Elem, da, prošlo je i previše vremena od prethodnog pisanja. Bilo je tu dosta up-ova i down-a, na koje se sve češće navikavam.
Istina je da vidim da iz dana u dan sve više opada moja perspektiva za zaposlenjem regularnim putem. Danas sam dobila jedan odjebavački, a ipak tako kulturno sročen nekrolog o tome kako su za jedan posao, i to ni manje ni više poslovne sekretarice odlučivale nijanse. Kao, to će da ublaži truo osećaj. Ne znam samo o kojim nijansama ti ljudi pričaju, kada me niko nije ni pozvao na intervju, nego sam bila samo neki broj tamo neke poslate prijave. Naravno, i ja sam se njima lepo zahvalila, kako i treba, sportski podneti loše vesti. Druga stvar, konkurisala sam pre 2 nedelje za besplatnu obuku za žene za sticanje Cisco sertifikata koji se odnosi na mrežne tehnologije. E, pa ni tu nisam ušla u uži izbor. Moram priznati da sam ionako od samog početka imala brojne dvojbe oko regularnosti izbora potencijalnih kandidatkinja, tako da mi je nekako bilo surovo jasno da ja nemam šanse, jer mislim da se sve to ionako dobija preko dobro ugojenih veza i vezica.
Dalje, sutra ću da pošaljem CV i prijavu Telekomu, iako znam da me ni tu niko neće pozvati. 1. Telekom treba da se privatizuje i da otpušta bog-te-pita-kako-sve naprimane viškove; 2. Nameće se logično pitanje - Što oni sada traže nove ljude? 3. I još bolje - Da li oni traže nove ljude?
Pitala sam moju drugaricu da se raspita kod njene kume čiji je muž g-din faktor u sindikatu Telekoma, a "pametna" kuma joj je odgovorila da će da ga pita, kad me oni budu pozvali na razgovor. Jedini problem je što me neće ni pozvati na razgovor. Tako da ne očekujem nikakvu informaciju od g-dina faktora, a kamoli bilo kakvu pomoć. Što bi on meni pomogao, ako ja nemam njemu šta da ponudim kao protivuslugu? To je surova slika realnosti u Srbiji.
Sa bivšim mlađahnim dečkićem sam odlučila da prekinem svaki kontakt, jer me je uvredio svojim svinjskim ponašanjem. Dakle, ako nekoga oklevetaš da je osoba koja providno laže, što je etiketa prilepljena meni, onda ne preostaje ništa drugo, nego takvo govno da pustim da ide niz vodu. Ja nemam običaj da pravim pitu od govana, pa taj izuzetak neću napraviti ni u njegovom konkretnom slučaju. To sve važi samo u slučaju da mi se gorepomenuti ikada više obrati, jer ja se njemu više neću obraćati. Takođe, treba napomenuti da je to ipak bila kap u prepunoj čaši, jer i tako i tako ni ne želim komunikaciju sa njim. Gade mi se nadmene, samodovoljne i egoistične muške svinje. Pre nego što završim sa pisanjem o njemu, dobro je i da zabeležim, da mi je baš on, poslao jedne večeri, pre oko 4 nedelje poruku kako njegov slatki tatica traži Finance Assistant-a u farmaceutskom predstavništvu gde je direktor i ja naivno poverujem da možda od toga može da bude nešto. To je naravno posao za koji sam ja overqualified, ali... Sledećeg jutra, u razgovoru sa njim saznajem da njegov tata neće ni da čuje za mene. Šta je prvo što sam pomislila? Pa da, ta svinja koja je tvoj tata je ista svinja koja si i ti, tj. svinja u koju ćeš se pretvoriti. Obojica ste ništa drugo, nego obične svinje. Sve u svemu, rekla sam mu da time samo njegov tatica gubi, a ne ja. Poželela sam im da obojica crknu ko zadnje stoke, jer mi je generalno muka od svih takvih skotova. Uostalom, zar bi bili prvi koje je stigla moja kletva?! Znam da je ovo odvratno, ali i znam da svako ko me je duboko povredio, a da ja to ničime nisam zaslužila, da je kasnije i ispaštao. Prema tome, neka pravda bude zadovoljena i ja ću biti zadovoljna.
Kad smo već kod svinja, ona svinja od mog oca je prestala da mi se javlja. Naravno, kao i uvek, kada su krizni trenuci, taj ispari u vidu laganog povetarca. Đubre. Ne pada mi na pamet da ga pozovem i da slušam njegove lamente i kukumavke. Dosta mi je više svih tih sejača negativizma.
Sledeće, stavila sam na stand-by mog bivšeg jebača, a kobajagi kasnije druga, što fakat, on nikada neće biti. I on me je razočarao. Pozajmila sam mu 2.000 dinara da se iščupa iz trenutne nelikvidne situacije, i čekala ga skoro mesec dana da mi vrati pare. E, sad, nije problem bilo čekanje, nego je problem nastao kada sam shvatila da ne mogu ni da postignem nikakav dogovor sa njim što se tiče dinamike vraćanja novca. Sve je bilo pod parolom, treba da ti vratim pare što pre. Naravno, tako nije bilo. Mene u biti nervira što on gaji neke iluzije u vezi sa mnom. Međutim, ja nemam nikakve dileme u vezi sa njim. Ja mislim da on misli da pošto meni samo tako kuca biološki časovnik, da ću da pristanem na njega, kao na truli kompromis, jer zaboga, pa on će mi napraviti toliko željeno dete. Jedino je problem što on ne shvata da tu nema kompromisa i da ja dete neću praviti sa bilo kim, po cenu da ga nikada ne budem ni imala. Šta reći kad je mojoj mami kupio poklon za 8. mart. Kao, ona je tako divna žena, pa je zato kupio poklon. Aha, kako da ne!
Naravno, nikada nije sve crno. Ima već nekih 15-ak dana da sam krenula na vežbe pilatesa i to me veoma opušta, jer imam previše energije. Drugo, rešila sam i da oslabim, tako da sam ishranu lagano prilagodila, tako da je sada to već neki usvojen dnevni režim od koga ne odstupam. Prema mojoj proceni, sredina ili kraj maja je termin kada ću ja dostići željenu težinu i naravno, nakon toga, na meni je da (što je duže moguće) istrajem u održavanju iste.
Trenutno imam 76 kg, a target mi je 69 kg ili nešto manje, da bih imala prostora da se šetam 2-3 kg. Da li je potrebno da podsetim sebe da sam nabila 78 kg u guzicu, pre nego li sam se zgadila sama sebi i rešila da počnem da vežbam, promenim ishranu i da oslabim. Naravno, idealno bi bilo da imam oko 66-67 kg, međutim, pitanje je da li će moj organizam moći da prihvati tu kilažu kao normalnu. Što je najsmešnije od svega, ja ni sada ne izgledam debelo, samo izgledam onako zdravo popunjena. Moja sreća da imam dobru konstituciju. E, tu dobru konstituciju treba iskoristiti i lepo oblikovati figuru sa vežbama, a biće tu i dosta šetnji.
Večeras sam bila u pozorištu sa mojim drugarom sa prethodnih škola. Gledali smo Gospođu ministarku u Narodnom pozorištu. Predstava je bila odlična, a Radmila Živković u ulozi Živke briljantna. Aplauz je trajao dobrih 15-ak minuta i cela publika je bila na nogama. Mislim da takva atmosfera svakog glumcu znači veliko priznanje za njegov/njen rad.
Iste večeri je bilo 10 godina od početka bombardovanja Srbije i Beograda. Na Trgu je bio miting ultradesničarskih grupacija koji se završio incidentima i sranjima po centru. To nisam imala prilike da vidim, jer sam bila u pozorištu.
Sada još jedan kratak osvrt na to kolike su muškarci pizde. Naime, moj drug i ja smo se kao dogovorili da popijemo piće posle predstave. On je bio gladan, pa bio kao kupio nešto u Mc-u da pojede. Kažem, OK, 'aj'mo do Terazija. Kad tamo murka na sve strane, hotel Moskva opkoljen žandarmerijom, a Mc naravno zatvoren, da ne bio proš'o ko prošli put za vreme Koštuničinog vele-pohoda za Kosovo, kad su ga urnisali. Moj dragi i mlađahni kolega se momentalno usr'o ko grlica i odlučio da se vrati taksijem kući. Objektivno, u tom trenutku, a bilo je nešto pre pola 11 uveče nije bilo nikakvih vidljivih sranja na ulici. Ali, strah je očigledno nadvladao razum, ako razum uopšte i postoji. Naravno, ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet to da se ja vraćam GSP-om. Još mi šalje poruku da mu pošaljem poruku kada stignem kući. Eeeeeeeeeee, jake mi brige i zaštite. I, uostalom, to je čista kurtoazija. Ti si zbrinuo svoje dupe i sad izražavaš neku kvazi-brigu. Eto, toliko o tome. Današnji klinci nikada neće postati gentlemen-i. Ali, svakako će gledati samo svoju guzicu. Da, tako se lepo uklapaju u novi svetski poredak.
Toliko od mene za večeras, tj. noćas...
