Thursday, 9 July 2009

Prethodnih 10 dana...

Je proteklo u svetlu nekih neprijatnih zdravstvenih okolnosti za mene. Prošle srede, na četvrtak noć i jutro sam doživela alergijski šok na Analgin (koji sam pila, jer sam izvadila još jednu 8-icu), i na svu sreću po mene, to se dobro završilo. Poprilično sam to olako shvatila kad je krenuo šok, tako da nisam ni bila svesna da sam mogla da se ugušim i odem pa-pa. Sve u svemu, hitna pomoć je brzo intervenisala i roknuli su me u venu sa Synopenom, tako da je oporavak bio veoma brz. A, bila sam u fazi da nisam mogla da stojim, sedim, govorim, sva sam se tresla, katastrofa. I neverovatno je kako se samo u roku od 24 časa, dakle, ludačkom brzinom povukla, takoreći, kompletna urtikarija koja mi je izbila bukvalno po celom telu. Moja keva kaže da mi je dupe bilo ko kod pavijana u ZOO vrtu. Simpa, baš! ;-P

I, nakon toga, u ponedeljak sam išla kod ORL-a, jer već neko vreme imam blago uvećanu limfnu žlezdu na vratu. I ne samo to, nego se i osećam bzvz, brže se umaram, malo me piči neraspoloženje i tako to. Ispipao me je doktor, i štitnu, za svaki slučaj, sve smo se lepo ispričali i kaže on meni: "Imate mononukleozu!" Ja gledam, belo, i pitam onako poletno: "Pa, kako kad se ni sa kim nisam ljubila?" Ali, avaj, to što je mono poznata kao bolest poljupca, u stvari se prenosi kapljično, tako da možeš npr. da ližeš štrokave čaše u kafiću, da ti neko kine u facu, da ne opere dobro pribor za jelo, a ti ga koristiš i sl., i eto tebi virusa. Sve u svemu, mom oduševljenju kraja nije bilo. I sad, progutala sam od ponedeljka do srede udarnu dozu Hemomicina od 500 mg, i sad guram danas i narednih 5 dana isti lek sa upola slabijom dozom. Dr mi ide na odmor u subotu. A, videli smo se juče i kaže mi da gledam kako reaguje žlezda, pa ako krene da se povlači da stanem, a ako ne da izguram još jednu turu antibiotika, pa da uradim laboratorijske analize krvi, tj. br. eritrocita, trombocita, leukocita i leukocitarnu formulu. Ja se mislim da uključim tu i transaminaze jetre, da vidim da nije virus počeo i jetru da mi jebe. Sva sreća pa sam vakcinisana protiv Hepatitisa B, što je u ovom slučaju dobro. I, naravno, treba da se odmaram, tj. da ne obavljam neke izražene fizičke aktivnosti. Dakle, ništa meni od seksa. Mala šala. Mislim, ni ovako nema ništa, tako da... Prošlog leta kondilomi, ovog leta mono, baš mi je veselo.

Redovno se dopisujem sa mojom USA drugaricom. Sutra njen muž ide na operaciju, jer ima rak prostate. Ja sutra idem u crkvu sv. Marka na Tašu, da se pomolim za njegovo zdravlje i da upalim sveću za njega u to ime. Nisam dugo bila u crkvi, i lepo je što sam osetila potrebu da ponovo odem. Nekako mi je došlo.

Što se onog nazovi posla tiče, naravno, nisam bila prošlog četvrtka i petka, zbog pretrpljenog alergijskog šoka. Videla sam se sa dotičnom u ponedeljak i iznela joj svoje kompletne impresije, zapažanja i predloge. Razgovor je trajao brdo vremena, i po mom mišljenju bio je neproduktivan, osim ako izuzmemo da ja uvek poslužim kao dobar materijal ljudima da izbace iz sebe ono što ih muči. Sve u svemu, ona meni ne treba, ali ja njoj trebam. Njoj treba neko da koordinira i nju samu, i office, i zaposlene, i klijente i sve živo, i pri tom još da osim menadžerisanja bude i sekretarica, kurir i računovođa, a po potrebi i čistačica. Mene to ne zanima, a sem toga malo mi je krhko zdravstveno stanje trenutno, da bih tolike obaveze preuzimala na svoja pleća. Pošto iz posla valja isključiti emocije, ako ne misliš da pukneš skroz, moj odgovor konačni za ovu nazovi njenu ponudu će biti: "NE!"

Ima još nešto. Znači, po prvi put u životu sam se javila na oglas koji je neki lik objavio prošlog petka u Večernjim novostima. Ne znam šta mi bi, ali napisala sam pismo i ostavila odgovor pod šifrirani oglas. I javi mi se lik. Jaoj, kad se nisam srušila. Prvo, boja glasa me nije oduševila uopšte, ne zvuči ni malo čarobno, čak zvuči pomalo grubo i staro. Istina je, međutim, da ima jedno od najlepših muških imena koje sam nekada razmišljala da dam svom sinu, dok moja sestra nije dala ime Dušan svom sinu. Drugo, on je iz Lazarevca, tzv. prigradske beogradske opštine. U suštini, Lazarevac je malo (rudarsko) mesto i to je mesto za sebe. I kaže on meni, kako sam baš lepo pismo napisala i kako je to sve tako idealistično, i da je i on tako razmišljao do pre 7-8 godina. Prvo, ne mislim da je pismo idealistično, samo je iskreno. Nije ni bitno. I bla, bla... otprilike kapiram da je on ljakse tip (evo, sad me je baš zvao na mobilišku, dolazi sutra u BG, pa hoće da se vidimo), ima pčele, voće, iz hobija svira harmoniku. Mislim, sve suprotno od mene. Mislim, jebote, harmonika - osim ako ne namerava da mi razvlači Tango preko 'armonike. Inače, što se obrazovanja tiče, tu smo egal i to iz iste struke. Jedino što on radi, a ja ne radim. Kao nešto mi je spomenuo, vodi neke investicije, pa je pomenuo neke banke, mislim, nisam baš shvatila. Nema veze, kao, vidimo se, pa nikad se ne zna, reče on: "Možda budemo i radili zajedno?!" Koj ga zna, nikad se ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć.

Nema veze, natentaću se sutra da budem u gradu u to neko vreme, tj. da odem do crkve pre toga, ili da se namestim i ranije i da čituckam knjižicu, a da završim do 13 časova, pa ako se javi, da se nađemo negde u centru. Mene isto kopka da vidim ko je s druge strane žice. Kapiram da njega mnogo više zanima na šta ja ličim, od svega drugog u ovom trenutku. Mislim, muškarcima bilo koje dobi je to najvažnije, tj. da je pored njih dobra cupi. Naravno, da i mene zanima taj prvi utisak kada ga vidim. Tj. tada ću znati da li mogu da zamislim da njegova šapa stoji bilo gde na meni, a potom i sve ostalo.

Sad ću da prepišem i molitvu za zdravlje, jer ne verujem da do sutra mogu da je naučim napamet. Pomoliću se u sebi, razgovetno, i upaliti sveću za D. zdravlje uoči njegove operacije. Mislim, da će se on u potpunosti oporaviti od svega. A sa M. se vidim u BG-u za nedelju dana i mnogo se radujem zbog toga. Šteta što i ja ne mogu da idem sa njom u Grčku na more. Mada, sve i da imam keša, meni je najbolje da budem bubamara ovog leta.

P. S. Pošto sam razmišljala gde bih mogla da sednem sa čika Dušanom, pala mi na pamet Akademija 28. Kad imam šta da vidim. Turili opet malo Milionera iz blata, tako da moram da ga pogledam u jednom od naredna 3 dana, u (jedinom) terminu od 21 čas.

4 comments:

  1. Jebo te, baš ti se svašta izdešavalo.

    Možda ti je sudbina namerila neku poslovnu šemu s njim, a ti pogrešno protumačila signale :-)).

    ReplyDelete
  2. Ćuti, nije to ništa, kada bih napisala šta se sve meni dešavalo u prethodne 4 godine, mnogima bi zaista i pozlilo. :-)) Pazi, džibera koji mene prati do buske stanice, i kao javiće se on meni i sve kao sledeći put kad se vidimo doneće on meni teglu meda od njegovih pčela i sve tako nešto. A biznismen je do moga, uglavljen u EPS. Meni zapravno ni dan-danas nije jasno zašto se neko nekom lepo ne zahvali na vremenu i ne kaže: "Bilo mi je drago, ali ja te više neću zvati, a stičem utisak da je to obostrano." I ti lepo kažeš: "Dobar si utisak stekao/la.", i mirna Bačka. A zašto je kad je bolje srati i govoriti nešto što nikada i ne misliš da uradiš?!?!?!

    ReplyDelete
  3. Da li da kažem da sam iz Lazarevca ili bolje ne...
    :)))

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...