Na raskršću,
Ispod hrasta,
Posle česme,
Na uzbrdici,
Tvoja je
Večna kuća.
Humka,
Sveža nije.
Zemlja,
Osušena je.
Potonula u
Hladnu raku.
Ploča
Nije vraćena.
Uveli grob,
Otvoreno poziva.
(Još nekoga)
Dala sam
Tvoje konačište
Da zatvore.
Da ime
Ti uklešu i
Godinu umiranja,
Na maloj
Nadgrobnoj ploči,
Kraj imena
Majke tvoje,
Moje prabake.
To je sada
Ogledalo tvoje,
I ogledalo naše!
Od tvog sina,
Mog oca,
Nisi dobila
Ni uplaćeno
Grobno mesto,
Ni sveću
Za pokoj duše,
Da niko
Te ne dira!
Ova pesma mi deluje prilično bolno i intimno.
ReplyDeleteAli, takav je život!
@amarilis.online
ReplyDeleteMisliš da je život prilično bolan i intiman, kao u ovoj pesmi? Ili je tvoja konstatacija da je takav život, prihvatanje neminovnosti?
Mislim da je i bolan i intiman i prihvatanje neminovnosti ponekad a bespoštedna borba u drugim situacijama, sve to zajedno ai još mnogo toga. A šta ti misliš?
ReplyDelete@amarilis.online
ReplyDeleteMislim da je čista sprdnja i da ništa ne treba shvatati ozbiljno, jer to je put u propast. I ta "mudrost" bi nam pomogla u svim situacijama za koje mislimo da su nam od presudnog značaja, ali sa određene vremenske distance ih možda i posmatramo drugačije. I mislim da je život besmislen, ali i da istinska sloboda sledi tek nakon te spoznaje. Pri tom ne mislim da to znači kao soluciju - samoubistvo.
Dobro sročeno, naročito za takve situacije, kako si rekla, za koje mislimo da su nam od presudnog značaja a vremenska distanca ih razbije, kao mehur od sapunice. E sad što se tiče smisla i potrebe za smislom u životu, pa to je druga priča. Mada sad već počinjem da razvodnjavam temu, zar ne?
ReplyDelete@amarilis.online
ReplyDeleteNe mislim da je druga priča, možda samo duga priča. I ne mislim da je razvodnjavanje teme.
Uostalom, tema pesme je grob moje babe i odnosi potomaka prema njemu, pa ako tako posmatramo, onda ni jedan komentar, osim onog koji bi moj otac mogao da pruži o svom neodnosu, nije relevantan.
Kao što sam i rekla u prvom komentaru. Upravo si temu prikazala veoma potresno.
ReplyDelete@amarilis.online
ReplyDeletePa kada odeš na grob svoje babe i vidiš da tvoj otac nije ni došao ni jednom za (nešto manje od) godinu dana na grob svojoj majci, da je grob "nezatvoren", da nije platio grobno mesto, itd., jedino što možeš da uradiš je da to sve (ćutke) uradiš mesto njega. Da li je potresno ili nije (za mene predstavlja samo odnos prema preminulom članu porodice za koju nisam bila emotivno vezana), više ne znam, ali znam da nisam mogla svojim očima da verujem kada sam videla šta sam videla. Za mene su bednici svi oni koji ne pokazuju ni najmanji respekt prema svojim mrtvima.
Uhhh, mnogo tužno :(
ReplyDelete