Monday, 12 July 2010

Strah

Putniče moj jedini
Tvoji putevi su večiti

Kuda god ti da ideš i
Ma šta da radiš

Pobeći mi nećeš
Možeš se samo sakriti.

Te umorne oči, stvarne
Čuvam od zaborava u sebi

Sve trenove i trnove
Bolje znam nego ti

Osetim po ko zna koji put
Da tonem pokraj tebe

Ti ne pružaš mi svoje ruke
Da povučeš me od sebe

Dozvolićeš mi ponovo krah
Pokucaj, otvoriću se: "Ja se zovem Strah!"

Objavila Retka Zverka u 21:16 Oznake:

11 comments:

  1. Unknown12 July 2010 at 21:27

    Evo je jope :))

    ReplyDelete
  2. Mirko12 July 2010 at 21:37

    Sada bih trebao da dam i komentar na ovo. Neću, ne volim da komentarišem, ne volim da pričam. Samo ću da čitam i da osjećam.

    ReplyDelete
  3. Retka Zverka12 July 2010 at 21:39

    Zašto bi morao, i sviđa mi se što nećeš. Gustiraj lagano, iznutra. :-)

    ReplyDelete
  4. amarilis.online12 July 2010 at 23:12

    Uff, mislim da ću i ja gustirati, opušteno!

    ReplyDelete
  5. Kajzer Soze13 July 2010 at 07:46

    Baš si inspirisana ovih dana? Lepo!

    ReplyDelete
  6. emo_serpica13 July 2010 at 10:37

    Strah - deo nas, ili pre strah - naša senka... Fino oblikovana, kroz stih, razmišljanja i osećanja. dopada mi se :)

    ReplyDelete
  7. Retka Zverka13 July 2010 at 20:16

    Hvala vam drugari na finim komentarima i dobrim vibracijama. :-)

    ReplyDelete
  8. Bravarica15 August 2011 at 18:10

    Da! Strah! Ovito! dobro:)

    ReplyDelete
  9. Retka Zverka15 August 2011 at 18:38

    @Bravarica
    Blagodarim, kolez'nice. .)

    ReplyDelete
  10. Bravarica15 August 2011 at 18:55

    @Retka Zverka

    kolez'nice...
    kolenice:)))
    i ostale strahovite reči:)))

    hug!

    ReplyDelete
  11. Retka Zverka15 August 2011 at 19:02

    @Bravarica
    Sa' ću ga param u sledećoj reči. :)

    kolenice (-1)
    =
    loknice

    :*

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Subscribe to: Post Comments (Atom)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...