Odlomak iz "Letača"

Sada ću da prekucam jednu, prema mom mišljenju prilično korektnu i poentiranu analizu iz knjige Letač koju iznosi glavni lik Dragan Mihailović.

Glavna teza moje katedre je da su generacije rođene posle 1945. godine, najgore generacije u istoriji čovečanstva. Njihovoj dekadentnosti pogodovala su dva uporedna procesa - ekonomski rast nakon ratne klanice i nova politička misao koja ih je oblikovala. Interes kapitala bio je u što većoj proizvodnji i potrošnji dobara koje on nudi. To je ostvareno istim metodama kojima je Hitler pridobijao mase, presecajući tadašnju Nemačku auto putevima i omogućavajući radnicima do dođu do svog automobila kojim će, modernom trasom putovati na par sedmica 'godišnjeg odmora'. Započinje era kreditiranja, era fondova, zdravstvenog, radnog, penzionog. Ti fondovi su funkcionisali i funkcionišu po tipičnoj piramidalnoj šemi; da bi se danas i u budućnosti iz njih moglo isplaćivati, potreban je stalni i sveži priliv u njih, i tako u nedogled. Zavladao je osećaj sigurnosti, tromosti i otupelosti, jer su privrede, u stalnom uzletu posleratne izgradnje, bile bez znakova malaksalosti. Što se više trošilo to se više proizvodilo, i tako u krug. Nova politička misao na Zapadu u službi interesa kapitala davala je sve veća prava onim kategorijama u društvu koje su se pokazale kao najbolji potrošači, time i pokretači privredne mašine - evropski lumpenproleterijat, profesionalni konzumenti svega i svačega u dužničkom ropstvu kredita ili minusnih salda u banci dobijali su potporu države počevši od plaćanja stanarine pa do telefonskih računa, potom žene koje u pravima koja su im kao svestranim potrošačima darovana ubedljivo nadmašuju muškarce, do homoseksualaca, koji po svim sociološkim istraživanjima spadaju u red najboljih potrošača. Skupe su te kremice, znaš.

Nevolja je nastala tada kada je ostvaren zenit prosperiteta i procesi počeli da se odvijaju retrogradno. U Evropi se danas živi znatno lošije nego pre deceniju ili dve, a sa najavljenim proširenjem zajednice, perspektive zapadnoevropskog stanovništva još su sumornije. Fondovi su u krizi, jer se javlja sve veća nesrazmera između broja korsnika i onih koji u njih uplaćuju. Zapadnoevropska omladina koje je sve manje, jer Evropljani ne žele da imaju decu, nije sposobna za rad i izazove koje donosi budućnost. Zbog toga će njihove države biti prinuđene da se otvore za one narode koji će im obezbediti zdravo, brojno i radno sposobno potomstvo - u prvom redu za Turke! I tako će zapadna Evropa verovatno već u nekoliko sledećih generacija TRAJNO izgubiti hrišćansku većinu i odgovarajući način života. U duhovnom smislu hrišćanski sadržaj je već iščezao.

Postavlja se pitanje, kako je moguće da su evropske elite previdele ili dozvolile ovakav razvoj događaja? Mislim da odgovor valja potražiti u drugoj tezi moje katedre koja glasi - gospoda je izumrla, nema je više! Dovoljno je uporediti fotografije nosilaca javnih funkcija do drugog svetskog rata i ovih današnjih homoseksualnih faca debilno zadovoljnih, ministara koji dolaze biciklom na posao, ili u predizbornoj kampanji plešu, lakdrdijaše i dele krofne prolaznicima, pod isprikom da u i oni 'od krvi i mesa' te da je vlast puki 'servis' građana, a građanin (kao da seljaci ne postoje?) je kralj! Ovde je osnovna prevara. Vlast je vlast, a ne šalterska služba.

Narod mora da ima respekt prema vlasti, a to ne može činiti ako se ona spusti na njegov 'nivo'. Da bi taj respekt zaista i bio opravdan, nosioci vlasti se moraju birati između najboljih i najsposobnijih, kojih je u ovom degenerisanom svetu bez gospode sve manje. Nosioci vlasti su kroz istoriju uvek služili za primer onima ispod sebe, ili im barem ulivali strah, na kojem je počivala društvena disciplina.

Gospoda je izumrla, ali kako? Ako nije pobijena revolucijama kao kod nas i u Rusiji, onda je iz nekog čudnog depresivnog stanja podigla ruku na sebe. Kilava i mlaka, nezainteresovana za borbu i za ishod te borbe, izgubila je svest o svojoj posebnoj misiji, izgubila je ideju. Ovde je ključ tajne. Ideja. Sa tog aspekta posmatrano, čak su i komunisti, ali oni iskreni, a ne Brozovog tipa, gospoda u odnosu na današnje 'demokrate' koje se ističu građanskim pedigreom.