Šta mi to želimo, osim što želimo da se proveselimo...

Šta žene žele?

Odavno se polemiše o tome i smatra da skoro da bi bilo ingeniozno otkriće da mužjaci to konačno prokontaju.

Zapravo, potvrda pretpostavki davnih je da mi žene definitivno dolazimo sa neke druge planete i da muškarci isto tako dolaze sa nekog drugog mesta, a da zapravo nemamo puno toga zajedničkog. Vau, i to je velika istina.

No, treba imati u vidu da se želje tokom vremena menjaju. U skladu sa tim, i ja sam kako su godine prolazile želela da muškarac koji je pored mene poseduje različite osobine, veštine, sklonosti, navike, itd.

Pokušaću da posmatrajući sebe dam mali doprinos tome, šta ja, kao žena želim. Naravno, to će biti nemoguće, ali ko što onomad reče jedan čika na reklami za the Johnny-ija šetača: „Sanjaj velike snove, i kada se ne ostvaruju!“ Čak imam i sačuvan liflet koji visi zajedno sa kojekakvim sličicama, razglednicama i sl.

Dakle, da krenemo redom.

Šta je meni na prvom mestu, i šta mi je big turn on?

Mužjak koji mene namerava da osvoji, mora da poseduje istančan smisao za humor. Da elaboriram? Vulgarnosti, prostakluci, seksualne i ostale aluzije ne dolaze u obzir. Da bi odista bio duhovit, mora da bude inteligentan. Takođe, cinizam i zajedljivost ne podnosim.

Mora da bude kulturan i ljubazan. Prema meni mora da se ophodi sa razumevanjem i poštovanjem. Naravno, to podrazumeva dobro kućno vaspitanje i lepe manire, a kada se danas to sretne kod muškarca obično se isti okarakteriše kao peder. Međutim, ja se ne slažem sa tim.

Takođe, agresivnost ne podnosim, te ne treba da ima tu osobinu u sebi, već da poseduje unutrašnju toplinu i nežnost.

Više nego poželjno je da bude osoba kojoj mogu da verujem. Bez toga, nema čak ni usputnog seksa. Ne treba mi hvalisavac koji će sutra da ide i trabunja koještarije. U paketu poverenja, podrazumeva sa da dotični poverenje treba i da zasluži.

Komplimente ne podnosim. Zašto? Iskustvo mi pokazuje da iza blagoglagoljivosti ne stoji najčešće ništa drugo do želje da budem „pečena“ na brzaka. A, poznato je da se na brzinu samo muve hvataju. Kada sam bila mlađa, komplimenti su me zbunjivali zbog da li urođene ili stečene stidljivosti. Danas se ljubazno nasmešim i zahvalim, ali im ne pridajem važnost. Istina je da gode sujeti, ali istina je i da često imaju nameru, bila ona prednja ili zadnja.

Volela bih da moj potencijalni poseduje talenat za udvaranje i romantična osećanja. Pri tom ne mislim na ona teatralna udvaranja iz priručnika, već da ume da se približi na način koji će meni da odgovara.

Premisa toga je da zaista želi da me upozna, da želi da troši svoje vreme i svoj novac na mene. Volela bih da doživim makar jednom u životu da mi muškaraca napiše (a ne da prepiše) ljubavnu pesmu i ljubavno pismo.

Iako nikada nisam obraćala previše pažnje na materijalno, u međuvremenu sam uvidela da muškarce treba lupiti po džepu. Skromnost žene je najčešće i njena najveća glupost. Oni to ne umeju da cene. Ja sam, dakle, bila glupa. Ne treba preterivati u zahtevima, ali treba mu staviti do znanja da sve na ovom svetu ima svoju cenu.

Nije ni potrebno da pominjem da moram da imam tretman kraljice i da me drži ko malo vode na dlanu. Kome je to previše teško, nek produži dalje.

Fizički izgled je nama ženama daleko manje bitan nego što je muškarcima bitan izgled žene. Naime, muškarcima svih dobi (a retko koji će to da prizna) je na prvom mestu fizički izgled žene. To je, doduše, samo na prvu loptu. Zavisi šta dotični hoće. Nego da se vratimo na fizički izgled muškarca. Kako stare, tako se bolje vidi koliko drže do svog izgleda. Perfekcioniste, picajzle, bolesno pedantne, fitnes manijake, metroseksualce i slične ne podnosim. Da rezimiram, bitna je lična higijena, odnos prema sopstvenom telu – dakle da nije masna zadrigla svinja (stomačine ne podnosim), da posećuje zubara i da nema kvarne zube. Ima tu mnogo toga, to je za poseban post. Dakle, ja prvo vidim SVE – od glave do pete. Prvo energija koja me privlači ili odbija, pa dalje. Ne sviđaju mi se seljačke njuške, debeli prsti, izgrickani nokti, brada i brkovi, niski (ali i debeli) muškarci – kakvima se ja sviđam, ćelavi ili obrijanih glava – i takvi mi se lepe.

Što se tiče unutrašnje lepote, naravno da je ona presudna, ali opet ne može da izgleda ko Kvazimodo, jer mi ne bi igrao klitoris na tu varijantu.

Poželjno je kao što sam već napisala da bude inteligentan. Eeeee, ali tu nailazimo na problem. Muškarci ne podnose žene koje imaju više od mozga za apotekarsku vagu. To je moj problem. Od inteligentnih sam inteligentnija, a glupi mi stvarno idu na picin živac.

Momenat kreativnosti je veoma bitan. Da, da, i to ima puno veze sa seksom. Oni koji su šablonci, šablonci su i u seksu, a to je tako frustrirajuće. Treba da je strastven do one mere do koje će biti svestan da prvo mene treba da zadovolji, pa tek onda sebe. Ove nove trendove, tipa BDSM, grupnjaci, svingeri i slična sranja nisu za mene, pa tu kategoriju otpisujem sasvim. Zapravo takvi mi se gade.

Mora, naglašavam mora da ima iskustva, da zna i šta hoće i šta neće i da je spreman na kompromise. Ali, ne i na kompromise koji su na njegovu štetu ili ne daj bože moju.

Sad mi padoše na pamet ljubomorni tipovi, to ne podnosim takođe, jer opštenarodno prihvaćeno ono da velika ljubomora znači i veliku ljubav nema blage veze s mozgom. To su tipovi koji treba da potraže pomoć od lica koja su stručno edukovana za to, pre nego li upropaste život sebi (što i nije strašno) i/ili nekoj ženi (to jeste strašno).

Neophodno je, dakle, da je emotivno zreo i stabilan. Mnogo ima emotivno feleričnog naroda, i to je zajebana kategorija.

Hehehe, i naravno, želim da mi muškarac bude veran u svakom smislu. Jebiga, šta ću, preko emotivnih i fizičkih prevara, nikako ne prelazim. A, imam njuh za to. Danas, vernost, hahahahaha, ja sam Alisa iz zemlje čuda. ;-)

A, mamini sinovi, jaojjjjjjjjj, koliko ih samo ima!!! To su svi oni nadobudni jebači-presretači.

A, navike? Jaojjjjjjjjjjjjjjjj. Kakve sve navike mužjaci imaju. I kako samo zamišljaju da će neka žena da trpi nešto, što bi u najboljem slučaju trpela njihova keva. Pa, ona i treba da trpi, ona im je i pokazala takav model muško-ženskih odnosa.

Zamisli sebe u ovoj situaciji... a situacija proizlazi iz zajedničkog života... ON dolazi kući sa posla, uvaljuje svoju rosnu guzicu u fotelju. Dok drka daljinski upravljač i besomučno vija kanale, kenja ti o tome kako je ispao pametan na poslu (a glup je ko kurac!) i kako bi on uradio ovo-ili-ono ovako-ili-onako (u sve se razume - čitaj: a ni u šta konkretno i suštinski!). Za to vreme, ti trepćeš svojim slatkim okicama ko svraka na jugovinu i beskrajno mu se diviš (da mu poraste ego i muškost). Pošto se dobro najeo i napio (a ti si pre toga dirinčila satima pored šporeta), mogao bi da te pojebe (pre nego što opereš sudove, oribaš kuću, opeglaš veš i 100 tih sranja) i da se okrene na drugu stranu i zahrče. Pa, kako onda da ne budeš srećna i ispunjena?!?!?!

Eeeee, ako ikada budem naletela na nekoga ko je antipod tome, možda me i privuče.

Kapiram, da nevezano za to što nisam ni gay, ni bisex, da bih se u svakodnevnom životu bolje slagala da živim u zajednici sa ženom.

Moram da priznam da još mogu mnogo toga da napišem na ovu temu, ali zaustaviću se ovde i sada.