arhiviran, mislim da ću da se prijavim. Uostalom, ko još danas nudi nešto za džabe. Nadam se samo da mi neće biti potreban zvuk, jer onda ga najebah, pošto mi zvuk ne šljaka na kompu do daljnjeg.
Na radiju je tako jebeno dobra muzika - Thin Lizzy "Parisienne Walkways"
Tako me puca na ovo sjebano raspoloženje...
Inače, jedva se suzdržavam da ne žderem na nervnoj bazi, tj. jedem, ali napravila sam neku salatu sa tunjevinom i tonom povrća, pa mi se to može da jedem. A, pošta sam mega-drki jede mi se samo nešto slano... A, i ide uz crno vino baš lepo. Baš se nešto mislim, kada bih ovako lepo pila vino svaki dan, postala bih u rekordnom roku alkos. Tako da ne pijem sama, osim ponekad, kao npr. sada.
Kaže mi g-đa iz Amerike da dobro pišem, jer sam joj slala neku priču da je malo oraspoložim. Inače, priča je urbano ljubavna i pisana je u muškom rodu. I kao što ja sad ne bih vijala neke ženske časopise da se nešto kao tamo publikujem. Ne znam kako da joj odgovorim, a da ne zvučim krajnje morbidno. A to je: sada nemam ništa u sebi, prazna sam i teško mi je da pišem. Ja sam više za neku kinky varijantu pisanja. Pa, ne znam samo ko bi mi to objavio?!?!?!? Uostalom, danas svaka budala piše svašta, pa to ne znači da to nešto i ima smisla, poruku, šta god. Tako i ja ne mislim da moje pisanije ima neku dodatnu vrednost. Jedino, ako ukapiram da treba da se prodam za komercijalu, lišenu svakog kvaliteta, a to mi se još nikako neće.
Sunday, 7 June 2009
Rana, testiranje i sjeb sistem
Lagano me prolazi ispizditis od rane od zuba. U četvrtak sam imala akciju vađenja 7-ice gore levo. Nisam ni znala da je taj zub tako zajeban za vađenje. Mislim, može da se probije sinus, pa zbog toga. A, onda, kuku-lele, kod ORL hirurga u roku od 24 časa da ti tura i gura neku plastiku i da ti ušiva koncem. Sreća pa ja nisam ni znala koliko tu sve ima pizdarije, pa sam baš bila pravi junak. Baš je zajebana ta 7-ica, prosecala mi je, pa mi je vadila koren po koren, ukupno komada 3, jer su se krune sjebale do kraja kad ih je stisla.
I tako, nakon vađenja, bila sam strašno nervozna, jer su počeli gadni bolovi još pod dejstvom anestezije. Tako se (opet) kljukam analginima i gubim strpljenje čekajući da se ovo sve umiri. Dopizdelo mi je. A posebno to što u poslednje dve nedelje, možda me samo 3-4 dana ne boli glava, a ostalo vreme me ubija.
Pre zajebancije sa zubom sa bila u Telekomu na testiranju za posao. 1. Čudi me da su me uopšte zvali, jer je prošlo 2 meseca od kada sam aplicirala; 2. Mislim da neću proći u dalji krug - unutrašnji osećaj, jer sad zapravo kreće akcija potezanja veza i vezica - a ja neću da potežem nikoga.
Meni se najblaže rečeno povraća od tih testova, jer sam se naradila već mase testove koji BTW ne pokazuju ništa, osim da nisi totalni bolid (što i dalje ne znači da nisi bolid, hehehe...)
I tako, test se sastojao iz:
1. opšteg dela (lični podaci; obrazovanje; dodatni sertifikati; znanje jezika, znanje rada na računaru, hronološki - radna mesta - i to komada 5 + razlog napuštanja svakog posla - naravno, to je moj "omiljeni" deo; poseban segment koji se odnosi na radno iskustvo iz oblasti finansija, računovodstva i budžeta; odgovor na pitanje u stilu: "Zašto baš Telekom?", očekivana zarada, lična očekivanja, interesovanja i hobiji)
2. testa sposobnosti
a) grafički nizovi (30 zadataka) - vremensko ograničenje je 10 minuta
b) brojčani tj. matematički nizovi (30 zadataka) - vremensko ograničenje je 12 minuta
3. test iz engleskog - vremensko ograničenje je 30 minuta
a) formirati upitnu rečenicu od podvučenog dela u iskaznoj rečenici;
b) prilozi za mesto (ponuđeni su prilozi)
c) predlozi (bez ponuđenih odgovora);
d) ubaciti glagol u adekvatno vreme u datom tekstu;
e) ekonomski vokabular (sinonim dat opisno, pa se zaokružuje tačan odgovor)
f) frazalni engleski (povezivanje leve i desne strane - obe date opisno)
g) tekst iz finansija - sa gepovina za ubacivanje pojmova (pojomovi dati ponuđeni)
4. test emocionalnih karakteristika (dolazi iz grupe prisilnih testova) - moraš da se opredeliš za jednu od dve karakteristike date u paru, bez obzira da li ti to odgovara ili ne; u tom smislu data su sledeća stanja i izdanja: nesigurna u sebe; sklona pustolovinama; ozlojeđena; nagla; poslušna; stidljiva; društvena; grize se u sebi; sklona raspravi i sl. - ukupno data 62 para)
Ono, međutim, što je korisno je što se stiče sasvim solidno iskustvo na ovim testovima, pa ti svaki sledeći put bude sve lakše i lakše. S druge strane, uglavnom su koncipirani tako kao da te testiraju za NASU, i na kraju šta, ponude ti da radiš debilan posao za smešne pare. Iiiiii? Nebitno, kraj sledeće nedelje je neko vreme kada ću znati da li idem u sledeći krug. Pa, kako bude.
Ne piše mi se više, jer nije da mi se ne piše, nego mi se ne džonja ispred kompa.
Mislim da ću sada da se tušnem, pa idem malo do mame u goste.
Pre toga ću da pročitam jedan članak koji ne donosi baš tako dobre vesti, a tiče se sjebanog penzijskog sistema u nas (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=147609&title_add=Milostinja%20pod%20stare%20dane&kword_add=penzije%2C%20penzioni%20fond) - koji je doduše neodrživ već poslednjih 30 godina, ali sada je doteralo cara do duvara.
P. S. Pojavilo se ovih dana još nekoliko oglasa za neke banke. Sad su u modi uterivači dugova koji se finije zovu saradnici za naplatu potraživanja. Zanimljivo. Ne verujem da ću za to da apliciram, ali nikad se ne zna. Sliku da im šaljem, ko što traže, ne pada mi na pamet - kad budem konkurisala za animir damu ili hostesu onda ću da šaljem fotke. ;-P
I tako, nakon vađenja, bila sam strašno nervozna, jer su počeli gadni bolovi još pod dejstvom anestezije. Tako se (opet) kljukam analginima i gubim strpljenje čekajući da se ovo sve umiri. Dopizdelo mi je. A posebno to što u poslednje dve nedelje, možda me samo 3-4 dana ne boli glava, a ostalo vreme me ubija.
Pre zajebancije sa zubom sa bila u Telekomu na testiranju za posao. 1. Čudi me da su me uopšte zvali, jer je prošlo 2 meseca od kada sam aplicirala; 2. Mislim da neću proći u dalji krug - unutrašnji osećaj, jer sad zapravo kreće akcija potezanja veza i vezica - a ja neću da potežem nikoga.
Meni se najblaže rečeno povraća od tih testova, jer sam se naradila već mase testove koji BTW ne pokazuju ništa, osim da nisi totalni bolid (što i dalje ne znači da nisi bolid, hehehe...)
I tako, test se sastojao iz:
1. opšteg dela (lični podaci; obrazovanje; dodatni sertifikati; znanje jezika, znanje rada na računaru, hronološki - radna mesta - i to komada 5 + razlog napuštanja svakog posla - naravno, to je moj "omiljeni" deo; poseban segment koji se odnosi na radno iskustvo iz oblasti finansija, računovodstva i budžeta; odgovor na pitanje u stilu: "Zašto baš Telekom?", očekivana zarada, lična očekivanja, interesovanja i hobiji)
2. testa sposobnosti
a) grafički nizovi (30 zadataka) - vremensko ograničenje je 10 minuta
b) brojčani tj. matematički nizovi (30 zadataka) - vremensko ograničenje je 12 minuta
3. test iz engleskog - vremensko ograničenje je 30 minuta
a) formirati upitnu rečenicu od podvučenog dela u iskaznoj rečenici;
b) prilozi za mesto (ponuđeni su prilozi)
c) predlozi (bez ponuđenih odgovora);
d) ubaciti glagol u adekvatno vreme u datom tekstu;
e) ekonomski vokabular (sinonim dat opisno, pa se zaokružuje tačan odgovor)
f) frazalni engleski (povezivanje leve i desne strane - obe date opisno)
g) tekst iz finansija - sa gepovina za ubacivanje pojmova (pojomovi dati ponuđeni)
4. test emocionalnih karakteristika (dolazi iz grupe prisilnih testova) - moraš da se opredeliš za jednu od dve karakteristike date u paru, bez obzira da li ti to odgovara ili ne; u tom smislu data su sledeća stanja i izdanja: nesigurna u sebe; sklona pustolovinama; ozlojeđena; nagla; poslušna; stidljiva; društvena; grize se u sebi; sklona raspravi i sl. - ukupno data 62 para)
Ono, međutim, što je korisno je što se stiče sasvim solidno iskustvo na ovim testovima, pa ti svaki sledeći put bude sve lakše i lakše. S druge strane, uglavnom su koncipirani tako kao da te testiraju za NASU, i na kraju šta, ponude ti da radiš debilan posao za smešne pare. Iiiiii? Nebitno, kraj sledeće nedelje je neko vreme kada ću znati da li idem u sledeći krug. Pa, kako bude.
Ne piše mi se više, jer nije da mi se ne piše, nego mi se ne džonja ispred kompa.
Mislim da ću sada da se tušnem, pa idem malo do mame u goste.
Pre toga ću da pročitam jedan članak koji ne donosi baš tako dobre vesti, a tiče se sjebanog penzijskog sistema u nas (http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=147609&title_add=Milostinja%20pod%20stare%20dane&kword_add=penzije%2C%20penzioni%20fond) - koji je doduše neodrživ već poslednjih 30 godina, ali sada je doteralo cara do duvara.
P. S. Pojavilo se ovih dana još nekoliko oglasa za neke banke. Sad su u modi uterivači dugova koji se finije zovu saradnici za naplatu potraživanja. Zanimljivo. Ne verujem da ću za to da apliciram, ali nikad se ne zna. Sliku da im šaljem, ko što traže, ne pada mi na pamet - kad budem konkurisala za animir damu ili hostesu onda ću da šaljem fotke. ;-P
Tuesday, 2 June 2009
Subscribe to:
Posts (Atom)
