Prodaja jabuka

Došla sam na pijacu. Platila sam zakup tezge i stala iza nje. A tezga mi je prazna. Na prvi pogled. Rešila sam da prodajem misli. Zamislila sam da su te misli npr. jabuke. Različitih sorti. Volim zlatni delišes. Volim i one kisele zelene Greni Smit. Ajdared ne volim. Ali ljudi ih vole. I vole one jabuke kožare. Fuj. Zato, prodavaću od kože i koščica očišćene jabuke. Suludo. Na šta će to da liči? Prva jabuka će oksidirati i pre nego što završim sa njenim ljuštenjem. Za sve te jabuke mi treba puno prostora da ih uskladištim. Treba i stalno da ih prebiram, da mi ne bi jedna koja je u najavi trula upropastila sve. I onda, fino da ih sortiram. Izaberem one koje su jedre, lepe, neugruvane, očuvane, to su mi pravi aduti. Njih najbolje vrednujem i prodajem ih po najvišoj ceni.

I tako, pravim selekciju, sve dok ne dođem do onih koje su uvelko trule, i iznutra, i spolja, ili koje su bolesne. I njih ću da prodam, samo po nižoj ceni, i staviću ih na manje vidljivo mesto. Svaka od mojih jabuka će naći svog vlasnika. Svaka (zlo)misao traži svoga gospodara. Ko je ljubitelj trulih jabuka? Sem toga, moguće je da u nekoj od tih jabuka živi i pokoji crv. Da li to znači da je jabuka zdrava, neprskana? Ali, takav crv bi zapravo bio luksuzno ugošćen, jer nemaju svi crvi privilegiju da žive u jabukama.