Volim kada ustanem ujutru da imam okvirne ideje šta ću da radim tog dana. I obično ih imam.
Nekada sam pravila planove, doduše ne 5-godišnje za obnovu i razvoj, a danas to radim sve ređe. Shvatila sam da kada imaš utvrđeni plan ili planove za neku aktivnost, da onda samo ideš ka tome, a da mnogo stvari promiče pored tebe. Uostalom, nisam ja mašina, a i mašine imaju prazan hod.
Baš zbog toga, držim u glavi šta mi je činiti određenog dana, ali tome pristupam krajnje fleksibilno.
Ustala sam jutros relativno rano i pošto mi se može, jer sam sad jedan "besposličar", gustirala sam nes kafu dobrih sat vremena, uz šta sam, naravno, popušila previše cigareta. Svako ima svoje poroke, hehehe.
To je ono što ja najviše volim, jutarnje spremanje bez žurbe i meračenje svakog trenutka.
Zanimljivo je da i posle 20 godina šminkanja, ja i dalje uživam u tome; čini mi se, kao i prvog dana kada sam pokupila svu maminu šminku i namazala se kao "pionirski crtež".
O češljanju, pravljenju frizure i ostalim detaljima neću ovom prilikom, jer to pripada prošlim danima duge kose, a o tome neki drugi put. Sada je sve praktičnije, to jest, okreni-obrni imam "frizuru" bez da se timarim do iznemoglosti.
Pre nego što sam izašla iz kuće, uvidela sam da mi se lenjost a pro po relativno (ne)bitnih detalja obila o glavu. Mrzelo me je da skidam stari lak za nokte koji je tu i tamo već ispucao, pa sam rešila da ga "zamaskiram" sa novim slojem. A onda mi je ispala četkica sa koje se cedio lak. Refleksnom reakcijom, posegla sam za četkicom i priljubila nokte na novine i onda je sve to bio jedan razmazani apstraktni prikaz po noktima i šakama. Da je platno imalo bi čari, a ovako... sve iz početka...
Konačno, pošto sam prošla sve faze manikira, fakira i ostalih kozmetičkih i njima sličnih radnji, bila sam istuširana, namirisana ko mirisna ruža, našminkana, obučena, obuvena i krenula u grad. Al' ne da lovim pevca i kokodačem! ;-)
Rekoh sebi: "Deni se ti, onako instinktivno, pa gde god stigneš... a negde ćeš već stići..."
Danas je bio siv dan i ja ne volim sive dane, ali volim da im prkosim dobrim raspoloženjem. Prošetala sam Knezom, ali nisam išla u SANU, čekam Amarilis, a možda još nekoga!
Pomislih, hajde da pogledam kakav dnevni meni nudi Plato. Dopadne mi se. Ali pre toga jedna minorna obaveza... Odlazak u Poštu u Zmaj Jovinu, znate zašto. Zverka je podigla 1.700 dindžosa + Potvrdu za 5 akcija NIS-a - što nam onomad za Badnji dan darovao Bata Dinkić. Kad čovek pogleda, to nam je palo svima sa nebesa plavih, tako da sam u prvoj trafici kupila 2 srećke na grebanje. I to odmah 'alavo. "Srpski san" - to je ono da vas poreski obveznici izdržavaju narednih 20 godina, a vi da dobijate svakog meseca 1.000 evrića i kao utešnu srećku - da izgrebem i dobijem 50.000 evra za shopping. Grebanje sledi kad završim post, pa ako sam se obogatila ću da pravim neku Sodomu i Gomoru, onu što se viđa na BG splavovima, da vas kvarim malo. ;-)
U stvari, ja bih više da vas kvarim. Treba mi 5 dobrovoljaca koji dobro uočavaju i memorišu, pa da idemo u Grand Casino na Black Jack, da ih ojadimo. Ajnc se ručno deli iz 6 špilova, pa znaš šta je prošlo, a šta nije, tako da se verovatnoća povećava sa dobrim pamćenjem. A ima i tehnika da se to nauči. :-) Čekajte ljudi, ne promovišem ja ovde kockanje, ali treba makar jednom probati, naravno, neostrašćeno i bez loženja, kao igru. Samo je gubitak izvestan, sve ostalo nije. ;-)
Lepo je kada imate mir u sebi i kada nosite pozitivnu energiju, onda vam se oči smeju, čak iako se vi ne smejete (ko ludi na brašno), i ljudi to primećuju, i upostavlja se neka fina interakcija. Eto, prethodnoj rečenici možda i nije mesto ovde, ali tako sam ja skontala sebe danas.
Uplovila sam, konačno, u Plato. Lepo, lepo. Meni (ne meni, nego jelovnik) nije baš desetka, ali jaka devetka, garant. Prvo sam naručila da se po'ede i popije. A jelo se? Dakle, za 390 dinara, da, da, a to nije mnogo, ja sam jela:
1. krem pileću čorbu sa puuuuno belog mesa unutra;
2. 2 pozamašna komada vešalice
3. pire (jebiga, jeste onaj jednominutni, ali dobar je ko dobar dan);
4. tzv. vitaminsku salatu (rendana šargarepa, cvekla i sitno seckana zelena salata)
5. i na kraju bez šlaga (jer torte nije ni bilo) dobila sam parče pite od jabuka sa dosta suvih grožđica unutra; liči na lenju pitu, ali nije toliko lenja; zato je njam-njam, pa sam i prste polizala: dole testo ko za "lenju", u sredini komadi jabuka dobro pečenih bez kožice sa mnoooogo cimeta i gore opet testo (ono što se slaže ko taraba, ali ne mora da se preskače); potpuno sam pristrasna kad je reč o lenjoj piti, ali ovo je mnogo bolje od lenje pite, jer ima više fila, a manje testa.
Nadam se da sam vam napravila zazubice, ali sve to ponovo za nedelju dana... vredi sačekati...:-) To ne bi vredelo ni po' lule duvana da nisam popila i čašu crnog vina (iz zdravstvenih razloga, inače ne bih ja :-)) - Terra Lazarica, 0.2 l, Caubernet Sauvignon, berba 2006., puni Rubin iz grada Kruševca. E tu već moraš da tresneš 259 dindži. Uživanje košta, dragi moji, al' zadovljstvo cenu nema!
Sad o "znakovima pored puta" (aluzija na roman Ive Andrića). Ispred stakla iza koga vidljiva sedim, sa moje desne strane puca pogled na zid Filološkog fakulteta i gle grafita: Jazz Rules - Nice and Smooth. Jeste tako je; a u Platou sve neki fusion-i - sačuvaj bože. Dobro, nije meni lako ugoditi, to stoji. Iznad moje glave visi neki oblačić i kaže: Less is More. Sa moje desne strane, na ogledala su pri'eftali neke fototipske isečke iz stripova, novina, starinskih reklama i pročitam ovo na fotki ispod (jebiga, vidi mi se parče ruke sa sve džemperom na fotki, jer sam morala da munem omanji besplatni kulturni magazin na blještavu sijalicu, zbog odbleska - a i uspelo je :-)))))))))
U stvari, čini mi se da Plato nikad nije izgledao bolje nego što sada izgleda. Ili je to moja konstatacija pod uticajem alkohola?! Čaša vina je za uživanje, ostalo je za preterivanje. A nekad se i pretera, zar ne?! Ljudi ima, kakvih 'oćeš, od 18-19 godina do 70-ak, baš šarenoliko društvo. I to mi se sviđa. A i merkao me je jedan čika za stolom pored, al' me nije pec'o, jer mu je ćerka maloletnica bila u društvu.
O da, sada možete sa police da uzmete neko od ponuđenih izdanja Platoa i da se malo i kulturno uzdignete, a ne da se sve svede na prežderavanje i oblokavanje. Eto, i ja sam uzela roman Crni album od Kureishi-ja i pročitala prvu glavu. Ovog pisca baš gotivim. Prva njegova knjiga koju sam pročitala je Buda iz predgrađa. Ovaj čovek piše jasno, duhovito i jezgrovito.
Završila sa Platoom i krenula dalje, ka Knezu, a iz Fresco picerije dopire pesma:
Dalje, u Francuskom kulturnom centru (FKC) - mlada partizanka sa bujnim poprsjem. Tek da omlatina vidi kako su izgledale naš(t)e partizanke i šta nam je "naša" borba iznedrila. :-P
A onda nešto veoma zanimljivo stoji na ulaznim vratima iste lokacije. Od sutra do nedelje na snazi je Vikend dokumentarnog francuskog filma u Domu omladine (da vas ne zbuni i DŽ i 100 dinara; ono što na fotki piše da je džabe, to znači da džabe možete da uđete u FKC).
Ali stvarno je DŽ - pogledati svaki od ovih filmova po pojedinačnoj ceni od 100 dinara. Pošto sam kinematografo-manijak, odma' sam otišla k Domu i pazarila ulaznice za svih 6 filmova. :-)
Na povratku kući, u busu sam srela jednog mog drugara, koga dugo nisam videla (evo, sad baš brojim mesece na prste, ali nikako da izbrojim koliko je vremena prošlo); a i ne znam kada ću ga ponovo videti. Može biti da će čo'ek ovo da pročita. Pa ako, neka pročita, da zna da ni njega nisam propustila da pomenem.
Bila sam i u DM-u, ali nije baš neki fazon da sad pišem na koje sam sve budalaštine tamo pobacala pare. Kako "stariš" ili kako te napušta prva mladost, pre nego što druga dođe, sve te više košta održavanje. Da, da, nema zezanja! ;-)
Onda sam došla gajbi iiiiiiiii... eto, od tada malo pišem, dopisujem se sa brojnim obožavacima, malo telefoniram i sve u svemu, jedva završih ovaj post. :-))
Ovo je bio jedan običan dan, a možda i nije?! ;-)
P. S. Srpski san - dobila 100 dinara, odnosno mogu da furam zamenu; a od Love za šoping snova u iznosu od 50.000 jura nisam dobila ni jedan evrocent. Ništa od obećanih bahanalija, osim ako neko ima ideje koje puno vrede, a ne koštaju ništa! :-)
