Saturday, 6 December 2008

Početak i/ili nastavak...

Dakle, poslala sam inicijaciju za našim reunion-om. I ti si pozitivno odgovorio. Radosna sam zbog toga. Proveli smo predivan dan. Naravno, kao i uvek, moja očekivanja su prevelika, verovatno često i nerealna, a i strpljenje mi nedostaje u velikoj meri. E, sad, ono što znam je da će mi za tebe biti potrebno mnogo strpljenja, i da mi neće biti ni malo jednostavno da ga imam u svakom trenutku tvoje neodlučnosti i tvog kreni-stani-kreni-stani stila ponašanja, ali i razmišljanja. Slikovito rečeno, za mene je veliki izazov da pobedim sebe, tako što ću pokušati da izgradim strpljenje prema tebi, jer je nedostatak strpljenja kod mene, jedna od mojih (brojnih) mana koju već duži vremenski period smatram neprihvatljivom, jer imam dovoljno godina da se suočim sa njom i nema prostora za izgovore više.

Odlučila sam da svaki dan napišem makar jedan red, i da to bude stvar dobre prakse i mentalne higijene koja će mi pomoći u eventualnim trenucima mog slepila i/ili beznađa da jasnije vidim stvari. Dodatno, važno mi je da imam taj neki pregled događaja našeg odnosa, jer znam da od nas dvoje može da bude ili sve ili ništa. U jednom trenutku postaviću ti pitanje da se odlučiš, a od tvog odgovora će mnogo toga zavisiti. Do tada, mogu da smatram da dosta toga zavisi od mene i načina na koji se ponašam prema tebi i kako se ophodim prema tebi, te ću to uvek imati na umu.


Naravno da mi se ne sviđa što treba da čekam na tvoje odluke, ali to sam odlučila da prihvatim. Naravno da je smešno da mi spominješ "drugarice" koje se nadaju da ćeš ih ti kad-tad muvati i da ti je bitno da imaš makar kakvu-takvu rezervu. Ali, u redu. Tu slobodu koju daješ sebi, i ja ću je dati sebi, kada, kako i zašto mi to bude odgovaralo. Potrudiću se, isključivo i samo zbog sebe, da ne gajim nerealna očekivanja i da se ne tripujem mnogo. Potrudiću sa da kao što sam otvorila svoje srce, da tako otvorim i oči i da te gledam jasno, bez predrasuda i bez iluzija. Nadam se da ćeš i ti biti sposoban za isto.


Ne znam još uvek koliko vremena će da protekne, ali očigledno je da si i ti naglasio da postoji mogućnost da se ja predomislim. OK, neka bude tako. Imaš rezervu, s toga ni ja nemam razloga obezglavljeno da srljam bilo gde, dok dobro ne premerim stvari. Tako će i biti. Veoma ti je bitno da imaš makar neki društveni život, jer se plašiš da i ja nisam neka
freaky kreatura kao tvoja ex-ica koja je uspela od tebe da napravi nešto što ti nisi. Jasno da ti je sada važno da ne "upadneš" u istu klopku. Hoćeš da budeš ulovljen, ali nećeš da budeš zarobljen. Kao i svako drugi. Šta će ptici krila, ako je neko stavi u kavez, pa makar taj kavez bio i zlatan.

Takođe, rešila sam da pratim svoje amplitude u ponašanju koje mogu imati veze sa tvojim ponašanjem, odnosno ono što ja sebi dozvolim da mi se ubaci u misaoni sistem i da reagujem na to, beležim, kako bi kasnije jednostavnije mogla da sagledam "proces" i da donosim odluke.

Naravno, to sve zavisi od mene, i moje istrajnosti, da zaista i beležim sve ono što sam se sama sa sobom dogovorila.

Da ne zaboravim, proletela mi je jedna misao kroz glavu juče, a to je: "Ti si moj poslednji pucanj u prazno!" Za sad nemam objašnjenje za to, a i neću puno da pretpostavljam unapred.


Sada mi je na
line-u drug Peruanac sa kojim u suštini i nemam o čemu da pričam, ali koji se zalepio za mene i nemam srca da ga gurnem, iako je prepiska potpuno besmislena, a pri tom su i njegova očekivanja nerealna u vezi sa mnom. Na (njegovu) žalost mislim da se on malo primio ovako virtuelno na mene, a takve budalaštine ne vredi komentarisati. To mu je žešći delusion. I sad ga savetujem da izađe iz kuće i da provede lepo veče sa svojim drugarima, a ne da zabije dupe u krevet i da spava. Ima vremena za spavanje kada ode u penziju. Do tada... valja živeti...

Da nastavimo, dok se kuckamo sa Peruancem. Dakle, već imam
light schedule koji mi je predočio moj dragi, a to je da se sutra viđa sa "drugaricom" kojoj cure žvale na njega, pa onda narednog dana ide opet kod neke cice da namešta viseće elemente. Dobro je ako joj namešta samo to, ali ko to zna, dok se ne uveri svojim očima?! I, onda ćemo da se vidimo tamo utorak, sreda sledeće nedelje. Moram priznati da me to sve spušta i da se baš ne ložim na sve to, ali 'ajde videćemo kuda vodi ovaj put. I onda ćemo da gledamo "Ljubav u Barseloni" i pre ili posle toga da pijemo kafu. Eto, tako... za sada... i ispratila sam Peruanca...

0 komentar/a:

Post a comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...