Ona i ja, ja i ona, mi?

Stiglo je još jedno divno toplo leto! Ako izuzmem zahtevne poslovne obaveze, skoro čitavu zimu sam proveo surfujući po Net-u. Otvorio sam profil na FB-u s namerom da upoznam neku baš-baš dobru cicu. Pljuštali su odgovori na poruke koje sam slao ženama i one su uzvraćale, i za divno čudo (a za moj ukus i prebrzo) se otvarale. Da ne kažem da se nemali broj skoro nudio kao na tacni, a to me je tek beskrajno odbijalo. Izašao sam sa više desetina riba. I ribe su bile razne, i dobre cice, i totalni odroni, i zabavne, i smaračice, i šuplje, i inteligentne, ma svih boja i oblika. Uglavnom su mnogo pričale o stvarima koje samo njih zanimaju, nešto kao speed dating fora. Smenjivale su se kao loše izmontirani kadrovi. Otprilike, štos je kako reći što više o sebi za što manje vremena. A, opet, da li ti zaista imaš pojma nešto o nekome posle jedne ispijene kafe?! Naravno da ne! I tako sam jedno vreme zaista verovao da mogu da upoznam kvalitetnu žensku individuu na ovaj način.

A onda se pojavila Ona. Ali, nije se pojavila na Net-u. Pojavila se stvarno u mom životu. U početku je i nisam primećivao. Zbog prirode mog posla imam prilike da sretnem more i more žena svakog dana, i imam prilike da vidim kako one izgledaju bez šminke i svih tih ratničko-osvajačkih aksesoara. Mogu da vidim sve njihove imperfekcije. Naš prvi susret je bio takav da je me je ona mrtvo 'ladno napičila, smatrajući da ima pravo da u sklopu cene koju je platila dobije nešto preko definisane usluge. Oduvek su me privlačile samosvesne i samouverene žene. Mada, moram priznati da sam pomislio: "Riba je neviđeni drkadžija!" A, s druge strane, nije da ni ja nisam drkadžija. Ko zna šta je ona pomislila o meni?! Ali, ne mogu da popuštam i udovoljavam svačijim željama, jer bi to srušilo koncepciju mog poslovanja.

Kako je vreme proticalo, shvatio sam da hoću da joj se približim. Nikad nisam bio vešt u muvanju riba, pa mesto da odvalim neku dobru žvaku, ja uglavnom krenem da smaram o stvarima koje mene zanimaju, pa se često moje izlaganje pretvori u monolog. A i treba mi 100 godina da napravim prvi korak, jer sam prilično sklon promatranju pre nego se upustim u akciju. Oprezan sam. I zbog toga što sam oprezan sklon sam da podignem bedeme i da budem ciničan, a mislim da sam baš duhovit. U početku sam joj se obraćao na Vi, kao što se i obraćam svim klijentima, i to je trajalo neko vreme. Međutim, shvatio sam da je to bezveze i da treba da pređem na ti, čini mi se da će to da smanji distancu. Ne znam da li ona kapira moje interesovanje za nju, jer mi ne deluje nešto zainteresovano. Konačno i ja sam nju pitao čime se bavi u životu. Izgleda da je pitanje shvatila bukvalno i krenula je da mi priča priču od A do Š, pomalo konfuzno. Iznenada sam shvatio da je vreme da zapalim, pa sam rekao da je vreme da krenem. I ona je pogledala na sat i rekla da je i njoj vreme da krene. Razmišljam da li da je pozovem da izađemo ili ne. Nisam raspoložen za još jednu pedalu.

Ako bih je pozvao, voleo bih da to bude neko prijatno i udobno mesto, čini mi se da bi joj pristala jedna crvena ruža kao znak pažnje sa moje strane. Voleo bih da na to dogovoreno mesto dođem ranije i da je gledam kako ulazi i pleni prostor po kome korača. Zamišljam je kao moju kraljicu, ulazi na visokim i tankim potpeticama, sva je nekako prozračna i laka, hoda glatkim nogama ka meni, meni sve titra u stomaku, baš je po mom ukusu.

Prilazi mi lagano, miluje me pogledom i mazno mi kaže: "Ćao!"

I ja joj sa glavom blago iskrivljenom u stranu odgovaram: "Zdravo!"

"Dugo me čekaš?" - upita ona.

Pomislih, voleo bih da si ti ta koju čekam čitav život, ali to ne govorim - neću da budem patetičan i jadan.

Kažem joj: "Tek sam stigao i seo!", a lažem jer sam došao 15 minuta pre toga, kako bih osigurao sebi taj trenutak uzbuđenja dok je gledam kako mi prilazi.

"Šta bi volela da popiješ?" - upitah je.

"Znam da je vrućina i da konzumacija alkohola nije baš pametna, ali volela bih sa tobom da popijem čašu vina!" - reče kroz šeretski osmeh.

I nastavi: "Znaš onu latinsku izreku - In vino veritas!", reče kroz kobajagi nehajni, ali izazivački smešak.

Uz blagi uzdah i polunaklon rekoh: "Kako god ti želiš, biće mi zadovoljstvo!"

Moje oči sevaju ko munje po njenom telu. Sva mi je privlačna, zadržavam milimetar po milimetar pogled na njenoj figuri. Sviđaju mi se njene oči, ima oči deteta, ima oči žene koju bih mogao da zavolim, ima oči našeg nerođenog deteta. Njene usne su kao mladi pupoljak, sočne i meke, ljubio bih se sa njom dugo, dugo. Ima male šake i prstiće i voleo bih da me dodirne svojim prstima. Njen vrat je tako dug, beo i mek, kao stvoren za sve moje poljupce. Grudi su joj male i čvrste, struk istaknut, bokovima se uvija dok priča, malo šuška, maše non-stop rukama, naginje se ka meni. Mislim i u sebi šapućem nemo: „Pa, dodirni me barem jedanput tim svojim prstima, stavi ruke oko moga vrata!" Prekršta noge, levo-desno, desno-levo, kako samo ima lepa kolena, jedva da mogu da odolim a da ne spustim šaku na njena kolena i da krstarim po njenim nogama. Nalakirala je i noktiće na nogama, mmmmmmm, to mi se baš dopada. Oduvek su me privlačila lepa ženska stopala. Želim je...

Vidim da me želi, a vidim i da se opire toj želji. Verovatno joj smeta moja fokusiranost na njeno telo. Previše je pametna da bi to moglo da joj imponuje. Moram da imam strpljenja za nju, jer će da mi se izmakne i pobegne. Nisam u stanju da je slušam dok priča, jer mi kroz glavu prolaze slike koje nemaju baš mnogo veze sa pričom. Trudim se da ostanem pribran i trudim se da se ponašam kao gentleman.

I ispili smo čašu vina, naše prvo zajedničko piće...

Upitah je: "Da li ti je prijalo vino?"

Reče mi: "Izuzetno, a najviše mi je prijalo što sam ga popila sa Tobom!"

Da, to jeste zeleno svetlo sa njene strane i skočio bih na nju istog trenutka, ali suzdržavam se nevešto. Nešto mi priča ne ide, pa lupih: "Možda bi mogli da se prošetamo još malo, pa da te odvezem kući?"

Ona me prostreli pogledom i reče: "Da se prošetamo - da, ali ako je poenta tvog odvoženja mene mojoj kući, poziv koji čekaš da ti uputim i pozovem te kod sebe, od toga nema ništa!"

Pomislih: "Sad sam baš zajeb'o stvar, a zajeb'o sam zahvaljujući tome što ne razmišljam!"

I počnem da se vadim: "Ma ne, nisam uopšte mislio tako (jok i nisam!!!)! A šta si ti mislila?"

Bez uvijanja mi reče: "Meni je jasno da te privlačim i jasno mi je da hoćeš da vodiš ljubav sa mnom, ali mene to ne zanima!"

"Super (al' za malo)!" - pomislim.

Počnem da 'ladim situaciju i kažem: "Meni se nigde ne žuri (jok i ne žuri mi se!!!), želim da te bolje upoznam (i to što pre!!!)!

Ona me ispitivački promatra i kaže: "Dobro, to je okay, jer i ja tebe želim bolje da upoznam!"

Vidim da se atmosfera zaledila, po pomislih da je malo otkravim i kažem: "Je l' može jedan mali poljubac za kraj našeg današnjeg druženja?"

Pogledom ispod oka i rečima koje ubijaju kaže: "A šta misliš o poljupcu za rastanak? Očigledno se naša poimanja ne poklapaju. Ti hoćeš sve i hoćeš sad, a ja tražim nešto sasvim drugo!"

"A šta ti tražiš?" - upitah je.

Kaže mi: "Ja tražim muškarca koji će biti moj životni partner, ne tražim ljubavnika za jedno noćno bdenje! Može biti da si moju otvorenost pogrešno protumačio, tj. da si to video kao moju spremnost da bezrezervno skočim na tebe i da do iznemoglosti izgaramo u polnom opštenju!"

"Jaaaaojjjjj, al' je počela da filozofira, znam da joj se sviđam!" - mislim se ja.

"Sem toga, ne znam šta bi na sve to rekla tvoja žena?" - i dok izgovara čeka moju reakciju.

"Ups!" - pomislim, znači tu smo. "Ti tražiš emotivno vezivanje?!" - upitno-potvrdno konstatovah.

Kaže: "Da, baš tako, jer sve ostalo mi je besmisleno! Svaka seksualna aktivnost koja u svojoj podlozi nema emotivni sadržaj meni ne znači ništa!"

Razmišljam šta da joj kažem i ladno ispalim. "Da, tačno je, oženjen sam, ali kakve to veze ima?"

Da li je potrebno da objašnjavam kakvu bujicu reči je ispalila po meni. Ne, nije. Da se naslutiti.

Rekla mi je na kraju: "Sviđaš mi se, ali pošto nisi slobodan, ne zanimaš me!" - okrenula se i otišla.

E, sad, ona ne zna da sam je ja slagao i da nisam oženjen. A u međuvremenu sam shvatio da mi se njena reakcija dopala. Pokušaću da joj objasnim da je to bila moja test šala. Jedino imam malu bojazan da će da me proguta, zbog mog idiotskog smisla za humor. Ali, šta je tu je. Osećam da je spremna da ode u sve nadležne opštinske sudove i da proveri moj status, a i meni ne gine da vadim krštenicu i da joj dokažem da nisam oženjen.

Do skoro nisam bio spreman ni na šta iako sam mislio da jesam, ali ova žena mi se baš sviđa. Bilo bi kretenski da me proguta neki glup ponos i da mi se izmakne. Uzimam telefon u ruku i okrećem njen broj. Odbija mi poziv. Uporan sam i konačno posle 5-og poziva kreće razgovor.

Skoro islednički kaže: "Reci zašto se javljaš?"

Kažem joj: "Zovem te da ti se izvinim!"

"U redu, izvinio si mi se, i šta sad?" - odsečna je.

"Znaš, ja sam se zezao malo sa tobom. Mislim, nisam u braku, nemam ribu, kapiraš!? Samo me je zanimalo kako ćeš da reaguješ!" - kažem pokajnički.

Ona malo ćuti, pa kaže: "Ti si stvarno moron, a i smisao za humor ti je moronski! Mada, drago mi je što si me pozvao, jer sam negde u sebi priželjkivala ovakav obrt situacije!"

Kažem: "Paaaa, je l' hoćeš da se vidimo?"

Kaže mi: "Paaaa, ne znam... u stvari, zaslužio si da te držim još na ledu! Ali, s obzirom da je život samo jedan odgovor je pozitivan. Dođi po mene u 8 uveče, idemo da popijemo po čašu vina koje, nadam se, ovoga puta neće podstaći tvoj smisao za humor koji bi mogao da nas razdvoji za sva vremena!"

Pao mi je kamen sa srca. Rekoh joj: "Dolazim po tebe i vodim te gde god ti želiš! Iiiiiii, obećavam, neću tako grubo da se šalim, ali to i dalje ne znači da neću da se šalim sa tobom i da te zasmejavam!"