Spamovi i scamovi raznih sorti

Svakodnevno na moje raznorazne mail adrese stižu tone i tone đubreta. Sad ja kao treba da budem srećna što mi je Yahoo uvalio na svim lokacijama folder "Spam" koji nisam ni tražila. A plus što mi ubacuju u Spam i ono što nije Spam. Al', 'ajd' sad da ne cepidlačim kao i obično.

Da se razumemo, švrćkam se ja po ovim cybersvetovima kojekude, ali na neproverenim lokacijama, gde testiram kobajagi nešto, uvek ostavim mail adresu koja mi i služi za te prilike.

Šta ću kad volim da se igram! 

Iz zezanja sam aplicirala za Green Card, iako znam da je fakerski i upisala gomilu kretenskih podataka i sada ne mogu da se otresem povratnih mailova. Znači, svaki dan mi stižu. Ista priča vam je i za one piramidalne PTC (Paid-To-Click) prevarantske sajtove. Inače, internet prevare su mi veoma zanimljiva tema za proučavanje. Ima jedan koristan domaći sajt na temu prevara, pa pročitajte malo i informišite se o svekolikim manifetlucima koje kruže diljem domovine nam i šire. Najpoznatija je tzv. nigerijska šema. I ja sam dobila jedan takav e-mail. Evo lokacije Centralne banke Nigerije, gde ima sve na temu te prevare.

E, da vam ispričam, moja drugarica je jednom prilikom kliknula na neku od onih budalaština tipa "You're the lucky winner!". Tada je uredno i školski popunila sve svoje podatke, uključujući i kućni broj telefona. I 'ladno su je iz tamo neke telefonske zone 6. zvali i na nemuštom srpskom pokušali da joj izvuku dodatne podatke i da je navuku da uplati neku lovu. E, ona se toliko isprimala, mislim, toliko su je sludeli sa pričom, da je u jednom trenutku i poverovala.

Meni su kao što znate probali da prodaju Kirby. U celoj priči, ja sam se baš lepo zabavila i usisala sve što sam htela po kući. Tada mi je elokventna teta ostavila flajer sa podacima firme, da se i ja priključim da utapam Kirby usisivače. Pretpostavljate, proverila sam podatke kasnije i firma je fantomska. A, ono foliranje tipa: "Evo samo da pozovem glavnog menadžera..." Pa, ti kao popunjavaš Upitnik o zadovoljstvu prezentacijom. Mislim, ispiranje mozga.

Mene su inače mnogi vrbovali da prodajem svakakve gluposti, od Herba Life-a, a posebno su me smarali za Avon i Oriflame, pa do filtera za prečišćavanje vode po neverovatnim cenama. Kad sam bila mlađa vrbovali su me Jehovini svedoci i ovi iz Hare Krišne. I sad navrate Jehovini svedoci na vrata najčešće sa pitanjem: "Da li ste usamljeni? Da li verujete u spasenje? i sl." Jednom prilikom sam bila raspoložena, pa sam se uključila u temu, pa sam krenula da se proseravam i da im citiram delove Biblije, tako da su i oni popizdeli i pobegli glavom bez obzira. A jednom me je spopao i jedan samoproklamovani mesija koji je počeo da mi priča šta me čeka u budućnosti.

E, a pre jedno 5-6 godina, to je bila nezaboravna scena. Dolazim ja kod mame u posetu, ona bila u Poštanskoj štedionici, i sva ozarena mi pokazuje kako je dobro pazarila za male pare. Inače, na'vatali su je ispred Poštanske. Normalno, šmekaju ko se dokopa casha, pa se ustreme ko kopci. Izvadi ti ona neki šatro Rolex sat, neki aparat za merenje krvnog pritiska i još nekoliko beskorisnih sprava. To je ona fora koja se i dalje primenjuje, ali sad više idu po kućama. Zazvone vam na vrata i onda krenu da vam seru kako imaju gomilu poklona za vas i kako je baš danas vlasnik firme odlučio da bude "velikodušan", baš za stanovnike u vašoj zgradi i kako vi sve te super proizvode koji vrede npr. 6.000 hiljada, dobijate za samo 2.000 hiljade dinara. Žrtve su najčešće stariji ljudi i penzioneri iz razloga što su tako vaspitani da ne umeju da kažu ne i da jednostavno otkače budalu. Ali, žrtve su i svi oni koji u tom trenutku pomisle kako će da zajebu onog što im prodaje i da će da se uvajde za male novce. Tipičan psihološki momenat.

Inače, sad su in i oni telefonski pozivi, gde vam kažu kako su vas pozvali putem slučajnog uzorka. Slučajni uzorak se obično dobija kada nadležna državna institucija proda vaše podatke. I onda vam kažu kako vas zovu na besplatan ručak ili večeru, a još pride ćete da dobijete i poklon koji je obično neko jastuče koje ne vredi ni 200 dinara. Evo, baš mi jedno takvo jastuče drži kičmu, dok kuckam po tastaturi. Prvi put kad su matorci otišli solo, ja im rekla da im ne padne na pamet da nose pare i/ili čekove i da kupe tamo neku budalaštinu. I naravno, ručkali oni lepo, za džabe, ali su još dobra 2-3 sata sedeli i smarali se na prezentaciji nekih dušeka, jastuka, prekrivača. To su oni što koštaju 2-3 puta više od medijski propraćenih Dormeo dušeka koji ruku na srcu nisu nimalo jeftini. I šta sad, gomila naroda se napecala na dušeke i sl., i kupuju ko blesavi. Ključni momenat je bio kad su im pokazali grinju koja je uvećana n puta, pa sa sve onom surlom deluje ko akter iz Osmog putnika. Znam jednu tetu koja još uvek otplaćuje dušek od 40.000 dinara. I čudo jedno, ovde ljudi kad se zajebu, još se hvale. Krivo im što su se zajebali, pa se još diče glupošću i ubeđuju druge kako su dobro pazarili.

Znate već da na ovom svetu nema ništa za džabe. Čim vam neko nudi nešto besplatno, to će vas višestruko koštati na kraju balade, i para, i živaca i izgubljenog vremena.