Ovo veče i nije tako zanimljivo...

E, nisam pisala više od 2 nedelje. I pisalo mi se i nije mi se pisalo, i sve tako redom. U međuvremenu sam se videla sa g-đom iz Amerike. Paaaaaaaaaa... Okay je lik skroz. Doduše sve po zapadnjački fazon, isrkale po jednu ice kafu u Šansi na Tašu i brzinski otišli kod njene drugarice kod koje je kad je u BG-u. Naravno, tamo više nisam mogla ni o čemu ni da beknem. A, nije mi ni bilo do beketanja. Osim Lush-ovog dezodoransa koji sam poručila i debelo preplatila, ali avaj kad ih u zemlji Srbiji više nema, dobila sam i neke krpe i šminkicu na poklon. To je veoma lepo od nje, jer, ono koji sam joj ja kur u životu realno. Videćemo se još, jer ona u 3 navrata dolazi i vraća se u Beli.

Dalje, da li sam napravila čistu glupost kojima sam inače sklona ili ne, ćemo da vidimo. Pre 2 dana, kasno noćom sam se vraćala od keve. Inače, ceo dan sam provela rintajući i ribajući njenu zapuštenu kuću. I tako, taman se ja tamo negde približavam kontejneru, kad javlja mi se neko iz mraka. Kad ono jedan lik za koga znam da se godinama loži na mene. A, inače sam ga malo češće sretala u poslednje vreme. Ja sva preznojena, prašnjava i tako to. I krene on sa mnom čupri, i kao pita me da li hoću da dođem kod njega da vidim šta je on i kako je on uradio neke stvari u svom stanu. I ja ni 5 ni 6 pristanem. Tako mi je nešto došlo. I tako sam videla kako je on, ali stvarno super uradio kupatilo, ultraoriginalno, sve raznorazne pločice koje je godinama skupljao, pa je pravio kao neku kompoziciju. Pride gomila sitnih fora i fazona, od ogledala koje nije u liniji zida, ono što mi je totalno cool, muzika u kupatilu i slične zajebancije. Uglavnom, stan je u totalnom haosu i neredu. I kao 'ajd' sad da vidim njegovu sobu. Sita sam se nagledala njegove kolekcije filmova, pa njegovog kovčega uspomena koji je mnogo zanimljiv. Naravno, on mene muva, je l' te, sve vreme. A, ja? Ne dam se nikako. Mislim, nisam bila u fazonu da se izjebem i da odem. I svašta smo mi tu pričali, a noćca je duga, i gle te kurca u slamnatom šeširiću, konstatujem ja kako mi prija njegov dodir. Sve u svemu osim pokušaja jebanja tokom noći koji nije uspeo, jer je on bio u totalnom burn-outu, ujutru smo se i pojebali. I sad, šta da kažem. Prijalo mi je. Njemu nije prijalo što je morao da koristi kondome, ali jebiga. E, sad tu ima i druga strana medalje. Naime, što se tiče obrazovanja, pa, on ga i nema. Završio je osnovnu školu i to je sve. Inače, radi u štampariji i šljaka kojekakve privatne građevinske poslove. Mislim, to ni izbliza nema veze sa mnom, zar ne? Da li ja kao i svaki pristojan đavo gutam muve? Verovatno. Ujutru sam ga dovukla kući kod mene da popijemo kafu zajedno i malo ga davila sa nekim mojim pisanijama i slično. Pa, on je, naravno, oduševljen sa mnom. Javio mi se posle, kad je krenuo na posao, pa mi je poslao jednu lepu animiranu kucu sa ružom u ustima na mobilni tokom popodneva, pa mi je poslao porukicu danas. Naravno, i ja mu uzvraćam. Jedino je problem što ne znam šta da radim i ne znam šta hoću. Ne znam da li hoću da imam nešto sa njim ili možda da se tu i tamo kresnem sa njim - a i to mi je skroz bezveze. Mislim, varijanta je zajebana, jer je on meni praktično komšija, ne baš prvi, ali tu je, u kraju. Uostalom, ne pitam se samo ja, zar ne?!?!?!

I još nešto... a to je da sam danas podigla svoje rezultate krvne slike, urina i testa na EBV, tj. antigene koji se, je li, javljaju kad te ćapi mononukleoza. I, kao što sam pretpostavljala, imam mononukleozu, sad i crno na belo je to evidentno. Antigen IgG je 3x veći od gornje granice referentne vrednosti, a IgM je u granicama normale. To znači sledeće: infekcija nije akutna, ali je prisutna i u prolaznoj je fazi. To je sve što sam ukapirala do sada. E, sad, što se samih vrednosti tiče, pravila nema, tj. u pojedinim slučajevima visoki nivoi mogu da ostanu prisutni i tokom celog života. Malo mi je žešći bad zbog toga, ali šta da radim, tako je kako je.

I sve u svemu, sad bih ja malo da se razveselim, ali nisam baš u nekom sjajnom i bajnom raspoloženju. Ovaj dilber mi nije slao poruke od podneva, ja mu sad poslala jedan animirani .gif sa srebrnom disko kuglom da ga malo oraspoložim uz lepu porukicu. Jebiga, radim drugima ono što bih volela da oni rade meni. Ali?!?!? To često ne biva tako. Napisala sam mu da idem po rezultate i da mi je malo frka. A, on me nije ni pitao ništa, a ni utešio nekom porukom ili pozivom. To mi se ne sviđa. A, i ne sviđa mi se činjenica što bez obzira što je na par minuta od mene, to i dalje ne znači da ćemo se videti. Ni kada, ni ništa, ništa ne znam. Jebiga, ja bih da se on slomi oko mene, a ne da se komunikacija svede na po koju poruku, jer eto, moje interesovanje se brzo topi. Mislim, on je taj koji treba mene malo da pojuri, zar ne? Ili možda i nije tako? Zašto bi on mene jurio? Uostalom, sigurno se oseća indisponirano pored mene po milion osnova. A, šta ja tu mogu?! Ništa. Mislim - ne, ne mislim, osećam da ću uskoro da dobijem nogu i da će ta noga biti u fazonu kako mi i nismo jedno za drugo, i kako sam ja bla, bla, bla... a on je bla, bla, bla... Možda to i jeste tako, ali... šta da kažem. Život jeste sranje i ono pišanje uz vetar, što ide uz njega.

Nekako se osećam kao da...

Zanimljivo veče

Da, za ne poverovati, kako prezentacija Kirby-ija može da bude zanimljiva. Naime, oko 7, pola 8 uveče mi je pozvonila na vrata jedna žena i počela pomalo skrušeno da priča o nekoj nagradnoj igri, ali naravno, pre toga je neophodna promocija. Dopala mi se, pa odlučih da je pustim u kuću, što obično ne radim. I tako je sa sobom donela osim Kirby skalamerije i još jednu devojčicu kojoj je ovo bilo vatreno krštenje. Sva se mučena isprepadala, pod tremom, bi mi žao deteta. Rekoh joj: "Opusti se, samo polako, ne razmišljaj o utisku koji ćeš da ostaviš, već lagano idi sa pričom i priča će da teče ko ladna vodica!"

Sve u svemu, pa naravno da nisam kupila Kirby, niti bih ga kupila i da imam pare. Mislim ko je lud da da u basic varijanti 1990 evrića za nešto što verovatno nikad neće koristiti. No, ja sam ih nahvalila silno, i bila oduševljena koncepcijom. Međutim, pošto pripadam grupi onih koji bi rado platili nekome da to sve uradi mesto njih, tu sam se već debelo ogradila.

I tako, dok sedimo i ćaskamo, nakon prezentacije, koja je od početnih pola sata trajala puna 2 sata, pita ti mene ova žena kad sam rođena i tako počnemo da čavrljamo malo o numerologiji. I reče mi kako ću ove godine verovatno početi sa poslom, ali sledeća godina je kao moja full, lična godina. Jedino što ću biti osetljiva i tu treba da se pazim. A nekog sebi adekvatnog mužjaka bih mogla da očekujem ili sledeće godine, ili za 5 godina. Videćemo. Meni, iz sadašnje perspektive više izgleda da će to biti za 5 godina, a ne sledeće, ali, treba sačekati pa potvrditi. Inače u opciji, sledeća godina je u znaku broja 2, a za 5 godina je broj 6. Znači, ova godina je u znaku broja 1 i to jesu počeci, ali čega, pitam se ja? Pa se osvrnula na moj datum rođenja, gde se naravno pojavljuje broj 11, duple jedinice. I kaže mi, kako meni uopšte nije lako, jer imam u sebi snagu i muškarca i žene i tu neku dualnu prirodu. Rekoh joj, da znam da mi nije lako, ali da i ne očekujem da će biti. I kaže mi kako sam ja neko kome odgovara da provodi vreme sama i da će to uvek tako biti u životu, tj. da će mi uvek biti potrebno vremena samo za mene i to puno vremena.

Inače, pre nego što su došle sam sastavila protestno pismo Telekomu, zbog njihovog vele-hohštapleraja sa uvaljivanjem korisnicima usluge Omnifon paketa. Mail sam poslala kada su otišle. A, u mailu kritike i zahtev da mi momentalno ukinu ovaj namet i zahtev da plaćam ubuduće samo uslugu koju sam sama izabrala, a to je identifikacija dolaznih poziva. Baš da vidim šta će da rade i da li će da se udostoje da odgovore. Meni svakako ostaje na raspolaganju vreme do kraja ovog meseca da ih skinem s kurca sa njihovim nametom.

Evo, malo sam otperjala od kompa. Pa, morala sam da završim priču sa dinstanjem šargarepe i piletine u ove sitne noćne sate. Bolje sad, nego sutra ujutru da to radim brzinski, pre nego što otrčim na LPG.

Inače, juče sam se tako lepo išetala po Adi. Dan je bio kao stvoren za šetnju. Bilo je 25 stepeni, uz nešto jači vetar, ali ceo onaj krug što sam ispešačila baš mi je legao.

Sad ću lagano da se offujem iz cyber spacea i ostalih prostora i vremena...

Prethodnih 10 dana...

Je proteklo u svetlu nekih neprijatnih zdravstvenih okolnosti za mene. Prošle srede, na četvrtak noć i jutro sam doživela alergijski šok na Analgin (koji sam pila, jer sam izvadila još jednu 8-icu), i na svu sreću po mene, to se dobro završilo. Poprilično sam to olako shvatila kad je krenuo šok, tako da nisam ni bila svesna da sam mogla da se ugušim i odem pa-pa. Sve u svemu, hitna pomoć je brzo intervenisala i roknuli su me u venu sa Synopenom, tako da je oporavak bio veoma brz. A, bila sam u fazi da nisam mogla da stojim, sedim, govorim, sva sam se tresla, katastrofa. I neverovatno je kako se samo u roku od 24 časa, dakle, ludačkom brzinom povukla, takoreći, kompletna urtikarija koja mi je izbila bukvalno po celom telu. Moja keva kaže da mi je dupe bilo ko kod pavijana u ZOO vrtu. Simpa, baš! ;-P

I, nakon toga, u ponedeljak sam išla kod ORL-a, jer već neko vreme imam blago uvećanu limfnu žlezdu na vratu. I ne samo to, nego se i osećam bzvz, brže se umaram, malo me piči neraspoloženje i tako to. Ispipao me je doktor, i štitnu, za svaki slučaj, sve smo se lepo ispričali i kaže on meni: "Imate mononukleozu!" Ja gledam, belo, i pitam onako poletno: "Pa, kako kad se ni sa kim nisam ljubila?" Ali, avaj, to što je mono poznata kao bolest poljupca, u stvari se prenosi kapljično, tako da možeš npr. da ližeš štrokave čaše u kafiću, da ti neko kine u facu, da ne opere dobro pribor za jelo, a ti ga koristiš i sl., i eto tebi virusa. Sve u svemu, mom oduševljenju kraja nije bilo. I sad, progutala sam od ponedeljka do srede udarnu dozu Hemomicina od 500 mg, i sad guram danas i narednih 5 dana isti lek sa upola slabijom dozom. Dr mi ide na odmor u subotu. A, videli smo se juče i kaže mi da gledam kako reaguje žlezda, pa ako krene da se povlači da stanem, a ako ne da izguram još jednu turu antibiotika, pa da uradim laboratorijske analize krvi, tj. br. eritrocita, trombocita, leukocita i leukocitarnu formulu. Ja se mislim da uključim tu i transaminaze jetre, da vidim da nije virus počeo i jetru da mi jebe. Sva sreća pa sam vakcinisana protiv Hepatitisa B, što je u ovom slučaju dobro. I, naravno, treba da se odmaram, tj. da ne obavljam neke izražene fizičke aktivnosti. Dakle, ništa meni od seksa. Mala šala. Mislim, ni ovako nema ništa, tako da... Prošlog leta kondilomi, ovog leta mono, baš mi je veselo.

Redovno se dopisujem sa mojom USA drugaricom. Sutra njen muž ide na operaciju, jer ima rak prostate. Ja sutra idem u crkvu sv. Marka na Tašu, da se pomolim za njegovo zdravlje i da upalim sveću za njega u to ime. Nisam dugo bila u crkvi, i lepo je što sam osetila potrebu da ponovo odem. Nekako mi je došlo.

Što se onog nazovi posla tiče, naravno, nisam bila prošlog četvrtka i petka, zbog pretrpljenog alergijskog šoka. Videla sam se sa dotičnom u ponedeljak i iznela joj svoje kompletne impresije, zapažanja i predloge. Razgovor je trajao brdo vremena, i po mom mišljenju bio je neproduktivan, osim ako izuzmemo da ja uvek poslužim kao dobar materijal ljudima da izbace iz sebe ono što ih muči. Sve u svemu, ona meni ne treba, ali ja njoj trebam. Njoj treba neko da koordinira i nju samu, i office, i zaposlene, i klijente i sve živo, i pri tom još da osim menadžerisanja bude i sekretarica, kurir i računovođa, a po potrebi i čistačica. Mene to ne zanima, a sem toga malo mi je krhko zdravstveno stanje trenutno, da bih tolike obaveze preuzimala na svoja pleća. Pošto iz posla valja isključiti emocije, ako ne misliš da pukneš skroz, moj odgovor konačni za ovu nazovi njenu ponudu će biti: "NE!"

Ima još nešto. Znači, po prvi put u životu sam se javila na oglas koji je neki lik objavio prošlog petka u Večernjim novostima. Ne znam šta mi bi, ali napisala sam pismo i ostavila odgovor pod šifrirani oglas. I javi mi se lik. Jaoj, kad se nisam srušila. Prvo, boja glasa me nije oduševila uopšte, ne zvuči ni malo čarobno, čak zvuči pomalo grubo i staro. Istina je, međutim, da ima jedno od najlepših muških imena koje sam nekada razmišljala da dam svom sinu, dok moja sestra nije dala ime Dušan svom sinu. Drugo, on je iz Lazarevca, tzv. prigradske beogradske opštine. U suštini, Lazarevac je malo (rudarsko) mesto i to je mesto za sebe. I kaže on meni, kako sam baš lepo pismo napisala i kako je to sve tako idealistično, i da je i on tako razmišljao do pre 7-8 godina. Prvo, ne mislim da je pismo idealistično, samo je iskreno. Nije ni bitno. I bla, bla... otprilike kapiram da je on ljakse tip (evo, sad me je baš zvao na mobilišku, dolazi sutra u BG, pa hoće da se vidimo), ima pčele, voće, iz hobija svira harmoniku. Mislim, sve suprotno od mene. Mislim, jebote, harmonika - osim ako ne namerava da mi razvlači Tango preko 'armonike. Inače, što se obrazovanja tiče, tu smo egal i to iz iste struke. Jedino što on radi, a ja ne radim. Kao nešto mi je spomenuo, vodi neke investicije, pa je pomenuo neke banke, mislim, nisam baš shvatila. Nema veze, kao, vidimo se, pa nikad se ne zna, reče on: "Možda budemo i radili zajedno?!" Koj ga zna, nikad se ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć.

Nema veze, natentaću se sutra da budem u gradu u to neko vreme, tj. da odem do crkve pre toga, ili da se namestim i ranije i da čituckam knjižicu, a da završim do 13 časova, pa ako se javi, da se nađemo negde u centru. Mene isto kopka da vidim ko je s druge strane žice. Kapiram da njega mnogo više zanima na šta ja ličim, od svega drugog u ovom trenutku. Mislim, muškarcima bilo koje dobi je to najvažnije, tj. da je pored njih dobra cupi. Naravno, da i mene zanima taj prvi utisak kada ga vidim. Tj. tada ću znati da li mogu da zamislim da njegova šapa stoji bilo gde na meni, a potom i sve ostalo.

Sad ću da prepišem i molitvu za zdravlje, jer ne verujem da do sutra mogu da je naučim napamet. Pomoliću se u sebi, razgovetno, i upaliti sveću za D. zdravlje uoči njegove operacije. Mislim, da će se on u potpunosti oporaviti od svega. A sa M. se vidim u BG-u za nedelju dana i mnogo se radujem zbog toga. Šteta što i ja ne mogu da idem sa njom u Grčku na more. Mada, sve i da imam keša, meni je najbolje da budem bubamara ovog leta.

P. S. Pošto sam razmišljala gde bih mogla da sednem sa čika Dušanom, pala mi na pamet Akademija 28. Kad imam šta da vidim. Turili opet malo Milionera iz blata, tako da moram da ga pogledam u jednom od naredna 3 dana, u (jedinom) terminu od 21 čas.