Prošlo me je moje ludilo toga dana, ponedeljka.
E, a u utorak sam prijavila odbranu diplomskog rada i branim ga sledećeg četvrtka. Taman, kao što sam i htela da tu priču završim u mesecu januaru. Mesec kada je moj rođendan i mesec kada ću steći VSS. Baš lepo! Bože zdravlje, za neku godinicu biće tu i master diplomica. Znam da ako uspem da nađem posao ove godine, što će ići prilično čupavo i dlakavo, da ću dobiti lovu za master studije. A, ako ne nađem, hm, pa ne znam, onda će biti veselo, moraću da radim neko sranje od posla, da bih imala od čega da živim.
Još jedna stvar u vezi sa diplomskim me je obradovala. Naime, od cele te moje faze, hoću-da-idem-neću-da-idem je ispalo, da je u utorak evro ojačao za oko 2 dinara, mislim, najpovoljnija dinarska protivvrednost ikad, do sada. Uskoro će evro vredeti 100 dinara. Nadajmo se samo da ova godina neće biti upamćena po tome što će NBS da spiska sve devizne rezerve reanimirajući posustali kurs dinara prema evru. Dakle, mesto da zamenim planiranih 250 evrića, zamenila sam 200 evrića i resto dodala u dinarima koje sam imala. Lepa ušteda!
Takođe, pazarila sam stvarčice u DM-u toga dana i spiskala 2x više od planiranog i sada sam nakupila svih onih 10 markica, tako da do kraja februara imam fore da prilikom neke od narednih kupovina ostvarim popust od 10%. Lepo je što nisam sve pare potrošila na sebe, tu je bilo i nekoliko sitnica za matorce.
Uglavnom, juče sam se čula sa mojim drugarom sa fakulteta i blebletali smo 100 godina, ali i uradili nešto korisno, tj. napisala sam mu mail-ić za nekog klošara iz Amerika koji ga već mesecima vaćari za 150 dolara - to je cena za dizajn vizit karata. Sve kao samo što mu nije platio, al' za malo! Još je počeo da ga ucenjuje, kao ako mu ne pošalje dizajn, uzeće nečiji drugi. Koji bezobrazuluk. Sad me zanima da li će uopšte da mu pošalje novce ili i dalje fake-ira.
Slatki tatica se uopšte ne javlja i neću ni da ga spominjem. Ni slatka drugarica se ne javlja i ni nju neću da spominjem. Ni jednog, ni drugog neću da zovem, pa kako bude.
A, ono što je najvažnije je da polako spremam odbranu diplomskog. Cela koncepcija mi ide preko PowerPoint prezentacije, a ono što ću dodatno da kažem (ili ti pročitam) će da bude u Speakers Notes-ima, što ću sebi da odštampam sa svakim pojedinačnim slajdom. Postoji ta opcija u PP-u.
Počela sam malo da se igram sa torrents-ima. Auuuuuuuuuuuuuuu, čega tu sve ima, pa ja sam apsolutno oduševljena. Sada ću da nasnimam brdo muzike i filmova, ali i knjiga, i svega što mi je zanimljivo. Naravno, sad se malo igram i isprobavam, a prava akcija kreće posle diplomiranja, kada sredim računar i onda ću da kupim DVD player za sobu da se filmovi lepo gledaju iz kreveta, a ne da se džudži pored kompa.
Eto, a sad idem malo da surfujem po Net-u dok Vuze skida Gomorra-u... Na stand-by-u su i The Reader i Doubt.
Thursday, 22 January 2009
Monday, 19 January 2009
Dokle bre ovako?
Danas se osećam beskrajno izdrkano i nadrkano, ali to će, nadam se, da me prođe do kraja današnjeg dana, ili neće, videćemo još...
Lagano me pucaju depresivna stanja, jer me debelo drma PMS, a poznato je da u zavisnosti od prethodno provedenog perioda, između 2 menstruacije, zavisi i moje PMS bitisanje.
Mada, realno je da me nedostatak dešavanja u mom životu, ustvari najviše i nervira.
Oh, da, dobila sam odgovor u petak na poslati mail, od vrle asistentkinje, da je moj diplomski, ah, ah, tako sjajan i bajan, i da se profesor baš pitao zašto još nisam prijavila odbranu??? Mislim, koja su to gola govna! Koje je to licemerje! A, gde je svo ono vreme koje je prošlo u čekanju da se pederčina udostoji da odgovori na mail? Beskrajno mi idu na živce i zaista jedva čekam da završim sa odbranom i da im vidim leđa.
U petak sam onoj kokoški za odnose vezane za studentska pitanja takođe poslala mail, vezano za cenu odbrane diplomskog i troškova izdavanja diplome i još nekoliko podpitanja. Naravno, nije mi odgovorila do sada. A, da li sam šta drugo i mogla da očekujem?!
Šta reći o instituciji koja prvi dan januarskog ispitnog roka koji počinje danas, i dalje na website-u drži okviran raspored polaganja ispita? I oni će nekoga da uče nečemu, je li?! A, nisu u stanju ni da očiste sopstveno dvorište.
Obrazovni sistem u Srbiji je oduvek bio u kurcu i očigledno će i da ostane tu, jer mu je tu i mesto! I nema to veze, da li pričamo o državnim ili privatnim institucijama, jer pričamo o ljudima koji su tamo zaposleni. Dakle, pričamo o gomili idiota i kretena koji su apsolutno nesposobni za obavljanje svog posla. Sve bih ja to najurila, pa neka se svi ispočetka takmiče na tržištu rada. Ali, kom to tržištu rada? Prvo treba eliminisati Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer su to ogromni budžetski potrošači koji imaju za jedini cilj da zadrže svoja radna mesta i da primaju zarade na osnovu monopolističkog položaja. Karte su uglavnom već unapred podeljene, i mesta su rezervisana za mediokritetske sledbenike - tj. one koji ne mogu da ugroze nesposobnjakoviće koji su se na isti takav način dokopali pozicija, stranačke drugare i članove, nečije jebače i jebačice, cash-odavce i cash-oprimce, i uopšte sve one koji su spremni da pruže uslugu za uslugu, bilo koje vrste i obima.
Meni se povraća od svega, povraća mi se od ovog jebenog sistema u kome odavno više nema nikakvih moralnih i ljudskih vrednosti. Muka mi je od prostakluka, diskriminacije i zatupljivanja koje se servira na svakom koraku.
Osećam se ljutito, i krivo mi je što ne mogu da promenim ništa, i krivo mi je što generalno kompletno društvo mutira (a to je uvek promena na lošije!!!). Pitam se samo, DOKLE BRE OVAKO?
Inače mi je totalni ispizd od svih i od svega!!!
Ispizd mi je i što ću da pozovem onu seljanku da mi odgovori na pitanja koja sam joj postavila mail-om, i još treba da budem ljubazna. Alo bre, to su informacije koje treba da stoje na website-u! Hahahahahaha, a šta reći tek o tome što na website-u ne postoji ni jedan jedini pravni akt o fakultetu, to je under construction od postavljanja web stranice.
I čemu uopšte priča o ovome?!
Takođe, onaj moj profil koji sam ranije pominjala je skoro skroz umreo, pa i neka je. Koja sam ja budala, još se primam da ću sa nekim da ostvarim stvarno poznanstvo tim putem, mislim da ga prevedem iz sfere virtuelnog. Eto, osim onog pedera sa kojim bogu hvala više nisam u kontaktu, postoji i ona krasotica koja, kako sam ja konačno protumačila, i nema nameru da prevede cyber u real world. Nisam zadovoljna sa njenim ponašanjem. Mislim, ukoliko se nekom obratim i napišem mail, očekujem i odgovor. A, što vreme više prolazi i odgovora nema, tako i moja nezainteresovanost raste. A, tek oni, kojima odgovorim na mail, a oni ga i ne pročitaju, to je tek bruka. Na kraju januara ću ponovo da izbrišem sve takve, pa do poslednjeg, ako treba.
Šta mi se još ne sviđa?
Ne sviđa mi se što se moja, takođe, vrla drugarica ne javlja. Meni se smučilo da je zovem. Već duži vremenski period ja nju zovem, a ona je u totalno pasivnoj poziciji. I ne interesuje me više da je zovem. Neka se javi ako hoće, ako neće, i ne mora! Sada mi je jasno da sam donela ispravne odluke, od toga što sam odbila zajednički doček Nove godine, preko (dodatnog) poklona za moj rođendan, na kome je ona besomučno insistirala, a ja odbijala, jer sam joj lepo objasnila da je dovoljno to što mi je došla na rođendan, donela buket mimoza i flašu vina (za koju obe znamo da ju je pokupila iz regala - ali nebitno je, jer nije morala da je donese), do mog otkazivanja rezervacije za predstavu u BDP-u prošlog ponedeljka, kada sam shvatila da zbog totalnog saobraćajnog kolapsa neću da se cimam i da ću jednostavno sve da otkažem. Nema više ustupaka ni njoj. Dosta je bilo. Realno, moj poslednji ustupak je bio kada smo u Akademiji 28 zaginule do termina polazaka noćnih autobusa, jer sam shvatila da je njoj prijatno u atmosferi žive muzike, pa sam se i ja napravila da mi je baš super, jer nisam htela da joj kvarim štimung. Šta je usledilo nakon toga? Ona je uzela taksi i otišla kući, a ja sam išla peške do Trga republike na noćni bus u 02:10. Lila je kiša ko iz kabla, bilo je hladno i duvao je grozan vetar. Da li je njoj palo na pamet da kaže: "'Ajde da tebe taksista odbaci do Trga, pa ćemo da se vrnemo na Slaviju i ja ću da nastavim kući!" Naravno da nije! A, ni meni nije palo na pamet da molim i tražim tu uslugu, jer nisam takva, jer neću da molim nikoga ni za šta. I, da li sam ja time ispala dobra prema sebi? E, pa nisam. Prema tome, gotovo je sa tim!
O mom ocu uopšte neću ni da mnogo pišem. On je jedan nadobudni i egocentrični glupson. Smarač za medalju! Juče sam osetila da bi mogao da mi se privali i da me davi celo popodne, pa sam to eskivirala, time što sam mu SMS-om na njegov SMS odgovorila kako sam u skitnji i kako nisam sigurna kada ću da se vratim kući, jer sam baš krenula od kuće. Čista laž! Ali, šta da radim! Dok ne nauči da postavlja konkretna pitanja, neće dobiti ni konkretne odgovore. A, ja baš mogu, ako hoću, i da budem glupa, pa da ne čitam između redova...
Nemam energije više ni da pišem... bar ne o glupostima i budalaštinama... sad ću da pozovem onu gusku... nadam se da ću sutra da završim te formalnosti oko prijave... juče sam odštampala diplomski u 4 primerka... super dan - nedelju sam izabrala, jer znam da nema gužve, a bilo je posla oko toga... i valja mi da isfiltriram samu sebe... da se konsolidujem... da prikupim energiju... da sednem... uključim mozak... i pripremim odbranu diplomskog... za koju mi se fućka samo tako... ovaj vremenski diskontinuitet i neadakvatan tretman su uticali na mene da se totalno ohladim i izduvam... ali... to je to... još jedan korak do diplome... ma kako to izgledalo smešno u ovom trenutku...
Lagano me pucaju depresivna stanja, jer me debelo drma PMS, a poznato je da u zavisnosti od prethodno provedenog perioda, između 2 menstruacije, zavisi i moje PMS bitisanje.
Mada, realno je da me nedostatak dešavanja u mom životu, ustvari najviše i nervira.
Oh, da, dobila sam odgovor u petak na poslati mail, od vrle asistentkinje, da je moj diplomski, ah, ah, tako sjajan i bajan, i da se profesor baš pitao zašto još nisam prijavila odbranu??? Mislim, koja su to gola govna! Koje je to licemerje! A, gde je svo ono vreme koje je prošlo u čekanju da se pederčina udostoji da odgovori na mail? Beskrajno mi idu na živce i zaista jedva čekam da završim sa odbranom i da im vidim leđa.
U petak sam onoj kokoški za odnose vezane za studentska pitanja takođe poslala mail, vezano za cenu odbrane diplomskog i troškova izdavanja diplome i još nekoliko podpitanja. Naravno, nije mi odgovorila do sada. A, da li sam šta drugo i mogla da očekujem?!
Šta reći o instituciji koja prvi dan januarskog ispitnog roka koji počinje danas, i dalje na website-u drži okviran raspored polaganja ispita? I oni će nekoga da uče nečemu, je li?! A, nisu u stanju ni da očiste sopstveno dvorište.
Obrazovni sistem u Srbiji je oduvek bio u kurcu i očigledno će i da ostane tu, jer mu je tu i mesto! I nema to veze, da li pričamo o državnim ili privatnim institucijama, jer pričamo o ljudima koji su tamo zaposleni. Dakle, pričamo o gomili idiota i kretena koji su apsolutno nesposobni za obavljanje svog posla. Sve bih ja to najurila, pa neka se svi ispočetka takmiče na tržištu rada. Ali, kom to tržištu rada? Prvo treba eliminisati Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer su to ogromni budžetski potrošači koji imaju za jedini cilj da zadrže svoja radna mesta i da primaju zarade na osnovu monopolističkog položaja. Karte su uglavnom već unapred podeljene, i mesta su rezervisana za mediokritetske sledbenike - tj. one koji ne mogu da ugroze nesposobnjakoviće koji su se na isti takav način dokopali pozicija, stranačke drugare i članove, nečije jebače i jebačice, cash-odavce i cash-oprimce, i uopšte sve one koji su spremni da pruže uslugu za uslugu, bilo koje vrste i obima.
Meni se povraća od svega, povraća mi se od ovog jebenog sistema u kome odavno više nema nikakvih moralnih i ljudskih vrednosti. Muka mi je od prostakluka, diskriminacije i zatupljivanja koje se servira na svakom koraku.
Osećam se ljutito, i krivo mi je što ne mogu da promenim ništa, i krivo mi je što generalno kompletno društvo mutira (a to je uvek promena na lošije!!!). Pitam se samo, DOKLE BRE OVAKO?
Inače mi je totalni ispizd od svih i od svega!!!
Ispizd mi je i što ću da pozovem onu seljanku da mi odgovori na pitanja koja sam joj postavila mail-om, i još treba da budem ljubazna. Alo bre, to su informacije koje treba da stoje na website-u! Hahahahahaha, a šta reći tek o tome što na website-u ne postoji ni jedan jedini pravni akt o fakultetu, to je under construction od postavljanja web stranice.
I čemu uopšte priča o ovome?!
Takođe, onaj moj profil koji sam ranije pominjala je skoro skroz umreo, pa i neka je. Koja sam ja budala, još se primam da ću sa nekim da ostvarim stvarno poznanstvo tim putem, mislim da ga prevedem iz sfere virtuelnog. Eto, osim onog pedera sa kojim bogu hvala više nisam u kontaktu, postoji i ona krasotica koja, kako sam ja konačno protumačila, i nema nameru da prevede cyber u real world. Nisam zadovoljna sa njenim ponašanjem. Mislim, ukoliko se nekom obratim i napišem mail, očekujem i odgovor. A, što vreme više prolazi i odgovora nema, tako i moja nezainteresovanost raste. A, tek oni, kojima odgovorim na mail, a oni ga i ne pročitaju, to je tek bruka. Na kraju januara ću ponovo da izbrišem sve takve, pa do poslednjeg, ako treba.
Šta mi se još ne sviđa?
Ne sviđa mi se što se moja, takođe, vrla drugarica ne javlja. Meni se smučilo da je zovem. Već duži vremenski period ja nju zovem, a ona je u totalno pasivnoj poziciji. I ne interesuje me više da je zovem. Neka se javi ako hoće, ako neće, i ne mora! Sada mi je jasno da sam donela ispravne odluke, od toga što sam odbila zajednički doček Nove godine, preko (dodatnog) poklona za moj rođendan, na kome je ona besomučno insistirala, a ja odbijala, jer sam joj lepo objasnila da je dovoljno to što mi je došla na rođendan, donela buket mimoza i flašu vina (za koju obe znamo da ju je pokupila iz regala - ali nebitno je, jer nije morala da je donese), do mog otkazivanja rezervacije za predstavu u BDP-u prošlog ponedeljka, kada sam shvatila da zbog totalnog saobraćajnog kolapsa neću da se cimam i da ću jednostavno sve da otkažem. Nema više ustupaka ni njoj. Dosta je bilo. Realno, moj poslednji ustupak je bio kada smo u Akademiji 28 zaginule do termina polazaka noćnih autobusa, jer sam shvatila da je njoj prijatno u atmosferi žive muzike, pa sam se i ja napravila da mi je baš super, jer nisam htela da joj kvarim štimung. Šta je usledilo nakon toga? Ona je uzela taksi i otišla kući, a ja sam išla peške do Trga republike na noćni bus u 02:10. Lila je kiša ko iz kabla, bilo je hladno i duvao je grozan vetar. Da li je njoj palo na pamet da kaže: "'Ajde da tebe taksista odbaci do Trga, pa ćemo da se vrnemo na Slaviju i ja ću da nastavim kući!" Naravno da nije! A, ni meni nije palo na pamet da molim i tražim tu uslugu, jer nisam takva, jer neću da molim nikoga ni za šta. I, da li sam ja time ispala dobra prema sebi? E, pa nisam. Prema tome, gotovo je sa tim!
O mom ocu uopšte neću ni da mnogo pišem. On je jedan nadobudni i egocentrični glupson. Smarač za medalju! Juče sam osetila da bi mogao da mi se privali i da me davi celo popodne, pa sam to eskivirala, time što sam mu SMS-om na njegov SMS odgovorila kako sam u skitnji i kako nisam sigurna kada ću da se vratim kući, jer sam baš krenula od kuće. Čista laž! Ali, šta da radim! Dok ne nauči da postavlja konkretna pitanja, neće dobiti ni konkretne odgovore. A, ja baš mogu, ako hoću, i da budem glupa, pa da ne čitam između redova...
Nemam energije više ni da pišem... bar ne o glupostima i budalaštinama... sad ću da pozovem onu gusku... nadam se da ću sutra da završim te formalnosti oko prijave... juče sam odštampala diplomski u 4 primerka... super dan - nedelju sam izabrala, jer znam da nema gužve, a bilo je posla oko toga... i valja mi da isfiltriram samu sebe... da se konsolidujem... da prikupim energiju... da sednem... uključim mozak... i pripremim odbranu diplomskog... za koju mi se fućka samo tako... ovaj vremenski diskontinuitet i neadakvatan tretman su uticali na mene da se totalno ohladim i izduvam... ali... to je to... još jedan korak do diplome... ma kako to izgledalo smešno u ovom trenutku...
Thursday, 15 January 2009
Siže
Vau, ovo mi je do sada najveći vremenski razmak između 2 posta!
E, pa u prethodne bezmalo 2 nedelje se i nije puno toga dešavalo, bar ne puno toga što bi mene iritiralo, da bih do besvesti lamentirala na bilo koju od tema.
Dakle, proslavila sam svoj rođendan i pravila sam ručak i kolače i svašta nešto i baš sam se dobro iscimala pre, za vreme i nakon rođendana mi.
Imala sam goste, najuži porodični krug i nekoliko friend-ova, a matorce sam gostila ukupno 5 dana u okviru termina rođendana. Ko mi je kriv kada sam naspremala dovoljno hrane da nahranim celo čovečanstvo. Doduše, bilo je tu pride i dodavanja klope...
Beograd je pod ledom već nekoliko dana, pravo veliko klizalište, a već oko 3 nedelje se temperatura ne penje iznad nule. Na samom početku meseca je bilo problema u snabdevanju sa strujom, tako da je bio jedan dan, kada skoro 24 časa +- 2 do 3 sata nisam imala struju. Baš je bilo frigidno, a pri tome da li treba da komentarišem da ne može ništa smisleno da se radi čim padne pomrčina. Ko prava gluva kučka.
Počela sam mog drugara, a inače nekadašnjeg jebača, da obučavam da radi na kompu. Elem, problem nije u tome što on nema blage veze sa informacionim tehnologijama, već što ga to i ne zanima, a onda bilo kakvo učenje ide veoma mučno i teško. BTW, on se ipak nada da će među nama biti ponovo nečega. Pitam se, pitam ja, a čega? S obzirom da nisam zainteresovana samo za njegovog đoku, a da praktično ništa više od toga ne mogu da dobijem, onda mi i ne treba. Mislim, znam da on mene voli i na izvestan način volim i ja njega, ali takav odnos je potpuno bez perspektive, a kod mene stvari funkcionišu tako, da kad detektujem momenat besperspektivnosti, da se momentalno ohladim, a skoro i da se zamrznem.
Takođe, od juče sam počela da vijam asistentkinju (za sada putem mail-a) da posreduje u zakazivanju termina odbrane diplomskog rada, a mislim da postoji velika šansa da pobelim čekajući na njen odgovor. Onaj izdrkani profesor, moj kvazi mentor koji kurcem nije mrdnuo do sada (a i neće) mi 'ladno 1.5 mesec nije odgovorio na mail. Skot neopevani! A može mu se...
Oglasila i profanka iz engleskog, kao sa zakašnjenjem mi čestita praznike i tako to, (odgoborom na mail koji sam joj poslala uoči Nove godine) sve onako polite, i raspituje se za moj profesionalni status. Mislim se, koji profesionalni status, pa ja ga nemam!
Ah, da umal' da zaboravim, da je gospon profesor iz NS-a mi poslao mail da pošaljem svoj CV nekoj ribi iz njegove banke, kao traže 2 osobe za BG, i uputio novogodišnje čestitke i tako to. Odgovorih mu još lepše, poslah dotičnoj biografiju, i? Kada sam dobila mail od njega prva misao koja mi je proletela kroz glavu bila je da od ovog posla MOŽDA nešto i bude. To je korak napred, u odnosu na sve prethodne varijante sa preporukom ili bez preporuke, gde mi je unutrašnji osećaj rekao da ni od jednog posla nema ništa. Džaba tih kretenskih testova (za koje mislim da su neustavni, jer previše zadiru u intimu) i intervjua (koje uglavnom tupavi HR-ovi ne znaju da vode), kad od svega toga prolazi onaj sa najjačom vezom i tačka. A, ja, svakako nisam ta koja ima najjaču vezu. Tako da... E, sad, prođoše svi praznici, je l' i tako to, a mene niko nije kontaktirao iz vrle banke, tako da... mislim da ni od te rabote nema ništa... Ako me niko ne kontaktira do kraja ovog meseca, verujem da me i neće kontakirati in this lifetime.
Onaj moj profil na Net-u lagano zamire, jer ni tamo nema sa kim da se komunicira, a i to je dobro. Kako god, ja nemam nameru da otvaram svoj profil više ni na jednom site-u. Sledeći korak može da bude samo da postavim svoj site.
U poslednje vreme, osim FX-a koji je i dalje u igri, kao opcija na koju ću da potrošim korisno svoje vreme i da nešto naučim, počinjem da razmišljam o pokretanju nekog nebuloznog foruma (tj. teme o kojima IT populacija želi da palamudi), na kome bi se pravio cash od reklama koje se tamo vrte. Jedino je problem što blage veze nemam kako se to radi, IT deo mogu da savladam, ali onaj praktični, kako navući korisnike sa minimumom sredstava za inicijalno reklamiranje putem banner-a, e to mi je već SF totalni. No, pretpostavljam, da ću uz manje ili više muke doći do neophodnih informacija na Net-u. Ono što vidim kao problem je da bez registracije d.o.o.-a ne može ni da se krene u posao. A, meni se ne čini kao dobra ideja registracija privrednog subjekta u ovom očajnom recesionom trenutku. Jebiga, kad ova država ne nudi grace period za početnike, u smislu, poreza i doprinosa i svih ostalih pizdarija.
E, pa u prethodne bezmalo 2 nedelje se i nije puno toga dešavalo, bar ne puno toga što bi mene iritiralo, da bih do besvesti lamentirala na bilo koju od tema.
Dakle, proslavila sam svoj rođendan i pravila sam ručak i kolače i svašta nešto i baš sam se dobro iscimala pre, za vreme i nakon rođendana mi.
Imala sam goste, najuži porodični krug i nekoliko friend-ova, a matorce sam gostila ukupno 5 dana u okviru termina rođendana. Ko mi je kriv kada sam naspremala dovoljno hrane da nahranim celo čovečanstvo. Doduše, bilo je tu pride i dodavanja klope...
Beograd je pod ledom već nekoliko dana, pravo veliko klizalište, a već oko 3 nedelje se temperatura ne penje iznad nule. Na samom početku meseca je bilo problema u snabdevanju sa strujom, tako da je bio jedan dan, kada skoro 24 časa +- 2 do 3 sata nisam imala struju. Baš je bilo frigidno, a pri tome da li treba da komentarišem da ne može ništa smisleno da se radi čim padne pomrčina. Ko prava gluva kučka.
Počela sam mog drugara, a inače nekadašnjeg jebača, da obučavam da radi na kompu. Elem, problem nije u tome što on nema blage veze sa informacionim tehnologijama, već što ga to i ne zanima, a onda bilo kakvo učenje ide veoma mučno i teško. BTW, on se ipak nada da će među nama biti ponovo nečega. Pitam se, pitam ja, a čega? S obzirom da nisam zainteresovana samo za njegovog đoku, a da praktično ništa više od toga ne mogu da dobijem, onda mi i ne treba. Mislim, znam da on mene voli i na izvestan način volim i ja njega, ali takav odnos je potpuno bez perspektive, a kod mene stvari funkcionišu tako, da kad detektujem momenat besperspektivnosti, da se momentalno ohladim, a skoro i da se zamrznem.
Takođe, od juče sam počela da vijam asistentkinju (za sada putem mail-a) da posreduje u zakazivanju termina odbrane diplomskog rada, a mislim da postoji velika šansa da pobelim čekajući na njen odgovor. Onaj izdrkani profesor, moj kvazi mentor koji kurcem nije mrdnuo do sada (a i neće) mi 'ladno 1.5 mesec nije odgovorio na mail. Skot neopevani! A može mu se...
Oglasila i profanka iz engleskog, kao sa zakašnjenjem mi čestita praznike i tako to, (odgoborom na mail koji sam joj poslala uoči Nove godine) sve onako polite, i raspituje se za moj profesionalni status. Mislim se, koji profesionalni status, pa ja ga nemam!
Ah, da umal' da zaboravim, da je gospon profesor iz NS-a mi poslao mail da pošaljem svoj CV nekoj ribi iz njegove banke, kao traže 2 osobe za BG, i uputio novogodišnje čestitke i tako to. Odgovorih mu još lepše, poslah dotičnoj biografiju, i? Kada sam dobila mail od njega prva misao koja mi je proletela kroz glavu bila je da od ovog posla MOŽDA nešto i bude. To je korak napred, u odnosu na sve prethodne varijante sa preporukom ili bez preporuke, gde mi je unutrašnji osećaj rekao da ni od jednog posla nema ništa. Džaba tih kretenskih testova (za koje mislim da su neustavni, jer previše zadiru u intimu) i intervjua (koje uglavnom tupavi HR-ovi ne znaju da vode), kad od svega toga prolazi onaj sa najjačom vezom i tačka. A, ja, svakako nisam ta koja ima najjaču vezu. Tako da... E, sad, prođoše svi praznici, je l' i tako to, a mene niko nije kontaktirao iz vrle banke, tako da... mislim da ni od te rabote nema ništa... Ako me niko ne kontaktira do kraja ovog meseca, verujem da me i neće kontakirati in this lifetime.
Onaj moj profil na Net-u lagano zamire, jer ni tamo nema sa kim da se komunicira, a i to je dobro. Kako god, ja nemam nameru da otvaram svoj profil više ni na jednom site-u. Sledeći korak može da bude samo da postavim svoj site.
U poslednje vreme, osim FX-a koji je i dalje u igri, kao opcija na koju ću da potrošim korisno svoje vreme i da nešto naučim, počinjem da razmišljam o pokretanju nekog nebuloznog foruma (tj. teme o kojima IT populacija želi da palamudi), na kome bi se pravio cash od reklama koje se tamo vrte. Jedino je problem što blage veze nemam kako se to radi, IT deo mogu da savladam, ali onaj praktični, kako navući korisnike sa minimumom sredstava za inicijalno reklamiranje putem banner-a, e to mi je već SF totalni. No, pretpostavljam, da ću uz manje ili više muke doći do neophodnih informacija na Net-u. Ono što vidim kao problem je da bez registracije d.o.o.-a ne može ni da se krene u posao. A, meni se ne čini kao dobra ideja registracija privrednog subjekta u ovom očajnom recesionom trenutku. Jebiga, kad ova država ne nudi grace period za početnike, u smislu, poreza i doprinosa i svih ostalih pizdarija.
Friday, 2 January 2009
Nova Godina
I došla nam je Nova godinica. E, pa ovoga puta nisam pisala Deda Mrazu i stavljala moje želje, tj. neke ciljeve koje želim da ostvarim, ispod jelke, jer pod 1. nisam ni imala jelku, a pod 2. nisam ni htela da mu pišem, jer pre 2 godine kada sam mu prethodni put pisala, "ostvario" mi je samo pola želja, a pošto je i verovatnoća uvek fifghty-fifghty, onda... to sve i nema mnogo smisla.
Novogodišnje veče sam provela sama, kao što sam i htela i bilo mi je sasvim dobro. Usput, za to vreme sam popričala sa mojim drugom i mojom drugaricom koji su takođe zabili guzice u kuće. Tog dana, na dan dočeka sam sređivala kuću, posle mnooogo vremena, i konačno uspela da se izborim sa gomilom novinčina koje su bile po celom stanu, čak sam i brisala prozore po ovom neverovatnom minusu, i prašinu, i što je najvažnije patose koji su bili užasno prljavi.
Prethodnog dana sam napravila predivnu rusku salatu, samo materijal za nju sam seckala oko 3 sata, jer je salata baš ogromantna. Da sam je spremala zbog sebe, verovatno je ne bih ni spremala, međutim moja duhovna mama - mamin dečko je obožava i želela sam da njemu upriličim to sitno zadovoljstvo.
Inače prvi novogodišnji SMS sam dobila od mog nekadašnjeg mlađahnog dečkića i to na engleskom. Znam da je poruka cirkularna i da se ježim od takvih, ali sam mu ipak odgovorila lično. Drugi SMS (naravno opet nemaštoviti cirkular), za neverovati, je stig'o od jedne ženske u čijoj banci sam kobajagi trebala da se zaposlim, po preporuci profesora, a što je sve bućnulo u vodu. I njoj sam odgovorila ličnom porukom, kao što uvek radim i to mrtvo 'ladno na "per ti". I bilo je tu još porukica, naravno juče je stigla i od onog psihopate koji me je mesecima proganjao i koji izgleda da kao i svaki pošten psihopata teško odustaje od svojih namera.
Juče sam bila kod moje već pomenute u ovom članku, drugarke, i baš smo lepo ručkile i pijuckale vina rujnoga, doduše teme za razgovor su nam bile malo heavy, ali šta da se radi. Ona obično pusti suzu kad god joj dođem u goste i nekako bude patetična atmosfera. Ali, zar nismo svi odavno postali patetični?
E, a onu samoproklamovanu kraljicu sa portala sam pozvala da se vidimo na kafi, a vidim ona ordinira li ordinira po Net-u i nikako da se smiluje da odgovori na poruku. Šta će ženska zauzeta je sa Turcima kepecima koji balave ispred svojih web kamera.
Inače, primetila sam da je onaj bolid Slovenac, 'ladno visio na netu, tj. chat-u u novogodišnjoj noći. On mi se smučio sa njegovim kretenskim tu-i-tamo SMS-ovima, tako da njega držim permanently offline. Jebiga, jedino što on to ne zna, pa se nada da ću se kad-tad pojaviti na chat-u. Nisu mi jasni ti muškarci koji zamišljaju da je dovoljno da ti pošalju poruku "Mislim na tebe" iiiiiiiiiiiiiiii, pa šta onda. Nije valjda za očekivati da ću da odreagujem na tu glupavu rečenicu izjavnog tipa ili još grđe da se primim da me uvuče u glupavu komunikaciju. Svi ti kreteni iskaču pred tako neke praznike kao što je ovaj, valjda tada shvate da zaista nemaju nikoga, pa razmišljaju koga bi mogli da privedu za Novu Godinu da ispune svoju nepopunjivu prazninu. Tako sam otrovna, znam... ali tako i jeste.
Opet se prijavio bludni sin. A on je tek priča za sebe. On meni pošalje jebenog smajlića, i kad sam mu rekla da on to može i mnogo bolje, reče on kako nema podršku. Pa, darling, eno ti žena kući pa traži podršku i pičku, a ne po Net-u da smaraš žene kojima nemaš ništa da ponudiš, osim par santima mesa u tvojim gaćama. Kakav asshole! No, javiće se on opet sa svojim nečasnim predlozima, a ja ga čekam, da ga na finjaka pičnem. Ko ga jebe, i on je samo još jedna svinja u nizu i ne zaslužuje ništa! Samo kada se setim o čemu mi je pisao pre godinu dana. Kakav je to bio nedostatak elementarnog ukusa u komunikaciji sa mnom. On meni da piše o nekoj tamo s kojom se vozikao kolima i koja mu je uradila blow job of his lifetime. Da li je potrebno komentarisati? Da li će on shvatiti ikad da posle toga sa mnom ne može da komunicira na način kao što je mogao? Sada može da mi bude još jedan dopisni član, i ništa više. I, naravno, ništa više i neće biti, jer će brzo da podvije repić i da se odšeta do neke mučenice koja će biti spremna na sve, zbog nekoliko pokradenih erotskih stihova sa Net-a i malo bludničenja u porukama.
Posle ove priče, odoh malo da operem sudiće i rasklonim čist veš, spremim štrokav za pranje i uradim još nekoliko sitnih, ali slatkih kućevnih poslića. Ionako je neopisivo hladno u stanu kada sedim u mestu, tako da će mi malo fizičke aktivnosti dobro doći...
Novogodišnje veče sam provela sama, kao što sam i htela i bilo mi je sasvim dobro. Usput, za to vreme sam popričala sa mojim drugom i mojom drugaricom koji su takođe zabili guzice u kuće. Tog dana, na dan dočeka sam sređivala kuću, posle mnooogo vremena, i konačno uspela da se izborim sa gomilom novinčina koje su bile po celom stanu, čak sam i brisala prozore po ovom neverovatnom minusu, i prašinu, i što je najvažnije patose koji su bili užasno prljavi.
Prethodnog dana sam napravila predivnu rusku salatu, samo materijal za nju sam seckala oko 3 sata, jer je salata baš ogromantna. Da sam je spremala zbog sebe, verovatno je ne bih ni spremala, međutim moja duhovna mama - mamin dečko je obožava i želela sam da njemu upriličim to sitno zadovoljstvo.
Inače prvi novogodišnji SMS sam dobila od mog nekadašnjeg mlađahnog dečkića i to na engleskom. Znam da je poruka cirkularna i da se ježim od takvih, ali sam mu ipak odgovorila lično. Drugi SMS (naravno opet nemaštoviti cirkular), za neverovati, je stig'o od jedne ženske u čijoj banci sam kobajagi trebala da se zaposlim, po preporuci profesora, a što je sve bućnulo u vodu. I njoj sam odgovorila ličnom porukom, kao što uvek radim i to mrtvo 'ladno na "per ti". I bilo je tu još porukica, naravno juče je stigla i od onog psihopate koji me je mesecima proganjao i koji izgleda da kao i svaki pošten psihopata teško odustaje od svojih namera.
Juče sam bila kod moje već pomenute u ovom članku, drugarke, i baš smo lepo ručkile i pijuckale vina rujnoga, doduše teme za razgovor su nam bile malo heavy, ali šta da se radi. Ona obično pusti suzu kad god joj dođem u goste i nekako bude patetična atmosfera. Ali, zar nismo svi odavno postali patetični?
E, a onu samoproklamovanu kraljicu sa portala sam pozvala da se vidimo na kafi, a vidim ona ordinira li ordinira po Net-u i nikako da se smiluje da odgovori na poruku. Šta će ženska zauzeta je sa Turcima kepecima koji balave ispred svojih web kamera.
Inače, primetila sam da je onaj bolid Slovenac, 'ladno visio na netu, tj. chat-u u novogodišnjoj noći. On mi se smučio sa njegovim kretenskim tu-i-tamo SMS-ovima, tako da njega držim permanently offline. Jebiga, jedino što on to ne zna, pa se nada da ću se kad-tad pojaviti na chat-u. Nisu mi jasni ti muškarci koji zamišljaju da je dovoljno da ti pošalju poruku "Mislim na tebe" iiiiiiiiiiiiiiii, pa šta onda. Nije valjda za očekivati da ću da odreagujem na tu glupavu rečenicu izjavnog tipa ili još grđe da se primim da me uvuče u glupavu komunikaciju. Svi ti kreteni iskaču pred tako neke praznike kao što je ovaj, valjda tada shvate da zaista nemaju nikoga, pa razmišljaju koga bi mogli da privedu za Novu Godinu da ispune svoju nepopunjivu prazninu. Tako sam otrovna, znam... ali tako i jeste.
Opet se prijavio bludni sin. A on je tek priča za sebe. On meni pošalje jebenog smajlića, i kad sam mu rekla da on to može i mnogo bolje, reče on kako nema podršku. Pa, darling, eno ti žena kući pa traži podršku i pičku, a ne po Net-u da smaraš žene kojima nemaš ništa da ponudiš, osim par santima mesa u tvojim gaćama. Kakav asshole! No, javiće se on opet sa svojim nečasnim predlozima, a ja ga čekam, da ga na finjaka pičnem. Ko ga jebe, i on je samo još jedna svinja u nizu i ne zaslužuje ništa! Samo kada se setim o čemu mi je pisao pre godinu dana. Kakav je to bio nedostatak elementarnog ukusa u komunikaciji sa mnom. On meni da piše o nekoj tamo s kojom se vozikao kolima i koja mu je uradila blow job of his lifetime. Da li je potrebno komentarisati? Da li će on shvatiti ikad da posle toga sa mnom ne može da komunicira na način kao što je mogao? Sada može da mi bude još jedan dopisni član, i ništa više. I, naravno, ništa više i neće biti, jer će brzo da podvije repić i da se odšeta do neke mučenice koja će biti spremna na sve, zbog nekoliko pokradenih erotskih stihova sa Net-a i malo bludničenja u porukama.
Posle ove priče, odoh malo da operem sudiće i rasklonim čist veš, spremim štrokav za pranje i uradim još nekoliko sitnih, ali slatkih kućevnih poslića. Ionako je neopisivo hladno u stanu kada sedim u mestu, tako da će mi malo fizičke aktivnosti dobro doći...
Subscribe to:
Posts (Atom)
