Šta žene žele?
Odavno se polemiše o tome i smatra da skoro da bi bilo ingeniozno otkriće da mužjaci to konačno prokontaju.
Zapravo, potvrda pretpostavki davnih je da mi žene definitivno dolazimo sa neke druge planete i da muškarci isto tako dolaze sa nekog drugog mesta, a da zapravo nemamo puno toga zajedničkog. Vau, i to je velika istina.
No, treba imati u vidu da se želje tokom vremena menjaju. U skladu sa tim, i ja sam kako su godine prolazile želela da muškarac koji je pored mene poseduje različite osobine, veštine, sklonosti, navike, itd.
Pokušaću da posmatrajući sebe dam mali doprinos tome, šta ja, kao žena želim. Naravno, to će biti nemoguće, ali ko što onomad reče jedan čika na reklami za the Johnny-ija šetača: „Sanjaj velike snove, i kada se ne ostvaruju!“ Čak imam i sačuvan liflet koji visi zajedno sa kojekakvim sličicama, razglednicama i sl.
Dakle, da krenemo redom.
Šta je meni na prvom mestu, i šta mi je big turn on?
Mužjak koji mene namerava da osvoji, mora da poseduje istančan smisao za humor. Da elaboriram? Vulgarnosti, prostakluci, seksualne i ostale aluzije ne dolaze u obzir. Da bi odista bio duhovit, mora da bude inteligentan. Takođe, cinizam i zajedljivost ne podnosim.
Mora da bude kulturan i ljubazan. Prema meni mora da se ophodi sa razumevanjem i poštovanjem. Naravno, to podrazumeva dobro kućno vaspitanje i lepe manire, a kada se danas to sretne kod muškarca obično se isti okarakteriše kao peder. Međutim, ja se ne slažem sa tim.
Takođe, agresivnost ne podnosim, te ne treba da ima tu osobinu u sebi, već da poseduje unutrašnju toplinu i nežnost.
Više nego poželjno je da bude osoba kojoj mogu da verujem. Bez toga, nema čak ni usputnog seksa. Ne treba mi hvalisavac koji će sutra da ide i trabunja koještarije. U paketu poverenja, podrazumeva sa da dotični poverenje treba i da zasluži.
Komplimente ne podnosim. Zašto? Iskustvo mi pokazuje da iza blagoglagoljivosti ne stoji najčešće ništa drugo do želje da budem „pečena“ na brzaka. A, poznato je da se na brzinu samo muve hvataju. Kada sam bila mlađa, komplimenti su me zbunjivali zbog da li urođene ili stečene stidljivosti. Danas se ljubazno nasmešim i zahvalim, ali im ne pridajem važnost. Istina je da gode sujeti, ali istina je i da često imaju nameru, bila ona prednja ili zadnja.
Volela bih da moj potencijalni poseduje talenat za udvaranje i romantična osećanja. Pri tom ne mislim na ona teatralna udvaranja iz priručnika, već da ume da se približi na način koji će meni da odgovara.
Premisa toga je da zaista želi da me upozna, da želi da troši svoje vreme i svoj novac na mene. Volela bih da doživim makar jednom u životu da mi muškaraca napiše (a ne da prepiše) ljubavnu pesmu i ljubavno pismo.
Iako nikada nisam obraćala previše pažnje na materijalno, u međuvremenu sam uvidela da muškarce treba lupiti po džepu. Skromnost žene je najčešće i njena najveća glupost. Oni to ne umeju da cene. Ja sam, dakle, bila glupa. Ne treba preterivati u zahtevima, ali treba mu staviti do znanja da sve na ovom svetu ima svoju cenu.
Nije ni potrebno da pominjem da moram da imam tretman kraljice i da me drži ko malo vode na dlanu. Kome je to previše teško, nek produži dalje.
Fizički izgled je nama ženama daleko manje bitan nego što je muškarcima bitan izgled žene. Naime, muškarcima svih dobi (a retko koji će to da prizna) je na prvom mestu fizički izgled žene. To je, doduše, samo na prvu loptu. Zavisi šta dotični hoće. Nego da se vratimo na fizički izgled muškarca. Kako stare, tako se bolje vidi koliko drže do svog izgleda. Perfekcioniste, picajzle, bolesno pedantne, fitnes manijake, metroseksualce i slične ne podnosim. Da rezimiram, bitna je lična higijena, odnos prema sopstvenom telu – dakle da nije masna zadrigla svinja (stomačine ne podnosim), da posećuje zubara i da nema kvarne zube. Ima tu mnogo toga, to je za poseban post. Dakle, ja prvo vidim SVE – od glave do pete. Prvo energija koja me privlači ili odbija, pa dalje. Ne sviđaju mi se seljačke njuške, debeli prsti, izgrickani nokti, brada i brkovi, niski (ali i debeli) muškarci – kakvima se ja sviđam, ćelavi ili obrijanih glava – i takvi mi se lepe.
Što se tiče unutrašnje lepote, naravno da je ona presudna, ali opet ne može da izgleda ko Kvazimodo, jer mi ne bi igrao klitoris na tu varijantu.
Poželjno je kao što sam već napisala da bude inteligentan. Eeeee, ali tu nailazimo na problem. Muškarci ne podnose žene koje imaju više od mozga za apotekarsku vagu. To je moj problem. Od inteligentnih sam inteligentnija, a glupi mi stvarno idu na picin živac.
Momenat kreativnosti je veoma bitan. Da, da, i to ima puno veze sa seksom. Oni koji su šablonci, šablonci su i u seksu, a to je tako frustrirajuće. Treba da je strastven do one mere do koje će biti svestan da prvo mene treba da zadovolji, pa tek onda sebe. Ove nove trendove, tipa BDSM, grupnjaci, svingeri i slična sranja nisu za mene, pa tu kategoriju otpisujem sasvim. Zapravo takvi mi se gade.
Mora, naglašavam mora da ima iskustva, da zna i šta hoće i šta neće i da je spreman na kompromise. Ali, ne i na kompromise koji su na njegovu štetu ili ne daj bože moju.
Sad mi padoše na pamet ljubomorni tipovi, to ne podnosim takođe, jer opštenarodno prihvaćeno ono da velika ljubomora znači i veliku ljubav nema blage veze s mozgom. To su tipovi koji treba da potraže pomoć od lica koja su stručno edukovana za to, pre nego li upropaste život sebi (što i nije strašno) i/ili nekoj ženi (to jeste strašno).
Neophodno je, dakle, da je emotivno zreo i stabilan. Mnogo ima emotivno feleričnog naroda, i to je zajebana kategorija.
Hehehe, i naravno, želim da mi muškarac bude veran u svakom smislu. Jebiga, šta ću, preko emotivnih i fizičkih prevara, nikako ne prelazim. A, imam njuh za to. Danas, vernost, hahahahaha, ja sam Alisa iz zemlje čuda. ;-)
A, mamini sinovi, jaojjjjjjjjj, koliko ih samo ima!!! To su svi oni nadobudni jebači-presretači.
A, navike? Jaojjjjjjjjjjjjjjjj. Kakve sve navike mužjaci imaju. I kako samo zamišljaju da će neka žena da trpi nešto, što bi u najboljem slučaju trpela njihova keva. Pa, ona i treba da trpi, ona im je i pokazala takav model muško-ženskih odnosa.
Zamisli sebe u ovoj situaciji... a situacija proizlazi iz zajedničkog života... ON dolazi kući sa posla, uvaljuje svoju rosnu guzicu u fotelju. Dok drka daljinski upravljač i besomučno vija kanale, kenja ti o tome kako je ispao pametan na poslu (a glup je ko kurac!) i kako bi on uradio ovo-ili-ono ovako-ili-onako (u sve se razume - čitaj: a ni u šta konkretno i suštinski!). Za to vreme, ti trepćeš svojim slatkim okicama ko svraka na jugovinu i beskrajno mu se diviš (da mu poraste ego i muškost). Pošto se dobro najeo i napio (a ti si pre toga dirinčila satima pored šporeta), mogao bi da te pojebe (pre nego što opereš sudove, oribaš kuću, opeglaš veš i 100 tih sranja) i da se okrene na drugu stranu i zahrče. Pa, kako onda da ne budeš srećna i ispunjena?!?!?!
Eeeee, ako ikada budem naletela na nekoga ko je antipod tome, možda me i privuče.
Kapiram, da nevezano za to što nisam ni gay, ni bisex, da bih se u svakodnevnom životu bolje slagala da živim u zajednici sa ženom.
Moram da priznam da još mogu mnogo toga da napišem na ovu temu, ali zaustaviću se ovde i sada.
Sunday, 31 May 2009
Saturday, 30 May 2009
Imam osećaj...
Imam osećaj da bih mogla da napravim nešto što nema veze sa bilo čime što sam radila do sada. Ima osećaj da bih mogla da prihvatim neki posao koji nema veze sa onim za šta sam se školovala. A povrh svega, ima nešto što mi je davnašnja želja. A to je da napišem knjigu. Naravno, nemam pojma o čemu bih pisala, tako da za sada pišem i ovde i tamo, i malo i mnogo o svakakvim pizdarijama koje dolaze u moju glavu. Možda jednog lepog dana i sklopim priču od svega toga.
Do sada, mnogo puta sam čula savete sa kojima se ne slažem, a to je da treba da objavim zbirku pesama. Materijala ima za nekoliko zbirki, ali taj materijal, pa to sam ja. Mislim, za koji će mi to kur, da iznesem kompletnu svoju intimu pred publiku. I koga boli kur danas za poeziju. I što reče Branko Miljković: "Ali jednoga dana... Tamo gde je bilo srce stajaće sunce... I neće biti u ljudskom govoru takvih reči... Kojih će se pesma odreći... Poeziju će svi pisati..." - zar baš ja da budem jedna od tih?!?!?!
Razmišljam, koliko i da li bih bila odvratna kada bih koristila kao materijal (koji bi modifikovala) prepiske sa određenim ljudima koji su bili zanimljivi sagovornici i sa kojima sam mogla da trućam o svemu i svačemu. Ima tu baš finih delova... hmmmmmm...
Špijuniram ispovesti jednog klinca sa kojim sam bila letos. Neverovatno je kakve budalaštine sve piše. I evidentno je da izgara od želje da neko čita njegov blog. Špijunskim aktivnostima sa otkrila kako me je on okvalifikovao i klasifikovao. Dalje, opet, nađem kako vodi neki svoj zavodnički dnevnik na nekom portalu gde su se skupili neki napaljeni klinci koji misle da imaju 3 čiste kako da skraćuju ribe, pa međusobno razmenjuju svoja iskustva, taktike, šeme, dileme i slična sranja. Mislim, stvarno mi se povraća dok čitam ta sranja.
Skoro isto kao kada sam našla na Net-u ispovest svog bivšeg muža o meni. Popizdela sam kada sam videla šta je napisao o meni. Dakle, provedeš sa nekim godine i onda vidiš kako te taj neko nije ni ukapirao. Cela priča je bila, eto, jadan on, preveslala ga kučka bezdušnica i bezbožnica. Skot. Kad se dokopam, vrlo rado ću da pročitam knjigu: "Zašto muškarci vole kučke?" (http://www.whymenlovebitches.com/) - sviđa mi se naziv. Ako me već svrstavaju u tu kategoriju, pa, da onda i ovladam materijom. Mislim da ih ne razočaram. :-P
Na prvoj stranici knjige nalazi se i prvo pravilo o tome šta je privlačno, a koje glasi: "Sve za čime osoba juri u životu, izmiče joj se!", ili kada bi preveli na srpski: "Ne juri ga, nećeš ga stići, okreni mu leđa i sam će ti prići!" ;-)
Jebote, koja sam budala bila što sam uopšte i bila sa takvim kretenima, a i sada sam budala, tako da ne bih baš mogla sa sigurnošću da se opredelim za prošlo svršeno vreme u pogledu sopstvenih budalaština. Jedino što je (s)vršeno je da sam završila komunikaciju sa svima njima. Ono kada pogledam realno sebe, pa ja sam u svom dosadašnjem životu i bila sa kretenima. Da li to znači da sam i ja kreten? Ili se suprotnosti privlače iako ne opstaju? Tema za razmišljanje...
Idem da prostrem veš, pa se vrćem da se posvetim svojoj skribomaniji...
Vrnula sam se. Trebalo mi je 10 minuta za te divne aktivnosti.
Sada žvaćem kiflu i pijem jogurac malomasni. Ide mi na kur ova rana od zuba, žvaćem ko da imam kastanjete, a kifla mi još mekana ko duša. Obožavam da ližem jogurt sa poklopca flajke. E, sad me je to lizanje asociralo na nešto drugo, a toga je li, nema, pa nema.
Nego, kad sam već kod lizinga i pušinga, nešto mi je bad trip što mi je onaj mali za sada poslednji sa kojim sam bila. Al' ne vredi, više mi ni do seksa nije toliko stalo, da bih uzela nekog kretena za jednokratnu upotrebu. Baš me zanima kako bih se ponašala kada bi mi neko sada rekao da sa velikom verovatnoćom (empirijski dokazano) tvrdi da mi je to poslednji muškarac u životu.
Baš se smejem nečemu što mi je sada proletelo kroz glavu. Naime kod razvoda, kada smo onomad delili bračnu tekovinu (koja u stvari nije ni postojala, jer ništa nismo ni stekli), poklonim ja ex-u knjigu naziva: "Orgazam sa velikim O". Iskreno govoreći, teorija je jedno, a praksa drugo. Biću zlobna, pa ću reći da ne verujem da mu je puno pomogla. A, BTW, knjiga je sasvim dobra. Naročito, iz ugla, prakse ka teoriji. ;-P
I na radiju peva fašista i srbomrzac Bono "With or without you" (http://www.youtube.com/watch?v=P8SPeR60lRI) ... jebiga... slušala sam ih dok nisu odleteli u totalnu komercijalu.
'Beš skribo-mega-maniju-onaniju, odoh... oči me peku od buljenja u komp...
Do sada, mnogo puta sam čula savete sa kojima se ne slažem, a to je da treba da objavim zbirku pesama. Materijala ima za nekoliko zbirki, ali taj materijal, pa to sam ja. Mislim, za koji će mi to kur, da iznesem kompletnu svoju intimu pred publiku. I koga boli kur danas za poeziju. I što reče Branko Miljković: "Ali jednoga dana... Tamo gde je bilo srce stajaće sunce... I neće biti u ljudskom govoru takvih reči... Kojih će se pesma odreći... Poeziju će svi pisati..." - zar baš ja da budem jedna od tih?!?!?!
Razmišljam, koliko i da li bih bila odvratna kada bih koristila kao materijal (koji bi modifikovala) prepiske sa određenim ljudima koji su bili zanimljivi sagovornici i sa kojima sam mogla da trućam o svemu i svačemu. Ima tu baš finih delova... hmmmmmm...
Špijuniram ispovesti jednog klinca sa kojim sam bila letos. Neverovatno je kakve budalaštine sve piše. I evidentno je da izgara od želje da neko čita njegov blog. Špijunskim aktivnostima sa otkrila kako me je on okvalifikovao i klasifikovao. Dalje, opet, nađem kako vodi neki svoj zavodnički dnevnik na nekom portalu gde su se skupili neki napaljeni klinci koji misle da imaju 3 čiste kako da skraćuju ribe, pa međusobno razmenjuju svoja iskustva, taktike, šeme, dileme i slična sranja. Mislim, stvarno mi se povraća dok čitam ta sranja.
Skoro isto kao kada sam našla na Net-u ispovest svog bivšeg muža o meni. Popizdela sam kada sam videla šta je napisao o meni. Dakle, provedeš sa nekim godine i onda vidiš kako te taj neko nije ni ukapirao. Cela priča je bila, eto, jadan on, preveslala ga kučka bezdušnica i bezbožnica. Skot. Kad se dokopam, vrlo rado ću da pročitam knjigu: "Zašto muškarci vole kučke?" (http://www.whymenlovebitches.com/) - sviđa mi se naziv. Ako me već svrstavaju u tu kategoriju, pa, da onda i ovladam materijom. Mislim da ih ne razočaram. :-P
Na prvoj stranici knjige nalazi se i prvo pravilo o tome šta je privlačno, a koje glasi: "Sve za čime osoba juri u životu, izmiče joj se!", ili kada bi preveli na srpski: "Ne juri ga, nećeš ga stići, okreni mu leđa i sam će ti prići!" ;-)
Jebote, koja sam budala bila što sam uopšte i bila sa takvim kretenima, a i sada sam budala, tako da ne bih baš mogla sa sigurnošću da se opredelim za prošlo svršeno vreme u pogledu sopstvenih budalaština. Jedino što je (s)vršeno je da sam završila komunikaciju sa svima njima. Ono kada pogledam realno sebe, pa ja sam u svom dosadašnjem životu i bila sa kretenima. Da li to znači da sam i ja kreten? Ili se suprotnosti privlače iako ne opstaju? Tema za razmišljanje...
Idem da prostrem veš, pa se vrćem da se posvetim svojoj skribomaniji...
Vrnula sam se. Trebalo mi je 10 minuta za te divne aktivnosti.
Sada žvaćem kiflu i pijem jogurac malomasni. Ide mi na kur ova rana od zuba, žvaćem ko da imam kastanjete, a kifla mi još mekana ko duša. Obožavam da ližem jogurt sa poklopca flajke. E, sad me je to lizanje asociralo na nešto drugo, a toga je li, nema, pa nema.
Nego, kad sam već kod lizinga i pušinga, nešto mi je bad trip što mi je onaj mali za sada poslednji sa kojim sam bila. Al' ne vredi, više mi ni do seksa nije toliko stalo, da bih uzela nekog kretena za jednokratnu upotrebu. Baš me zanima kako bih se ponašala kada bi mi neko sada rekao da sa velikom verovatnoćom (empirijski dokazano) tvrdi da mi je to poslednji muškarac u životu.
- Da li bih do'vatila prvog prolaznika da se izjebem?
- Odmahnula rukom i slatko se nasmejala?
- I sama izlila stravu, bacila pasulj ili šta već, da vidim šta mi se "javlja"?
- Prihvatila to sa zen-budističkom smirenošću?
- Vrcavo odgovorila: "Ali to i dalje ne znači da neću biti sa ženom!"
Baš se smejem nečemu što mi je sada proletelo kroz glavu. Naime kod razvoda, kada smo onomad delili bračnu tekovinu (koja u stvari nije ni postojala, jer ništa nismo ni stekli), poklonim ja ex-u knjigu naziva: "Orgazam sa velikim O". Iskreno govoreći, teorija je jedno, a praksa drugo. Biću zlobna, pa ću reći da ne verujem da mu je puno pomogla. A, BTW, knjiga je sasvim dobra. Naročito, iz ugla, prakse ka teoriji. ;-P
I na radiju peva fašista i srbomrzac Bono "With or without you" (http://www.youtube.com/watch?v=P8SPeR60lRI) ... jebiga... slušala sam ih dok nisu odleteli u totalnu komercijalu.
'Beš skribo-mega-maniju-onaniju, odoh... oči me peku od buljenja u komp...
Friday, 29 May 2009
Danas za danas...
Danas se toliko osećam izjebano. Boli me ova rana od zuba (izvadila sam 8-icu gore levo). A, to mi i nije neki bol koji ne mogu da podnesem. Mnogo me više jebe to što me glavobolja otkida, i to 4-ti dan za redom. Dakle, popidz i dopizd mi je od toga što sam metereopata i što reagujem na svaku jebenu vremensku promenu, i pre, i sad, i posle, ma stalno. Ima samo 13 stepeni napolju, obukla sam se ko polarni medved i džudžim ispred kompa. A, pre 2 dana sam htela da crknem od vrućine. No, dobro, dosta lamentiranja i kukanja.
Još uvek razmišljam da li danas da idem na pilates, s obzirom da se nikako ne osećam. Dilema nema veze sa VD-om. O njemu ne razmišljam. Odlučiću u nekoliko narednih sati, koliko još imam fore.
Nervira me što se B. ne javlja. Mislim, za koji moj je i dolazila iz Švabije, a da ovde mlati praznu slamu, što po BG-u, što po NI. Otkud znam, zvaću je sutra, pa se možda i vidimo. A, ono realno, svejedno mi je.
Sinoć sam imala neviđenu akciju. Dok sam ćakulala sa N. telefonom moja draga podivljala mačka je iskočila kroz prozor na vinovu lozu koja je pa opet nadrkana na neku gvozdenu konstrukciju ispod mog prozora. Bilo je svega pola sata do ponoći, mene zub jebe pa me rastura. E, u roku od 3 nanosekunde sam se natakarila, uzela merdevine i sjurila se ispod prozora. Mačka se drala kao magarac i ko kobac zakačila, morala sam bukvalno da je vučem za glavu, ne bi li je uhvatila za nešto. A, onda sam joj otkačinjala kao u crtanim filmovima, šapu po šapu (a ona je pustila orlovske nokte), da bih je nekako ćapila za gušu, stavila pod mišku i odjurila sa njom u stan i ubacila je u kujnu i zatvorila vrata. Dakle, moja mačka samo pravi sranja. A, kapiram da je bit u tome što je posesivna u PM. Ponaša se ko oni patološki ljubomorni muževi koji konstantno dahću svojim ženama za vrat i imaju trip da se njihove žene sa svakim jebu, tj. da je svaki vid komunikacije sa suprotnim polom u stvari shortcut i poziv mužjaku u njihovo međunožje. I nije bitno da li i koliko posvećujem pažnje mački, bitno je da pažnju ne posvećujem nikom drugom. Užas. Oduvek sam mrzela ljubomoru, a imam ljubomornu mačku.
Nadrkana sam od ove glavobolje, moram da se skinem sa kompa, jer sam nervozna ko pas pun buva. Idem da se tuširam, to će da mi prija, i da skinem poluofucani lak za nokte sa prstića na rukama. Sa nogu me mrzi da skidam, to ću da ostavim za vikend. Da, i da perem sudove, i da skupljam veš, ma sve te kućne poslove od kojih mi se diže kosa na glavi...
Još uvek razmišljam da li danas da idem na pilates, s obzirom da se nikako ne osećam. Dilema nema veze sa VD-om. O njemu ne razmišljam. Odlučiću u nekoliko narednih sati, koliko još imam fore.
Nervira me što se B. ne javlja. Mislim, za koji moj je i dolazila iz Švabije, a da ovde mlati praznu slamu, što po BG-u, što po NI. Otkud znam, zvaću je sutra, pa se možda i vidimo. A, ono realno, svejedno mi je.
Sinoć sam imala neviđenu akciju. Dok sam ćakulala sa N. telefonom moja draga podivljala mačka je iskočila kroz prozor na vinovu lozu koja je pa opet nadrkana na neku gvozdenu konstrukciju ispod mog prozora. Bilo je svega pola sata do ponoći, mene zub jebe pa me rastura. E, u roku od 3 nanosekunde sam se natakarila, uzela merdevine i sjurila se ispod prozora. Mačka se drala kao magarac i ko kobac zakačila, morala sam bukvalno da je vučem za glavu, ne bi li je uhvatila za nešto. A, onda sam joj otkačinjala kao u crtanim filmovima, šapu po šapu (a ona je pustila orlovske nokte), da bih je nekako ćapila za gušu, stavila pod mišku i odjurila sa njom u stan i ubacila je u kujnu i zatvorila vrata. Dakle, moja mačka samo pravi sranja. A, kapiram da je bit u tome što je posesivna u PM. Ponaša se ko oni patološki ljubomorni muževi koji konstantno dahću svojim ženama za vrat i imaju trip da se njihove žene sa svakim jebu, tj. da je svaki vid komunikacije sa suprotnim polom u stvari shortcut i poziv mužjaku u njihovo međunožje. I nije bitno da li i koliko posvećujem pažnje mački, bitno je da pažnju ne posvećujem nikom drugom. Užas. Oduvek sam mrzela ljubomoru, a imam ljubomornu mačku.
Nadrkana sam od ove glavobolje, moram da se skinem sa kompa, jer sam nervozna ko pas pun buva. Idem da se tuširam, to će da mi prija, i da skinem poluofucani lak za nokte sa prstića na rukama. Sa nogu me mrzi da skidam, to ću da ostavim za vikend. Da, i da perem sudove, i da skupljam veš, ma sve te kućne poslove od kojih mi se diže kosa na glavi...
A onda sam rešila sve da ih pustim da odu...
A onda sam rešila sve da ih pustim da odu. Čitavog svog dosadašnjeg života trudim se da se uklopim u onaj spoljni svet koji se deklariše kao stvaran svet. Međutim, to mi nikako nije polazilo za rukom. Ljudi me jednostavno nisu prihvatali. To je moja spoznaja i činjenica sa kojom dugo nisam mogla da se suočim. Da, istina je da sam se povukla. Razlog povlačenja je taj što zaista više nemam nameru da slušam nebuloze koje drugi prosipaju na sve strane. Ne želim da imam tu vrstu tolerancije prema drugima, koja je fakat čist mazohizam prema samoj sebi. Potajno se nadam da je i dalje moguće da se svet menja, ali uistinu ništa se ne menja, osim mog odnosa prema meni i mog odnosa prema drugim ljudima. Događaje bojim prema sopstvenom raspoloženju. I, imam tu neku čudnu potrebu da pišem i pišem, ne obazirući se na čitav koncept pisanja, odnosno na moguće nelogičnosti i nedoslednosti.
Ono što je dobro, a što je rezultat pisanja bloga je nekoliko saznanja.
I dalje mi se mnogo toga ne dopada u odnosima sa drugim ljudima, ali više ne želim da utičem na druge ljude, u smislu da im ukazujem na bilo šta. Istina je da me nepažnja i marginalizacija i dalje veoma iritiraju i da ne bude ništa drugo kod mene, do nezainteresovanosti za te ljude. Nekada sam daleko burnije reagovala, tj. pridavala sam im značaj koji oni nemaju. Sada jednostavno okrenem glavu na drugu stranu i ne razmišljam o njima. Jer nisu vredni ničega. Moja očekivanja od drugih ljudi su uvek bila veoma izražena i davala sam sebe pre nego li sam bilo šta uzimala od drugih. Ali, ljudi kao da ne shvataju ili ne žele da shvate da moraju da se odreknu dela sebe i svojih navika kako bi uopšte i uspostavili odnos sa nekim drugim ljudskim bićem. Zapravo, većina se ponaša kao da je sasvim prihvatljivo da samo uzimaju, a da pri tom ništa ne daju. I mnogo toga se svelo na tra-la-la, a od konkretnih akcija nema ništa. Meni se uglavnom smučilo svako palamuđenje koji za cilj nema ništa osim palamuđenja. Ne vidim sebe više kako se smaram sa ljudima po nekim mestima koja ništa ne bude u meni, i prežvakavam jedne te iste priče koje me pri tom ne zanimaju.
Rešila sam da svojim problemima ne opterećujem druge ljude. Drugi ionako ne mogu da reše moje probleme, te koja je svrha toga?! I kada spomenem nešto, trudim se da budem sažeta i jasna, a ne da pričam priče od postanka sveta pa do ovih dana. Samim tim dala sam sebi slobodu da ne slušam više druge preko one mere za koju smatram da ugrožava mene. Ljudi su skloni da nađu pa zađu. I baš zbog toga im više ne dajem mnogo prostora. Ne želim da budem medijum i otirač nečijeg negativizma.
Uglavnom sam razočarana, i to je istina, i uglavnom još uvek teško prihvatam da su ljudi gola govna, ali i to je valjda nešto što će me konačno otrezniti. Ono što je evidentno je da više ne verujem ljudima. Mnogo su kvarljiva i nesvarljiva roba, a ja to ne volim. Ja volim postojanost i doslednost.
Često razmišljam kako to danas više niko nema obzira ni prema kome. I kuda vodi sve to? Nisam ni ja cvećka, ali moje reakcije su uglavnom defanzivne. Npr. ne volim kada mi neko kaže da će nešto da uradi, a onda niti to uradi, niti nađe za shodno da me obavesti. Jednostavno me izignoriše. E, to mi jeste neprihvatljivo. To mi ukazuje na totalno nepoštovanje. Jednostavno, sve je prilagođeno nečijoj udobnosti i svi se danas ponašaju i u svakodnevnoj komunikaciju kao da je ona druga strana na dugme, pa je uključiš i isključiš kako i kada ti hoćeš.
Ono što hoću, a što nemam gde da tražim je ljubav, nežnost i pažnja. I sada mi je potrebno da mi sve to pruži muškarac. Dakle partnersko voljenje i posvećenost. Osećam u sebi duboku potrebu da se emotivno povežem i vežem za jednog muškarca sa kojim mogu da izgradim svetove koji nemaju mnogo veze sa svim ovim svetovima koji nas okružuju. E, a toga nema. Kao što nema mnogo toga. I to se ne dešava onda kada ja to hoću. Jedno od pitanja i dilema je, da li kada se to bude desilo (ako se bude desilo) će meni sve to biti bitno, ili ću propustiti trenutak, jer mi se u međuvremenu smučilo i moje čekanje a recimo da sam izgorela u sopstvenoj želji.
Nastaviću nekom prilikom da postavljam sebi pitanja i pišem dalje. A, sada, treba da pojedem nešto i da se spremim za zubarku.
Popizdeću što ovaj post ubacujem dan kasnije od dana kada sam ga pisala, jer me beskrajno zeza formatiranje, ili sam kreten pa ne uspevam da isformatiram, grrrrrrr...
Ono što je dobro, a što je rezultat pisanja bloga je nekoliko saznanja.
- Snizila sam nivo autocenzure
- Prestala sam da ograničavam tok svojih misli
- Sada me stvarno nije briga da li će sve ovo neko pročitati
- Ovo jeste moje čistilište
- Bez ovog vida komunikacije ne bih bila tako bliska sama sebi
- Brzina mojih misli je nešto brža od brzine kojom mogu da ih reprodukujem kucajući na kompu i to mi daje mogućnost da još brže mislim, jer brže i beležim svoje misli
- Ne ispravljam ono što sam prethodno napisala, osim slovnih grešaka, ništa
- Shvatila sam da bespogovorno moram da slušam svoju intuiciju i svoj unutrašnji glas
- Ovakav vid pražnjenja je i lek i otrov – zavisi od ugla posmatranja
- Zapisivanjem stanja svoje duše zapravo sređujem tok svojih misli i ustupam mesto za neke nove misli i događaje – kao da formatizujem disk u svojoj glavi, ali ga ne sabijam.
I dalje mi se mnogo toga ne dopada u odnosima sa drugim ljudima, ali više ne želim da utičem na druge ljude, u smislu da im ukazujem na bilo šta. Istina je da me nepažnja i marginalizacija i dalje veoma iritiraju i da ne bude ništa drugo kod mene, do nezainteresovanosti za te ljude. Nekada sam daleko burnije reagovala, tj. pridavala sam im značaj koji oni nemaju. Sada jednostavno okrenem glavu na drugu stranu i ne razmišljam o njima. Jer nisu vredni ničega. Moja očekivanja od drugih ljudi su uvek bila veoma izražena i davala sam sebe pre nego li sam bilo šta uzimala od drugih. Ali, ljudi kao da ne shvataju ili ne žele da shvate da moraju da se odreknu dela sebe i svojih navika kako bi uopšte i uspostavili odnos sa nekim drugim ljudskim bićem. Zapravo, većina se ponaša kao da je sasvim prihvatljivo da samo uzimaju, a da pri tom ništa ne daju. I mnogo toga se svelo na tra-la-la, a od konkretnih akcija nema ništa. Meni se uglavnom smučilo svako palamuđenje koji za cilj nema ništa osim palamuđenja. Ne vidim sebe više kako se smaram sa ljudima po nekim mestima koja ništa ne bude u meni, i prežvakavam jedne te iste priče koje me pri tom ne zanimaju.
Rešila sam da svojim problemima ne opterećujem druge ljude. Drugi ionako ne mogu da reše moje probleme, te koja je svrha toga?! I kada spomenem nešto, trudim se da budem sažeta i jasna, a ne da pričam priče od postanka sveta pa do ovih dana. Samim tim dala sam sebi slobodu da ne slušam više druge preko one mere za koju smatram da ugrožava mene. Ljudi su skloni da nađu pa zađu. I baš zbog toga im više ne dajem mnogo prostora. Ne želim da budem medijum i otirač nečijeg negativizma.
Uglavnom sam razočarana, i to je istina, i uglavnom još uvek teško prihvatam da su ljudi gola govna, ali i to je valjda nešto što će me konačno otrezniti. Ono što je evidentno je da više ne verujem ljudima. Mnogo su kvarljiva i nesvarljiva roba, a ja to ne volim. Ja volim postojanost i doslednost.
Često razmišljam kako to danas više niko nema obzira ni prema kome. I kuda vodi sve to? Nisam ni ja cvećka, ali moje reakcije su uglavnom defanzivne. Npr. ne volim kada mi neko kaže da će nešto da uradi, a onda niti to uradi, niti nađe za shodno da me obavesti. Jednostavno me izignoriše. E, to mi jeste neprihvatljivo. To mi ukazuje na totalno nepoštovanje. Jednostavno, sve je prilagođeno nečijoj udobnosti i svi se danas ponašaju i u svakodnevnoj komunikaciju kao da je ona druga strana na dugme, pa je uključiš i isključiš kako i kada ti hoćeš.
Ono što hoću, a što nemam gde da tražim je ljubav, nežnost i pažnja. I sada mi je potrebno da mi sve to pruži muškarac. Dakle partnersko voljenje i posvećenost. Osećam u sebi duboku potrebu da se emotivno povežem i vežem za jednog muškarca sa kojim mogu da izgradim svetove koji nemaju mnogo veze sa svim ovim svetovima koji nas okružuju. E, a toga nema. Kao što nema mnogo toga. I to se ne dešava onda kada ja to hoću. Jedno od pitanja i dilema je, da li kada se to bude desilo (ako se bude desilo) će meni sve to biti bitno, ili ću propustiti trenutak, jer mi se u međuvremenu smučilo i moje čekanje a recimo da sam izgorela u sopstvenoj želji.
Nastaviću nekom prilikom da postavljam sebi pitanja i pišem dalje. A, sada, treba da pojedem nešto i da se spremim za zubarku.
Popizdeću što ovaj post ubacujem dan kasnije od dana kada sam ga pisala, jer me beskrajno zeza formatiranje, ili sam kreten pa ne uspevam da isformatiram, grrrrrrr...
Wednesday, 27 May 2009
Raport sebi, a kome drugom?
Da se prijavim sama sebi na raport, hehehe. Malo sam se ušinula još u ponedeljak, pa su me vežbe pilatesa, mesto da me lift-uju, down-ovale skroz. Ništa strašno, ali sam se ušinula sa desne strane leđa, pozicija plećka. Eeeee, bar da sam se ušinula od nekog ludog seksa, pa da mi ne bude žao. A, ovo moje ušinuće beše ni od čega i ni iz čega, samo je onako došlo nezvano da me sjebucne malo. E, sad pošto sve ima svoje zašto i zato, kapiram da je iz nekog razloga bilo potrebno da se ušinem malo.
Ne bih sada da bauljam sa nekim okvirnim idejama, zašto, ali kapiram da je razlog taj što treba malo da se odmorim od odlaska u fitnes studio. Razlog mog odmora od odlazaka nije vežbačke prirode, nego lične prirode. Zapravo, moje interesovanje za velikog diktatora (VD), a to će mu biti umetničko ime od sada pa nadalje, je odjednom naraslo ko kvasac. Međutim, od toga nema niš, pa je bio pravi trenutak da i ja htela-to-ili-ne prikočim.
U ponedeljak sam imala dilemu da li da malo ostanem posle vežbi i proćakulam sa VD-om i naravno, đavo mi nije dao mira, pa sam se nekako ponovo infiltrirala. Naime, treba jasno videti stvari koje ja katkad u mom malom i ograničenom životu gledam sa koprenom na očima. A to je - tip je ljakse i nema stila. Priča o stvarima koje samo njega zanimaju. Postavlja imbecilna pitanja, bar iz mog ugla gledanja i što je najvažnije nemamo ništa zajedničko. A, da ne zaboravim da sam već konstatovala da je žešća stipsa, a i to da nije pažljiv. A, i nije se ni potrudio da potroši milisekund (od vremena koje bi se inače zadržao u definisanom prostoru) na mene. Mislim, da sam ja frajer, već bih popila kafu sa samom sobom, što, je li i činim svaki dan i to više puta. Ovako... šta reći?!?!?!
Mislim, okay, vrlo je moguće da je oženjen, pa kao malo flertuje (a to ne zna da radi), ali sve u svemu ne kapiram. Nekako sam konstatovala da je apsolutista i da mnogo voli da palamudi i da pametuje, a to mi implicira da je glupav, čim mora drugima da dokazuje da je pametan. I, uostalom, ko da sam ja pa neka publika koja će da mu se divi, da se meškolji, da mu trepće i da sluša nebuloze. Baš me zabole za sve to. Uostalom, niko ga nije vukao za jezik da mi kaže kako sam lepa bez šminke. Je l' tako ili nije tako? Zar takve izjave nisu izjave koje bi muškarac uputio ženi, ili se varam u sopstvenoj zabludi i ukorenjenim predrasudama.
Kako god, rešila sam da se više ne smaram sa njim. Naravno, to ne znači da ću da ga ignorišem, ali neću ni da ostajem posle vežbi da razgovaram sa njim. Mislim, WTF, ja trošim svoje vreme i pokazujem svoju naklonost, a on samo fura neki svoj zonfa. Pa, neka ga fura, ali ne sa mnom. Biću učtiva, ali kratka. Ne treba zaboraviti prvi utisak, a to je da sam ga definisala kada sam ga prvi put pogledala u oči, a to je da je - hladan. E, a ja to ne volim, je l' tako ili nije tako?!?!?! A, čini mi se i da je cinik. Ma ko ga jebe, neću više da pišem o njemu, a i treba da ga izbacim skroz iz misaonog sistema. Da budem iskrena, pomislila sam da će možda da me pozove na piće u ponedeljak, pa bih onda i ja imala prostora da postavim pitanje, da li je on uopšte formalno slobodan, ali ovako... neka ide kako ide... U suštini, on je od devojke sa recepcije pokupio novac, a ja sam se pokupila i otišla svojim putem. Tako je verovatno i najbolje. I sad da se ne tripujem mnogo, dobro mi dođe ovaj odmor da se malo distanciram i razmislim o besmilslu cele kombinacije. Realno, niti se on meni nešto sviđa, niti je na mojoj talasnoj dužini. Pre bih rekla da je mene poveo neki moj osećaj i potreba za bliskošću, a da to zapravo uopšte nema veze sa njim, nego sa mnom. I onda sam razvila čitavu teoriju. U svakom slučaju, to je pozitivno za mene i moj emotivni sistem. Osećam, dakle postojim. Ono, ne tražim samo fucker-a, a i ne mislim da bih se fuck-ala sa njim. Mislim, ako bih i tu morala da mu se bezgranično divim, pa tu nema mesta za mene.
Dalje, dobila sam slučajno ili ne, a slučajnosti nema, poziv da se prikačim na neki američanski portal od jedne moje pen-friend-ice koju sam sopstvenom nebrigom zapostavila pre 4 godine. To je jedna g-đa sa kojom sa na jako dobroj talasnoj dužini. I tako smo obnovile kontakt za sada, doći će u BG u julu i ja bih od svega srca volela da je konačno i vidim. Sva nekadašnja prepiska je bila veoma prisna i otvorena, i radovala sam joj se puno, puno.
Dalje moja germanizovana drugarica je ovde još malo, a nismo se videla od kada je došla, i po svoj prilici biće fore da se vidimo samo jednom. No, dobro, ionako više od toga bi bilo žešće smaranje. Ona mnogo tupi o poslu, a mene to uopšte ne zanima, ja sam više za intimne i ostale teme, a od događaja na njenom poslu u Švabiji mi je muka. Mislim da skoro nije ni vredno spominjanja, a kamoli posvećivanja toliko vremena tome.
I tako... nadam se da ću da se odšinem do petka, jer me nervira ova ograničenost pokreta... i to što moram da glumim non-stop slow motion. Sutra idem kod moje drage zubarke da mi izvadi 7-icu i/ili 8-icu gore levo. Ne razmišljam o tome, samo želim da prođe bez komplikacija. Kad to završim ostaje mi još finiširanje 6-ice dole desno, za neke 3.5 nedelje i onda sam malo free od zubara do neke naredne kontrole, bože zdravlje.
Uzela sam iz biblioteke 2 Platonova dela - Gozbu i Državu. Mislim da mi nedostaje filozofskog obrazovanja, a i nekako počinjem da naginjem ka toj tematici u poslednje vreme.
Mnogo sam gladna, pa ću sada da smažem nešto, integralni đevrek i jogurt. Inače, vrtim se oko 69-70 kg i malo stagniram, no, nije bitno, bitno je da se ne gojim. Do pisanja ljubim samu sebe ja, samo onako kako ja to umem. ;-P
Ne bih sada da bauljam sa nekim okvirnim idejama, zašto, ali kapiram da je razlog taj što treba malo da se odmorim od odlaska u fitnes studio. Razlog mog odmora od odlazaka nije vežbačke prirode, nego lične prirode. Zapravo, moje interesovanje za velikog diktatora (VD), a to će mu biti umetničko ime od sada pa nadalje, je odjednom naraslo ko kvasac. Međutim, od toga nema niš, pa je bio pravi trenutak da i ja htela-to-ili-ne prikočim.
U ponedeljak sam imala dilemu da li da malo ostanem posle vežbi i proćakulam sa VD-om i naravno, đavo mi nije dao mira, pa sam se nekako ponovo infiltrirala. Naime, treba jasno videti stvari koje ja katkad u mom malom i ograničenom životu gledam sa koprenom na očima. A to je - tip je ljakse i nema stila. Priča o stvarima koje samo njega zanimaju. Postavlja imbecilna pitanja, bar iz mog ugla gledanja i što je najvažnije nemamo ništa zajedničko. A, da ne zaboravim da sam već konstatovala da je žešća stipsa, a i to da nije pažljiv. A, i nije se ni potrudio da potroši milisekund (od vremena koje bi se inače zadržao u definisanom prostoru) na mene. Mislim, da sam ja frajer, već bih popila kafu sa samom sobom, što, je li i činim svaki dan i to više puta. Ovako... šta reći?!?!?!
Mislim, okay, vrlo je moguće da je oženjen, pa kao malo flertuje (a to ne zna da radi), ali sve u svemu ne kapiram. Nekako sam konstatovala da je apsolutista i da mnogo voli da palamudi i da pametuje, a to mi implicira da je glupav, čim mora drugima da dokazuje da je pametan. I, uostalom, ko da sam ja pa neka publika koja će da mu se divi, da se meškolji, da mu trepće i da sluša nebuloze. Baš me zabole za sve to. Uostalom, niko ga nije vukao za jezik da mi kaže kako sam lepa bez šminke. Je l' tako ili nije tako? Zar takve izjave nisu izjave koje bi muškarac uputio ženi, ili se varam u sopstvenoj zabludi i ukorenjenim predrasudama.
Kako god, rešila sam da se više ne smaram sa njim. Naravno, to ne znači da ću da ga ignorišem, ali neću ni da ostajem posle vežbi da razgovaram sa njim. Mislim, WTF, ja trošim svoje vreme i pokazujem svoju naklonost, a on samo fura neki svoj zonfa. Pa, neka ga fura, ali ne sa mnom. Biću učtiva, ali kratka. Ne treba zaboraviti prvi utisak, a to je da sam ga definisala kada sam ga prvi put pogledala u oči, a to je da je - hladan. E, a ja to ne volim, je l' tako ili nije tako?!?!?! A, čini mi se i da je cinik. Ma ko ga jebe, neću više da pišem o njemu, a i treba da ga izbacim skroz iz misaonog sistema. Da budem iskrena, pomislila sam da će možda da me pozove na piće u ponedeljak, pa bih onda i ja imala prostora da postavim pitanje, da li je on uopšte formalno slobodan, ali ovako... neka ide kako ide... U suštini, on je od devojke sa recepcije pokupio novac, a ja sam se pokupila i otišla svojim putem. Tako je verovatno i najbolje. I sad da se ne tripujem mnogo, dobro mi dođe ovaj odmor da se malo distanciram i razmislim o besmilslu cele kombinacije. Realno, niti se on meni nešto sviđa, niti je na mojoj talasnoj dužini. Pre bih rekla da je mene poveo neki moj osećaj i potreba za bliskošću, a da to zapravo uopšte nema veze sa njim, nego sa mnom. I onda sam razvila čitavu teoriju. U svakom slučaju, to je pozitivno za mene i moj emotivni sistem. Osećam, dakle postojim. Ono, ne tražim samo fucker-a, a i ne mislim da bih se fuck-ala sa njim. Mislim, ako bih i tu morala da mu se bezgranično divim, pa tu nema mesta za mene.
Dalje, dobila sam slučajno ili ne, a slučajnosti nema, poziv da se prikačim na neki američanski portal od jedne moje pen-friend-ice koju sam sopstvenom nebrigom zapostavila pre 4 godine. To je jedna g-đa sa kojom sa na jako dobroj talasnoj dužini. I tako smo obnovile kontakt za sada, doći će u BG u julu i ja bih od svega srca volela da je konačno i vidim. Sva nekadašnja prepiska je bila veoma prisna i otvorena, i radovala sam joj se puno, puno.
Dalje moja germanizovana drugarica je ovde još malo, a nismo se videla od kada je došla, i po svoj prilici biće fore da se vidimo samo jednom. No, dobro, ionako više od toga bi bilo žešće smaranje. Ona mnogo tupi o poslu, a mene to uopšte ne zanima, ja sam više za intimne i ostale teme, a od događaja na njenom poslu u Švabiji mi je muka. Mislim da skoro nije ni vredno spominjanja, a kamoli posvećivanja toliko vremena tome.
I tako... nadam se da ću da se odšinem do petka, jer me nervira ova ograničenost pokreta... i to što moram da glumim non-stop slow motion. Sutra idem kod moje drage zubarke da mi izvadi 7-icu i/ili 8-icu gore levo. Ne razmišljam o tome, samo želim da prođe bez komplikacija. Kad to završim ostaje mi još finiširanje 6-ice dole desno, za neke 3.5 nedelje i onda sam malo free od zubara do neke naredne kontrole, bože zdravlje.
Uzela sam iz biblioteke 2 Platonova dela - Gozbu i Državu. Mislim da mi nedostaje filozofskog obrazovanja, a i nekako počinjem da naginjem ka toj tematici u poslednje vreme.
Mnogo sam gladna, pa ću sada da smažem nešto, integralni đevrek i jogurt. Inače, vrtim se oko 69-70 kg i malo stagniram, no, nije bitno, bitno je da se ne gojim. Do pisanja ljubim samu sebe ja, samo onako kako ja to umem. ;-P
Sunday, 17 May 2009
Da, to sam ja!
Pa, dobar dan da poželim sebi. I, uistinu predivan je sunčan dan. Sinoć sam bila na Noći muzeja (http://nocmuzeja.org/). Kapiram da iz godine u godinu ima sve više mesta za obilazak u ponudi, ali realno posmatrano, sadržaj ponude je sve siromašniji. I kako to obično biva, samo ona mesta koja su dobro izreklamirana su bila upravo mesta gde je bila najveća gužva. Bila sam sa mojim mlađahnim drugarom u društvu. Malo mi je komična ta opcija. Sa strane posmatrano, kombinacija matorke i piletine, bar za neuke posmatrače. S tim da ja nemam nikakvih pretenzija, ali nisam sigurna da je on lišen sopstvenih fantazija.
Danas ne idem nigde, već uživam kod kuće. Pročitaću, ako stignem do kraja, (a valja mi da stignem jer je sutra zadnji rok za vraćanje knjižica u biblioteku) Bloom-ov Sumrak američkog uma - odlična i sumorna kritika budućih i aktuelnih američkih diplomaca i njihove ogoljene i nihilističke stvarnosti, lišene svakog liberalizma i suštine, dok im se zauzvrat nude pogodnosti instant kvazi-demokratije i opijenost svim onim što je prema društvenim kanonima uspeh.
Poslednjih nekoliko dana sam shvatila da sam srećna (u svome srcu iskričava i radosna) i da mi ništa više i ne treba od onoga što jesam. Drugačije rečeno, ovaj trenutak je moj život i ja ga volim. Sva sranja koja čekam i kojima se nadam više mi nisu prepreka, već podsticaj da radim ono što hoću i da se ne opterećujem onim što možda nikada neće doći, dok moj život prolazi.
Osećam zadovoljstvo u obavljanju svih onih svakodnevnih stvari koje volim i koje su atomi što stvaraju molekule mog života. Konačno, nekako otpadaju stereotipi i predrasude, i svežim očima posmatram i doživljavam stvarnost. Stvarnost je onakva kakvu ja hoću. Stvarnost nije statistička slika prikaza događaja koje serviraju drugi. Stvarnost je u meni. A oko mene je sve onako kako ja doživljavam da jeste. Odbacujem negativnost drugih ljudi, jer je to balast koji mi niko neće natovariti. I konačno, odbacujem sopstvene balaste prošlosti, loših događaja, neostvarenih želja, nedokazanih težnji...
Neizmerno se radujem što ću 100% učestvovati sopstvenim idejama i kreativnim radom u pripremi i proslavi L. rođendana. Sve je sublimirano, sada ostaje deo posla koji se zove konkretan rad na tome. Meniji su spremljeni, i slano, i slatko, i vino, i voda, i gosti su dobrodošli, ako dođu, a ako i ne dođu, sami ćemo se veoma dobro zabaviti.
Sutra stiže B. iz fašističke Nemačke. Biće oko 2 nedelje u BG-u. I s njom ću provesti neke lepe trenutke, gde god ona to bude htela da bude. Meni je svejedno, ja sam ionako uvek ovde, pa neka ona bira po sopstvenom ćefu.
Moja dijeta odlično napreduje, sada imam 70 kg, što je sjajno, jer još nedelju dana otprilike i idem ispod 70 kg. Pušim pomalo, ali to me ne tangira, jer mi trenutno veoma prija. Uživam u svojoj povremenoj nikotinskoj zavisnosti. Radim vežbe pilatesa, tj. sutra nastavljam sa trećim mesecom aktivnosti na tome. Što se tiče LPG tretmana, već sam odradila ukupno 16 komada, i zadovoljna sam. Guza se podigla, celulit na zadnjoj loži buta se smanjio, i to će još bolje da izgleda. Izguraću do kraja meseca ukupno 20 tretmana, zatim planiram da izmenim dinamiku sa 2 puta nedeljno, na 1 nedeljno do 25-tog tretmana (do kraja juna), a posle ću da idem 2 puta mesečno (5 tretmana ukupno - do kraja avgusta), pa posle na održavanje 1-2 mesečno, koliko god to mogu - a moja moć će zavisiti od mojih budućih finansijskih mogućnosti. Sve u svemu, kraj juna, ili početak jula meseca je period kada smanjujem tempo LPG-ija. Ionako me je finansijski urnisao totalno, ali vredi svakod jebenog dinara. Meni je idealno da se vrtim oko 66-67 kg, što je moguće da ću postići za mesec dana. E, onda mogu malo da predahnem, jer nije ni malo jednostavno držati dijetu za mršavljenje, brojati kalorije i odnose proteina, ugljenih hidrata i masti i 24 sata razmišljati šta je dobro da uneseš u organizam, a šta ne. Moja dijetica za slabljenje traje već puna 2 meseca, i za to vreme sam izgubila sjajnih 8 kilograma. A, ja sam sujetna životinjka i volim da lepo izgledam sama sebi kad se skinem.
O'ladila sam što se tiče čike koga srećem u Fitnes studiju. Mislim se, čemu? I konačno, moj prvi utisak kada sam ga videla je bio da je leden, a ja to ne volem. Ne želim da se prepuštam iluzornim maštanjima o muškarcima koji ili nisu za mene ili neće biti moji ili kako god nisu dostupni. Ne jurim više ni za čim, a pogotovo ne za mužjačićima. Kapiram da muškarac treba da juri mene, a ne ja njega. I koji god da nema hrabrosti za to, verovatno je nikada i neće imati. A mene to ne zanima.
I na kraju, nekoliko reči o zaposlenju. Koliko vidim, sačekaću još neko vreme, jer ničega na pomolu nema, ali ni to me ne tangira, naravno, jer imam mamu koja mi je i moralna, i principijelna, i finansijska podrška.
Svi ostali koji nisu vredni ničega, njih neću ni da pominjem, jer zašto bih inače trošila vreme i reči na njih?!
Usput, misao o letovanju me je spopala, pa nije isključeno da od toga i bude nešto. Ne znam kad i ne znam gde, ali osećam da je moguće da bude ovog leta. Kapiram da za 300-400 evra može da se napravi baš dobra varijanta, ali o tom potom.
Danas ne idem nigde, već uživam kod kuće. Pročitaću, ako stignem do kraja, (a valja mi da stignem jer je sutra zadnji rok za vraćanje knjižica u biblioteku) Bloom-ov Sumrak američkog uma - odlična i sumorna kritika budućih i aktuelnih američkih diplomaca i njihove ogoljene i nihilističke stvarnosti, lišene svakog liberalizma i suštine, dok im se zauzvrat nude pogodnosti instant kvazi-demokratije i opijenost svim onim što je prema društvenim kanonima uspeh.
Poslednjih nekoliko dana sam shvatila da sam srećna (u svome srcu iskričava i radosna) i da mi ništa više i ne treba od onoga što jesam. Drugačije rečeno, ovaj trenutak je moj život i ja ga volim. Sva sranja koja čekam i kojima se nadam više mi nisu prepreka, već podsticaj da radim ono što hoću i da se ne opterećujem onim što možda nikada neće doći, dok moj život prolazi.
Osećam zadovoljstvo u obavljanju svih onih svakodnevnih stvari koje volim i koje su atomi što stvaraju molekule mog života. Konačno, nekako otpadaju stereotipi i predrasude, i svežim očima posmatram i doživljavam stvarnost. Stvarnost je onakva kakvu ja hoću. Stvarnost nije statistička slika prikaza događaja koje serviraju drugi. Stvarnost je u meni. A oko mene je sve onako kako ja doživljavam da jeste. Odbacujem negativnost drugih ljudi, jer je to balast koji mi niko neće natovariti. I konačno, odbacujem sopstvene balaste prošlosti, loših događaja, neostvarenih želja, nedokazanih težnji...
Neizmerno se radujem što ću 100% učestvovati sopstvenim idejama i kreativnim radom u pripremi i proslavi L. rođendana. Sve je sublimirano, sada ostaje deo posla koji se zove konkretan rad na tome. Meniji su spremljeni, i slano, i slatko, i vino, i voda, i gosti su dobrodošli, ako dođu, a ako i ne dođu, sami ćemo se veoma dobro zabaviti.
Sutra stiže B. iz fašističke Nemačke. Biće oko 2 nedelje u BG-u. I s njom ću provesti neke lepe trenutke, gde god ona to bude htela da bude. Meni je svejedno, ja sam ionako uvek ovde, pa neka ona bira po sopstvenom ćefu.
Moja dijeta odlično napreduje, sada imam 70 kg, što je sjajno, jer još nedelju dana otprilike i idem ispod 70 kg. Pušim pomalo, ali to me ne tangira, jer mi trenutno veoma prija. Uživam u svojoj povremenoj nikotinskoj zavisnosti. Radim vežbe pilatesa, tj. sutra nastavljam sa trećim mesecom aktivnosti na tome. Što se tiče LPG tretmana, već sam odradila ukupno 16 komada, i zadovoljna sam. Guza se podigla, celulit na zadnjoj loži buta se smanjio, i to će još bolje da izgleda. Izguraću do kraja meseca ukupno 20 tretmana, zatim planiram da izmenim dinamiku sa 2 puta nedeljno, na 1 nedeljno do 25-tog tretmana (do kraja juna), a posle ću da idem 2 puta mesečno (5 tretmana ukupno - do kraja avgusta), pa posle na održavanje 1-2 mesečno, koliko god to mogu - a moja moć će zavisiti od mojih budućih finansijskih mogućnosti. Sve u svemu, kraj juna, ili početak jula meseca je period kada smanjujem tempo LPG-ija. Ionako me je finansijski urnisao totalno, ali vredi svakod jebenog dinara. Meni je idealno da se vrtim oko 66-67 kg, što je moguće da ću postići za mesec dana. E, onda mogu malo da predahnem, jer nije ni malo jednostavno držati dijetu za mršavljenje, brojati kalorije i odnose proteina, ugljenih hidrata i masti i 24 sata razmišljati šta je dobro da uneseš u organizam, a šta ne. Moja dijetica za slabljenje traje već puna 2 meseca, i za to vreme sam izgubila sjajnih 8 kilograma. A, ja sam sujetna životinjka i volim da lepo izgledam sama sebi kad se skinem.
O'ladila sam što se tiče čike koga srećem u Fitnes studiju. Mislim se, čemu? I konačno, moj prvi utisak kada sam ga videla je bio da je leden, a ja to ne volem. Ne želim da se prepuštam iluzornim maštanjima o muškarcima koji ili nisu za mene ili neće biti moji ili kako god nisu dostupni. Ne jurim više ni za čim, a pogotovo ne za mužjačićima. Kapiram da muškarac treba da juri mene, a ne ja njega. I koji god da nema hrabrosti za to, verovatno je nikada i neće imati. A mene to ne zanima.
I na kraju, nekoliko reči o zaposlenju. Koliko vidim, sačekaću još neko vreme, jer ničega na pomolu nema, ali ni to me ne tangira, naravno, jer imam mamu koja mi je i moralna, i principijelna, i finansijska podrška.
Svi ostali koji nisu vredni ničega, njih neću ni da pominjem, jer zašto bih inače trošila vreme i reči na njih?!
Usput, misao o letovanju me je spopala, pa nije isključeno da od toga i bude nešto. Ne znam kad i ne znam gde, ali osećam da je moguće da bude ovog leta. Kapiram da za 300-400 evra može da se napravi baš dobra varijanta, ali o tom potom.
Subscribe to:
Posts (Atom)
