Danas se osećam beskrajno izdrkano i nadrkano, ali to će, nadam se, da me prođe do kraja današnjeg dana, ili neće, videćemo još...
Lagano me pucaju depresivna stanja, jer me debelo drma PMS, a poznato je da u zavisnosti od prethodno provedenog perioda, između 2 menstruacije, zavisi i moje PMS bitisanje.
Mada, realno je da me nedostatak dešavanja u mom životu, ustvari najviše i nervira.
Oh, da, dobila sam odgovor u petak na poslati mail, od vrle asistentkinje, da je moj diplomski, ah, ah, tako sjajan i bajan, i da se profesor baš pitao zašto još nisam prijavila odbranu??? Mislim, koja su to gola govna! Koje je to licemerje! A, gde je svo ono vreme koje je prošlo u čekanju da se pederčina udostoji da odgovori na mail? Beskrajno mi idu na živce i zaista jedva čekam da završim sa odbranom i da im vidim leđa.
U petak sam onoj kokoški za odnose vezane za studentska pitanja takođe poslala mail, vezano za cenu odbrane diplomskog i troškova izdavanja diplome i još nekoliko podpitanja. Naravno, nije mi odgovorila do sada. A, da li sam šta drugo i mogla da očekujem?!
Šta reći o instituciji koja prvi dan januarskog ispitnog roka koji počinje danas, i dalje na website-u drži okviran raspored polaganja ispita? I oni će nekoga da uče nečemu, je li?! A, nisu u stanju ni da očiste sopstveno dvorište.
Obrazovni sistem u Srbiji je oduvek bio u kurcu i očigledno će i da ostane tu, jer mu je tu i mesto! I nema to veze, da li pričamo o državnim ili privatnim institucijama, jer pričamo o ljudima koji su tamo zaposleni. Dakle, pričamo o gomili idiota i kretena koji su apsolutno nesposobni za obavljanje svog posla. Sve bih ja to najurila, pa neka se svi ispočetka takmiče na tržištu rada. Ali, kom to tržištu rada? Prvo treba eliminisati Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer su to ogromni budžetski potrošači koji imaju za jedini cilj da zadrže svoja radna mesta i da primaju zarade na osnovu monopolističkog položaja. Karte su uglavnom već unapred podeljene, i mesta su rezervisana za mediokritetske sledbenike - tj. one koji ne mogu da ugroze nesposobnjakoviće koji su se na isti takav način dokopali pozicija, stranačke drugare i članove, nečije jebače i jebačice, cash-odavce i cash-oprimce, i uopšte sve one koji su spremni da pruže uslugu za uslugu, bilo koje vrste i obima.
Meni se povraća od svega, povraća mi se od ovog jebenog sistema u kome odavno više nema nikakvih moralnih i ljudskih vrednosti. Muka mi je od prostakluka, diskriminacije i zatupljivanja koje se servira na svakom koraku.
Osećam se ljutito, i krivo mi je što ne mogu da promenim ništa, i krivo mi je što generalno kompletno društvo mutira (a to je uvek promena na lošije!!!). Pitam se samo, DOKLE BRE OVAKO?
Inače mi je totalni ispizd od svih i od svega!!!
Ispizd mi je i što ću da pozovem onu seljanku da mi odgovori na pitanja koja sam joj postavila mail-om, i još treba da budem ljubazna. Alo bre, to su informacije koje treba da stoje na website-u! Hahahahahaha, a šta reći tek o tome što na website-u ne postoji ni jedan jedini pravni akt o fakultetu, to je under construction od postavljanja web stranice.
I čemu uopšte priča o ovome?!
Takođe, onaj moj profil koji sam ranije pominjala je skoro skroz umreo, pa i neka je. Koja sam ja budala, još se primam da ću sa nekim da ostvarim stvarno poznanstvo tim putem, mislim da ga prevedem iz sfere virtuelnog. Eto, osim onog pedera sa kojim bogu hvala više nisam u kontaktu, postoji i ona krasotica koja, kako sam ja konačno protumačila, i nema nameru da prevede cyber u real world. Nisam zadovoljna sa njenim ponašanjem. Mislim, ukoliko se nekom obratim i napišem mail, očekujem i odgovor. A, što vreme više prolazi i odgovora nema, tako i moja nezainteresovanost raste. A, tek oni, kojima odgovorim na mail, a oni ga i ne pročitaju, to je tek bruka. Na kraju januara ću ponovo da izbrišem sve takve, pa do poslednjeg, ako treba.
Šta mi se još ne sviđa?
Ne sviđa mi se što se moja, takođe, vrla drugarica ne javlja. Meni se smučilo da je zovem. Već duži vremenski period ja nju zovem, a ona je u totalno pasivnoj poziciji. I ne interesuje me više da je zovem. Neka se javi ako hoće, ako neće, i ne mora! Sada mi je jasno da sam donela ispravne odluke, od toga što sam odbila zajednički doček Nove godine, preko (dodatnog) poklona za moj rođendan, na kome je ona besomučno insistirala, a ja odbijala, jer sam joj lepo objasnila da je dovoljno to što mi je došla na rođendan, donela buket mimoza i flašu vina (za koju obe znamo da ju je pokupila iz regala - ali nebitno je, jer nije morala da je donese), do mog otkazivanja rezervacije za predstavu u BDP-u prošlog ponedeljka, kada sam shvatila da zbog totalnog saobraćajnog kolapsa neću da se cimam i da ću jednostavno sve da otkažem. Nema više ustupaka ni njoj. Dosta je bilo. Realno, moj poslednji ustupak je bio kada smo u Akademiji 28 zaginule do termina polazaka noćnih autobusa, jer sam shvatila da je njoj prijatno u atmosferi žive muzike, pa sam se i ja napravila da mi je baš super, jer nisam htela da joj kvarim štimung. Šta je usledilo nakon toga? Ona je uzela taksi i otišla kući, a ja sam išla peške do Trga republike na noćni bus u 02:10. Lila je kiša ko iz kabla, bilo je hladno i duvao je grozan vetar. Da li je njoj palo na pamet da kaže: "'Ajde da tebe taksista odbaci do Trga, pa ćemo da se vrnemo na Slaviju i ja ću da nastavim kući!" Naravno da nije! A, ni meni nije palo na pamet da molim i tražim tu uslugu, jer nisam takva, jer neću da molim nikoga ni za šta. I, da li sam ja time ispala dobra prema sebi? E, pa nisam. Prema tome, gotovo je sa tim!
O mom ocu uopšte neću ni da mnogo pišem. On je jedan nadobudni i egocentrični glupson. Smarač za medalju! Juče sam osetila da bi mogao da mi se privali i da me davi celo popodne, pa sam to eskivirala, time što sam mu SMS-om na njegov SMS odgovorila kako sam u skitnji i kako nisam sigurna kada ću da se vratim kući, jer sam baš krenula od kuće. Čista laž! Ali, šta da radim! Dok ne nauči da postavlja konkretna pitanja, neće dobiti ni konkretne odgovore. A, ja baš mogu, ako hoću, i da budem glupa, pa da ne čitam između redova...
Nemam energije više ni da pišem... bar ne o glupostima i budalaštinama... sad ću da pozovem onu gusku... nadam se da ću sutra da završim te formalnosti oko prijave... juče sam odštampala diplomski u 4 primerka... super dan - nedelju sam izabrala, jer znam da nema gužve, a bilo je posla oko toga... i valja mi da isfiltriram samu sebe... da se konsolidujem... da prikupim energiju... da sednem... uključim mozak... i pripremim odbranu diplomskog... za koju mi se fućka samo tako... ovaj vremenski diskontinuitet i neadakvatan tretman su uticali na mene da se totalno ohladim i izduvam... ali... to je to... još jedan korak do diplome... ma kako to izgledalo smešno u ovom trenutku...
0 komentar/a:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.