Haustor - Šejn

Pojačaj zvučnike, pusti našu pesmu i pevaj:

Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn
Da sam Šejn

Život uz granicu je opasan i tvrd
Al' moje ime ovdje od sad znači pravda
Već čujem priču kako za mnom jaše smrt
Dok jašem crven pored vatri na rubu grada

To je Šejn...
To je Šejn...

Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn
Da sam Šejn

Dok živim život koji nisam birao sam
O suhom vjetru s juga moja duša sanja
Ja čujem buku stada, vidim u daljini grad
A tanka slika jave postaje sve tanja

Ja znam da život na granici je opasan i tvrd
Al' moje ime ovdje od sad znači pravda
Na mome sivom konju sada za mnom jaše smrt
Vodi me tamo gdje me moja davna draga... već čeka

Izađi i bori se
U ovom gradu nema mjesta za jednog od nas
Izađi i bori se
Ulica je prazna, ali s prozora motre na nas
Izađi i bori se
Uzet ću ti život, ako ostaneš uzimam i čast

Šeeeeeejn...
Šeeeeeejn...

Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn

Haj'mo u Beč da se bečimo! ☺

Ljudi, vreme je da se počne sa štednjom i da se ode do Beča u Spaziergang na proleće.

Ko nije izvadio novu sošku, mislim da je kranje vreme i za to, s obzirom na ekspeditivnost i efikasnost naše policije. U međuvremenu valja nama (koji imamo samo srpski pasoš) da držimo fige za Beli šengen.

Po(m)učena vešću sa sajta B92 Flaj Niki: Karte za Beograd-Beč otišla sam na sajt aviokompanije Fly Niki da proverim da li je to stvarno tako.

Moram priznati da sam se prijatno iznenadila kada sam videla da jeste. Naime, ovo su očigledno promotivne cene i treba ih iskoristiti. Nema nikakvih skrivenih troškova i nema dodatnih troškova za rezervacije i sl. Dakle OW ticket je 29 EUR, odnosno RW ticket je 58 EUR (29*2). Sve to može da se plati jednom od 3 platne kartice – MasterCard, Visa ili Diners Club.

Takođe, iz Beograda će moći da se leti i do 7 gradova u Nemačkoj (gde je moj favorit Berlin, a i od Minhena nisam mnogo videla pre 20 godina), kao i do Ciriha.

Onda me je zainteresovalo da vidim kakve su cene hostela po Beču, jer smo mi ipak low budget putnici, a tamo nije ni malo jeftino.

Evo prve lokacije Cheap Hostels in Vienna - zgodan sajt sa iscrpnim opisima, a gde imate mišljenja ljudi koji su već odsedali u hostelima; pretraživač za upit je odlično urađen. Još informacija možete naći na lokaciji Hostels in Vienna

Ono o čemu treba da vodite računa je da kada pogledate opis hostela, proverite da li vaš smeštaj uključuje njihovu posteljinu (Linen included), da je ne bi teglili iz BG-a. Koliko vidim posteljina je uglavnom svuda uključena u cenu, a peškire nosite sa sobom da ne bi plaćali njihovo iznajmljivanje, ukoliko takva opcija postoji. Takođe, mislim da ni lokacija nije za zanemarivanje. Ili, ukoliko i nije baš u centru, da je dobro povezana sa javnim prevozom i da nije na kraju sveta. Na prvi pogled, a u proseku, krevet u sobi sa 3-6 kreveta košta između 16-20 EUR dnevno. Jeftinije varijante podrazumevaju oko 10 kreveta u sobi, i to košta oko 12 EUR dnevno.

Za pravljenja itinerera gde i šta videti u Beču i sl., preporučujem:

• Trip Advisor (sekcija o Beču)
• Lonely Planet (deo koji se odnosi na Beč)
• About Vienna
• Welcome to Vienna

Evo vama jedne stare pesme...



To vam je dobar intro, ukoliko prihvatite mogućnost da vaš put ne bude isključivo npr. romantičnog karaktera, tj. ako se kojim slučajem odlučite da posetite Mauthausen.

Dobrovoljci prijavljujte se, pa da se organizujemo za putovanje.

(Ne)Kulturna pitanja!

Srbi i Hrvati (ponovo) bratski ujedinjeni! NEznanje - skoro pa jedina dodirna tačka koja spaja sve ljude širom sveta, bez obzira na njihovu rasu, pol, veroispovest, seksualno opredeljenje, godine, bračni status. Dakle, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Još jednom, dobro došli u svet neznanja!

Šta je homosapiens?




Šta je analni otvor?

Retka Zverka je postala Internet prostitutka ;-)

Da se pohvalim da su mi drugovi omladinci iz Google-a danas popodne, posle duga vremena, aktivirali AdSense uslugu. Sigurno se neću obogatiti od toga, ali da sam postala Internet prostituka to je evidentno. Prodajem svoja razmišljanja za sitnu lovu. Šta ću kad nisam od onih što dobro popuše tamo gde treba i kome treba. Ovde bar mogu da lajem iz sve snage, a kao i kod svakog pristojnog psa, to što izlajem vetar će da nosi. Gde, pojma nemam.

Unapred se ograđujem od nasumičnih oglasa koji će se naći na mojim blogovima. S obzirom da mnogo, kao što sam već rekla, lajem u postovima, ne bi me čudilo da mi prikače linkove ka sajtovima za bludne i ostale radnje koji su inače veoma popularni međ’ omladinom, a i svima koji se tako osećaju.

No, to ipak ne znači da ću zbog toga da prestanem da lajem. Štaviše, možda se osilim iz sve snage, da vidim dokle mogu da idem.

So far, nevertheless and furthermore ne nameravam da podilazim ni sebi, ni dragim čitaocima, slučajnim prolaznicima, itd.

Ako neko primeti da sam skrajnula sa tog puta, neka mi pripuca direktno međ’ oči moje čarne.

Retka Zverka ide solo u BDP, al' ne prvi put

Dobro zvuči kada ti neko kaže: "Hvala!". Čak iako to pročitaš na ekranu PC-ija. Eto, baš mi se Beogradsko dramsko pozorište zahvalilo što sam izvršila rezervaciju karte za predstavu koja se igra sutra uveče.

Juče mi je u mailbox stigla poruka da me podseti o popustu od 20% prilikom online rezervacija. I ujedno da me podseti na frišku predstavu Anđeli u Americi.
 


Biće da ovaj narod, a što nije ništa novo, slabo posećuje pozorišta. Prvo, nema jeftinijih karata, ni u jednom pozorištu. Drugo, stvarno bi bilo tužno da glumci izađu da igraju pred polupunom salom. Treće, a koliko mogu da primetim, ovo je prvi put da BDP šalje ovu vrstu podsetnika 6 dana nakon premijere. Toliko o zainteresovanosti publike.

Čujem da "pastva" poslednje vreme više naginje ka kupovini ulaznica za koncerte "velikih" zvezda, poput Severine, Emine Jahović, Harisa Džinovića i njima sličnih. Kažu, bolje da odu na jedan "pravi" događaj, nego da se smaraju po pozorištima, gde se furaju neke teške teme.

Inače, ovo mi nije prvi put da ću da idem sama u pozorište.

1. Pozvani nemaju vremena baš za taj datum (a ja neću da ih čekam)
2. Pozvani nemaju volje za takve teme (a mene to ne zanima)
3. Pozvani nemaju inicijativu (a ja bljujem na reaktivne)

Zašto onda da ih zovem?!

Sinoć sam čitala City Magazine, i tamo su dali raspored prikazivanja filmova za predstojeću Sinemaniju. Naravno, samo za premijerni program. E, sad tu je i adresa website-a koja ne funkcioniše (http://www.lorealcinemania.rs/). Za sada. Takođe, na sajtu Ticketline-a nema podataka o prodaji karata, na sajtu Sava Centra sve stoji samo u najavi, itd. I šta sad? Treba da zapucam u Sava Centar da bih videla kada su reprizni termini za filmove koje hoću da pogledam? Idiotizam. Ili da sačekam još koji dan, pa da prevučem torrents-e na komp i da zajebem odlazak na Sinemaniju? Videćemo.

Reciklirano iz naftalina, a uvek aktuelno

Dok čekam majstora da mi konačno priključi šporet, narondala sam se ormančića u kome ima koještarija koje pišem već više od 20 godina. Između ostalih raznih zanimljivosti, našla sam sastav iz srednje škole, piše moje ime i IV3 (to - u koje odeljenje sam išla ne bih se ni setila da negde nije ostalo zabeleženo :-P).

Naime, to je bilo te tužne davne godine kada je u krvi do kolena počeo raspad SFRJ. Nije da sam bila neki fan (uostalom nisam ni imale blage veze sa životom), ali nekako sam bila u tripu da je to moja domovina i mnogo sam bila tužna zbog svega što se tada dešavalo (a, daleko od toga da nisam i kasnije). Da, te godine, je bio i popis stanovništa, pa se moja keva izjasnila mesto mene. Čuj, mislila je da ima pravo, jer šta se ja koji moj pitam kad još nisam punoletna. I tako sam otišla u statistiku kao Jugoslovenka.

Profesorka iz srpskog jezika nam je ponudila da biramo između 3 ponuđene teme. Tema koju sam tada izabrala nosi naziv:

Miriše pelin, pusto polje, a moglo je biti bolje

Svaka nova noć pada kao iskrena sumnja sutrašnjih laži, i svaki novi dan traje kao sumorna stvarnost i okončava u krvi i u mislima dokonih vladara. Gde su ljudi, žive kreature, mrtve marionete, u rukama pohlepe? Gde je svet? Gde je istina? Gde smo mi? Mi i ništa više, a onda rat i mi i ništa više, i rat i ništa više, i ništa više... ne postoji...

Ja se samo nadam da je moj izbor onaj pravi, da su moje misli one prave ili ja to znam ili samo mislim da znam. Stanite, kuda ste pošli sa tom mržnjom? Zašto vas satire zaboravljeni bes? Zašto? Mi možemo da živimo, mi treba da živimo, mi možemo da letimo, mi treba da letimo. Padamo, smemo da padamo, sve nam je dozvoljeno. Ali ne smemo da posustanemo i ne smemo na zemlji da ležimo, treba se dići opet, ponovo, kao i prvi put. To je slava. To smo mi. To su ljudi.

Obavijamo se opustošenim strahom, plašeći se i sami da smrt već odista nije u svima nama. Zapravo, pokušavamo da tu prokletu reč povežemo sa konkretno neistinitim informacijama, nama dostupnim. Time stvaramo svoje vizije i otvaramo krajnje pogrešne vidike, koji nemaju ni početka ni kraja, ni smisla ni besmisla.

Već žalimo sebe unapred kao da smo umrli i žalimo ljude koji su zaista mrtvi ili ih više nema. Umirali su, umiru i umiraće. Dokle?

Rat ne traje od juče, ni od danas. Traje i trajaće, potrajaće. Dok se samo zavaravamo da će sve ovo srećno okončati, kako za koga, naravno, slepi smo da bismo videli da kraja nema.

Ovo je Balkan, primitivizam, ovo nije XX vek, ovo se dešava pre nove ere. Ceo svet ratuje atomskim bombama, mi se podlo ubijamo, noževima u leđa, sekirama u glave i dum-dum mecima. Nanizane oči, uši i prsti više nisu delovi tela, već ogrlice bolesnim umovima. Sve što nije normalno postalo je deo naše svakodnevice. Svakog dana preklani ljudi, izmasakrirani leševi, spaljena sela, silovane žene i deca, sveopšte iživljavanje.

Ja ne vidim kraj. Mir nije izbor, mir je potreba, način življenja. Ko će ovu zemlju da vodi i gde? Samo sakati, bolesni i zavisni. Ljudi sa dnevnim boravkom u krugu psihijatrijske bolnice, ljudi u invalidskim kolicima, alkoholičari i narkomani.

Budimo ljudi, zaustavimo propadanje, jer gde su primitivizmom ljudi inficirani, tu nema budućnosti. Ja sam za mir, slobodu i ljubav i kažem: "Civilizacija, a ne rat!"

P. S. U međuvremenu je bio majstor i priključio mi je šporet. Kao što sam sebi obećala prvo što budem skuvala biće neobično, pa da se u tom duhu i nastavi. Cheers!

Teci, teci bistra vodo...

Pa, dobro veče! Sad sam se baš istripovala kod logovanja da me je neko hackovao. Dobra fora! A, meni je bio uključen Caps Lock, hahahaha.

I taman sam se povratila do kompa, kad imam šta da vidim. Gospojica bonsai ženka bengalskog tigra je zauzela moju poziciju i glumi smotanog puža (više liči na onog iz pekare nego na pravog doduše). E, rekoh joj da to neće moći i zavalila se u kotrljajuću stolicu.

Eto, nisam nešto sažaljiva prema njenoj samoživosti, aha, i što da ne tako?!

Inače, danas sam za poslednju dekadu ovog meseca zakazala sebi full ginekološki paket koji uključuje pregled, UZ, kolposkopiju, PAPA i VS. Moj doca više ne radi, (a ruku na srce nekako sa njim nikada nisam ostvarila zadovoljavajući nivo komunikacije prema mom mišljenju - nekako je bio suviše rezervisan za moj ukus) tako da ću da idem kod jedne teta doktorke koju sam jedinu (od preostalih 3) imala prilike da vidim in vivo, i dopala mi se. O njenoj stručnosti ne bih mogla da komentarišem, jer ni ja nisam stručna za to. Biće dobro ako mi se kondilomi nisu povratili, a tome mogu samo da se nadam do daljnjeg.

Vrti mi se Elvis Presley trenutno i to je tako full retro, ko da sam se zaglavila u dobre 60-te godine prošlog veka... Inače, to što se sada vrti na gomili od muzike je neka moja the best of lista koja me baš oraspoloži kada je pustim. Pa, kako da ne budem srećna kada se sada vrti divna muzika i to na Logitech 2.1 zvučnicima. :-) Ovi basovi su baš jebački.

Upala sam u neki megatrip dobrih vibracija. Jedino što se to kod mene sve ređe dešava i sve kraće traje. Da, sada baš zvučim kao mužjak sa omlitavelom alatkom.

Našla sam jedan zanimljiv site i upravo ga čitam. Kao da su po meni pisali siptome koji su karakteristični za anksiozno stanje. Veoma interesantan pogled na stvari. Mislim da je to upravo to, jednostavno, pustiš ih da odu iz tebe, ali ne tako što ćeš da siluješ sebe, već tako što ćeš sebi da dopustiš da proživiš neugodne senzacije. A jedini bitan faktor u celoj priči je VREME.

I posle XY vremena prijavila sam se na iznova instalirani Yahoo Messenger, kad tamo pustinja Gobi - nigde nikoga nema. Iz tog "nigde nikog" izuzimam Slovenca s kojim sam se kratko kuckala pre mnooooogoooo vremena. On mi je permanently offline. Baš sam odvratna, ali šta da radim, kada me čovek jednostavno ne zanima. A, posledica mog nezanimanja su moje sklonosti ka špijunaži. Naime, otkrila sam da me je slagao za godine, ali nije mi to on rekao, kao što ni ja njega nisam pitala čemu taj fake. I to mi je bio razlog da mu se više ne prijavim na crtu. Gledam to tako da ako je neko lažov onda je lažov i nema tu malo ili mnogo. Lažov je lažov i samo je pitanje kada će da te baroniše i za mnogo bitnije činjenice. Uostalom takvo iskustvo sam imala i sa bivšim mužem. On me je slagao da je završio fakultet, a završio je višu školu. I nije problem u njegovom obrazovanju, problem je bio u toj laži. A, onda su stvari krenule sličnim tokom i u drugim stvarima. To je bio jedan od trenutaka kada nisam poslušala sebe i naravno, zajebala se. Sećam se, kao danas, da je moja mama tada rekla kako ja preterujem (kao i obično) i kako to baš nije neka bitna činjenica, i još ga pravdala. Kakav kreten! A, kakav sam ja tek bila kreten, kada sam dozvolila sebi da pogazim sopstveni unutrašnji glas i da pristanem na prvu laž. E, beše mu!

Kad sam već kod bivšeg muža, baš sam ovih dana razmišljala kako sam ga totalno zaboravila. Kao da nikada nisam ni bila sa njim. U stvari imam osećaj kao da sam ceo život živela sama, uopšte se ne sećam moja 2 braka. Nisam se trudila da to potisnem, taman posla. Jednostavno su iščezli iz mene. I sada mi je jasno da više neću moći ni sa kim da živim pod istim krovom. Mene u stvari iritiraju navike koje gaje muškarce i ne pada mi na pamet da im se prilagođavam. I dalje stojim pri svom uverenju da je udajom, žena na čistom gubitku. Brak je ionako socijalni šablon kojim država uspešnije kontroliše pojedince i to sve pod parolom kako je to osnovna ćelija društva. Verovatno, samim tim, neću ni imati svoju decu. Posle dugo vremena sam i tu bolnu činjenicu prihvatila. Moja drugarica S. je rekla nešto zanimljivo, a to je da ona misli da 80% čine geni, a 20% vaspitanje. Drugim rečima, zaista nije ni malo svejedno sa kim praviš dete. Nije isključeno da me pukne ludilo jednog dana, pa da zbrzim nekog mučenika da me jebe dok mi ne napravi dete. Ali, to je tako pretenciozno i patetično i ne liči mi na mene. Tako i S. dok gleda svog sina vidi svog pokojnog muža koji da nije pokojan ona bi sada bila pokojna, te je to dovoljna informacija o formatu njegovih ličnih karakteristika.

Shvatila sam ovih dana da bih najviše volela da budem nevidljiva. Možda sam zato non-stop u crnom u čemu se inače osećam najudobnije čitavog svog života. Uvek su mi se sviđalo ono što radi Dragana Ognjenović, ali sam oduvek bila dekintirana da bih kupovala brandirane stvari.

Napolju počinje (22:41) da pada kiša posle ko zna koliko vremena i sledi zahlađenje za koje već znam da će mi prijati. Smučile su mi se ove vrućinčine i jedva čekam pravu jesen.

I jedva čekam sutrašnji dan kada ću posle LPG tretmana da idem u neki sitan pazar u DM, a nakon toga da ližem i pazarim med na Sajmu na Tašu.

A, sada, konačno ide nekada jedna od mojih omiljenih pesama, kada sam bila ustreptala tinejdžerka, hehehe, Guns N' Roses i Sweet Child of Mine.

Izgleda mi da ću uskoro da se odjavim sa Messengera. Tu me ionako niko ne traži, kao što me uostalom i onako i ovako niko ne traži. Ali, fućka mi se za sve to.