Putujte kao Conte, ali Monte Cristo ;-P

I tako, ovih dana se naveliko raspreda o zajebanim putnicima koje su tamo negde usred pizdine materine istovarili u Egiptu da se jebu sami sa sobom, jer agencija Conte kojoj je Ministarstvo turizma koje je sad pri Dinkićevom izmišljenom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja izdalo licencu za rad, nije izmirilo obaveze prema egipatskih hotelijerima. I to nije prvi put, to se ponavlja iz godine u godinu. A licencu imaju (sve do sada dok nije pukla bruka) i nikom ništa. Navodno srpski jebeni konzulat je intervenisao da se ljudi smeste. O čijem trošku?! Ne verujem da je drama gotova i da se ljudi tamo lepo provode. Lepo, nema šta. A još lepše što ljudi tamo troše svoje pare da bi imali gde da spavaju i da se prehrane i što im je preseo život. Biće interesantno čuti njihove komentare kada se vrate 16. jula. To je da čovek lepo uzme govnjivu motku, pa prvo od Dinkića, pa na sva ostala govna. Jebote, mnogo ima govana, pa mora i mnogo govnjivih motki da se pripremi.

Putnici koji su uplatili aranžmane u agenciji Konte treba da sačekaju da im agencija sama vrati novac, a ukoliko to ne učini, onda je najbolje da je tuže, kaže Jelena Sladić Jakovljević.

"Naša preporuka je da putnici ne traže povraćaj novca(od agencije) već da podnesu tužbu nadležnom sudu kako bi u slučaju stečaja njihova potraživanja bila naplaćena iz stečajne mase", rekla je ona.

Sladićeva je rekla da se putnicima isplaćuje celokupan iznos koji su dali za aranžman samo u slučaju da agencija otkaže putovanje.

U pojednim medijima pojavila se informacija da je vlasnik agencije Želimir Šipraga zapravo bankrotirao.

Propali aranžmani, vlasnika nema

10. jul 2010. | 16:01 | Izvor: B92, Beta

Elem, firma koja se zove Conte Plus d.o.o. nije u stečaju, tek za informaciju široj javnosti. Najbolje je pogledati njihove finansijske izveštaje koji govore da za 2009. godinu isti nisu ni podneli, a da u 2008. i 2007. imamo samo gomilu nula. Lepo. Dakle, ljudi treba da se informišu sami, jer će da popuše isterujući svoju pravdu pred "svemogućim" i "efikasnim" srpskim sudovima. Ako pre toga ne umru u cvetu starosti.  A, to vam je već poznato, je l' da?

E, sad da ja vam ispričam nešto što se meni desilo u Egiptu pre 6 godina. Tako tada, ja putovah sa bivšim mi suprugom na nezaboravno letovanje u aprilu mesecu 2004. godine. Agencija je bila Kon Tiki, a avioprevoznik je bio Aviogenex koji je deo nekadašnjeg Genexa i koji je u međuvremenu propao, ali i dalje lete "upon call".  Vrlo zanimljivo. I sletimo mi na aerodrom u Hurgadi. I dok smo prošli sva drkanja na carini, mi na traku, nema kofera. Ja optrčim sve žive i nežive trake sa bagažom, kurac, našeg kofera nigde nema. Lepo, pomislim ja. U međuvremenu, nas dočekao lokalni predstavnik Egipćanin i čovek mi kaže da popunim PIR, ako išta mislim da isteram sa "odbeglim" koferom. WTF is PIR? PIR je Property Irregularity Report, a izgleda ovako. I to treba da znate ma gde i ma s kim putovali avionom na kugli zemaljskoj. Jer, samo ako popunite PIR vaš prtljag počinje da se ganja u avio-saobraćaju. Drugačije, vaš problem i ko vam je kriv što ste neupućeni. Da pomenem, da je let bio čarter i da nije bilo teorije da kofer ode u drugi avion. Pride, ja sam svojim očima gledala kako ulazi na onoj pokretnoj traci u dupe aviona. Šta je nagnalo lopova da mazne kofer? Moja pretpostavka do dana današnjih je da je to što je bio upakovan u onaj celofan da se ne bi izgrebao. Jebo me celofan. Verovatno je lopurda mislila da je unutra suvo zlato, šta li već. Naravno, tamo stižemo bez garderobe, ali nam je ostala torba sa kozmetikom i obućom. Od Kontikija sam dobila kurac da izbijem oči na licu mesta. Ni majcu s jebenim natpisom, ama ništa. Posle akutnog napada popizditisa, shvatila sam da hteli ili ne moramo da idemo da se ciganišemo (čitaj: cenjkamo do iznemoglosti) po prodavnicama da bi nabacili neki šorts i majicu, ako ne mislimo da šetamo goli, jerbo tamo baš ne možeš da glumiš naturistu. :-)) Prvi dan jebeno krstarenje po nekim koralnim ostrvima, ja nemam kupaći kostim. I odem ja gola i tu nastane haos, kako gola, muslimanska zemlja, tra-la-la. I odma' se našla dobra duša da mi pozajmi ofucani kupaći kostim koji mi je posle poklonila, da ne brukam naciju. ;-P Moja noga tamo više neće kročiti, ali to nema veze toliko sa krađom kofera, već sa činjenicom da sam doživela gomilu neprijatnosti, od pokušaja krađe novca u restoranu u Hurgadi, kada se 100 muškaraca (a tamo i nema žena koje nisu turisti) skupilo oko mene i gledalo moj psovački performans na engleskom, do toga da smo u Kairu bili zarobljeni u kuli i gde su nam tražili mito da bi nas pustili odatle, preko toga da su nas jurili manijaci po ZOO vrtu i sl. Ko se nije otisnuo sam, tj. u samostalnoj muško-ženskoj grupi od 6-7 ljudi po Kairu, ne zna šta pričam. Ali, svašta tamo može da se doživi. Zoveš retarda na recepciju i pitaš ga: "Do you have a spare sheet for the bed?" i on ti kaže: "Don't you shit me!" I ti mu kažeš: "Do you know what is sheet?" Fuck, pa, naravno da ne zna. I tako dalje. Da ću svoj prvi obrok da pojedem u McDonalds-u u Kairu, to nisam ni mogla da sanjam, ali i to je bilo, jer nisam htela da rizikujem, dok nisam provalila gde uopšte možemo da jedemo.

Kad smo se vratili u BG, ja sam mesec i po dana ganjala Kon Tiki, tj. prtljag je bio osiguran preko tadašnjeg Zepter osiguranja (sada je to UNIQA) i to je inače raritet da je prtljag osiguran preko bilo koje agencije. Bez PIR-a ništa, zapamtite. A plus što su mi tražili spisak stvari koji je bio u koferu, pa još i račune. Ja sam bezobrazno navela da je u koferu bilo šta nije bilo, da bi nagurala do maksimalne cifre za odštetu. Jebiga, šta sam drugo mogla, ionako mi je sve izašlo na nos. Dalje, ganjala sam Aviogenex da isplati štetu. Sve u svemu, odmor mi jeste preseo, ali na kraju sam naplatila duple pare. I od jednih i od drugih, a to je bilo oko 400 evra + 400 dolara, što je zbirno bilo više od vrednosti prtljaga i para koje smo potrošili za krpe koje nismo hteli da kupimo. Ali, svu tu jebačinu i u Egiptu i posle Egipta niko nije mogao da mi plati u parama.

Zašto sam ovo napisala? Prosto, jednostavno, ako vas hoće onda vas hoće zajeb i to je to. To naravno ne znači da podržavam odbeglog vlasnika agencije Conte i činjenicu da je svesno zajebao putnike sadašnje, bivše, a hteo je i buduće. Eto, pa vi gledajte s kim putujte, a možda i da konsultujete zvezdano nebo da vam kaže koji je trenutak pogodan za vas. :-)) Jer, kad se ovako nešto desi, svi peru ruke i niko nije odgovoran. A od isterivanja pravde, tj. naplate iz stečajne mase ili preko parničnog postupka, kao što pomenuh, "ne lipši magarče do zelene trave..." Govnjiva motka je čudesna alatka, samo ne znam kada će narod da je se masovno pri'vati?!?!?!