Jedan veliki posao je završen i ja idem dalje...

E, pa, konačno sam diplomirala u četvrtak! Yes, jedan veliki posao je završen!!!

Sada dolaze oni dani kada valja osmisliti dalje korake. Treba tražiti i naći posao, i pametno iskoristiti vreme koje protiče.

Prvo, muka me hvata od traženja posla, koga i onako nema, a sem toga zna se kako se u Srbiji dobija posao. Moja već izrečena deviza o 3K - 1. cash, 2. connection i/ili 3. coitus.

A tu dolazimo već do bitne činjenice da su mi šanse minimalne, no i dalje nisu nepostojeće. A koliko će tog vremena biti na raspolaganju to ne mogu da znam, jer još nisam postala vidovita. ;-)

Nego, da pribeležim o čemu sve to razmišljam. Ovako, treba da radim na engleskom jeziku da ga ne bih zaboravila, tj. da bih ga koliko-toliko unapredila. Dobar site koji sam pronašla je http://www.learnenglish.org.uk (takođe, imam u mail-u koji sam nekada slala koleginicama još link-ova). Zatim, treba da razvijem pređašnju ideju o analizi finansijskih izveštaja, što će biti junački posao. Nešto od toga sam već radila, ali valja mi da napravim neku vrstu template-a u Excel-u, tako da izvlači pokazatelje u predefinisane formule i da izbacuje rezultate. Nakon toga, ide onaj teži deo interpretacije. Ideja o demo account-u na FX-u takođe nije loša ideja, i to treba isprobati, ali koliko samo knjiga treba da pročitam pre toga, to je strašno. I sve to neće ići bez štampača.

Sad sam otvorila jedan drugi segment. To su raznorazne ideje vezane za IT potrepštine. Prvo, treba da sredim PC (što ću pokušati da dobijem besplatno). Drugo, treba da proverim ideju o isplativosti kupovine eksternog HDD-a i njegove veličine (našla sam WD HDD za oko 130 evrića, kapaciteta 1TB). Treće, ako i hoću išta ozbiljno, bez štampalice sam u govnima, kao i do sada, hehehehe. Štampač je minimalnih 60 evrića, a tek treba da proverim ponovo isplativost, tj. cene tonera i mogućnosti reciklaže, što mi se čini kao jedino razumno rešenje.
Ako realizujem bilo koju od ove 2 ideje, za sada otpada ideja o kupovini digitalnog fotoaparata. To je moja želja, ali nisam sigurna da je to sada realno. To jeste za zadovoljstvo, ali razmisliću.

Što se tiče stana koji je u raspadnom stanju, tu nikakvih ulaganja neće biti, osim opravke svetla u kupatilu, jer ni za šta drugo nemam novaca. Jedino što mogu da uradim je da detaljno očistim stan i da izbacim sve nepotrebne stvari koje me ionako guše.

Što se mene lično tiče, užasno sam se zapustila, nabacila sam prekomernu kilažu, što znači da mi dijeta i promena načina života ne ginu. Na dijetu mogu da se bacim čim ozdravim i pojedem sve što ne treba da jedem, a promena stila života, osim promenjenog režima ishrane, znači i fizičku aktivnosti koja je kod mene trenutno na minimumu. Takođe, urnisala sam totalno ritam spavanja kod sebe, jer mi se noću uopšte ne spava, tako da i to treba da menjam. Jedini način da to promenim, da bih legla i zaspala oko ponoći je da se i umorim tokom dana propisno, dakle, fizička aktivnost. Za sada nisam u stanju da ostavim cigarete, no i tome treba razmisliti podrobno. Pušenje cigareta je inače skoro jedina aktivnost koju redovno i prekomerno upražnjavam. Takođe, treba i da odem kod zubara, što će da uključi par zuba za vađenje, par za opravku i čišćenje kamenca. U martu me čeka redovna kontrola kod ginekologa, i mogu samo da molim boga da mi nisu ponovo nikli kondilomi. Do tada neću ni da ih gledam, muka mi je od svega toga. Ruinirala sam i sopstveni imunitet, što negativnim razmišljanjima, što kretenskim načinom života, tako da... a, poptencijalna aktivacija HPV-a zavisi upravo od imuniteta. Sve u svemu, zrela sam za totalni reprogram. O redovnoj higijeni, hm, i to je malo diskutabilno, ne tuširam se svaki dan (koja sam ja samo svinja!), noge su mi dlakave, jedino što sam brkove očupala pred diplomski, ruke dlakave, kosa zrela za šišanje i farbanje, moje dupe i noge vape za anticelulit gelom, moji nokti na nogama mi govore da ih sredim, itd.

Za sada o idejama toliko, jer od pravljenja nerealnih planova nema ništa. A ideje ću da reevaluiram u narednim post-ovima. Znam, biće tu puno izmena, ali biće to dobro. Pre toga, pokušaću da pristupim izradi nedeljnih planova i da kontrolišem nivo ispunjenosti. Zvuči glupavo, ali ako ja sebi ne odredim šta ću i kada ću da radim, zalud je za očekivati da će nešto da se promeni u mom životu. Sve to startuje od satnice ustajanja, pa nadalje. Krajnje je vreme da ustajem do 9 ujutru, a ne da spavam do podne zato što blejim do 4,5 ujutru. Dobro, ne blejim, uvek nešto radim, gledam, čitam i sl., ali ritam mi je loš.

Takođe, nakon ozdravljenja, naredne nedelje ili one tamo treba da posetim NSZ (možda to uradim i u redovnom terminu javljanja), da bih se registrovala sa VSS. Pre toga moram da odem u opštinu sa originalom i fotokopijom Uverenja o diplomiranju da upišem stručnu spremu. Takođe, tada, prilikom posete NSZ treba da tražim 2 potvrde: 1. za GSP i 2. za univerzitetsku biblioteku.

E, pa lepo, pošto se ionako osećam izgubljeno i dezorijentisano, ovo jesu mogućnosti koje ću da sama sebi priredim i da se reorganizujem, kako mi život i dalje ne bi izgledao besmislen, i kako u osnovi, ne bih čekala samo da prođe još jedan dan. Čega? Ko da mene pa nešto čeka, ako nešto ne preduzmem sama.

O muškarcima ne razmišljam, bar ne u smislu da ću uskoro naći nekoga sebi odgovarajućeg. Zapravo, rešila sam da svoj život učinim takvim da ga volim, a ne da tražim tog nekog (koji možda i neće doći) s kim ću da delim dane i godine svog života. Ne želim da budem emotivno zavisna, i da moj život zavisi isključivo od primljenih i pruženih emocija. Ne sviđa mi se to, jer to je ono čemu jesam težila, ali što me je ujedno činilo veoma često neraspoloženom i nezadovoljnom.

Od ljudi sam se već otuđila i to mi sve ređe pada teško. Shvatila sam da je tako najbolje za mene. Ionako me većina tema o kojima drugi pričaju i većina aktivnosti kojima se ljudi bave uopšte ne interesuju, i ne želim da budem deo toga. Pravi sam mizantrop!

Uglavnom, u najskorije vreme me očekuje nekoliko viđenja sa mojim prijateljima-poznanicima, šta god da su, jer sad kao treba da ih častim za diplomiranje. To mi finansijski nikako ne odgovara, ali preživeću. Što bih se uzbuđivala zbog para, kad njih ionako nema, hahahahahaha... Uostalom, i posao tražim, da bih imala od čega da živim, jer da imam od čega da živim, sigurno ne bih nadničila, već bih se bavila kreativnijim stvarima. Kad smo već kod toga, da pomenem još jednu ideju, a to je da se eventualno malo vratim u vode grafičkog dizajna. Ima jedan site-ić http://99designs.com/ gde se organizuju takmičenja dizajnera za logotipe i sl., i tu bih mogla nešto i da zaradim eventualno. Veoma kreativno i relaksirajuće, u svim onim smaračkim idejama i razlog više da se kupi štampalica.

Odoh još malo da prosurfujem po Net-u, u potrazi za nekim novim idejama... :-))