Prokrastinacija sna

Sanjala sam noćas san koji treba nešto da mi kaže. Međutim, sećam se samo fragmenata. Nema celine. Bio je nadohvat ruke, ali ga nisam "materijalizovala". I onda, uzmem papir i zapišem samo reči predmeta i radnji koje su bile u njemu.

• grad (inostranstvo)
• fontana (radi, tj. voda teče u mlazovima)
• ljudi (tj. ja u grupi)
• gomila hrane (restoran sa nekom bogatom brunch varijantom)
• bežanje (od sebe? više kao poriv za begom)
• suočavanje (možda? ali i opiranje i prokrastiniranje)
• lik druge žene (njeno lice neprestano se menja - možda moje ogledalo?)

I pošto su to natuknice, rekoh, hajde ključne reči (bez reči iz zagrade) redno da ukucam u Google i kako šta dobijem, prema trenutnim asocijacijama - pišem (preciznije: prerađujem ono što mi "dođe" u glavu).


Grad - Ima li nešto

Da, veoma miran grad. Ljudi ne hitaju, ali (opet) ne znam gde sam tu ja. Tu sam, ali nisam. U off-u sam. Posmatrač, da ne kažem - voajer. Nailazim na rečenicu, citiram: "Bila je odrasla žena, morala je da se suoči sa životom". Hm, morala?! Da, ako opet postavim stvari da ja ništa ne moram, onda to tako i radi. A radi. Tj. ne radi(m). Stvarno, to sa pretraživačem je samo fora, ali... Zašto bih se uopšte identifikovala sa bilo čijim rečima (da ne brkamo pojmove sa mislima), jer... mislim da je bolje da ono što je napisano tretiram kao reči. Tek, "problem" nastaje kod "opipavanja" pulsa reči. One su ništa i sve. Pročitaj danas nešto, pa sutra, pa tako svaki dan (jedno te isto) i videćeš da će sve zavisiti od tebe, tj. kako ti je podešen bioritam. Ta fontana mi je nekako ostala upečatljiva. U stvari, zvuk vode i pogled na njenu bistrinu. Kod te fontane je došlo do "suočavanja". "Druga žena" koja menja lica mi nešto govori i mene to počinje da nervira. U jednom trenutku ja vidim sebe kako jurim za njom (maltene da joj jebem mater). Izazvala je u meni ljutnju, tj. spucala mi je ego sa komentarima - kritikama (pogled u ogledalo). Eto, to je (moja) poražavajuća akcija-reakcija. "Da ja njoj pokažem...". Oko te priče sa hranom. To je neki restoran, fino sređen, uredan i tamo sede neki strangeri (u parovima) i ručkaju. A hrane, da se nahrani cela planeta (karikiram, jer baš deluje da je imaaaaaa). Ja ne prilazim, niti mi se jede. Ja samo posmatram. I sad, ljudi? Gde su ljudi? Znam da su bili u snu. Ali... Niti jedan lik da mogu da navedem, osim lika "druge žene". To je ono kada osećaš da su tu, ali ih ne vidiš. Sad se pitam zašto sanjam nepoznate gradove u inostranstvu kada god to ima neke veze sa nečim što ja treba da shvatim? Da li je to metaforično? Da li je to što je nepoznato, "nepoznato" u smislu nečega što još nisam doživela (a ne gde nisam bila) ili se opirem da prihvatim "nepoznato"? Kada sam se probudila, jedina jasna manifestacija je bila da sam (iako pažljivo povlačim) polomila plastičnu polugu u vodokotliću. I tu je nastupila prokrastinacija, odnosno unapred sam odložila kupovinu smrt lepka sa kojim mislim da privremeno (dok to traje) popravim polomljeno. :) Jer, "paaaaa, ima vremena", a to i nije bitno. Je l' da? Pa da, uvek ima nešto drugo zbog čega ne uradim ono što mi stoji pred nosom. Poslovi se gomilaju, a ja ih posmatram. Iiiii... To je kontinuum koji se "jednostavno" prekida akcijom. U prevodu: "Man' se ti priče, nego zasuci rukave!" A, umal' da zaboravim, ceo dan me seva zglob desne ruke (nit' sam ga lomila, nit' uvrtala, nit' imam reumu, imam ergonomsku podlogu za miša itd.).

P. S. Jeste da ne verujem u sanovnike, ali rekoh hajde da zvirnem (ipak). Pazi sad:
Grad
Nepoznat: nezadovoljni ste načinom života koji vodite.

Fontana
Psihološko značenje: Fontana je simbol životne snage. Može da predstavlja izvor vitalnosti. To je spiritualni centar iz koga crpite inspiraciju i radost. Fontane su simetrične i grade se u kružnom stilu kao mandale, da simbolizuju jedinstvo sa samim sobom i svojim istinskim bićem.
Mistično značenje: Ovaj san predviđa srećan period koji predstoji za sanjača, ali ako fontana ostane bez vode, odnosno presuši to je nepovoljan predznak.
Fontane su u opštem slučaju veoma pozitivni simboli sna i označavaju prosperitet i sreću.
Ako je fontana koju sanjate stara, ili u lošem stanju, onda vam možda predstoji kratko razdoblje siromaštva, kako materijalnog tako i duhovnog.

Snovi o vodi

Voda može da simbolizuje emocije ili psihičku energiju. Zato je važno da primetite da li voda slobodno teče ili je stacionarna ili zamrznuta.

Voda je takođe čest simbol plodnosti, rasta, kreativnog potencijala, pogotovo ako je u obliku velikog rezervoara ili mirnog jezera. Takođe je simbol novog života ili isceljivanja.

Voda takođe simbolizuje nesvesno. Duboka voda, okeani, mora, velika jezera često simbolizuju kolektivno nesvesno. Manje količine vode mogu simbolizovati lično nesvesno...

Ljude nepoznate videti
Brige.

Hrana
Dobitak.

Bežati
Brige.

Lice
Sanjati čudno, izvitopereno lice upozorenje je na neku vrstu potencijalne opasnosti ili nesreće.
Obično san u kome sanjate lice ima jednostavnu interpretaciju koja zavisi od dodatnih detalja.
Neprijatno ili grotesktno lice označava gubitak.
Videti lice stranca označava mogućnost promene mesta boravka.

Lik (svoj na drugome)
Odlučni ste u namerama.

Sa različitih lokacija različita tumačenja:
Ljutiti se
Imaćeš veseo sastanak.
Biti ljut
Posvađaćeš se sa nekim.
Ljutiti se u snu
Brige će nestati sa zalaskom sunca.

Apel prevarenima: International Masters Publishers

Poštovani ljudi,

Pre oko 15 meseci napisala sam članak 

International Masters Publishers u mom poštanskom sandučetu (molim vas da odvojite vreme i da ga pročitate) koji dotiče temu masovnog spamovanja poštanskih sandučića potencijalnih kupaca "proizvoda" kojima se ova firma bavi. Tom prilikom sam analizirala da u toj ponudi NIŠTA NIJE BESPLATNO, ali da je to perfidno prikriveno u datoj ponudi koja pristankom kupca obavezuje na dalje novčane izdatke koje on ne želi. Dosta ljudi se u međuvremenu javilo sa svojim komentarima (te pročitajte i komentare, molim vas) koji svedoče o tome da su prevareni i da je među nama omasovljena pojava utuživanja kupaca za nešto što oni niti su poručili, niti žele.

Ovaj apel ima za cilj da pokuša da na jednom mestu okupi što veći broj prevarenih ljudi kako bi se oni međusobno organizovali i razrešili nastali problem. Predlažem da svoje kontakt e-mail adrese ostavite u komentarima. Ostavljanje telefonskih brojeva ne preporučujem, jer je mogućnost zloupotrebe uvek prisutna, te je neophodna mera opreza.

Takođe, predlažem da se alarmira pre svega tržišna inspekcija [Odsek za rešavanje prijava građana (dežurna služba), 011/2699-610 (07.30–22.00)]. Na sajtu Centra potrošača Srbije ima korisnih informacija.

Svi koji poznaju nekoga ko je uvučen u ovu "igru" molim da tu osobu uputi na ovaj članak, ukoliko ta osoba želi da se priključi.

Smatram da grupa ljudi okupljena oko istog problema može više da učini od pojedinca i iskreno se nadam da će do toga i doći.

Tupamarenja

Ili - kako nisam uspela da (se) vratim na "pravi" put. :) Ako pretpostavim da u nultoj vremenskoj tački (da li je to vreme pre začeća - dok se krčkaš u mislima slučajnih ujedinjitelja spermatozoida i jajne ćelije, nakon začeća ili trenutka rođenja, diskutabilno je, no...) sam bila tabula rasa (tešim se gorko da sam vremenom napredovala - da li?), pitam se da li je sve što sam (su mi) "napisala/i" do sada deo mog personalitija?*. Jer, ono što sam - nisam. Kakva bih bila da sam odrastala u potpuno drugačijem okruženju? Gde uopšte vode ova pitanja? S. mi je rekla da kod nje stvari (ona je te stvari) funkcionišu tako što filuje tortu različitim dodacima. Red ovog, red onog, odnosno red presipanja iz šupljeg u prazno, pa praznog iz šupljeg i tako do iznemoglosti. Ta iznemoglost je kraj - fizički ili metafizički. Rekoh: "Čoveku su potrebne iluzije da bi živeo (?!) (ovozemaljski) život." Ona mi je rekla da je tek nakon što je počela da se oprašta sa iluzijama - počela da živi. Da li je? Mi nismo odredile šta za nju a šta za mene iluzije uopšte znače. Da li smo sagradile živote na iluzijama? Ako jesmo, čije su te iluzije? Ako ne prihvatam da su iluzije moje, odakle mi onda one dolaze? Da sam npr. neka posuda u mene bi moglo da se uliva sve dok ima mesta (u meni). Kada krene(m) da preliva(m) (stigne(m) do vrha - vrha čega? zašto ne dna?), to negde odlazi. Gde? Ako hoću da primim nešto drugo nužno je da odlijem (voljno ili nevoljno). Šta ja primam (u sebe/iz sebe), a šta odašiljem (iz sebe/u sebe)? Onda raspravljamo o tome kako ja ne volim (dovoljno) sebe. To je njen utisak. Slažem se. I ne slažem se. Voleti sebe - znači šta? Ako krenem od onih floskula da voleti drugog znači prihvatiti ga onakvog kakav je, reći ću: "O, kako to divno zvuči u teoriji i ujedno izraziti veliki skepticizam u smislu toga, koliko (malo) ima ljudi koji su sposobni za tako nešto." Ja nisam srela ženu (može biti ni muškarca) koja nije smatrala da uz omanja prekrajanja izabranik (i vlasnik) srca njenog može biti - onaj pravi. Naravno, posle uklanjanja mrene zna se šta sledi. Razočaranje. Niko nije onakav kakvim ga mi vidimo. Možda ni mi sami nismo onakvi kakvi sebe vidimo (prikazujemo). Kaže: "Više ništa ni od koga (niti od muškarca s kojim sam?!) ne očekujem". Kako onda to sve radi (funkcioniše)? Bićemo zajedno dok nam je lepo. A šta kad nije lepo? (lepo je ovde sinonim za prijatno, ugodno i sl. - granica podnošljivosti?) Onda ću da (te) zamenim. Ljudsko tržište je ogromno. Uvek neko čega da ga (je) skinem sa lagera. Da li? Potrošim i bacim. Politički korektno bi bilo reći - recikliram. Zamisli da mogu da te recikliram. Da postaneš nešto (drugo) od nečega (istrošenog i za mene nekorisnog) i da te opet bacim u promet (pa kome zapadneš, ako ne meni - a šta ćeš meni).

Kažem: "Mene ne zanima ovaj svet (tj. ništa što ima veze sa ovim svetom)." Da li impliciram da hoću da se ubijem? Možda. Ali da to zaista i hoću, to ne bih ni pominjala. To bih uradila. Jer, uf, zamisli samo neuspeli pokušaj samoubistva. Odmah te pakuju u Dom umobolnika. Seciraju, kategoriziju, šifriraju. Jer, zaboga, zašto bi neko sebi oduzeo (tako dragoceni?) život? A zašto ne bi? Čitam ovih dana kako je jedna devojka pregovarala nekoliko sati sa policijom u vezi sa oduzimanjem (uobičajeni neodgovarajući glagol) sopstvenog života. Bez foliranja, nije ni nameravala da se ubije. Samoubistvo i pompa ne idu zajedno. Ali, o tome mogu da pričam tek kada se ubijem. Jedino je problem što ne verujem da bi mi tada bio dostupan blog, ali opet - to ne znam. Ono što ne bih mogla (ni živa, ni mrtva) da podnesem to je gomila (kretena koje i ovako ne podnosim) koja pizdi (jer sam još mlada, pa zašto baš tako da okončam?!) Da li to znači da oni koji nisu mladi su podesniji kandidati za izvršenje samoubistva? Ili bi bilo prihvatljivije npr. izginuće u saobraćajki, jer onda je kriv neko drugi. A sad, zaista, ubila bih time svoje majku. Jer, i ona bi se ubila odmah potom. Na to nemam prava. Zato mi preostaje da živim, bar još određen vremenski period. Za (loše i dobre) odluke uvek ima vremena (onog vremena koje niko više ne drži za uzde, a opet izrečena reč je samo definicija nečega što je neuhvatljivo.).

Pita me: "Da li si razmišljala o odlasku u manastir?" Možda da odem i u pizdu materinu. Zatim ispravlja samu sebe i kaže da je tako nešto negacija života. A šta je to život?


Bryan Ferry - Kiss and Tell

A kada smo se našle na Trgu Republike neki reperi su nešto kenjali na improvizovanoj bini, upravo posle makljanja za sadnice trešnje!!! (znam, rekla sam da neću da serem, ali... to su slike koje obilaze svet - a toga smo se kao uvek gnušali, jer mi smo drugačiji?!) i to je bila "podrška Libiji". Nejasno je bilo u kom smislu - podrška NATO-u ili podrška Gadafiju. Time i dvosmisleno i ironično. Onda sam se pitala - gde su na'vatali (kako oni tako i SRS pre nekoliko dana) te libijske (mlade) državljane da patetišu sa govornica i "brane" sa iste rodnu grudu. Avaj, avaj, alergična sam na domobranioce sa tribina. Serem (im) se na patriotizam (i sa tribina i sa nišana). Uostalom, serem se i na državu. Pogotovo ovu našu.

A htela sam da pišem ranije o predstojećem nam (jesenjem, a beše planirano prolećnom) popisivanju stanovništva (kako reče drug Dežer hoćete-nećete morate se popisati zbog EU što vas čeka da vas na poluspušteni kurac nabije), ali za to ima vremena. A koga to uopšte zanima? Mene zanima da ne budem deo toga i mene zanima što u izmene Zakona o popisu... nisu uneli stavku (o kojoj su kenjali po medijima da jesu) da nema kaznenih odredbi (20.000-50.000 dinara ako feniraš podatke ili nećeš da budeš popisan/a). Nije okay, jer je to u Hrvatskoj jeftinije, i ja sam spremna da dam oko 5.000 dinara (ali puste su to male svote) da ne budem popis(š)ana. Ovako, pa šta da vam kažem, feniraću. Ima vremena da analiziramo u kojoj meri (u velikoj) postavljena pitanja zadiru u privatnost (ko je danas ima i čemu mu služi?!).

___________________________
*personaliti predstavlja sve ono što pripada kategoriji javnog predstavljanja individuee, a što može, ali i ne mora (a najčešće i nije) "debelo" da odstupa od nečije suštine.

DOB

U ranomladenačkoj mi dobi
Solidna rupa DOB je bio.

Restaurirani, sterilni, odvratni
Više nije ni za koji moj.

Fuck you USAID & CIA!

Biću veseli mužjačić,
Podići ću zadnju nožicu i
Popišati se na NJ.

Table zahvalnosti (tj. idolopoklonstva) na sporednom ulazu,
Spomenici "milosrdnim" bombarderima.

Vazalno, bolesno ime sale na prvom spratu,
Udvorički - za šaku pišljivih zelembaća.

Neslobodno kretanje, obezbeđenje
Naređuje pitanjima, "usmerava".

Hol (šuplji), kao ulazak u "hram" McDonalds,
Garderoba (?!), ušminkane livrejisane mlade razvodnice (?!).

Cene pića jake,
Ma kakvi jake - ubijaju.

Ne, moja (aktuelna) dob nije za novi DOB!


Majke - Mene ne zanima

P. S. I Hram Sv. Save (ako se ikada završi) treba da se zove "Hram Doplatnih Poštanskih Markica" - nije nego! ;) O suštini akcijašenja LDP-a (tj. podmlatka im skrnavog) za ustanovljenje i institucionalizovanje lika i dela Milana Mladenovića na frtalju pločnika - ne bih da komentarišem, osim da potpisnici ostavljaju svoje lične podatke, a takvi su dobri za akviziciju, statistiku i još ponešto.