Kad ste samo otišli u 3 lepe i ne vraćajte se više

Sve kao nešto sitno igram oko ovih novih blogova koje sam startovala. Čini mi se da sam malo promašila temu sa mojim pretenciozno mudrijaškim Cogito, ergo sum! Izgleda da kopiram samu sebe, a činilo mi se da ću tu da iznosim bog-zna-kakve svoje opservacije. Ali, ovo je tek trnoviti početak.

Nego, sve nešto osećam grižu savesti što se ne posvećujem mami-blogici, tj. pisanju na ovom blogu. Pa, pošto sam toliko i toliko palamudila od D., da prijavim da je game over. Izgleda skroz-na-skroz.

Toliko sam ga nahvalila u svom fantaziranju da je to prosto neverovatno. Ali, ali, ali, tu nešto fali. Akala sam se sa njim prošle subote. Budžio mi je onaj ventilator dobra 4 sata. Usput je ispizdeo jedno 100 puta. A, ja sam bila baš slatka i mila, iako sam i ja ispizdela skroz i jedva čekala da ga ispratim. Odjednom mi se sve smučilo, i on, i ventilator i sve u pizdu materinu.

Shvatila sam da su one moje sexualne fantazije ipak bile posledica par popijenih piva, što sam dobro i zapazila onomad.

Mislim, lepo smo se rastali, ja sam mu se fino, slatko i ljubazno zahvalila i ishvalila ga, u nadi da ćemo se ređe viđati.

Konačno, ipak je bolje platiti majstora da ti nešto uradi, nego ići na ove povuci-potegni varijante. I na kraju mi nije zamenio indikator.

Za to je došao 2 dana kasnije drugi majstor. Drugog, takođe boli kita za ono što radi, izuzev što naplaćuje svoj rad. Danas više nismo u modi - mi, luzeri tranzicije, kod kojih ima poneka sitna intervencija ili popravka. U trendu su baje-lovatori koji renoviraju svoja velelepna zdanja. Tu je lova, bato moj. A, mi, sitna boranija, još smo došli u poziciju, da maltene molimo majstora da dođe da uradi svoj posao, za koji ga pri tome i plaćamo. Jebiga, vremena su se promenila.

A, ja nikada nisam igrala u prvom timu, hehehehe.

Neverovatno je koliko su samo ti majstori nadmeni, i koju oni kvazi gospodu glume. Doduše, ono realno ja brišem dupe sa mojom diplomom, dok oni koji su polupismeni uzimaju kintu. Mislim, majstor koji puši pljuge koje koštaju 160 dinara po paklici. Pa puta broj dana u mesecu, pa da li puši više od jedne paklice.

Sve u svemu, samo kada sam im videla leđa svima, baš mi je nekako laknulo.

Inače, prošle nedelje sam krenula sa sređivanjem stana, predradovima uoči krečenja i slično. Mnogo se brzo zamaram, jebe me ovaj virus iz sve svoje bezobrazne snage, ali ne dam se.

I šta mi je još bio dopizd. Mislim, u četvrtak, negde oko pola 4 popodne zvoni mi mobilni. Javlja mi se sa meni nepoznatog broja nepoznati mi muški glas i traži me po imenu. Ja ni A, ni B, nego lepo priupitam sa kim ja to razgovaram. Prekide se veza, pa opet poziv, opet isti intro. Kad reče mi: "Ovde sveštenik Peđa!" Mislim se, mamicu ti jebem, koji ti sad kurac hoćeš!?!?! I kažem mu mrtvo-'ladno: "I, šta ćeš mi sad ti?" Pita me: "Kako si?" Kažem mu: "Dobro sam!" Pa me opet pita: "Mislim, kako si ovako i psihički i fizički?" Ja opet: "Pa kažem ti malopre, dobro sam!" U sebi se mislim, jebote, samo mi ova baksuščina i bezbožnik sada treba. I pitam ja njega kako je on, i on kaže da je dobro. I kao izvini mi se ako me uznemirava i kao čućemo se. Mislim se, aha, samo ako sledeći put zove sa nepoznatog broja, pa ne provalim da je to on. E, a ja sam popizdela jer: 1. zbog njega sam pre 3 godine premrla od strave i užasa kada sam saznala da je hronični imalac i nosilac virusa Hepatitisa B - pa sam prošla ceo proces vakcinacije; 2. posle perioda prozora sam se normalno testirala i na virus HIV-a - radi sopstvenog mira; 3. skoro pa da većeg idiota u mantiji nisam upoznala; 4. zloupotrebio je svoju svešteničku poziciju i ušao u spiku sa mnom, a ja misleći da su to ljudi kojima možeš da veruješ, pričala sam neke stvari iz svog života; 5. ima toga još, ali nije vredno pomena. Znam da sam mu rekla da je on Antihrist u mantiji i da ne želim da imam ništa sa njim, da je užasno negativan i da mi ne prija njegova energija. Mislim, lud čovek skroz. I pun mi je više kada mi se izvlače ti duhovi prošlosti. A, najviše me je iziritiralo to pitanje o mom psihičkom i fizičkom zdravlju. Zašto? 1. Psihološki i nisam baš najsjajnije, jer sam totalno fucked up što za sada veoma malo mogu da utičem da promenim meni bitne stvari u mom životu (nalaženja posla, nalaženje životnog partnera, uspostavljanje neke opšte ravnoteže, itd.). Fizički sam sjebana dibidus. Ovaj EBV virus me je rasturio. A, imam zbog toga što me pojedini faktori na koje ne mogu da utičem iritiraju i izvesne psihosomatske smetnje - napetost, uznemirenost, nervoza, knedla u grlu, napadi gladi, itd. Plus što me ovih dana tu i tamo cepne žučna kesa, a i to mi je na nervnoj bazi.

Eto, da završim večeras sa svojom kuknjavom. Jebote, pa ne vrti se ceo svet oko mene. I drugi su u ovim ili onim pričama, malo i u govnima, ali ćute i jedu nekad na kašičice, a kad treba zinu ko kod čika doce i gutaju na lopate.