Krupne i bucmaste pahulje se prepliću jedna kroz drugu pomoću beogradske košave koja duva već treći dan. Mnogi ne vole košavu, ali da je nema verovatno bi se svi ugušili od smoga. Ja volim vetar, neka je i snažan.
Četiri mačke (mama mačka i 3 poluodrasla mačeta) koje hranim svakog jutra papalinama ispod kuhinjskog prozora (a što komšiluk intenzivno nervira) se nisu pojavile danas. Verovatno su se zamotale i isprepletale, spavaju i čekaju da prođe ovaj kijamet. I njih čeka hrana. A ja s vremena na vreme otvaram prozor i cicikam ih da dođu. Mada mislim da će se tek sutra pojaviti i to će onda biti trenutak za duplu porciju riba, a možda i repete.
Ovo vreme je takvo da ne treba ni promoliti nos iz kuće, ako ne moraš to da uradiš. Eto ti prednosti kad si nezaposlen/a, hahaha.
Vreme je ko stvoreno da se ušuškaš, slušaš muziku koja te opušta, pročitaš nešto što te zanima, pogledaš neki dobar film, pijuckaš nešto što tebi lepo klizi niz grlo - po izboru. A, ja volim čašu dobrog crnog vina. Nije da podstičem konzumaciju alkohola, ali nije nego... ;-P
Evo nekih predloga za slušanje danas...
Naravno, sve to kao totalni kontrast uz knjigu Letač od Predraga Anđelića koja na prvi pogled deluje onako petparački i pretenciozno. Meni je zanimljiva iz nekoliko razloga. Prvo dešava se u "velikom" gradu, tj. Beogradu i pokriva taj neki milje omraženih devedesetih godina. A, iako je svaka sličnost slučajna, neki likovi su toliko jasno opisani da se daju prepoznati, u zavisnosti od toga ko je koliko pratio društveno-politička dešavanja u to vreme.
Uživajte u toplini doma svoga i predite ko moja mačka koja sedi u ormanu u perjanom jorganu...
Mozda je najupecatljiviji Dzeger za danas.
ReplyDeleteVreme je definitivno na mojoj strani.
E, bre konačno da "ubodem" nešto i po tvom ukusu. :-)
ReplyDelete