Prodaja jabuka

Došla sam na pijacu. Platila sam zakup tezge i stala iza nje. A tezga mi je prazna. Na prvi pogled. Rešila sam da prodajem misli. Zamislila sam da su te misli npr. jabuke. Različitih sorti. Volim zlatni delišes. Volim i one kisele zelene Greni Smit. Ajdared ne volim. Ali ljudi ih vole. I vole one jabuke kožare. Fuj. Zato, prodavaću od kože i koščica očišćene jabuke. Suludo. Na šta će to da liči? Prva jabuka će oksidirati i pre nego što završim sa njenim ljuštenjem. Za sve te jabuke mi treba puno prostora da ih uskladištim. Treba i stalno da ih prebiram, da mi ne bi jedna koja je u najavi trula upropastila sve. I onda, fino da ih sortiram. Izaberem one koje su jedre, lepe, neugruvane, očuvane, to su mi pravi aduti. Njih najbolje vrednujem i prodajem ih po najvišoj ceni.

I tako, pravim selekciju, sve dok ne dođem do onih koje su uvelko trule, i iznutra, i spolja, ili koje su bolesne. I njih ću da prodam, samo po nižoj ceni, i staviću ih na manje vidljivo mesto. Svaka od mojih jabuka će naći svog vlasnika. Svaka (zlo)misao traži svoga gospodara. Ko je ljubitelj trulih jabuka? Sem toga, moguće je da u nekoj od tih jabuka živi i pokoji crv. Da li to znači da je jabuka zdrava, neprskana? Ali, takav crv bi zapravo bio luksuzno ugošćen, jer nemaju svi crvi privilegiju da žive u jabukama.

Jasan put

Krotki nemisleni vazali
Služe ti kao desert
Za smešne polete
Tvojih ganuća.

Gromom si ih takao
Ne bi li ih makao
Makar u ugao
Da na putu ti ne stoje.


Svidi se sebi samom.
Tragom tih puteva
Poći ćeš već sada
Ili kada budeš hteo to.

Ako ti ne bi hteo
Ono što si poželeo,
Možda ćeš moći
Za snovima poći.

I radovati se unutar
Čemu bi se smejao izvan,
I dugo, dugo, stajaćeš
Pitajući se kuda ćeš.

Zapalili kiosk sa čovekom unutra

Kada sam jutros u vestima čula da su dva maskirana nečoveka tokom ove noći, u Beogradu, polila benzinom i zapalila kiosk u kome je radio jedan mladić, na uglu ulica Despota Stefana i Vojvode Dobrnjca (ugao kod Botaničke bašte) - zanemela sam i počela da plačem. Mladić ima opekotine drugog i trećeg stepena na preko 90% tela i u stanju je koje je opasno po život. Da li će preživeti, to je veliko pitanje. I ako preživi, šta će od njega tako unakaženog ostati i biti. Ja mislim da je u tom kiosku moglo da radi bilo čije dete!

Vesti idu od toga da je taj nesrećni mladi čovek uspeo da istrči iz kioska do toga da ga je detonacija izbacila iz kioska. Po svemu sudeći ekipa iz stanice policije koja se nalazi na 200-ak m od te lokacije je došla sa velikim zakašnjenjem. Isto važi i za hitnu pomoć koja je trebala da se nacrta u roku od 5 minuta, iako se u vestima tvrdi da su bili brzi.

Komentar čitaoca sa portala B92:

Momka nije spasla Hitna pomoć, oni su stigli dobrih 25 minuta pošto je vatra izbila i makar 10 minuta posle policije i vatrogasaca, koji su isto tako po mom mišljenju stigli nedopustivo kasno - kiosk se nalazi par stotina metara i od gradskog supa i od centrale vatrogasaca. Vatru na njemu su ugasili ljudi koji su pritrčali da pomognu. Ja sam pokušavao da dobijem hitnu pomoć i bio sam zadržan na govornom automatu dobrih 10 minuta posle čega je prekinuta veza a operater se nije javio. Ne znam od koga ste dobili ovu vest, ali je očita namera da prikriju nedopustivo sporu reakciju hitnih službi.
(slavke, 20. januar 2011 09:43)

Koji god da ste počinioci i sa kojim god maloumno osvetničkim motivom da ste krenuli, iskreno se nadam samo jednom - kazna = doživotna robija!

Update: Orion Telekom

Uputila sam mail ove sadržine, zbog nereakcije na mail od koga je sve počelo, na šta je usledio telefonski poziv...

---

Retka Zverka <zverkaretka@gmail.com>	19 January 2011 12:59
To: korisnicka.zona@oriontelekom.rs Cc: office@oriontelekom.rs, info@oriontelekom.rs, reklamacije@oriontelekom.rs
Poštovani, Vi mi još uvek niste uputili odgovor na poslati mail. Vaše nereagovanje smatram vrlo neprofesionalnim gestom. Za Vašu informaciju, na svom blogu objavila sam sopstveni utisak koji se tiče Vašeg odnosa prema korisnicima u postu Nezgodan korisnik Orion Telekoma, kao i integralnu verziju maila koji sam Vam poslala 16. januara - Mail upućen Orion Telekomu. Kada ću dobiti odgovor na već pomenuti mail koji se nalazi ispod ovog teksta? Srdačan pozdrav, ********** *****

---

13:52 Sa telefonskog broja 3081878, zove me na fiksni broj telefona Ana Zlatanović iz Službe za reklamacije Orion Telekoma.

Šta je problem u tom delu priče?

Prvo, na upućeni mail se odgovara mailom. Drugo, to je kršenje moje privatnosti, jer nigde nisam napisala da želim da budem kontaktirana tim putem.

Ana zove da utvrdi činjenice, tj. da proveri da li je ta osoba, sa tim i tim nickname-om pisala pomenuti mail, jer kako kaže, nisam se identifikovala. Da, naravno da nisam. A što bih? Moja identifikacija je potpisano moje ime i prezime, a za sve ostalo oni mogu da mi upute dodatna pitanja, kao što bi, ali usmeno.

Bila je izuzetno loša telefonska veza (to ovoga puta nema veze sa smetnjama na mojoj liniji, već na liniji sa koje je zvala Ana) i Ana je veoma brzo pričala, narodski rečeno - mlela. Dopao mi se taj pristup iz korporativnog ugla gledanja, tj. da sam npr. vlasnik Orion Telekoma, kao što nisam, veoma bih vrednovala taj - brz i efikasan pristup. Ana ima ono što eksploatator kapitalista očekuje i zahteva od svojih uposlenika. A to je pitbulterijerski nastup koji ima za cilj da parališe (onog tamo s druge strane žice) u komunikaciji. I, kada sam uspela da dođem do reči (teško), Ana me nije slušala i stalno me je prekidala. Skrenula sam pažnju na to, ali bez efekta.

No, bilo kako bilo, sada sam vrlo skeptična da će iko ikada odgovoriti na mail, jer je takav pristup verovatno deo korporative nekulture Orion Telekoma. Ana je za mene Orion Telekom, da odmah razjasnimo, jer istupa u ime firme, što je i logično. Ja im zameram zbog njihovog nereagovanja na mail, ali taj njihov ugao gledanja je pragmatičan, zbog toga što niko ne voli da ostavlja tragove u pisanoj komunikaciji koja jedina ima nekakvu specifičnu težinu. Jer, gde je meni dokaz da sam razgovarala sa Anom, tj. slušala njen monolog (o tome kako su oni super firma, kako brinu o korisnicima, itd.), uglavnom?

Bez ulaženja u sve detalje tog manje-više monologa, ostalo je na tome da će Ana isti da prosledi tehničkoj službi i da će oni da reše problem. To tek treba da vidimo.

Ono što mogu da pomenem, a što se desilo krajem septembra meseca prošle godine je da sam pokušala da uplatim ADSL vreme putem elektronskog naloga za prenos, i da se pojavio problem (koji sam fakat opet sama rešila), i da je upravo Ana Zlatanović bila ta koja je prosledila mail finansijskoj službi, što je za pohvalu, a čega se i sama setila tokom razgovora. Dakle, moguće je na mail odgovoriti mailom. Tada sam dobila odgovor na mail i od službe finansija i od korisničkog servisa, i to promptno. Znači, kada plaćam usluge, onda su svi manje ili više na raspolaganju. I ja sam bila korektna i napisala im u čemu je bio catch kod popunjavanja elektronskog naloga, jer sigurno da je bilo i drugih korisnika kojima se taj problem pojavio.

Ujedno, ovim putem javno izjavljujem da se više neću javljati na pozive upućene mi na fiksni telefon od strane Orion Telekoma, ukoliko takvih bude. Komunikacija, ako je bude, će se odvijati isključivo pisanim putem ili je više neće biti. Unapred se zahvaljujem Orion Telekomu na (ne)razumevanju i apelujem na njih da ukoliko nemaju vremena, volje, ljudstva ili čega već, da odgovore na mailove korisnicima, da sve mail adrese koje su za to namenjene na njihovoj internet prezentaciji - uklone.
____________________
Update: U subotu, 22. januara, pošto me je dan pre zvao sa mobilnog dečko iz tehničke službe Orion Telekoma, došao je, zamenio splitere, komada 2,  i to je to. Usput, da, naučila sam nešto novo. Spliteri su potrošna roba i osetljivi su na nestanke struje, što je kod mene relativno česta pojava. Drugo, ako imate žični ADSL modem/ruter ubodite ga u USB port na "leđima" kućišta (zbog stabilnosti veze sa netom), jer portovi koji su na frontu kućišta nemaju adekvatnu voltažu. I, naravno, onaj mikrofilter što su mi prodali u poslovnici, a koji je proizveden pre 10 godina, ću da im vratim i da mi za te pare umanje cenu ADSL pretplate za februar mesec.

Scam Alert: Your Email Id has WON £1,000,000.00. in the BT Promo send your

Ispod je sadržaj scam poruke koju sam dobila danas u Gmail poštansko sanduče:

---

Your Email Id has WON £1,000,000.00. in the BT Promo send your
1 message

---

PROMO WINNER <stjohn-elca@sbcglobal.net>	19 January 2011 03:29
Name: Age: Country:

---

Više informacija o ovom scamu na lokaciji "419" Scam – sender domain sbcglobal.net.


SBCGLOBAL.NET SITE INFORMATION
IP: 216.77.188.73
IP Location: Atlanta, United States
Website Status: active
Server Type: ""
Alexa Trend/Rank: ▼ 1 Month: 26,510 3 Month: 24,699
Page Views per Visit: ▲ 1 Month: 2.9 3 Month: 2.6

Mail upućen Orion Telekomu

Retka Zverka <zverkaretka@gmail.com>

---

ADSL modem - kvalitet, protok i smetnje na liniji
1 message

---

Retka Zverka <zverkaretka@gmail.com>	16 January 2011 20:20
To: korisnicka.zona@oriontelekom.rs
Poštovani, Tokom izvesnog broja godina korišćenja Vaših ADSL usluga moram da primetim da je kvalitet u rapidnom padu ili da to okrenemo tako da od kako je Sezam prešao u ruke Orion telekoma, ja ne primećujem nikakvo poboljšanje kvaliteta pruženih usluga. Naime, najmanje u poslednjih 6 meseci (a ima i više vremena) sve češće puca veza sa netom, i sve češće i kada se konektujem dešava se da praktično nikakvog protoka nema, pa se onda iznova i iznova konektujem, a to ume da potraje, i to mi smeta. Takođe, ume i protok da se uspori iz čista mira, a da ja ne downloadujem ništa. Budite ljubazni i objasnite mi zašto je to tako. Naravno, volela bih da izbegnete odgovore tipa "uskog" grla i slično, jer ja plaćam Vašu uslugu, pa me ne zanima da rešavam npr. probleme "uskog" grla. Ono što je urgentni problem (a što se poklapa sa povećanjem flata sa brzine od kbps 1024/128 na 1536/256, što može i ne mora da ima veze, a to je u poslednjih 7 dana) je da sam dobila smetnje na telefonskoj liniji - naravno, samo onda kada je aktivan žični ADSL modem, tj. kada je upaljen kompjuter. Takođe, merila sam protok poslednjih dana, u različitim periodima dana, i to je u proseku, što se tiče download brzine oko 1,2 Mbps, a upload je oko 0,2 Mbps, što će reći oko 25% slabije od onoga što treba da imam. Trenutno to je ova brzina. Inače, ne primećujem nikakvu promenu, od kako je pojačana brzina protoka. U stanu imam jedan žični i jedan bežični telefonski aparat. Do pre, otprilike, 7 dana sam radi ublažavanja telefonskih smetnji imala prikačen onaj mali dodatni spliter na kablu koji vodi do žičnog telefona (jer je na njemu bilo šuštanja na liniji od uvođenja ADSL-a), i to je funkcionisalo tako da smetnji nije bilo ni na tom telefonu, kao ni na bežičnom telefonu. Međutim, onda (pre nedelju dana) se pojavljuju telefonske smetnje na bežičnom telefonu, u vidu nepodnošljivog šuštanja koje ometa telefonski razgovor. Mislila sam da to mogu da rešim tako što ću i na kabl koji vodi do kućišta bežičnog telefona da stavim taj mali spliter i kupila sam ga i to i uradila. To je funkcionisalo ukupno 2 dana, i opet pojavilo nepodnošljivo šuštanje na bežičnom telefonu. Rezime svega je da meni ti spliterčići ne rešavaju problem. Meni su se kao mogućnost nametnule 2 prisilne opcije: Ukoliko neću da imam smetnje na bežičnom telefonu, onda moram da izbacim iz f-je žični telefon ili Ukoliko neću da imam smetnje na žičnom telefonu, onda moram da izbacim iz f-je bežični telefon. Pošto mi je potrebniji bežični telefon, ja sam trenutno van f-je stavila žični telefon. Ali, to nije nešto što može da se nazove trajnim rešenjem. Koje je rešenje ovog problema? Napominjem da sam testirala telefonsku liniju tako što sam stavila telefonski kabl direktno u telefonsku utičnicu, i linija je besprekorno čista, tj. nema nikakvog šuštanja. Dodatno pitanje za Vas je, da li ja, kao korisnik (i svi drugi), ispaštam/o zbog toga što Telekom nema tehničkih kapaciteta da uvede nove ADSL priključke, a uvodi ih na silu (i preko kapaciteta) i to radi da bi se dodvorio svom budućem vlasniku Deutsche Telekomu? Srdačan pozdrav, ********** *****

---

Nezgodan korisnik Orion Telekoma

To sam ja. Poslala sam pre više od 24 časa korisničkoj službi Orion Telekoma mail u kome sam iznela svoje opservacije koje se tiču pada kvaliteta njihovih ADSL usluga, kao i određenih problema koji su mi se pojavili na telefonskoj liniji.

Nazovite me drkadžijom, ali 24 časa jeste rok da pružiš korisniku povratnu informaciju, bilo koje vrste. A ta informacija može da bude i floskula tipa: "upravo radimo na rešavanju Vašeg problema, dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku" ili "naša nadležnost ide do (tačke A), a od (tačke B) to je u nadležnosti Telekoma" i tako dalje. Hoću da kažem da su mogućnosti brojne, i da je jedino neprihvatljivo ignorisati korisnika.

Oduvek sam mislila da nema tih treninga (za zaposlene) koji se tiču ponašanja u poslovnoj prepisci, a koji mogu da poprave matore konje, gde su za ključne greške u vaspitanju odgovorni njihovi roditelji, ali samo dok ne postanu punoletni, ako nisu maloumni, i ostaću uverena u to.

Sad neka me neko pametan pita zašto jednostavno ne okrenem njihov telefonski broj. Odgovor je - neću, jer time nemam nikakav dokaz da sam uložila nekakvu žalbu, niti sa kim sam razgovarala. A posebno me iritirira što te tretiraju kao da si primitivni korisnik koji (još uvek) fura šoljicu za kafu u otvorenom DVD rezaču, što nije bio redak slučaju kada su kompjuteri još uvek predstavljali "privilegiju" manjine. Mislim, dovoljno je pogledati rubriku FAQ, iz koje se vidi da se pretpostavlja da je korisnik mentalno retardiran po definiciji.

Nije potrebno da napominjem da je 24 časa pristojan rok da odgovoriš bilo kome i u ličnoj i u profesionalnoj komunikaciji. Ja se najčešće pridržavam toga, retko se desi da ne. Kada se ne pridržavam toga, to može da pokaže da iz objektivnih okolnosti nisam to mogla da uradim ili da sam smatrala da prethodan nečiji odnos (istorijat prepiske) - idi-mi-dođi-mi, prema meni, mi nalaže da ja imam svu slobodu da se isto tako ponašam. Sve pod pretpostavkom da sam pre toga (a jesam) skrenula pažnju da takvo ponašanje ne tolerišem.

Daću im vremena još sutra (utorak) da mi odgovore, a ukoliko mi ne odgovore poslaću ponovo isti mail na sve adrese koje su mi dostupne na njihovom sajtu. Ukoliko smatrate da ima potrebe, izvestiću vas o razvoju događaja, što može da uključi i integralnu verziju mog maila, ali takođe i njihovog odgovora, ukoliko ga bude. :)

Najbolje iz kontejnera

Bukvalno kao što stoji u naslovu. Iz nekog razloga uvek sam volela da osmotrim šta se baca u kontejnere i oko kontejnera.

Silikonska dolina (aka Ulica Strahinjića Bana)

Kosančićev venac

Kosančićev venac (krupniji plan)

Kako smo osiromašili (osim duhom, i materijalno) sve manje ima nešto što vredi da se pokupi. Međutim, nekoliko stvari koju su meni neopisivo drage su upravo sa tih mesta.

1. Zippo upaljač (ženski, izrezbaren - ovaj model);
2. Levis 501 (istrošen, odran, iscepan, baš kako sam ga zamišljala, i moj broj; fotka tako izakanog primerka ne postoji na netu, a ovaj moj i dalje sedi u ormanu) i 
3. Karl Marks - Kapital (u dve knjige)

Surova realnost prepoznaje sve više ljudi koji se hrane iz kontejnera. Pre 8-9 godina (u "procvatu" srpske demokratije), kada sam pretrebljivala kevin podrum gde su bili štekovi još iz vremena početka raspada Jugoslavije i ratova koji su nas devastirali, našle su se konzerve sterilisanog graška i raznih gotovih jela. Iste sam pakovala u kutije i nosila do kontejnera, da ih stavim pored. Srela sam jednog čoveka koji je bio oduševljen kada je video robu. Strpljivo je čekao da iznesem sve što imam i polako tovario u korpu od bicikla i vozio kući.

Bez potpisa

Uprkos tome što ljudi kopaju sve više po kontejnerima, sve manje ima u njima, i uglavnom ni mačke, ni psi nemaju šta da pojedu iz njih.

Brzi voz

Dugo se nismo videle, iako se redovno čujemo telefonom. Prilika se ukazala, pošto sam posle godinu dana došla da posetim roditelje koji sada žive u drugoj državi. Moja kuma koju sam venčala i čijeg sina sam krstila već nekoliko godina ne živi u gradiću u kome smo odrasle zajedno. Udala se po drugi put za muškarca sa kojim je u dugogodišnjoj vezi i odselila u omanje mesto, takoreći selo, udaljeno 10 minuta brzim vozom od našeg mesta. Neverovatno, ali u uzbuđenju koje je vladalo tokom našeg telefonskog razgovora, potpuno sam zaboravila da je pitam za broj mobilnog telefona. Tako sam krenula, sa mobilnim u tašni, ali bez njenog broja. Samo sam znala da joj je kuća veoma blizu železničke stanice.

Nije prošlo ni 5 minuta kako je voz krenuo, kada me je za sedište prikovalo iznenadno kočenje, iza koga se začulo stravično škripanje po šinama i pokušaj mašinovođe da zaustavi voz. To je i uspeo, posle nekoliko stotina metara i svi mi neznani u kupeu smo jedni drugima popadali u naručje ili se složili jedni preko drugih. Narod je počeo da mekeće i negoduje. Šta je sad to? Prvi radoznali znatiželjnici su hitro napustili voz da bi osmotrili šta se dešava. Ja nikada nisam volela da zabadam nos, kada osećam da mi negde nije mesto. Šta imam sad da idem da gledam, da njuškam, neka informacija će već stići. Skoro bez daha u kupe je utrčao jedan mladić i rekao: "Neko je skočio pod voz, to se desilo!" Neko? Neko je sada raskomadan i lopatama u delovima će da ga skupljaju ispod kompozicija voza i sa obližnje livade. Užasno. To je prizor koji nikada nisam mogla da gledam ni u filmovima, a ne uživo.

Dok me more najgore misli, vidim kako ljudi masovno izlaze iz voza da se narugaju jednoj ličnoj tragediji. Odjednom vidim svi do jednog se krste, i već počinju da raspredaju kakav to očaj može čoveka da navede da sebi oduzme život. Čak se pominju razmišljanja: "Na ovakav način?" Kao da je bitan način, sada. Ovakav način je efikasan. Da. Mnogi drugi rizikuju neuspeh ili pak poluspeh u vidu trajnog invaliditeta. A to nije želja nijednog samoubice. Uostalom, znam za razliku između lažnog i pravog samoubice, jer sam se jednom trovala tabletama za spavanje i završila sa ispranim želucem i na psihijatrijskom ispitivanju. Glupost. Ljubavni jadi. Tinejdžerski. Iskarikirani. Htela sam da skrenem pažnju na sebe. Tada sam mislila da hoću da se ubijem, ali nisam to htela. Ali, nikada mi nije palo na pamet da se bacim pod voz. To je tako brutalno prema fizičkom oklopu koji nosimo. I mislim, kako sam sebična, neko je upravo sebi oduzeo život, a ja sam okupirana - razmišljanjima o "granici".

Pearl Jam - Jeremy

Voz je stajao dva sata. Pola sata je bilo potrebno policiji i hitnoj pomoći da dođu. Verovatno nije bitna brzina, kada je neko već mrtav. Onda sve može da ide polako. Pod šinama brzog voza, Neko se brzo bacio i brzo oduzeo sebi život. Sada, vreme sporo prolazi i pomoć koja nikome više ne treba je isto spora. Brzi voz se pretvorio u voz ubicu koji će čim prebrišu ostatke mozga i krvi pokojnika da nastavi svojim brzim putem, i ja u njemu stići ću tamo gde sam pošla. Bilo je potrebno i vreme da pristigne novi mašinovođa. Grozno je kada upravljaš jednom mašinom i vidiš kako se na tvoje oči neko baca pod voz, a ti nemaš vremena da ga zaustaviš. Ni voz, ni samoubicu. To je noćna mora za ceo život. Sada bih rado da izađem iz tog voza, ali ne želim da vidim tu scenu i narod koji dramaturški vešto scenira saosećajnost, kao da mu je samoubica rod rođeni. Kao da je uvek neophodno da se dogodi nesreća, da bi se ljudi setili da su ljudi. Blizina smrti valjda budi svesnost da smo svi mi smrtni i da nikome nesreća nije strana.

Čuje se promukli glas jednog starijeg čoveka koji kaže: "Našli smo zlatnu narukvicu sa posvetom!", i kreće da čita naglas: "Dragom kumiću za njegov 18-ti rođendan od kume Mire!" Stala mi je knedla u grlo, oči su mi se napunile suzama. Da li je moguće da sam krenula da vidim svoju kumu i kumića, a da idem da izjavim saučešće? Ne pada mi na pamet da zovem roditelje, da joj javljaju telefonom ovako užasnu vest. Ona me ionako čeka, ili se bar nekoliko puta do sada prošetala od kuće do stanice, jer voz kasni, i ja u njemu. Tih narednih 5 minuta vožnje je prošlo dok pucneš prstima. Potpuno potonula, razmišljala sam šta da joj kažem i kako? Skoro teturajući, jedva sam se smandrljala niz gvozdene stepenice.

Videla sam je kako se smeje, maše mi i viče moje ime: "Miro, Miro!" Širi svoje tople ruke prema meni i hvata me u naručje. Ja plačem, grcam, ne mogu da dođem do reči. "Smiri se Miro, pa šta ti je? Ko je tebe nasekirao?", i smeši mi se svojim velikim očima. Ja tek onda briznem u jecaj i ne zaustavljam se. Ne mogu da dođem k sebi. Posadila me je na klupu, uzela svoje ruke u moje, majčinski me pomilovala po glavi i rekla: "'Ajde, 'ajde, reci ti tvojoj kumici šta je bilo." Pokušavam da dođem do reči, kada se nadamnom nadvija lice mog kumića. Mislim da sam već u delirijumu. Zatvaram oči, otvaram oči, on stoji i gleda me. Da, to je on. Stvarno. "Marko, srećo kumina..." "Kuma Miro, pa šta ti je?" Ja odjednom skačem kao oparena, grlim ga, ljubim ga. Nisam znala kada sam poklonila Marku narukvicu da mu se nije ni svidela, pa ju je zamenio za privezak, a taj juvelir je nekome jednostavno prodao tu narukvicu. Prokleto je zlato. Prokleto. Taj nesrećnik koji je na svoj osamnaesti rođendan dobio tu narukvicu, došao je na železničku stanicu, raširio ruke ka nebu, i u trenucima dok je voz mahnito jurio prema njemu, urlao na sav glas: "Do pobede!"

Za dušu i gušu

Uz flašu vina, ide i divina, zar ne?

U mnoštvu raznih DVD-ova i CD-ova mahom iz svekolike ružičaste edicije, u izlozima kioska, rafovima samoposluga, benzinskim pumpama i tako dalje, nađe se i ponešto što nije za (bez)grešno veselje na beogradskim splavovima i menza kafićima, gde obitava vrli novi polusvet preodeven u fancy košuljice dopremljene kontejnerima iz azijskih zemalja.

Za večeras predlažem muzičku kompilaciju Jazz Divas. Kršimo autorska prava, o moj Borise (ne, nije sakralna greška), internetu hvala, reče jedna budala.

Please, do download and enjoy! :)


Dinah Washington - What A Difference A Day Makes

Za očajne domaćice koje još uvek nisu u instant mikrotalasnoj fazi ili stanju, za sutrašnji (ne)porodični ručak predlažem:

1) Čorbicu od (izmiksanog) brokolija (koja je domaćica vredna iste je ostavila u mrzilici, pa ih sada neće plaćati po prosečnoj ceni od 200 dinara po kilogramu);

2) Pohovano belo meso (poh da bude sa primesama miksanog parmezana i prezli, te tako ispohovano, da se složi u kakvu vatrostalnu posudu i dopeče u rerni prekriveno folijom na maksimalnih 200 stepeni Celzijusovih 20-30 minuta; opciono rešenje za ugojene i one koji ne ljube masnjikavo i slasnjikavo, neka izdinstaju belo meso u sopstvenom soku);

3) Integralni pirinač (narezati u aproksimativnoj količini crni luk ili praziluk na listiće, izdinstati kratko na maslinovom ulju, uliti dvostruko veću količinu vode u odnosu na pirinač, kad proključa staviti pirinač, smanjiti vatru na tiho, najtiše, posoliti morskom solju, pa jedno 45-50 minuta dok se ne skuva krčkati na tihoj vatri i po želji pred sam kraj kuvanja dodati sitno iseckano sveže peršunovo lišće);

4) Salata od (kisele) jabuke, cvekle i šargarepe (narendati sveže povrće na rende "za jabuku", posoliti morskom solju, dodati aceto balsamico i extra virgin maslinovo ulje)

5) Dezerta nema, jer ne volim slatkiše, te je izbor samo vaš. :)

Mera dobrog ukusa

Sve vreme u autobusu sam razmišljala o slikama dekoltiranih sisa nekih žena što sam ih videla u mobilnom telefonu jednog očajnika. Ko bre drži sise u mobilnom telefonu i zašto? U stvari, to na fotkama nisu ljudska bića, giljotinirane su im glave, samo sise sevaju i same po sebi su dovoljne. Sve bogato obdarene, da l' prirodno, da l' umetno, u to ne ulazim. Sve ispozirano i push-upovano do besvesti. Na nekim fotkama ne znaš da li je dublji dekolte ili kraća suknja, a opet na nekima ne znaš da li je dupe ili su sise. Da, meni te nabudžene sise liče na guzove. Cela ova tema je bezveze i priča oko nje, to stoji.

Ali, šta je mene iziritiralo u svemu tome? To što poznajem očajnika. Zamislite muškarca koji vam je neki poznanik i koji vam pokazuje "prirodne domovinske lepote" zabeležene okom digitalnog objektiva na mobilnom? Da sam isti takav muški očajnik verovatno bih se bluetoothovala sa njim tim povodom, da razmenimo prikupljene "materijale" - drugarski solidarno. Još mi "s punim poverenjem" daje mobilni i kaže: "Ma, šta ja tu biram, evo ti, pa gledaj sama!" Ja ga gledam, ne mogu da verujem. Kako da odolim izazovu svog prikrivenog voajerizma?! Poznaniče, druže, prijatelju, mene ne zanimaju ničije sise, niti intimni i neintimni delovi tela, od oba pola, trećeg pola, čega već!

Kao i uvek, kao i obično, dobila sam želju za povraćanjem. Ne izbija mi to iz glave. Ja to ne razumem. Niti potrebu nekih anonimnih žena da poziraju nekom kretenu i budu - sise, niti istog tog idiota koji se prži na to, pod parolom "ma to smo se mi dobro zajebavali" i u memoriji fona pohranjuje n parova sisa. I sa stilom, i sa merom - nema šta! Okay, Farma i Veliki brat su na (zasluženom) odmoru, ali nema predaha za kontaminirano retardirano gledalište, jer sada su Parovi aktuelni, tako da je to moje  preporučeno štivo za peglanje vijuga (ako ih je kod takvih ikada i bilo, pa nešto u tragovima preostalo).

Dotukla me je ispraznost i glupost, i to je isto tako uobičajeno. Onda pomislim, pa čekaj, toga sigurno ima i na internetu, na izvol'te. Moderne su to sve tehnologije, je li? Progooglam i nađem jedan hrvatski forum i temu pod nazivom Slike vaših dekoltea, gde su pojedine članice istog priložile svoja poprsja na fotografijama (za stabilnu erekciju i nepreuranjenu ejakulaciju straight članova muških forumaških). Stranica ukupno 394. Nisu u svim postovima sise, naravno, ali tema je "debelo" zaživela. Živeli imbecili!

Frank O' The Mountain - Show Me Your Tits

Parcela 22

Na raskršću,
Ispod hrasta,
Posle česme,
Na uzbrdici,
Tvoja je
Večna kuća.
Humka,
Sveža nije.
Zemlja,
Osušena je.
Potonula u
Hladnu raku.
Ploča
Nije vraćena.
Uveli grob,
Otvoreno poziva.
(Još nekoga)

Dala sam
Tvoje konačište
Da zatvore.
Da ime
Ti uklešu i
Godinu umiranja,
Na maloj
Nadgrobnoj ploči,
Kraj imena
Majke tvoje,
Moje prabake.

To je sada
Ogledalo tvoje,
I ogledalo naše!
Od tvog sina,
Mog oca,
Nisi dobila
Ni uplaćeno
Grobno mesto,
Ni sveću
Za pokoj duše,
Da niko
Te ne dira!

Ruke

Mogu ruke
Da se spoje,
Da se udvoje,
Ili razdvoje.

Dodiruju,
Prepliću,
Šapću,
Miluju,
Daju,
Uzimaju,
Pišu,
Sviraju,
Slikaju,
Vajaju,
Otkrivaju,
Skrivaju,
Shvataju,
(Pro)ocenjuju,
Aplaudiraju,
Osećaju,
Pričaju,
Drže,
Puštaju,
Pucaju,
Udaraju,
Kolju,
Uništavaju i
Spasavaju.

Tople i hladne.

Daleke,
Grube i suve.
Nežne i meke,
Blage.

Ruke bi
Da se spoje,
U dvoje,
Ili na dvoje.

Biseri i svinje

Interesantno je kakvim sve izjavama raznih onih koji se zovu javnim ličnostima je završena 2010. godina i otpočela 2011. godina.
_____________

Blic: Znači, ne šetate ni ljubimca Mileta (premijerov zlatni retriver)?
Ne. Ali je zato Mile osim mojih šalova prešao na govore. Pojeo mi je nedavno jedan govor koji sam pripremio za nastup. (Cvetković: Moj pas Mile posle šalova počeo da mi jede i govore) Hvala Promeni ideja što je skrenuo pažnju na ovaj članak. :)
Složićete se, dirljivo je. Mile the zlatni retriver, omiljeni pas ljubimac američkih porodica u američkim filmovima predstavlja ozbiljnog kandidata za pisanje govora. Možda bi i Mile bolje lajao od Cvetkovića. Ko ga zna, Mileta nismo ni videli.
_____________

“Ljudi lajkuju. Ljudi lajkuju na mir u svijetu, na zelene šume. Oni samo lajkuju. To je to što se tiče bilo kakve revolucije” - Dino Šaran, lider benda Letu Štuke

Ovo je odlična izjava i sve govori o spremnosti svetine na bilo kakve promene - iz fotelja.

Letu Štuke - Šutiš

_____________

Ne treba zaobići članak Sa optimizmom u Novu godinu, jer tu se nalaze mnoge duboke i mudre misli političkih i biznismenskih velikodostojnika i njihove realne slike Srbije ove godine.

_____________

Veliki borac i čovek vanrednog duha, Božidar Đelić, izjavio je demagoški i borbeno: "da će i naredna godina biti teška i da su u kriznim vremenima potrebni borbeni duh i vera u sebe." Kao i to: "da ne može da obeća da će stopa nezaposlenosti padati, ali da postoji dosta elemenata na osnovu kojih se može reći da ta stopa neće rasti." (proročki rečeno, nema šta, i utemeljeno na finom povetarcu koji duva u šupljoj glavi i punim džepovima).

_____________

Sve, sve, ali intimna ispovest Mlađana Dinkića da je obećavao narodu po soma evra od akcija nije bila ništa drugo do njegova intimna bojazan da "pogura" Tadića, da Nikolić ne bi pobedio onomad na predsedničkim izborima. Zanimljivo je da niko od analitičara i svih tih silnih ekonomskih mudraca nije primetio da naglasak članka nije na tome, nego na separatističkom URS-u, jer će Mlađa separatizacijom da nas povede u bolje malo sutra, pošto je shvatio da je G17 pukao i već je pripremio sebi novu poziciju da nas jaše i narednu deceniju. Drugim rečima, sve su to Dinkićevi marketinški fazoni. Da, lagao sam, da, priznajem, možete da mi pljunete pod prozor i/ili da me poljubite u dupe - kako se kome više sviđa, neka izabere.
_____________

I za kraj, a što naročito uduvava optimizam, opet je tu veliki mag i šaman Lav Geršman sa svojim apokaliptičnim izjavama: "Ne vidim boljitka ovoj zemlji. Izbori neće ništa promeniti. Neko će malo napredovati, neko malo izgubiti, ali uglavnom će ostati ista imena. Menjaće se samo mesta i fotelje! Da li će biti novih žarišta, sličnih Kosovu, zavisi od profesionalnosti organa koje štite zemlju i zakon, dakle od suda, vojske, DB-a i policije. Postoji i slaba mogućnost raskola u SPC. Oni koji se odvoje ostaće na margini! - sluti Geršman, i najavljuje burna i krvoločna dešavanja na svetskoj sceni." Inače, Lava Geršmana anđeli drže u Srbiji.
_____________