Truplo teško do bunara nosim
Ubila sam ga, nenamerno
Tela moram da se otarasim.
Coca-Cola i cijanid glave su mu došli
Prstohvat otrova iz mog osmeha.
To su već potrošeni sati, prošli.
Dobro veče, ja sam Zverka!
Znam, nije ti noć, dan
Ali, prkos srama te merka.
Ovo je zemlja za nas
Ničija, potrošena, sjebana
Naš užas i naš spas!
Hladan metal od oštrice pod grlo stavi
Teška je noć, nemoj da spavaš
Odloži, napiši, ima nešto u tvojoj glavi!?
Kakva poezija, u stilu EKV-a, baš kao što je linkovano!
ReplyDelete