Ovo je poslednji post na ovom blogu. Kao i na bilo kom od preostalih. Došlo je vreme za to. Rekla sam šta sam htela da kažem. I nema više potrebe za tom vrstom, hajde da je nazovemo tako - komunikacije.
Zahvaljujem se svima koji su odvojili svoje vreme i trud, i svojim čitanjem i komentarima doprineli, i za pojedine teme i komentare inspirisali.
Konačna odluka nije iznenadna.
Takođe, od sada više ne čitam blogove, niti učestvujem na Google+ mreži, tj. profil sam obrisala.
Nakon objavljivanja ovih redova, odjaviću se sa svih blogova na koje sam prijavljena, jer ih više ne pratim.
Mogućnost komentarisanja na ove redove, te bilo koje druge na svim blogovima, sam isključila.
Svako dobro svima.
Amin!
Sve što jesam i nisam rekla
Wednesday, 17 August 2011
Monday, 15 August 2011
Dobra banka (TM): @Reš pečeni klijent
Poštovani g-dine Reš pečeni,
Neizmerno nam je zadovoljstvo što ste pokazali nedvosmisleno interesovanje za doživotnu saradnju sa nama.
Uz već pruženu besplatnu uslugu otvaranja Retarded Consumer tekućeg računa, nakon što smo Vam naplatili upit kod Kreditnog biroa koji niste tražili, ali, zakon ište svoje, te bez obzira da li imate redovne prilive i/ili odlive, naša ključna komparativna prednost u odnosu na konkurenciju, tj. drage nam suparničke banke je nešto što do sada niste imali prilike ni da zamislite.
Molim Vas, pre daljeg čitanja, udobno se smestite, duboko udahnite i opustite se...
Naime, po definiciji "dobijate" ekstra super bonus malus gratis kreditnu karticu, pod patentiranim nazivom Puppet Master. Vaše je da trošite, naše je da Vas monitorišemo. Prve dve godine usluge održavanja kreditne kartice su besplatne, te usluge naplaćivanja kamate na nekreditiranje. Nakon dve godine lojalnosti koje ćete nam dokazati, sledi u stvari prava stvar. Tj. tada stavljamo stvari na svoje mesto (čitaj: ponuda koja se ne odbija).
Naime, od prvog dana treće godine zaduživaćemo Vaš račun na mesečnom nivou u iznosu od tričavih 150 evra sa datumom valute ODMAH, na period od 12 godina, što bi ukupno iznosilo po isteku pomenutog perioda simboličnih 21.600,00 evra glavnice. Iznos pripisane kamate zavisiće od dinamike otplaćivanja glavnice i kamate. Od Vas, dakle, zavisi. Cirka 34% godišnje na iznos duga, ako ne poraste tromesečni EURIBOR i naša marža. Sve podatke koje ste nam dostavili, svojom glupošću, prodaćemo svakome ko je zainteresovan da vas spamuje sa raznoraznim ponudama, što telefonskim putem, što putem klasične pošte, što putem emaila. To se naročito odnosi na sve one kompanije koje ste promućurno izbegavali, jer ne zaboravite, mi znamo na kojim POS terminalima ste provlačili karticu. Ako Vam i padne na pamet da pokušate da uteknete, ne brinite, naći ćemo Vas. Ne znam da li se sećate, ali kada ste potpisivali onaj super povoljni Ugovor o otvaranju računa, niste čitali malecna slovca, gde je pisalo da imamo pravo na naplatu prvog reda na vašu nepokretnu imovinu. Da, mi smo povezani sa sudom, u smislu toga, da imamo uvid u bazu podataka overenih Ugovora o kupoprodaji nekretnina, te automatsku obavest ukoliko Vam eventualno padne na pamet da nekretninu otuđite ili je pak prenesete na ime drugog pravnog ili fizičkog lica.
Ludački se radujemo budućoj neraskidivoj uspešnoj saradnji.
Za sva dalja pitanja smo raspoloživo raspoloženi na raspolaganju.
S dubokim poštovanjem,
Marketing tim Dobra banka (TM).
Neizmerno nam je zadovoljstvo što ste pokazali nedvosmisleno interesovanje za doživotnu saradnju sa nama.
Uz već pruženu besplatnu uslugu otvaranja Retarded Consumer tekućeg računa, nakon što smo Vam naplatili upit kod Kreditnog biroa koji niste tražili, ali, zakon ište svoje, te bez obzira da li imate redovne prilive i/ili odlive, naša ključna komparativna prednost u odnosu na konkurenciju, tj. drage nam suparničke banke je nešto što do sada niste imali prilike ni da zamislite.
Molim Vas, pre daljeg čitanja, udobno se smestite, duboko udahnite i opustite se...
Naime, po definiciji "dobijate" ekstra super bonus malus gratis kreditnu karticu, pod patentiranim nazivom Puppet Master. Vaše je da trošite, naše je da Vas monitorišemo. Prve dve godine usluge održavanja kreditne kartice su besplatne, te usluge naplaćivanja kamate na nekreditiranje. Nakon dve godine lojalnosti koje ćete nam dokazati, sledi u stvari prava stvar. Tj. tada stavljamo stvari na svoje mesto (čitaj: ponuda koja se ne odbija).
Naime, od prvog dana treće godine zaduživaćemo Vaš račun na mesečnom nivou u iznosu od tričavih 150 evra sa datumom valute ODMAH, na period od 12 godina, što bi ukupno iznosilo po isteku pomenutog perioda simboličnih 21.600,00 evra glavnice. Iznos pripisane kamate zavisiće od dinamike otplaćivanja glavnice i kamate. Od Vas, dakle, zavisi. Cirka 34% godišnje na iznos duga, ako ne poraste tromesečni EURIBOR i naša marža. Sve podatke koje ste nam dostavili, svojom glupošću, prodaćemo svakome ko je zainteresovan da vas spamuje sa raznoraznim ponudama, što telefonskim putem, što putem klasične pošte, što putem emaila. To se naročito odnosi na sve one kompanije koje ste promućurno izbegavali, jer ne zaboravite, mi znamo na kojim POS terminalima ste provlačili karticu. Ako Vam i padne na pamet da pokušate da uteknete, ne brinite, naći ćemo Vas. Ne znam da li se sećate, ali kada ste potpisivali onaj super povoljni Ugovor o otvaranju računa, niste čitali malecna slovca, gde je pisalo da imamo pravo na naplatu prvog reda na vašu nepokretnu imovinu. Da, mi smo povezani sa sudom, u smislu toga, da imamo uvid u bazu podataka overenih Ugovora o kupoprodaji nekretnina, te automatsku obavest ukoliko Vam eventualno padne na pamet da nekretninu otuđite ili je pak prenesete na ime drugog pravnog ili fizičkog lica.
Ludački se radujemo budućoj neraskidivoj uspešnoj saradnji.
Za sva dalja pitanja smo raspoloživo raspoloženi na raspolaganju.
S dubokim poštovanjem,
Marketing tim Dobra banka (TM).
Sunday, 14 August 2011
Kako sam saznala da sam lezbejka
Dobar dan u nevreme! Ja sam pre nekoliko sati primila k znanju da sam lezbejka. I moja drugarica, jedna isto tako zverka, je lezbejka. Mi smo lezbejke. Tako je Bora zaključio. Ko je bre taj Bora?
Ovako je to bilo, deco moja... sa' ću vam rečem potanko.
Te dve zverke su se šetale ulicama velegrada, takoreći metropole, balkanskog NY, moglo bi se reći, i na pešačkom prelazu, takoreći na zebri naletimo na tog Boru. Vidim, prepoznao me je Bora i kaže: "Mi se ono znamo iz Praga?" Složih se sa Borom. Da, bilo je to prošle godine.
Bilo je toplo majsko veče 2010. godine i ja sam stajala na tramvajskoj stanici čekajući tramvaj koji će od hotela da me odveze do centra Praga. Na stanicu dolaze Herr Bora i supruga mu aspida. I kako se eto, "znamo", mislim sreli smo se na tom turističkom putovanju u okviru istog aranžmana, a Herr Bora da ispadne fin, pošto je čuo da ću noću da se smucam sama po Pragu, ponudi mi (sve dok gospoja mu je pokazivala znake neodobravanja) da im se priključim u šetnji. 25 minuta u tramvaju Bora je pričao sa mnom tj. pričao mi o sebi. Tada sam saznala da je advokat, uspešan, kako kaže, naučeni psiholog, svaki dan radi sa ljudima. Pogledao mi je i u dlan (rođeni hiromant, reklo bi se) i porekao mi je da sam sklona depresiji. Kaže, video je to po liniji srca. Stručnjak, zaista, mnogotalentovani. I odosmo u pivnicu. Gospoja ne pije pivo i ne voli one kojekakve nožice svinjske i te stvari što se jedu po pivnicama. Baca lagani hejt tu i tamo na mene. Mene to odavno ne pomera. Navikla sam. Tako sam ostala bez svih svojih drugova kada su se poženili, jer su im žene zamišljale kako im seksualno rabim muževe. Verovatno su se (i) one dobro deljale naokolo, jer svako polazi od sebe. I kako se nameštaju stvari, dođe jedan tanjir, mesto dva tanjira, pa smo Bora i ja jeli prstima iz istog tanjira. Gospoja umal' što nije šlognula. Pa još jedna tura, isto zajedno iz istog tanjira. Pa sve to zaliveno crnim pivima u velikih kriglama. Inače, odmah sam primetila da bi me Bora povalio, da kojim slučajem supruga nije prisutna. Ali, 'vako, samo mu je iskričavao sijao isplaženi kurac iz očiju. I na to sam navikla. Ali, ne pridajem važnost tome. Posle te večeri, izbegavali su me, tj. Bora je od sutra bio na odstojanju. Ljubazno na odstojanju. I nismo se sreli, do...
I onda Bora reče: "Ja planiram da putujem u Berlin. Da li planiraš, tj. da li PLANIRATE da putujete negde? - bacajući oko preko mog ramena na ovu drugu zverku (o, da, dobro sam čula množinu... i nisam reagovala...blaženo je živeti u zabludama...)
Nešto sam prokenjala kako bih i ja volela da vidim Berlin, tj. to mi je želja (hehehe, da li si Boro pomislio kako ću da se akam na gay pride-u tamo, a?) i a pro po ovog skorašnjeg putovanja u Alemanju i rekla da kad vidiš jedan (veći) nemački grad (kao što si video Dresden) video si uglavnom sve. Možda vredi videti bavarske dvorce, bla, bla, bla... ma sve divno i krasno. I pozdravismo se, i nadam se više se nećemo sresti u ovom životu.
Druga zverka se zabrinula da mi nije kakav rođak, ne daj bože prijatelj. Kaže da je ljigav u pičku materinu. Rekoh, sis, advokat ti je to. Dobro smo prošle. Oni i dobar dan naplaćuju 50 evra. I reče da mu se u očima vidi ona stvar i da bi nas fakat obe naguzio da može, onako tamo na sred ulice. Dobro smo prošle, kažem ja. Bolje je jebati, no jeben biti.
Hipotetički bračni razvoj događaja
- Draga, maco, je l' znaš koga sam sreo sada u gradu?
- Koga srećo?
- Je l' se sećaš one crvenokose iz Praga što si mi kenjala cele noći posle izlaska u pivnicu?
- Nisam ti ja kenjala ništa. Sam si zasrao. Samo što nisi skočio na nju.
- Maco moja, srećo moja, pa ona je lezbejka.
- Lezbejka?
- Da, sreo sam je sa ribom. Nije joj loša riba. Mislim, nije loša za lezbejku. Znaš ti da ja umem da procenim ljude... Ein, zwei, alibaj, drei, vier, dolazi tvoj "oficir", fünf, sechs, sa' će padne jedan žestok seks, sieben, acht, pokaži mi tvoj mrsni akt, neun, zehn, ja sam tvoj "odani" kreten... (te uze da je otkida od ljigavog kurca krvavim novcem poprskanim).
- To, Boro, to, to, to...
P. S. Arsi hvala što mi je onomad poklonio ovu pesmu što se vrti, a koja se odlično uklapa uz ovaj post, kada smo se Tanja Bravarica, Arsa i ja gađali s porukama ovde drugim povodom.
Ovako je to bilo, deco moja... sa' ću vam rečem potanko.
Te dve zverke su se šetale ulicama velegrada, takoreći metropole, balkanskog NY, moglo bi se reći, i na pešačkom prelazu, takoreći na zebri naletimo na tog Boru. Vidim, prepoznao me je Bora i kaže: "Mi se ono znamo iz Praga?" Složih se sa Borom. Da, bilo je to prošle godine.
Bilo je toplo majsko veče 2010. godine i ja sam stajala na tramvajskoj stanici čekajući tramvaj koji će od hotela da me odveze do centra Praga. Na stanicu dolaze Herr Bora i supruga mu aspida. I kako se eto, "znamo", mislim sreli smo se na tom turističkom putovanju u okviru istog aranžmana, a Herr Bora da ispadne fin, pošto je čuo da ću noću da se smucam sama po Pragu, ponudi mi (sve dok gospoja mu je pokazivala znake neodobravanja) da im se priključim u šetnji. 25 minuta u tramvaju Bora je pričao sa mnom tj. pričao mi o sebi. Tada sam saznala da je advokat, uspešan, kako kaže, naučeni psiholog, svaki dan radi sa ljudima. Pogledao mi je i u dlan (rođeni hiromant, reklo bi se) i porekao mi je da sam sklona depresiji. Kaže, video je to po liniji srca. Stručnjak, zaista, mnogotalentovani. I odosmo u pivnicu. Gospoja ne pije pivo i ne voli one kojekakve nožice svinjske i te stvari što se jedu po pivnicama. Baca lagani hejt tu i tamo na mene. Mene to odavno ne pomera. Navikla sam. Tako sam ostala bez svih svojih drugova kada su se poženili, jer su im žene zamišljale kako im seksualno rabim muževe. Verovatno su se (i) one dobro deljale naokolo, jer svako polazi od sebe. I kako se nameštaju stvari, dođe jedan tanjir, mesto dva tanjira, pa smo Bora i ja jeli prstima iz istog tanjira. Gospoja umal' što nije šlognula. Pa još jedna tura, isto zajedno iz istog tanjira. Pa sve to zaliveno crnim pivima u velikih kriglama. Inače, odmah sam primetila da bi me Bora povalio, da kojim slučajem supruga nije prisutna. Ali, 'vako, samo mu je iskričavao sijao isplaženi kurac iz očiju. I na to sam navikla. Ali, ne pridajem važnost tome. Posle te večeri, izbegavali su me, tj. Bora je od sutra bio na odstojanju. Ljubazno na odstojanju. I nismo se sreli, do...
I onda Bora reče: "Ja planiram da putujem u Berlin. Da li planiraš, tj. da li PLANIRATE da putujete negde? - bacajući oko preko mog ramena na ovu drugu zverku (o, da, dobro sam čula množinu... i nisam reagovala...blaženo je živeti u zabludama...)
Nešto sam prokenjala kako bih i ja volela da vidim Berlin, tj. to mi je želja (hehehe, da li si Boro pomislio kako ću da se akam na gay pride-u tamo, a?) i a pro po ovog skorašnjeg putovanja u Alemanju i rekla da kad vidiš jedan (veći) nemački grad (kao što si video Dresden) video si uglavnom sve. Možda vredi videti bavarske dvorce, bla, bla, bla... ma sve divno i krasno. I pozdravismo se, i nadam se više se nećemo sresti u ovom životu.
Druga zverka se zabrinula da mi nije kakav rođak, ne daj bože prijatelj. Kaže da je ljigav u pičku materinu. Rekoh, sis, advokat ti je to. Dobro smo prošle. Oni i dobar dan naplaćuju 50 evra. I reče da mu se u očima vidi ona stvar i da bi nas fakat obe naguzio da može, onako tamo na sred ulice. Dobro smo prošle, kažem ja. Bolje je jebati, no jeben biti.
Hipotetički bračni razvoj događaja
- Draga, maco, je l' znaš koga sam sreo sada u gradu?
- Koga srećo?
- Je l' se sećaš one crvenokose iz Praga što si mi kenjala cele noći posle izlaska u pivnicu?
- Nisam ti ja kenjala ništa. Sam si zasrao. Samo što nisi skočio na nju.
- Maco moja, srećo moja, pa ona je lezbejka.
- Lezbejka?
- Da, sreo sam je sa ribom. Nije joj loša riba. Mislim, nije loša za lezbejku. Znaš ti da ja umem da procenim ljude... Ein, zwei, alibaj, drei, vier, dolazi tvoj "oficir", fünf, sechs, sa' će padne jedan žestok seks, sieben, acht, pokaži mi tvoj mrsni akt, neun, zehn, ja sam tvoj "odani" kreten... (te uze da je otkida od ljigavog kurca krvavim novcem poprskanim).
- To, Boro, to, to, to...
P. S. Arsi hvala što mi je onomad poklonio ovu pesmu što se vrti, a koja se odlično uklapa uz ovaj post, kada smo se Tanja Bravarica, Arsa i ja gađali s porukama ovde drugim povodom.
Tuesday, 9 August 2011
Saznanje bez saznanja
(Drama jednočinka sa prologom i epilogom)
PROLOG:
KLICA
(Radnja se dešava u biblioteci, u mirnoj, prohladnoj i utešnoj atmosferi sa tri lika učesnika)
(oduševljeno prilazi hrpi stripova i uzima podebelu ukoričenu knjigu o životinjama, seda na klupu)
Žena
(sedi na klupi već neko vreme i čita stripove)
Starac
(seda na fotelju između mlade devojke i žene i u rukama drži praktikum EDCL 4.0, modul 5)
Mlada devojka
(lista, lista, lista, gleda, gleda, gleda, udubljena...)
Žena
(povremeno ode do polica sa knjigama nasuprot klupi, uzme knjigu, pa se vrati da je pregleda, i to više puta)
Starac
(u međuvremenu je uzeo da prelista knjigu Čovek koji je suviše znao)
Mlada devojka
(posle dužeg listanja i gledanja vraća knjigu strip na policu i odlazi)
Žena
(konstatuje njen odlazak, kratko vreme pregleda knjige, odabira šta će da pozajmi i kreće ka izlazu)
Starac
(udobno leži u fotelji)
PRVI I POSLEDNJI ČIN:
MOĆ PERCEPCIJE
(Kakve?)
M. devojka: Izvinite, da niste možda videli moje naočare za sunce?
Žena: Ne, nisam - sve osvrćući se levo i desno i tražeći ih pogledom.
M. devojka: Evo, da, baš ovde na ovoj polici u kojoj su stripovi sam ih ostavila.
Žena: Kažem Vam, ne znam. Koliko se sećam niste imali naočare kada ste ušli.
M. devojka: Znam da jesam.
Žena: Da li ste proverili Vašu tašnu? Da ih niste ostavili na nekom drugom mestu?
M. devojka: Evo, sve sam proverila, preturila tašnu i nigde ih nema.
Žena: Pogledajte bolje, možda su Vam se negde zaturile.
(mlada devojka ispitivačko procenjivačko potcenjivački gleda u ženu)
Žena: Da ne mislite možda da sam Vam ja ukrala naočare?
M. devojka: (gleda, kani se, gleda, kani se...) Mislim, tj. ne isključujem tu mogućnost. To su ipak brendirane naočare. (?!?!?)
Žena: Zanimljivo. Kako mislite da dokažete tu Vašu sumnju?
M. devojka: Pa, zamoliću Vas da mi pokažete sadržaj Vaše torbice.
Žena: Šalite se?
M. devojka: Ne, ne šalim se.
Žena: Pokajaćete se.
M. devojka: Vi blefirate.
Žena: Ne.
M. devojka: Ovde, znate, postoje i zaposleni i obezbeđenje.
Žena: Pretite mi?
M. devojka. Konstatujem.
Žena: I šta ćete sada da preduzmete?
M. devojka: Ispričaću zaposlenima i obezbeđenju šta se desilo (?!) i reći ću im da Vas pretresu.
Žena: Dogovoreno. Ali morate pre toga da mi obećate nešto, da napišete i da potpišete, plus 2 svedoka po Vašem izboru. Ako kod mene nema Vaših naočara, onda ću ja uzeti crni krejon i na Vašem čelu napisati: "Ja sam guska!". Nakon toga, Vi ćete zajedno sa mnom prošetati centralnom gradskom ulicom.
M. devojka: U, to mi se nimalo ne dopada. Veoma ste drski i samouvereni. A šta ako moje naočare nisu kod Vas?
Žena: Vaša sumnja, Vaša odluka. Ponudu imate.
M. devojka: Ipak mislim da sam ih možda negde i usput zagubila. Zaista nisam sigurna. Odnosno nisam toliko sigurna da ste mi Vi ukrali naočare.
Žena: Znači, ništa od pretresanja i ponude. U redu. Prijatan dan Vam želim!
M. devojka: Matirali ste me u nekoliko poteza, a da ja i dalje nisam sigurna da li su naočare kod Vas.
EPILOG:
Starac je neprimetno izašao iz biblioteke, a par sveže pribavljenih sunčanih naočara mu je pomogao da odbrani svoje oči od neprijatno jakog letnjeg sunca.
Bijelo Dugme - Šta bi dao da si na mom mjestu
Sunday, 7 August 2011
Poklon pesma od anonimnog
Zahvaljujem se anonimnom tj. neznanom na poslatoj pesmi i po molbi i želji je objavljujem...
Johnny Štulić - Što te nema
Zlatnim prahom
Krila tvoja
Posuta su.
Bio bih
Prašnik
Tvojih želja.
Tvoj bumbar
Što siše
Livadu mednu.
Dozvoljavaš?
Drzak sam?
Divlji cvete,
Rasti,
Do neba.
Tkam niti
Da nas povežu,
Da budemo!
Preko neba
Drugog sveta
Sreli smo se...
Johnny Štulić - Što te nema
Friday, 5 August 2011
Kako si srećo? Smem li da pitam? :)
Noćas beše divna zvezdana noć i crvčci što predu po njoj. Kao što je i sada. I beše prijatna svežina posle onih talasa gromoglasne grmljavine i ljute kiše koja se ispadala pošteno i ostavila nam visoku vlažnost vazduha za poštenu dušegupku.
Rešim ja u formalno i normalno bi bilo da kažem - "gluvo" doba noći da rasprostrem svoju ambalažu da se revitalizuje. Taman što sam je stavila u horizontalni položaj, kad u mojim ušima počinju da se igraju zvuci sviraca tipa ružičastvene produkcije i šire od toga. Staklašca na oknima se zatresu vibrantno, kao kad snajka drmne sisićima u kolu ili momče mlado ili staro kad joj na sec stisne šaku, u ritmu namignutog oka ispod kicoški zasmejanog brka.
Što bi rekli ovi visokoparno kofeinom nadrukani Guaranaci, sledi meni - No Sleep! O, da. Kako mi se prozor ne zatvara, zbog pomenute gušodupke, reših da malo poslušam repertoar tj. izvođače. I ne samo to, nego su me zapravo zanimale reakcije, tj. šta je to što zapravo najviše uspaljuje ljude, rekla bih mlade mužjake, tj. na šta vrište ko slavujibez promuklih glasnih žica.
Vidim, Džej i njegova Nedelja, onako, osrednje se kotira, ne izaziva nikakvu naročitu patos emociju. Izređaše se ti neki, jebem li ih koji su, nisam prepoznala, ali i dalje ništa naročito. Tek uočavam blago zagrevanje pomenutih mužjačkih pretećih vokala na pesmu Ljube Aličića Ti ne ličiš ni na jednu. Pomislih, dobro je, nije da je naslov pesme Ti ne ličiš ni na šta, pa da se vređaju ženskinje. I onda, ljudi moji, što bih ja rekla, kolektivno omladinsko svršavanje na pesmu Crna ženo, prokleta bila u izvedbi Željka Šašića. Samo nije u valjda originalnoj ciganskoj verziji od Ajnura Serbezovskog koja je u stvari najbolja. Elem, to strmoglavljivanje u sevdah, to arlaukanje, ama odistinsko kolektivno ludilo. Naročito ono - AAAAAAAAA... Uf, da se smrzneš. Još nagarili one basove, pojačali ionako prejak zvuk. Znači, ono, patnja, tuga, očaj, samodestrukcija, i sva ta lepa i prijatna osećanja iz srpskog genetskog koda. Eh, te žene prokletnice što sirotim mužjacima živote pouništavaše, hahahaha.
Pomislim ja, ma neka ide život, dajte bre pesmu i za mene, opevajte mi oči, kad mi već kose ruse i vižljasto telo niste. I ispuni mi se muzička želja...
Nisam spavala noćas, ali sam se dobro provela. Kao i uvek.
PMS: Punu set listu sastavljam na zahtev zainteresovanih, cccccccccc. Da se ne obrukate na BG splavovima. :D
Rešim ja u formalno i normalno bi bilo da kažem - "gluvo" doba noći da rasprostrem svoju ambalažu da se revitalizuje. Taman što sam je stavila u horizontalni položaj, kad u mojim ušima počinju da se igraju zvuci sviraca tipa ružičastvene produkcije i šire od toga. Staklašca na oknima se zatresu vibrantno, kao kad snajka drmne sisićima u kolu ili momče mlado ili staro kad joj na sec stisne šaku, u ritmu namignutog oka ispod kicoški zasmejanog brka.
Što bi rekli ovi visokoparno kofeinom nadrukani Guaranaci, sledi meni - No Sleep! O, da. Kako mi se prozor ne zatvara, zbog pomenute gušodupke, reših da malo poslušam repertoar tj. izvođače. I ne samo to, nego su me zapravo zanimale reakcije, tj. šta je to što zapravo najviše uspaljuje ljude, rekla bih mlade mužjake, tj. na šta vrište ko slavuji
Vidim, Džej i njegova Nedelja, onako, osrednje se kotira, ne izaziva nikakvu naročitu patos emociju. Izređaše se ti neki, jebem li ih koji su, nisam prepoznala, ali i dalje ništa naročito. Tek uočavam blago zagrevanje pomenutih mužjačkih pretećih vokala na pesmu Ljube Aličića Ti ne ličiš ni na jednu. Pomislih, dobro je, nije da je naslov pesme Ti ne ličiš ni na šta, pa da se vređaju ženskinje. I onda, ljudi moji, što bih ja rekla, kolektivno omladinsko svršavanje na pesmu Crna ženo, prokleta bila u izvedbi Željka Šašića. Samo nije u valjda originalnoj ciganskoj verziji od Ajnura Serbezovskog koja je u stvari najbolja. Elem, to strmoglavljivanje u sevdah, to arlaukanje, ama odistinsko kolektivno ludilo. Naročito ono - AAAAAAAAA... Uf, da se smrzneš. Još nagarili one basove, pojačali ionako prejak zvuk. Znači, ono, patnja, tuga, očaj, samodestrukcija, i sva ta lepa i prijatna osećanja iz srpskog genetskog koda. Eh, te žene prokletnice što sirotim mužjacima živote pouništavaše, hahahaha.
Pomislim ja, ma neka ide život, dajte bre pesmu i za mene, opevajte mi oči, kad mi već kose ruse i vižljasto telo niste. I ispuni mi se muzička želja...
Nisam spavala noćas, ali sam se dobro provela. Kao i uvek.
PMS: Punu set listu sastavljam na zahtev zainteresovanih, cccccccccc. Da se ne obrukate na BG splavovima. :D
Thursday, 4 August 2011
Pseudo ljubav
Oprosti mi, ljubav moju tajnu
I nek' prećute se uzdasi moji
U ovom času presvetlo davnom
Što sve se zbilo u jednom danu.
Što ne učini da se osetim ženom?
Što ponizi me u očima mojim?
Meni treba muškarac koji ume da voli
A ne ljubavnik za jedno noćno bdenje.
Privij me uza se, sada, kada sam sama
I daj dopusti da osetim drhtanje
I tvoj dah što prosipa se po meni
Tiho mi govoreći da sam tvoja žena.
I da li ćeš želeti da mesto nje budem ja
U odsutnom trenutku tvoga tela?
Da li si zadovoljan da bude samo jednom
Zato što te goni i hrani (zadovoljenja) sujeta?!
Kada volim, a nisam voljena, tada sumnjam
Da palim cigaretu na ugaslome žaru
I lakše se nosim sa onim što nemam
No da prikrivam bol u kome drugi uživa.
Azra - Ako znaš bilo što
I nek' prećute se uzdasi moji
U ovom času presvetlo davnom
Što sve se zbilo u jednom danu.
Što ne učini da se osetim ženom?
Što ponizi me u očima mojim?
Meni treba muškarac koji ume da voli
A ne ljubavnik za jedno noćno bdenje.
Privij me uza se, sada, kada sam sama
I daj dopusti da osetim drhtanje
I tvoj dah što prosipa se po meni
Tiho mi govoreći da sam tvoja žena.
I da li ćeš želeti da mesto nje budem ja
U odsutnom trenutku tvoga tela?
Da li si zadovoljan da bude samo jednom
Zato što te goni i hrani (zadovoljenja) sujeta?!
Kada volim, a nisam voljena, tada sumnjam
Da palim cigaretu na ugaslome žaru
I lakše se nosim sa onim što nemam
No da prikrivam bol u kome drugi uživa.
Azra - Ako znaš bilo što
Subscribe to:
Posts (Atom)