Tuesday, 9 December 2008

Razbole se lisica... - drugi deo

E, pa svanuo je jedan predivan sunčan dan. I nema veze što je brrrrrrrrr, samo da sunce sija i miluje svojim zracima. Tako me to ispunjava i čini srećnom. Samo kad je prošao ovaj natmureni period. I kao što se da primetiti, ostala sam kući, jer me je virušče pokosilo. Prošle nedelje sam bogoradila kako mogu ja i da se razbolim za slavu, pa da to bude razlog zbog kojeg neću otići. A, ja se stvarno razbolela. Ali nema veze. Nekako se danas osećam smireno i spokojno, iako me cepa, glava, kijem, curi mi nos i sve po redu. Ali, bar nemam povišenu temperaturu.

G-din tata je izrazio svoje duboko žaljenje što neću doći, ali mu naravno nije palo na pamet da mi donese malo žita, ruske salate i prasetine (za kojom baš i nisam luda, ali 'ajde kad ljudi ne mogu da se oslobode kretenskih običaja) i da kaže: "Drago moje dete, ovo je i tvoja slava, a ne samo moja..." Ni 5 ni 6, nego čujem ortodosknu budalaštinu, da je on odmrzao neke ljute papričice, i sad je to kao bitno, što ih neću preuzeti. Mislim se, nabij ti te papričice sebi u dupe, ja ne živim od vazduha i papričica. Opet, okreni-obrni, ne bi on ni imao razumevanja za ovo moje stanje, da se u suštini više ne plaši da ne zarazim babu. To jeste logično, jer joj on sada titra jajca, i ja bih tako razmišljala, međutim, da kojim slučajem nema babe, ne bi on imao razumevanja za mene. To mi je jasno iz onoga što je rekao. Ja pričam kako sam upecala sigurno virus u nekom prevozu, a on meni kaže: "Pa, jeste kad se ti voziš GSP-om." Pa, da, mislim se ja, ti se voziš kolima, a ja GSP-om, ti ideš u Tempo kolima, a ja GSP-om, itd. I sve u stilu mogao bih ja da dođem i po tebe (velikomučenik), ali ipak.... Ali, ipak - tata će da poručka sam ono što je napravio, pa neka tako i bude.

Đuvegija mi je poslao neku pesmičicu sabajle, odgovorih mu da sam bolešljiva, pa će valjda da shvati da sutra nema ništa od bioskopa, a kad će, e, to ni ja ne znam. Možda se u međuvremenu predomislim i za taj bioskop sa njim.

Jedina osoba (osim mene) kojoj je stalo do mene je moja majka. I to je jedina osoba koja zaslužuje da dobije šta god i kad god joj nešto treba od mene, jer je uvek uz mene. Definitivno, ovakvu majku kao što ja imam, retko ko ima. Ona je moje jedino bogatstvo. Ako mi se bude dalo u životu, možda, jednog dana, moja ćerka bude moje najveće bogatstvo. Ne znam koliko će vode proteći do tada, i da li će se to i desiti. Još uvek duboko verujem da hoće.

Sada ću da se skinem sa kompa, jer me peku oči, idem da čitam novine, da pomazim razmaženu mačku...

0 komentar/a:

Post a comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...