I sada mi sedi miris izbalansiranog mužjačkog testosterona u glavi i igra mi u stomaku. I to je dobro. Na to prvo reagujem. Jer, kada toga nema, onda možemo da budemo samo brat i sestra. A šta može/mo da bude/mo? Može/mo da bude/mo veoma snažno/i, ali i veoma zahtevno/i. A to nekada ume da bude i neugodno. Mislim, kada postoji izražena specifična težina jednog odnosa i/ili nas samih kao činioca. I, znam, akcenat je na tome da međusobne laži i obmane ne smeju da postoje. U tom slučaju, puca. I u slučaju međusobnog gušenja, puca. Ovo je odnos za sopstvenu i međusobnu transcendenciju. Prvi put, a kao da je oduvek. Ne obećava, nego daje. Retko viđeno. Još ređe doživljeno. Znači, više nego zanimljivo i razvojno u spoju, koliko god je to moguće imajući u vidu lične imperfekcije.
Ekatarina Velika - Ljubav
Ekatarina Velika - Ljubav
u jeeee! *)
ReplyDelete@emo_serpica
ReplyDeletepa, sad, ovaj, hehehehe... :*
Zabubila se Zverka!!!! <3 Srećno!
ReplyDelete@jungle queen
ReplyDeleteTako ti izgleda, a? :D To su otvorene karte na stolu, recimo. ;)
Taj testosteron čuda pravi!
ReplyDelete@Milja Lukic. Tu i tamo
ReplyDeleteDa, da, podstiču ti hormonski svetlaci i gromovi, hahahahaha...
Ау, сестро слатка, чим је у игри трансцедентно, мора да је нешто озбиљно... И то је лепо! :)
ReplyDelete@ТоМЦаа
ReplyDeleteMa, kakva crna ozbiljnost. Sve je igra. :)