Wednesday, 10 December 2008

Za sada bez dobrog naslova...

Elem, bolujem ja....... aha, aha... a pri tome visim na kompu i kobajagi gledam ponudu za Novu godinu, a znam da nigde neću ni ići. Ispod 30 evrića nema ništa, pa naviše. Taj all inclusive i nije baš all, jer ako eliminišemo troškove za toaletu (koju ne bih ni kupovala), ostaje tadža koji košta, a koga nije ni lako na'vatati za Novaka. Već sam obavila preliminarno intervjisanje 2 moja friend-a, i kako stvari stoje, niko nigde ne ide, niti će ići. Postoji previše "ako", da bi bilo šta i stiglo do "onda". Meni se dopala ponuda na nekoliko mesta, ali sigurno da neću sama da idem, a nisam ni sigurna da mi se ide u neki vrli svet, jer mi je ceo taj koncept paranoje na Novu godinu idiotski. Dakle, verovatno da imam 2 opcije, da sa nekim provedem to veče u svojoj ili nečijoj kući, ili da veče provedem sama u svojoj kući. Videćemo kako će stvari da se odvijaju.

Zvao me je na mobilni Slovenac sa kojim sam se kratko kuckala, još dok sam imala profil na jednom od domaćih site-ova, a tome ima oko od godinu dana. Od tada smo razmenili po neku poruku. Verovatno hoće da proveri da li sam živa i što me nema, i da me, može biti, ponovo zove u Sloveniju kod njega da se upoznamo. Ipak dolazi Nova, a niko za Novu ne voli da bude sam. Ni pas tada ne može biti jedini čovekov prijatelj. Jedino je problem što ja ne bih išla kod muškarca koga ne poznajem i što je još bitnije, odavno znam da je slagao koliko ima godina, tj. podmladio se za 2 godine. To me baš nervira, jebote, šta znače 2 godine? A, pri tom još kad sam ga malo iz-google-ovala našla sam njegove podatke, jer su dostupni zbog prirode hobija kojima se bavi. A, ovamo on traži ženu koja nije folirantkinja, a on prvi krije godine. Nešto razmišljam, da mu se javim na chat-u, pa da ga malo podbodem izokola za godine, da vidim da li ima muda da otkrije feniranje tog podatka. To ću kasnije, ukoliko budem za to raspoložena.

Danas mi je bilo smešno, dok sam pričala sa mojim drugarom, ispostavilo se da ima veoma sličan način razmišljanja ko moja keva, a sve a pro po, mog slatkog tatice. Oboje misle da će on danas da me se seti i udeli mi (otpatke) ruske salate, prasetine i žita, sa sve onim papričicama od juče, ako ih nije još sve nabio u bulju. Doduše, ako budem imala sreće, možda te otpatke i smrzne, pa proba da mi isporuči u nekom budućem periodu. Moraću da ga ljubazno odbijem, jer ne volim govna iz mrzilice. If there is a chance!

Sad, kao i svaki bilde čekam da mi mamica donese finu, sveže kuvanu klopicu. Jes' da sam već pomatora za podoj, ali majka je majka, čak i kad imaš 100 godina. A, sad, odoh ja da me mama podoji. Srce moje najveće!

0 komentar/a:

Post a comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...