Ovo veče i nije tako zanimljivo...

E, nisam pisala više od 2 nedelje. I pisalo mi se i nije mi se pisalo, i sve tako redom. U međuvremenu sam se videla sa g-đom iz Amerike. Paaaaaaaaaa... Okay je lik skroz. Doduše sve po zapadnjački fazon, isrkale po jednu ice kafu u Šansi na Tašu i brzinski otišli kod njene drugarice kod koje je kad je u BG-u. Naravno, tamo više nisam mogla ni o čemu ni da beknem. A, nije mi ni bilo do beketanja. Osim Lush-ovog dezodoransa koji sam poručila i debelo preplatila, ali avaj kad ih u zemlji Srbiji više nema, dobila sam i neke krpe i šminkicu na poklon. To je veoma lepo od nje, jer, ono koji sam joj ja kur u životu realno. Videćemo se još, jer ona u 3 navrata dolazi i vraća se u Beli.

Dalje, da li sam napravila čistu glupost kojima sam inače sklona ili ne, ćemo da vidimo. Pre 2 dana, kasno noćom sam se vraćala od keve. Inače, ceo dan sam provela rintajući i ribajući njenu zapuštenu kuću. I tako, taman se ja tamo negde približavam kontejneru, kad javlja mi se neko iz mraka. Kad ono jedan lik za koga znam da se godinama loži na mene. A, inače sam ga malo češće sretala u poslednje vreme. Ja sva preznojena, prašnjava i tako to. I krene on sa mnom čupri, i kao pita me da li hoću da dođem kod njega da vidim šta je on i kako je on uradio neke stvari u svom stanu. I ja ni 5 ni 6 pristanem. Tako mi je nešto došlo. I tako sam videla kako je on, ali stvarno super uradio kupatilo, ultraoriginalno, sve raznorazne pločice koje je godinama skupljao, pa je pravio kao neku kompoziciju. Pride gomila sitnih fora i fazona, od ogledala koje nije u liniji zida, ono što mi je totalno cool, muzika u kupatilu i slične zajebancije. Uglavnom, stan je u totalnom haosu i neredu. I kao 'ajd' sad da vidim njegovu sobu. Sita sam se nagledala njegove kolekcije filmova, pa njegovog kovčega uspomena koji je mnogo zanimljiv. Naravno, on mene muva, je l' te, sve vreme. A, ja? Ne dam se nikako. Mislim, nisam bila u fazonu da se izjebem i da odem. I svašta smo mi tu pričali, a noćca je duga, i gle te kurca u slamnatom šeširiću, konstatujem ja kako mi prija njegov dodir. Sve u svemu osim pokušaja jebanja tokom noći koji nije uspeo, jer je on bio u totalnom burn-outu, ujutru smo se i pojebali. I sad, šta da kažem. Prijalo mi je. Njemu nije prijalo što je morao da koristi kondome, ali jebiga. E, sad tu ima i druga strana medalje. Naime, što se tiče obrazovanja, pa, on ga i nema. Završio je osnovnu školu i to je sve. Inače, radi u štampariji i šljaka kojekakve privatne građevinske poslove. Mislim, to ni izbliza nema veze sa mnom, zar ne? Da li ja kao i svaki pristojan đavo gutam muve? Verovatno. Ujutru sam ga dovukla kući kod mene da popijemo kafu zajedno i malo ga davila sa nekim mojim pisanijama i slično. Pa, on je, naravno, oduševljen sa mnom. Javio mi se posle, kad je krenuo na posao, pa mi je poslao jednu lepu animiranu kucu sa ružom u ustima na mobilni tokom popodneva, pa mi je poslao porukicu danas. Naravno, i ja mu uzvraćam. Jedino je problem što ne znam šta da radim i ne znam šta hoću. Ne znam da li hoću da imam nešto sa njim ili možda da se tu i tamo kresnem sa njim - a i to mi je skroz bezveze. Mislim, varijanta je zajebana, jer je on meni praktično komšija, ne baš prvi, ali tu je, u kraju. Uostalom, ne pitam se samo ja, zar ne?!?!?!

I još nešto... a to je da sam danas podigla svoje rezultate krvne slike, urina i testa na EBV, tj. antigene koji se, je li, javljaju kad te ćapi mononukleoza. I, kao što sam pretpostavljala, imam mononukleozu, sad i crno na belo je to evidentno. Antigen IgG je 3x veći od gornje granice referentne vrednosti, a IgM je u granicama normale. To znači sledeće: infekcija nije akutna, ali je prisutna i u prolaznoj je fazi. To je sve što sam ukapirala do sada. E, sad, što se samih vrednosti tiče, pravila nema, tj. u pojedinim slučajevima visoki nivoi mogu da ostanu prisutni i tokom celog života. Malo mi je žešći bad zbog toga, ali šta da radim, tako je kako je.

I sve u svemu, sad bih ja malo da se razveselim, ali nisam baš u nekom sjajnom i bajnom raspoloženju. Ovaj dilber mi nije slao poruke od podneva, ja mu sad poslala jedan animirani .gif sa srebrnom disko kuglom da ga malo oraspoložim uz lepu porukicu. Jebiga, radim drugima ono što bih volela da oni rade meni. Ali?!?!? To često ne biva tako. Napisala sam mu da idem po rezultate i da mi je malo frka. A, on me nije ni pitao ništa, a ni utešio nekom porukom ili pozivom. To mi se ne sviđa. A, i ne sviđa mi se činjenica što bez obzira što je na par minuta od mene, to i dalje ne znači da ćemo se videti. Ni kada, ni ništa, ništa ne znam. Jebiga, ja bih da se on slomi oko mene, a ne da se komunikacija svede na po koju poruku, jer eto, moje interesovanje se brzo topi. Mislim, on je taj koji treba mene malo da pojuri, zar ne? Ili možda i nije tako? Zašto bi on mene jurio? Uostalom, sigurno se oseća indisponirano pored mene po milion osnova. A, šta ja tu mogu?! Ništa. Mislim - ne, ne mislim, osećam da ću uskoro da dobijem nogu i da će ta noga biti u fazonu kako mi i nismo jedno za drugo, i kako sam ja bla, bla, bla... a on je bla, bla, bla... Možda to i jeste tako, ali... šta da kažem. Život jeste sranje i ono pišanje uz vetar, što ide uz njega.

Nekako se osećam kao da...