Sunday, 7 December 2008

Your life, your choice!

Jebote, pukla sam potpuno, po svim šavovima. Tako me šibaju emocije, da je to, kao pomahnitala reka koja je ispala iz svog korita i koja će na kraju, i samu sebe da proguta.

Opet su krenuli ti jebeni SMS-ovi, bolje i da bacim taj jebeni mobilni telefon. Da, ko da bi mi to pomoglo i ko da to ima neke veze sa sortom komunikacije. Jebote, ja sam jebeni prosjak ljubavi, ko neka jadnica koja kuca po 1001 jubilarni put na vrata nečijeg srca, u ovom slučaju, njegovog srca i viče: "Uzmi me u svoje srce, uzmi me u svoje naručje, voli mene!" Eeeeeeeeeeeeeee, ko da to ide po narudžbini. Meni se ovi flipovi ne dešavaju tako često, te me to dodatno destabilizuje. Ko je u pitanju? On ili ja? Ili je u pitanju moja potreba? Ili, ili, ili?

Jaoj, šta sam mu sve napisala. Katastrofa, viđena sam za zloupotrebu sa svim tim kako sam se prosula pred njim.

I to je išlo ovako: "A, što razmišljaš o tome? O tome razmišljaj kad smo zajedno. Što ne možeš malo opuštenije? Završavaj jebeni diplomski, to je jako važno i meni, kao i tebi. Možeš li bar toliko da me poslušaš? Traži ono što nas spaja, ne ono šta nas razdvaja! I batali to pisanije! Cmokić"

Onda sam mu ja odgovorila: "Recimo, da ne mogu. Recimo, da je meni bitno kada, kako i zbog čega nešto osećam. Ja nisam na dugme i ne pravim sebi otklon, čak i kada je to 'praktično'. A što se tiče diplomskog, pa on je odavno gotov. A, odbrana, e, to je sve imam u glavi. Mogu da je spremim danas-za-sutra. A, mogu i sad da izađem i da pričam. Nije mi bitna uopšte, jer je to ionako ordinarna glupost koja me deli od diplome. Za tvoju informaciju, kada me nešto muči, ne mogu da se opustim tek tako. Nismo u egal pozicijama uopšte. Da bih ja razmišljala u pravcu konvergencije, a ne divergencije, potrebno mi je mnogo više od onoga što sada dobijam od tebe. Dugo sam razmišljala, i shvatam da sam na klizavom terenu, a to uopšte ne volim, jer ja volim da stojim čvrsto na zemlji i u suštini koračam brzo i gledam unapred. Jasno je da je samo pitanje da li sam na tom putu sama ili si ti uz mene. Mene ubija stani-kreni, to nisam je i ja to neću. Razmišljala sam i o tome koji sam ti ja uopšte K u životu i kuda vodi ovaj put."

Naravno, onda sledi hladan tuš, šah-mat u jednom potezu, a i mislila sam da će biti tako... "Rekoh ti da o ovome NEĆU da pričam preko elektronike. Videćemo se, nadam se u utorak, pa ćemo, nadam se, pričati."

I naravno, ne volim šah-mat u jednom potezu, i ja napišem: "Meni je mučno i ne mogu da čekam da kažem ono što mi leži na srcu, i muka mi od poštovanja forme po svaku cenu. Ako možeš to da razumeš? Ne pravi granice bez potrebe i ne budi surov prema meni kada mi je teško. I meni je, kao i tebi, kao i svakome potrebna podrška. Uzgred, meni je u utorak slava, tj. mom ćaletu (što on u stvari samo formalno obeležva ove godine, zbog cele sjebana situacije sa babom), tako da ja u utorak ne mogu da se vidim sa tobom."

On odgovori: "Sveti Alimpije? Xenijina slava... Dobro, videćemo se neki drugi dan, popričati, pogledati film, smanjiti tenzije? Sad se smiri, lepo te molim. Cmokić"

Ja još više popizdim i napišem mu: "Da, sveti Alimpije je moja slava! A za Xeniu me, da izvineš, zabole baš. Ja nisam Xenia. Hvala ti na savetima, ali uz dužno poštovanje, nisam ih tražila. I ne mogu da se smirim. Bar ne tek tako. Ako hoćeš spam-uj me posle ove poruke. Osećam se kao da klečim pred tobom i molim za tvoju ljubav. Oprosti mi moju ljubav, neke stvari se ne biraju. Ako me hoćeš, hoćeš me, ako me nećeš, nećeš me. Ja tu ne mogu ništa više da uradim. Ovo je trenutak da ti to kažem, žao mi je što je putem SMS-a, ali ti sada nisi pored mene. Jebiga, izgubila sam glavu, to se dešava. Doduše, meni ne tako često. Oprosti, mislila sam da mogu, ali ne mogu da čekam nešto što će možda doći, a možda i neće. I, još jednom, izvini, moja naklonost prema tebi je moj problem. Možda sam se prebrzo, za tvoj ukus, probudila."

Jebote koji trip, a posle toga, više od 4 sata preganjanja telefonom. Sranje. Sve je počelo, od dopunjavanja njegovog profila na Net-u, pošto je već bio sa mnom, a on nije znao da li je sa mnom???????? I nije ni to problem, problem je u tome što on zapravo nije uvideo da mu je to bila kardinalna greška, i da me je debelo povredio. Istupila sam jezik objašnjavajući poentu svega, ali to nije urodilo plodom. Shvatila sam da ja ipak neću odstupiti od onoga što me je povredilo i što mi je bacilo senku sumnje na naš odnos, koji je pretendovao da bude ljubavni odnos. Ali, jebiga, osetila sam se ko pokusni kunić, a ja sebi to stvarno ne mogu da dozvolim. Žao mi je, do nebesa plavih, ali ja ne mogu da budem sa muškarcem koji neće da odstupi od svojih stavova i koji ne zna da li je sa mnom ili nije. A, ne zna ni kada će da zna. Možda je idiotski, ali meni je bilo važno da pošto smo se već upoznali preko Net-a da ti u svom profilu okačiš da si in a relationship, što sam naravno ja predložila da prva uradim, a onda i ti, logično. Međutim, ti to nisi hteo da menjaš. Jebiga. Ali nije samo to. Ti nisi hteo da prihvatiš da mi je logika takva, da sexa nema bez kondoma, i da ukoliko bi ga jednog dana bilo bez kondoma, da to znači da ti, a i ja sa tobom treba da uradim sve analize na sidu, hepatis C, hlamidiju, ureaplazmu i mikoplazmu, iako sam sve te testove uradila zbog sebe pre oko mesec dana, i naravno svi su negativni. To je za tebe čin nepoverenja! E, pa za mene je to čin zdravog razuma u XXI veku, i nema blage veze sa poverenjem, jer nikom ne piše na čelu s kim je bio, i s kim je taj neko/i/e bio pre, što nas dovodi do geometrijske progresije, i veće verovatnoće da je neko nešto i pokupio od STD-a.

Sve u svemu, nemam ja strpljenja za sve te pizdarije i odlučila sam da neću da popustim u svojim zahtevima ni za milimetar. Pod 1) krajnje je moralan čin da ako si sa nekim, i ako nalaziš za shodno da držiš i dalje svoj profil na Net-u, da promeniš svoju status; 2) da se jebeš sa kondomom, jer time štitiš i sebe i osobu sa kojom si; 3) da uradiš testove, jer je to poruka da misliš i na sebe i na osobu sa kojom si; 4) da se bre prilagodiš novim okolnostima, a ne da nastaviš da živiš u pluskvamperfektu i svom svetu.

Samo idiot totalni bi mogao da pita: "A, šta bi se desilo kada bi ja uradio testove, i otkrilo sa da imam npr. hlamidiju!" Ja kažem: "Pa, lečio bi se i izlečio bi se!" Ne, nego ću ja sa tobom da se krešem, i da npr. dobijem hlamidiju od tebe, pa ćemo onda u ime poverenja da se lečimo zajedno. To bi bio čin davanja, ali sebi govana u život. Još on meni priča kako neki tamo bračni par XY nije mogao da ima decu 10 godina, pa su to rešili jednim odlaskom kod lekara. Jebote, ovo je jebeni XXI vek, a ti živiš u XVIII veku. Samo kreteni bi pokušavali da imaju decu 10 godina, a da su prethodno bili toliko neodgovorni prema sebi i da nisu odradili analize i predupredili sve eventualije. To je za mene totalni debilizam.

Ja nisam više mladunica, ali mogu još uvek da imam svoje potomstvo, i iskreno verujem da ću imati bar jedno dete i ne pada mi na pamet da bilo kome bilo šta dokazujem time što bih se upuštala u rizične seksualne kontakte. On meni kenja o nekom poverenju. Ma, može sebi da ga okači na kitu i lapara sa tim po svojoj kući. I tako lepo, svako drži svoje stavove. I treba, odmah pucaš među oči, pa šta bude.

Konačan rasplet je bio ubeđivanje ko koga ostavlja i ja nisam htela da prihvatim da ja njemu dajem nogu, jer ja njemu ne dajem nogu, on je sebi dao auto-gol i kraj priče. Ne pada mi na pamet da pravim kompromise oko kretenskih stvari. I nisam popustila.

Kobajagi smo se dogovorili da ćemo da ostanemo u prijateljskim odnosima. Why not? Ako se sa njim ne slažem u kontekstu ljubavnog muško-ženskog odnosa, to nije razlog da ga odbacima kao ličnost, jer mi je interesantno da provodim vreme sa njim. I tako ćemo da idemo u sredu da pogledamo "Ljubav u Barseloni". A, šta će od tog prijateljstva da bude u budućnosti, to ćemo tek da vidimo. Ja mislim da on neće odustati tako lako od mene, ali pošto će svako da drži svoj stav (ja pogotovo), od toga nema ništa.

Ili menjaj svoje stavove i ponašanje ili se teraj u tri lepe pičke materine, zabodi dupe u svoju sobu, svoj kompjuter i tamo sigurno nećeš ništa izgubiti (jer nema rizika), ali zato nećeš ništa ni dobiti (jer nema rizika).
Your life, your choice! Moj život, moja pravila!

0 komentar/a:

Post a comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...