Neodgovorno ponašanje

Ono za šta nikada nisam imala, niti ću imati imalo tolerancije je neodgovorno ponašanje. Pod time smatram, pre svega poštovanje dogovora, iako ima tu bezbroj nijansi koje ulaze u neodgovorno ponašanje. Ako nekome kažeš da ćeš nešto da uradiš, onda imaš obavezu da:

1. To i uradiš

ili

2. Tu osobu blagovremeno obavestiš da je došlo do promene dogovora.

Vidite, kada meni osoba koju dobro poznajem kaže da će nešto da uradi prema dogovoru, ja tu osobu uzmem za ozbiljno u njenoj nameri.

Međutim, postoji nekoliko scenarija ponašanja osoba koje nikada i ne nameravaju da poštuju dogovor.

1. Jednostavno ti se i ne jave, jer su:

a) zaboravili

b) mislili da ti taj dogovor nisi shvatio/la ozbiljno

c) mislili su da ti treba da se javiš, jer se ne sećaju šta su tačno rekli prilikom poslednjeg razgovora

2. Dođu posle nekoliko sati vremena od dogovorenog, jer su:

a) mislili da nije tako važno da se pojave na vreme – ipak je bitno da su se pojavili

b) mislili da ti „sediš“ kući, pa nekoliko sati čekanja ne znači puno – ti nemaš razloga da se ljutiš, jer ne kisneš napolju čekajući ih!!!

c) usput završavali „važne“ poslove, put ih je malo naneo na drugu stranu, sreli su nekog pa su zaboravili na vreme – ipak vreme je relativan pojam, zar ne???

3. Osim što ti se ne jave, ni ne pojave se bilo kada!!!

Ja sam neko ko je uvek poštovao dogovor, ko je vodio računa i poštovao tuđe vreme, ali... ne volim kada se moje vreme ne poštuje.

Oni koji ne poštuju dogovor, nikada ga neće ni poštovati. Zašto? Takvi ljudi ne cene ni sopstveno vreme, te prema tome ne cene ničije.

Kod mene može neopravdano samo jednom da se ne poštuje dogovor. Daleko veća verovatnoća je da do sledećeg dogovora neće ni doći.

Sada je valjda jasno zašto više nikoga ne čekam!
Ni akademskih 15 minuta!