Da li postoji anonimnost na internetu?
Anonimnost na internetu ne postoji. Naime, juče sam zakačila na Google+ link ka članku sa B92, gde
Zuckerbergova sestra objašnjava zašto je potrebno da se ljudi predstave imenom i prezimenom na Facebooku. To što je ona izjavila je tipičan cyber-bullshit i licemerje. Kao, jebe se njima baš za korisnike, sve dok im generišu prihode, je li, a poenta je u tome što sami korisnici ostavljaju dovoljan broj podataka čime se grade dobri statistički targeti za uvaljivanje svega i svačega.
Poenta je samo u jednom - oni kradu vaše vreme. Oni kradu vaš život.
A istina je da npr. ja mogu da napišem da se zovem Svetlana Petrović, a ne zovem se tako, i da otipkam sve navodne podatke koje bih stavila da budu dostupni, a što u stvari nema blage veze sa mozgom. Time sam "lupila pečat" na identitet i "verodostojna" sam, i to je sjajno, jer je to u stvari vrhunska manipulacija od strane korisnika. I sad zamislimo milione takvih korisnika. To je tek sjajno. E, iz tog ugla gledanja mislim da je savršeno podjebati društvene mreže. Jer, nema potrebe da ste anonimni, pored tolike kombinacije imena i prezimena.
E, sad, još nešto o anonimnosti. Hakeri dobro znaju da prikriju tragove, ali obični korisnici ne znaju. Tako da zapravo sve što smo ikada igde ukucali u nekom internet pretraživaču je naša statistika koja se pohranjuje negde. Zapamtite jedno, samo ljudi koji su debelo psihički pomereni nemaju doslednu statistiku u ponašanju ili oni koji su svesni da mogu da podjebavaju sa tom statistikom. Većina ljudi je dosledna u svom ponašanju, navikama, itd., te time stvara osnovu za pravljenje statističke slike pojedinca, grupe, nacije, itd. Mene zanima koliko ima ljudi koji još uvek veruju da internet ima bilo kakve veze sa slobodom? Internet je u suštini smišljen da bi se uspostavila totalna kontrola nad ljudima i njihovim životima. Moćna alatka za postizanje potpune otuđenosti. O društvenim mrežama nemam naročito lepo mišljenje. One su antiteza svakog stvarnog života koji postaje jedini stvaran život mnogima.
Pogledajte današnju decu koja su se pretvorila u idiote koji se "druže" tako što "zajedno" sede i igraju neke kretenske online igrice. Pogledajte današnju decu koja u stvari ne umeju da se igraju, jer njihove igre su internet i mobilni telefoni. Gde su klikeri, mali fudbal, basket, žmurke, preskakanje lastiša, igranje školica? Deca izrastaju u totalne kretene, a malo je onih koji tom trendu ne podležu. Jer, i roditelji su im, u većini, isti takvi kreteni koji zapravo rade isto što i njihova deca, naravno, kada ih deca ne vide da to rade. Danas roditelji špijuniraju svoju decu tako što postavljaju špijunske programe na kompjutere da bi videli gde im deca "idu" online. Sve je to u osnovi igra "velikog brata". Svako svakog špijunira.
A što se tiče zarađivanja na internetu, to postoji samo iz razloga što su ljudi spremni da troše svoje vreme na gluposti i da kupuju nešto što im u životu ne treba, kao što uostalom čine i offline. Na internetu je sve stvar rejtinga. I to je u osnovi čista manipulacija. Jer kako se u stvari pravi rejting? Progutan je koncept koji je pre svega servirao Google. Internet vam je kao kockanje. Ulažite onoliko koliko ste spremni da izgubite, u svakom smislu. U osnovi svakog tržišta vladaju isključivo dva mehanizma: panika i pohlepa. I u rasponu ta dva se grade profit i gubici. I to je jedino pravilo igre. Nema 'leba bez motike. Prema tome, nema države i društva bez preduzetnika i stvaranja novih vrednosti. Ali, isto tako, i država je prevaziđen koncept, jer dok god manjina upravlja životima većine, tu nešto nije okay. Dok god ljudi zavise od države to nije okay.
Kojekakvi "aktivisti" online i offline se pozivaju na ljudska prava, na pravo slobode govora i slična sranja. Ko danas misli slobodno? Svakom despotu je jasno da je "demokratija" najbolje oruđe za despotizam. Ako jedna država treba da omogući jednom pojedincu pravo na slobodu bilo čega - šta to zapravo znači? Slobode nema. Zar nije najveći nonsens da deklarativno posmatrano danas svako može da trubi o bilo čemu, a da to zapravo nema nikakvu težinu. Demokratija vam je ovo: izvolite svi iznesite svoje mišljenje, a biće kako ja/mi (kvazielita) kažem/o.
Aktivizam inače znači pripadanje određenim ideološkim krugovima. Svaka ideologija je (na početku) zavodljiva i slatka, čak i ona za koju pojedinac samo misli da je lična tj. kao takvu je usvoji. Bilo koja ideologija je dogma i opijum za široke narodne mase. Većina ljudi je danas upala u zamku tzv. društvene angažovanosti. To je ono što se forsira i servira, kao pozitivno i društveno poželjno. I to je bullshitovanje najobičnije. To je sfera zaboravljanja sebe i prepuštanja tokovima koje ti kvazielita servira. Šta to znači biti stalno u nekoj akciji? To znači nemati vremena da zastaneš. Nemati vremena da misliš o bilo čemu. Nemati vremena da postavljaš sebi pitanja. Ubiti potrebu za preispitivanjem, a stvoriti želju (i naviku) za lažnim angažmanima. To znači nemati samosvest. To je samoizdaja. To znači biti stub podupirač shizofrenom otuđenom društvu.
