A onda sam rešila sve da ih pustim da odu. Čitavog svog dosadašnjeg života trudim se da se uklopim u onaj spoljni svet koji se deklariše kao stvaran svet. Međutim, to mi nikako nije polazilo za rukom. Ljudi me jednostavno nisu prihvatali. To je moja spoznaja i činjenica sa kojom dugo nisam mogla da se suočim. Da, istina je da sam se povukla. Razlog povlačenja je taj što zaista više nemam nameru da slušam nebuloze koje drugi prosipaju na sve strane. Ne želim da imam tu vrstu tolerancije prema drugima, koja je fakat čist mazohizam prema samoj sebi. Potajno se nadam da je i dalje moguće da se svet menja, ali uistinu ništa se ne menja, osim mog odnosa prema meni i mog odnosa prema drugim ljudima. Događaje bojim prema sopstvenom raspoloženju. I, imam tu neku čudnu potrebu da pišem i pišem, ne obazirući se na čitav koncept pisanja, odnosno na moguće nelogičnosti i nedoslednosti.
Ono što je dobro, a što je rezultat pisanja bloga je nekoliko saznanja.
- Snizila sam nivo autocenzure
- Prestala sam da ograničavam tok svojih misli
- Sada me stvarno nije briga da li će sve ovo neko pročitati
- Ovo jeste moje čistilište
- Bez ovog vida komunikacije ne bih bila tako bliska sama sebi
- Brzina mojih misli je nešto brža od brzine kojom mogu da ih reprodukujem kucajući na kompu i to mi daje mogućnost da još brže mislim, jer brže i beležim svoje misli
- Ne ispravljam ono što sam prethodno napisala, osim slovnih grešaka, ništa
- Shvatila sam da bespogovorno moram da slušam svoju intuiciju i svoj unutrašnji glas
- Ovakav vid pražnjenja je i lek i otrov – zavisi od ugla posmatranja
- Zapisivanjem stanja svoje duše zapravo sređujem tok svojih misli i ustupam mesto za neke nove misli i događaje – kao da formatizujem disk u svojoj glavi, ali ga ne sabijam.
Konačno, biti u stanju da razumeš sebe i da komuniciraš sa sobom, čini mi se u ovim ludim vremenima da je veoma važno. Nekada sam očekivala od drugih ljudi da me razumeju i prihvate. Međutim, sada znam da me neće razumeti, ali to mi više nije važno. A, što se prihvatanja tiče, tu nema mnogo mudrosti. Kome se sviđam, sviđam se, a kome ne, ne. Ni to mi više nije važno. Važno mi je da razumem sebi i svoje unutrašnje promene, koje nekada i nemaju mnogo veze sa spoljašnjim dešavanjima.I dalje mi se mnogo toga ne dopada u odnosima sa drugim ljudima, ali više ne želim da utičem na druge ljude, u smislu da im ukazujem na bilo šta. Istina je da me nepažnja i marginalizacija i dalje veoma iritiraju i da ne bude ništa drugo kod mene, do nezainteresovanosti za te ljude. Nekada sam daleko burnije reagovala, tj. pridavala sam im značaj koji oni nemaju. Sada jednostavno okrenem glavu na drugu stranu i ne razmišljam o njima. Jer nisu vredni ničega. Moja očekivanja od drugih ljudi su uvek bila veoma izražena i davala sam sebe pre nego li sam bilo šta uzimala od drugih. Ali, ljudi kao da ne shvataju ili ne žele da shvate da moraju da se odreknu dela sebe i svojih navika kako bi uopšte i uspostavili odnos sa nekim drugim ljudskim bićem. Zapravo, većina se ponaša kao da je sasvim prihvatljivo da samo uzimaju, a da pri tom ništa ne daju. I mnogo toga se svelo na tra-la-la, a od konkretnih akcija nema ništa. Meni se uglavnom smučilo svako palamuđenje koji za cilj nema ništa osim palamuđenja. Ne vidim sebe više kako se smaram sa ljudima po nekim mestima koja ništa ne bude u meni, i prežvakavam jedne te iste priče koje me pri tom ne zanimaju.
Rešila sam da svojim problemima ne opterećujem druge ljude. Drugi ionako ne mogu da reše moje probleme, te koja je svrha toga?! I kada spomenem nešto, trudim se da budem sažeta i jasna, a ne da pričam priče od postanka sveta pa do ovih dana. Samim tim dala sam sebi slobodu da ne slušam više druge preko one mere za koju smatram da ugrožava mene. Ljudi su skloni da nađu pa zađu. I baš zbog toga im više ne dajem mnogo prostora. Ne želim da budem medijum i otirač nečijeg negativizma.
Uglavnom sam razočarana, i to je istina, i uglavnom još uvek teško prihvatam da su ljudi gola govna, ali i to je valjda nešto što će me konačno otrezniti. Ono što je evidentno je da više ne verujem ljudima. Mnogo su kvarljiva i nesvarljiva roba, a ja to ne volim. Ja volim postojanost i doslednost.
Često razmišljam kako to danas više niko nema obzira ni prema kome. I kuda vodi sve to? Nisam ni ja cvećka, ali moje reakcije su uglavnom defanzivne. Npr. ne volim kada mi neko kaže da će nešto da uradi, a onda niti to uradi, niti nađe za shodno da me obavesti. Jednostavno me izignoriše. E, to mi jeste neprihvatljivo. To mi ukazuje na totalno nepoštovanje. Jednostavno, sve je prilagođeno nečijoj udobnosti i svi se danas ponašaju i u svakodnevnoj komunikaciju kao da je ona druga strana na dugme, pa je uključiš i isključiš kako i kada ti hoćeš.
Ono što hoću, a što nemam gde da tražim je ljubav, nežnost i pažnja. I sada mi je potrebno da mi sve to pruži muškarac. Dakle partnersko voljenje i posvećenost. Osećam u sebi duboku potrebu da se emotivno povežem i vežem za jednog muškarca sa kojim mogu da izgradim svetove koji nemaju mnogo veze sa svim ovim svetovima koji nas okružuju. E, a toga nema. Kao što nema mnogo toga. I to se ne dešava onda kada ja to hoću. Jedno od pitanja i dilema je, da li kada se to bude desilo (ako se bude desilo) će meni sve to biti bitno, ili ću propustiti trenutak, jer mi se u međuvremenu smučilo i moje čekanje a recimo da sam izgorela u sopstvenoj želji.
Nastaviću nekom prilikom da postavljam sebi pitanja i pišem dalje. A, sada, treba da pojedem nešto i da se spremim za zubarku.Popizdeću što ovaj post ubacujem dan kasnije od dana kada sam ga pisala, jer me beskrajno zeza formatiranje, ili sam kreten pa ne uspevam da isformatiram, grrrrrrr...
Da se prijavim sama sebi na raport, hehehe. Malo sam se ušinula još u ponedeljak, pa su me vežbe pilatesa, mesto da me lift-uju, down-ovale skroz. Ništa strašno, ali sam se ušinula sa desne strane leđa, pozicija plećka. Eeeee, bar da sam se ušinula od nekog ludog seksa, pa da mi ne bude žao. A, ovo moje ušinuće beše ni od čega i ni iz čega, samo je onako došlo nezvano da me sjebucne malo. E, sad pošto sve ima svoje zašto i zato, kapiram da je iz nekog razloga bilo potrebno da se ušinem malo.
Ne bih sada da bauljam sa nekim okvirnim idejama, zašto, ali kapiram da je razlog taj što treba malo da se odmorim od odlaska u fitnes studio. Razlog mog odmora od odlazaka nije vežbačke prirode, nego lične prirode. Zapravo, moje interesovanje za velikog diktatora (VD), a to će mu biti umetničko ime od sada pa nadalje, je odjednom naraslo ko kvasac. Međutim, od toga nema niš, pa je bio pravi trenutak da i ja htela-to-ili-ne prikočim.
U ponedeljak sam imala dilemu da li da malo ostanem posle vežbi i proćakulam sa VD-om i naravno, đavo mi nije dao mira, pa sam se nekako ponovo infiltrirala. Naime, treba jasno videti stvari koje ja katkad u mom malom i ograničenom životu gledam sa koprenom na očima. A to je - tip je ljakse i nema stila. Priča o stvarima koje samo njega zanimaju. Postavlja imbecilna pitanja, bar iz mog ugla gledanja i što je najvažnije nemamo ništa zajedničko. A, da ne zaboravim da sam već konstatovala da je žešća stipsa, a i to da nije pažljiv. A, i nije se ni potrudio da potroši milisekund (od vremena koje bi se inače zadržao u definisanom prostoru) na mene. Mislim, da sam ja frajer, već bih popila kafu sa samom sobom, što, je li i činim svaki dan i to više puta. Ovako... šta reći?!?!?!
Mislim, okay, vrlo je moguće da je oženjen, pa kao malo flertuje (a to ne zna da radi), ali sve u svemu ne kapiram. Nekako sam konstatovala da je apsolutista i da mnogo voli da palamudi i da pametuje, a to mi implicira da je glupav, čim mora drugima da dokazuje da je pametan. I, uostalom, ko da sam ja pa neka publika koja će da mu se divi, da se meškolji, da mu trepće i da sluša nebuloze. Baš me zabole za sve to. Uostalom, niko ga nije vukao za jezik da mi kaže kako sam lepa bez šminke. Je l' tako ili nije tako? Zar takve izjave nisu izjave koje bi muškarac uputio ženi, ili se varam u sopstvenoj zabludi i ukorenjenim predrasudama.
Kako god, rešila sam da se više ne smaram sa njim. Naravno, to ne znači da ću da ga ignorišem, ali neću ni da ostajem posle vežbi da razgovaram sa njim. Mislim, WTF, ja trošim svoje vreme i pokazujem svoju naklonost, a on samo fura neki svoj zonfa. Pa, neka ga fura, ali ne sa mnom. Biću učtiva, ali kratka. Ne treba zaboraviti prvi utisak, a to je da sam ga definisala kada sam ga prvi put pogledala u oči, a to je da je - hladan. E, a ja to ne volim, je l' tako ili nije tako?!?!?! A, čini mi se i da je cinik. Ma ko ga jebe, neću više da pišem o njemu, a i treba da ga izbacim skroz iz misaonog sistema. Da budem iskrena, pomislila sam da će možda da me pozove na piće u ponedeljak, pa bih onda i ja imala prostora da postavim pitanje, da li je on uopšte formalno slobodan, ali ovako... neka ide kako ide... U suštini, on je od devojke sa recepcije pokupio novac, a ja sam se pokupila i otišla svojim putem. Tako je verovatno i najbolje. I sad da se ne tripujem mnogo, dobro mi dođe ovaj odmor da se malo distanciram i razmislim o besmilslu cele kombinacije. Realno, niti se on meni nešto sviđa, niti je na mojoj talasnoj dužini. Pre bih rekla da je mene poveo neki moj osećaj i potreba za bliskošću, a da to zapravo uopšte nema veze sa njim, nego sa mnom. I onda sam razvila čitavu teoriju. U svakom slučaju, to je pozitivno za mene i moj emotivni sistem. Osećam, dakle postojim. Ono, ne tražim samo fucker-a, a i ne mislim da bih se fuck-ala sa njim. Mislim, ako bih i tu morala da mu se bezgranično divim, pa tu nema mesta za mene.
Dalje, dobila sam slučajno ili ne, a slučajnosti nema, poziv da se prikačim na neki američanski portal od jedne moje pen-friend-ice koju sam sopstvenom nebrigom zapostavila pre 4 godine. To je jedna g-đa sa kojom sa na jako dobroj talasnoj dužini. I tako smo obnovile kontakt za sada, doći će u BG u julu i ja bih od svega srca volela da je konačno i vidim. Sva nekadašnja prepiska je bila veoma prisna i otvorena, i radovala sam joj se puno, puno.
Dalje moja germanizovana drugarica je ovde još malo, a nismo se videla od kada je došla, i po svoj prilici biće fore da se vidimo samo jednom. No, dobro, ionako više od toga bi bilo žešće smaranje. Ona mnogo tupi o poslu, a mene to uopšte ne zanima, ja sam više za intimne i ostale teme, a od događaja na njenom poslu u Švabiji mi je muka. Mislim da skoro nije ni vredno spominjanja, a kamoli posvećivanja toliko vremena tome.
I tako... nadam se da ću da se odšinem do petka, jer me nervira ova ograničenost pokreta... i to što moram da glumim non-stop slow motion. Sutra idem kod moje drage zubarke da mi izvadi 7-icu i/ili 8-icu gore levo. Ne razmišljam o tome, samo želim da prođe bez komplikacija. Kad to završim ostaje mi još finiširanje 6-ice dole desno, za neke 3.5 nedelje i onda sam malo free od zubara do neke naredne kontrole, bože zdravlje.
Uzela sam iz biblioteke 2 Platonova dela - Gozbu i Državu. Mislim da mi nedostaje filozofskog obrazovanja, a i nekako počinjem da naginjem ka toj tematici u poslednje vreme.
Mnogo sam gladna, pa ću sada da smažem nešto, integralni đevrek i jogurt. Inače, vrtim se oko 69-70 kg i malo stagniram, no, nije bitno, bitno je da se ne gojim. Do pisanja ljubim samu sebe ja, samo onako kako ja to umem. ;-P
Pa, dobar dan da poželim sebi. I, uistinu predivan je sunčan dan. Sinoć sam bila na Noći muzeja (http://nocmuzeja.org/). Kapiram da iz godine u godinu ima sve više mesta za obilazak u ponudi, ali realno posmatrano, sadržaj ponude je sve siromašniji. I kako to obično biva, samo ona mesta koja su dobro izreklamirana su bila upravo mesta gde je bila najveća gužva. Bila sam sa mojim mlađahnim drugarom u društvu. Malo mi je komična ta opcija. Sa strane posmatrano, kombinacija matorke i piletine, bar za neuke posmatrače. S tim da ja nemam nikakvih pretenzija, ali nisam sigurna da je on lišen sopstvenih fantazija.
Danas ne idem nigde, već uživam kod kuće. Pročitaću, ako stignem do kraja, (a valja mi da stignem jer je sutra zadnji rok za vraćanje knjižica u biblioteku) Bloom-ov Sumrak američkog uma - odlična i sumorna kritika budućih i aktuelnih američkih diplomaca i njihove ogoljene i nihilističke stvarnosti, lišene svakog liberalizma i suštine, dok im se zauzvrat nude pogodnosti instant kvazi-demokratije i opijenost svim onim što je prema društvenim kanonima uspeh.
Poslednjih nekoliko dana sam shvatila da sam srećna (u svome srcu iskričava i radosna) i da mi ništa više i ne treba od onoga što jesam. Drugačije rečeno, ovaj trenutak je moj život i ja ga volim. Sva sranja koja čekam i kojima se nadam više mi nisu prepreka, već podsticaj da radim ono što hoću i da se ne opterećujem onim što možda nikada neće doći, dok moj život prolazi.
Osećam zadovoljstvo u obavljanju svih onih svakodnevnih stvari koje volim i koje su atomi što stvaraju molekule mog života. Konačno, nekako otpadaju stereotipi i predrasude, i svežim očima posmatram i doživljavam stvarnost. Stvarnost je onakva kakvu ja hoću. Stvarnost nije statistička slika prikaza događaja koje serviraju drugi. Stvarnost je u meni. A oko mene je sve onako kako ja doživljavam da jeste. Odbacujem negativnost drugih ljudi, jer je to balast koji mi niko neće natovariti. I konačno, odbacujem sopstvene balaste prošlosti, loših događaja, neostvarenih želja, nedokazanih težnji...
Neizmerno se radujem što ću 100% učestvovati sopstvenim idejama i kreativnim radom u pripremi i proslavi L. rođendana. Sve je sublimirano, sada ostaje deo posla koji se zove konkretan rad na tome. Meniji su spremljeni, i slano, i slatko, i vino, i voda, i gosti su dobrodošli, ako dođu, a ako i ne dođu, sami ćemo se veoma dobro zabaviti.
Sutra stiže B. iz fašističke Nemačke. Biće oko 2 nedelje u BG-u. I s njom ću provesti neke lepe trenutke, gde god ona to bude htela da bude. Meni je svejedno, ja sam ionako uvek ovde, pa neka ona bira po sopstvenom ćefu.
Moja dijeta odlično napreduje, sada imam 70 kg, što je sjajno, jer još nedelju dana otprilike i idem ispod 70 kg. Pušim pomalo, ali to me ne tangira, jer mi trenutno veoma prija. Uživam u svojoj povremenoj nikotinskoj zavisnosti. Radim vežbe pilatesa, tj. sutra nastavljam sa trećim mesecom aktivnosti na tome. Što se tiče LPG tretmana, već sam odradila ukupno 16 komada, i zadovoljna sam. Guza se podigla, celulit na zadnjoj loži buta se smanjio, i to će još bolje da izgleda. Izguraću do kraja meseca ukupno 20 tretmana, zatim planiram da izmenim dinamiku sa 2 puta nedeljno, na 1 nedeljno do 25-tog tretmana (do kraja juna), a posle ću da idem 2 puta mesečno (5 tretmana ukupno - do kraja avgusta), pa posle na održavanje 1-2 mesečno, koliko god to mogu - a moja moć će zavisiti od mojih budućih finansijskih mogućnosti. Sve u svemu, kraj juna, ili početak jula meseca je period kada smanjujem tempo LPG-ija. Ionako me je finansijski urnisao totalno, ali vredi svakod jebenog dinara. Meni je idealno da se vrtim oko 66-67 kg, što je moguće da ću postići za mesec dana. E, onda mogu malo da predahnem, jer nije ni malo jednostavno držati dijetu za mršavljenje, brojati kalorije i odnose proteina, ugljenih hidrata i masti i 24 sata razmišljati šta je dobro da uneseš u organizam, a šta ne. Moja dijetica za slabljenje traje već puna 2 meseca, i za to vreme sam izgubila sjajnih 8 kilograma. A, ja sam sujetna životinjka i volim da lepo izgledam sama sebi kad se skinem.
O'ladila sam što se tiče čike koga srećem u Fitnes studiju. Mislim se, čemu? I konačno, moj prvi utisak kada sam ga videla je bio da je leden, a ja to ne volem. Ne želim da se prepuštam iluzornim maštanjima o muškarcima koji ili nisu za mene ili neće biti moji ili kako god nisu dostupni. Ne jurim više ni za čim, a pogotovo ne za mužjačićima. Kapiram da muškarac treba da juri mene, a ne ja njega. I koji god da nema hrabrosti za to, verovatno je nikada i neće imati. A mene to ne zanima.
I na kraju, nekoliko reči o zaposlenju. Koliko vidim, sačekaću još neko vreme, jer ničega na pomolu nema, ali ni to me ne tangira, naravno, jer imam mamu koja mi je i moralna, i principijelna, i finansijska podrška.
Svi ostali koji nisu vredni ničega, njih neću ni da pominjem, jer zašto bih inače trošila vreme i reči na njih?!
Usput, misao o letovanju me je spopala, pa nije isključeno da od toga i bude nešto. Ne znam kad i ne znam gde, ali osećam da je moguće da bude ovog leta. Kapiram da za 300-400 evra može da se napravi baš dobra varijanta, ali o tom potom.
I'm a little bit on the road again... LOL Elem, za neverovali ili da, idem kod teta zubarke posle oko 15 meseci. U ustima mi je krš od katrana i kamenca, a i još par zubića čeka na akciju. Odlučila sam da promenim mog višegodišnjeg zubara, jer mi nešto ne klapa više. Jednostavno, takav mi je feeling. Lik je počeo da me odrađuje, a nisam zadovoljna njegovim radom, jer se ne posvećuje više. Danas ću da isprobam novu zubarku na staroj lokaciji, i nadam se da ću kod nje i da ostanem, ako mi se dopadne.
Malo mi je udarilo i proleće u glavu, tj. malo mi se sigraju hormončići, pa osećam da bi mi baš leg'o neki fini dečkić, ali avaj... svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, što ono onomad reče Njegoš. Pre svega, treba mi voljenje i pripadanje, pa tek onda fizička intimnost. Za sada mi je jasno da imam kandidata za eventualni sex, ali, bojim se da samo za sex nisam zainteresovana. I to bez obzira na status kandidata. Naravno, oženjen i/ili s bilo kakvom vrstom obaveze u smislu ribe, i sl. ne dolazi u obzir. Videćemo kako će moj kandidat da nastavi da se ponaša, tj. šta će konkretno da preduzme. Zaboga, ako od nekoga treba da saznam da li je slobodan (a pri tom moralno odgovoran) i to ne samo deklarativno, to je onda on. Mislim, njega ću i da pitam, ukoliko dođem u situaciju da se osetim prozvano ili pak pozvano. O tom potom...
Sad još koji minut ovde, pa palim kod zubarke na vatreno krštenje...
Danas mi se sviđa Tito-a & Tarantula-ina pesma AFTER DARK iz Tarantino-ovog movie-ja "From Dusk Till Down"... Na žalost, ovaj premudri Google-ov servis neće da mi attach-uje file sa YOUTUBE-a... :-(((((((((((
Neverovatno, ali sada kada sam se ulogovala, shvatila sam da sam takoreći zaboravila gde da kliknem da bih post-ovala novi članak. Nije ni čudo, od početne pisačke euforije, jedva da nešto pišem u ovoj godini.
Vreme, vreme mi nije problem, u stvari ne znam bolji način da ga potrošim. Aaaaaa, dani su se pretvorili u sate i to mi više nije važno, sve sam ih zgazila... paralela na jednu od brojnih pesama velikog i nedovoljno cenjenog umetnika Milana Mladenovića.
Paralela na paradoksalne fazne amplitude mojih stanja kroz koja prolazim svakoga dana, u svakome času. Jako osciliram, takoreći potpuno neuravnoteženo. Sama, veoma sama... Povukla sam se, jer nemam šta da tražim u okeanima i morima praznih, glupih, površnih, nikakvih...
Tužna sam, ne uvek, ali često. Oči su mi tužne. I to više ne mogu da prikrijem. To je stanje moje duše, a to stanje je potrajalo. Potrajalo je verovatno duže no što sam mogla da pretpostavim. Na neki način, i ja sama, čekam, ali ne znam šta, čekam da nešto prođe, kao neki horor film, kao neki niskobudžetni životni scenario, kao trag u vremenu koji nestaje... Ali, ne vidim šta dolazi iza toga. Skresani su mi vidici.
Nemam svoga druga, nemam svoju srodnu dušu i to je ono za čime duboko patim. Tražim svoju drugu polovinu, a ne znam da li ću te ikada naći.
Shvatam da mi ljudi, svi ti neki, previše prolazni i prelazni, ne znače ništa. Volela bih da mogu nekako da odagnam tu tugu, ali to ne ide tako što doneseš neku hard-core odluku koje se držiš ko pijan plota...
I sve češće mi se plače, i sve češće se osećam veoma usamljenom među ljudima, jer mi ne znače ništa, kao ni ja njima, uostalom.
Hvatam sebe kako ne vidim sebe, i to ne vidim sebe nigde u ovom svetu, ovakvom kakav on jeste. Zapravo, to nije moj svet, to je neki surovi, materijalno lubrikovan svet, u kome više nema ničega, osim interesa. Ljudi nemaju imena, ljudi su samo neki brojevi, kao nekada u koncentracionim logorima, ljudi nemaju domove. Više se ne posećujemo, u moju kuću niko više ne ulazi, osim moje majke. Nije što je stan zapušten, nego jednostavno, došla su ta neka vremena, kada se čitavi naši privatni živote sele u javne živote, čime je urušeno jedno od najvažnijih civilizacijskih dostignuća - pravo na privatnost. Na sve strane prisutni su voajerizam i egzibicionizam, ali ne kao nekad definisani poremećaji seksualnosti, već kao mainstream socijalnih dešavanja. I ako baš i hoću tako da posmatram stvari, vidim da smo svi mi potlačeni-nadničari voajeri, a ona šačica ekstremno bogatih (što sede na grbačama većine) su čisti egzibicionisti. I ove 2 pojave su u apsolutnoj proporciji. Dakle, što je egzbicionizam izraženiji, izraženiji je i voajerizam, i obrnuto. I "pokazivanje" definitivno uslovljanja "gledanje", a ne obrnuto. Što će reći, ako je "pokazivanje" strana ponude, a "gledanje" strana tražnje... itd...
I odjednom, dva antiprotivna oseta, kao da sam sve doživela i proživela, i kao da nikada ničega nije bilo, sve je tako uskovitlano u meni, a opet ničega u meni nema više... Uspavana, a nema nikoga/ničega da me probudi...
I shvatam, uopšte me ne zanima ovakav život. Ne kapiram, dokle i čemu? Sve što sam pokušala da uradim, propalo je i više mi nije stalo ni da pokušavam, jer nemam ni volje, ni snage da gutam neke nove neuspehe. Možda to izgleda kao moj strah, ali ne, to je prezasićenje od konstantnih nebuloza i gluposti koje me obasipaju sa svih strana. Previše vidim, previše znam, previše osećam, i naporno mi je sve to. A moj tzv. život, i nije život. Ja samo simuliram radnje, jer sam živa, i to je to.
Došla sam u fazu, što se tiče potrage za poslom, da sam počela da tražim da radim za DŽ, jer i tako ne mogu da se zaposlim, pa mi je skroz logično da ne tavorim, ako mogu nešto da naučim. Ali, ni to ne ide lako. Niko neće ni za džabe da te uzme, pa da mu ukradeš zanat, kako već velika većina razmišlja. A, meni ja tako muka, od svih skotova koji su "uspeli" zahvaljujući tome što su prosečni, što dolaze iz pizde lepe materine, što se uvlače svakome u dupe, što su spremni da se naguze i da popuše svakome, što su jednostavno spremni na svakakva sranja samo da se ne bi vratili odakle su pobegli. Jasno je kao dan, da ja u toj trci, čak i da dobijem neku prednost, pa naravno, nemam nikakve šanse. I tako, lepo, moj život prolazi, sedim kevi na grbači, i osećam se totalno beskorisno sa sve univerzitetskom diplomom u fioci, s kojom ću uskoro da obrišem dupe.
A, da ne pričam o onoj drugoj strani koja me tek pogađa i koja me je ubila. Nemam muškarca u svom životu i kapiram da ga neću ni imati. Više me ni seks bez emocija ne zanima, iako primećujem da mi veoma nedostaje seks. Poslednji put sam se seksala pre 10 meseci. Ali, ono što mene boli je to što ni posle 3 godine od kada sam se razvela od bivšeg muža, fakat, nisam ostvarila NIJEDNU kvalitetnu emotivnu vezu. Žalosno je to, ali onda kada ti je teško, tada nikome ne trebaš i tada nikoga nema. Osećam se neadekvatno i nepotpuno.
I pre oko mesec dana ili čak i više od toga, nisam sigurna, moja drugarica mi je ponudila da me preko njene drugarice upozna sa njenim drugom. I šta je bilo u međuvremenu? Osim što sam se 500 hiljada puta interesovala, shvatam da ni tu nema dobre volje. Pitala sam još jednom juče i mislim da više neću da pitam. A, kao zapalila sam se sa tom idejom. Mislim, stvarno se osećam sve češće očajno, ne znam ni kako posao da pronađem, ni kako dečka da pronađem. A, tako osećam potrebu da se mazim i pazim, i da se ušuškam uz nekog finog i pitomog muškarca koji će umeti da me voli i da me nasmeje. I, sada mi se plače... ali neću...
Smršala sam od poslednjeg posta, i sada imam 72 kg. Sledeća stanica je 69 kg. A, za ono dalje, do 66 kg ćemo da vidimo kako mi ide. Dakle, prva faza znači da je potrebno da oslabim još 3 kg. I sada već izgledam sasvim lepo, ali... mogu ja to i bolje. Inače, idem na LPG tretmane i to incognito, krijem od mame, jer bi me ubila da zna da na to trošim novce. A ja sam tako lepo osmislila sve to, tako da sam od ušteđevine "proneverila" samo 60 evrića, a ostalo finansiram iz realnih tj. tekućih izvora. I planiram da izguram između 20-25 tretmana. Sutra idem na svoj 10-ti tretman. Uštekovala sam već novac za narednih 5 tretmana. I dalje idem na vežbe pilatesa koje su zaista odlične, šetam, ostavila sam cigarete, popušim u društvu 1-2 cigarete dnevno uz popodnevnu neskaficu...
A, sada palim sa kompa, smučilo mi se da sedim i kuckam... idem malo da gledam neki film, a ako filma dobrog ne bude, čitaću Noama Čomskog...
Elem, da, prošlo je i previše vremena od prethodnog pisanja. Bilo je tu dosta up-ova i down-a, na koje se sve češće navikavam.
Istina je da vidim da iz dana u dan sve više opada moja perspektiva za zaposlenjem regularnim putem. Danas sam dobila jedan odjebavački, a ipak tako kulturno sročen nekrolog o tome kako su za jedan posao, i to ni manje ni više poslovne sekretarice odlučivale nijanse. Kao, to će da ublaži truo osećaj. Ne znam samo o kojim nijansama ti ljudi pričaju, kada me niko nije ni pozvao na intervju, nego sam bila samo neki broj tamo neke poslate prijave. Naravno, i ja sam se njima lepo zahvalila, kako i treba, sportski podneti loše vesti. Druga stvar, konkurisala sam pre 2 nedelje za besplatnu obuku za žene za sticanje Cisco sertifikata koji se odnosi na mrežne tehnologije. E, pa ni tu nisam ušla u uži izbor. Moram priznati da sam ionako od samog početka imala brojne dvojbe oko regularnosti izbora potencijalnih kandidatkinja, tako da mi je nekako bilo surovo jasno da ja nemam šanse, jer mislim da se sve to ionako dobija preko dobro ugojenih veza i vezica.
Dalje, sutra ću da pošaljem CV i prijavu Telekomu, iako znam da me ni tu niko neće pozvati. 1. Telekom treba da se privatizuje i da otpušta bog-te-pita-kako-sve naprimane viškove; 2. Nameće se logično pitanje - Što oni sada traže nove ljude? 3. I još bolje - Da li oni traže nove ljude?
Pitala sam moju drugaricu da se raspita kod njene kume čiji je muž g-din faktor u sindikatu Telekoma, a "pametna" kuma joj je odgovorila da će da ga pita, kad me oni budu pozvali na razgovor. Jedini problem je što me neće ni pozvati na razgovor. Tako da ne očekujem nikakvu informaciju od g-dina faktora, a kamoli bilo kakvu pomoć. Što bi on meni pomogao, ako ja nemam njemu šta da ponudim kao protivuslugu? To je surova slika realnosti u Srbiji.
Sa bivšim mlađahnim dečkićem sam odlučila da prekinem svaki kontakt, jer me je uvredio svojim svinjskim ponašanjem. Dakle, ako nekoga oklevetaš da je osoba koja providno laže, što je etiketa prilepljena meni, onda ne preostaje ništa drugo, nego takvo govno da pustim da ide niz vodu. Ja nemam običaj da pravim pitu od govana, pa taj izuzetak neću napraviti ni u njegovom konkretnom slučaju. To sve važi samo u slučaju da mi se gorepomenuti ikada više obrati, jer ja se njemu više neću obraćati. Takođe, treba napomenuti da je to ipak bila kap u prepunoj čaši, jer i tako i tako ni ne želim komunikaciju sa njim. Gade mi se nadmene, samodovoljne i egoistične muške svinje. Pre nego što završim sa pisanjem o njemu, dobro je i da zabeležim, da mi je baš on, poslao jedne večeri, pre oko 4 nedelje poruku kako njegov slatki tatica traži Finance Assistant-a u farmaceutskom predstavništvu gde je direktor i ja naivno poverujem da možda od toga može da bude nešto. To je naravno posao za koji sam ja overqualified, ali... Sledećeg jutra, u razgovoru sa njim saznajem da njegov tata neće ni da čuje za mene. Šta je prvo što sam pomislila? Pa da, ta svinja koja je tvoj tata je ista svinja koja si i ti, tj. svinja u koju ćeš se pretvoriti. Obojica ste ništa drugo, nego obične svinje. Sve u svemu, rekla sam mu da time samo njegov tatica gubi, a ne ja. Poželela sam im da obojica crknu ko zadnje stoke, jer mi je generalno muka od svih takvih skotova. Uostalom, zar bi bili prvi koje je stigla moja kletva?! Znam da je ovo odvratno, ali i znam da svako ko me je duboko povredio, a da ja to ničime nisam zaslužila, da je kasnije i ispaštao. Prema tome, neka pravda bude zadovoljena i ja ću biti zadovoljna.
Kad smo već kod svinja, ona svinja od mog oca je prestala da mi se javlja. Naravno, kao i uvek, kada su krizni trenuci, taj ispari u vidu laganog povetarca. Đubre. Ne pada mi na pamet da ga pozovem i da slušam njegove lamente i kukumavke. Dosta mi je više svih tih sejača negativizma.
Sledeće, stavila sam na stand-by mog bivšeg jebača, a kobajagi kasnije druga, što fakat, on nikada neće biti. I on me je razočarao. Pozajmila sam mu 2.000 dinara da se iščupa iz trenutne nelikvidne situacije, i čekala ga skoro mesec dana da mi vrati pare. E, sad, nije problem bilo čekanje, nego je problem nastao kada sam shvatila da ne mogu ni da postignem nikakav dogovor sa njim što se tiče dinamike vraćanja novca. Sve je bilo pod parolom, treba da ti vratim pare što pre. Naravno, tako nije bilo. Mene u biti nervira što on gaji neke iluzije u vezi sa mnom. Međutim, ja nemam nikakve dileme u vezi sa njim. Ja mislim da on misli da pošto meni samo tako kuca biološki časovnik, da ću da pristanem na njega, kao na truli kompromis, jer zaboga, pa on će mi napraviti toliko željeno dete. Jedino je problem što on ne shvata da tu nema kompromisa i da ja dete neću praviti sa bilo kim, po cenu da ga nikada ne budem ni imala. Šta reći kad je mojoj mami kupio poklon za 8. mart. Kao, ona je tako divna žena, pa je zato kupio poklon. Aha, kako da ne!
Naravno, nikada nije sve crno. Ima već nekih 15-ak dana da sam krenula na vežbe pilatesa i to me veoma opušta, jer imam previše energije. Drugo, rešila sam i da oslabim, tako da sam ishranu lagano prilagodila, tako da je sada to već neki usvojen dnevni režim od koga ne odstupam. Prema mojoj proceni, sredina ili kraj maja je termin kada ću ja dostići željenu težinu i naravno, nakon toga, na meni je da (što je duže moguće) istrajem u održavanju iste.
Trenutno imam 76 kg, a target mi je 69 kg ili nešto manje, da bih imala prostora da se šetam 2-3 kg. Da li je potrebno da podsetim sebe da sam nabila 78 kg u guzicu, pre nego li sam se zgadila sama sebi i rešila da počnem da vežbam, promenim ishranu i da oslabim. Naravno, idealno bi bilo da imam oko 66-67 kg, međutim, pitanje je da li će moj organizam moći da prihvati tu kilažu kao normalnu. Što je najsmešnije od svega, ja ni sada ne izgledam debelo, samo izgledam onako zdravo popunjena. Moja sreća da imam dobru konstituciju. E, tu dobru konstituciju treba iskoristiti i lepo oblikovati figuru sa vežbama, a biće tu i dosta šetnji.
Večeras sam bila u pozorištu sa mojim drugarom sa prethodnih škola. Gledali smo Gospođu ministarku u Narodnom pozorištu. Predstava je bila odlična, a Radmila Živković u ulozi Živke briljantna. Aplauz je trajao dobrih 15-ak minuta i cela publika je bila na nogama. Mislim da takva atmosfera svakog glumcu znači veliko priznanje za njegov/njen rad.
Iste večeri je bilo 10 godina od početka bombardovanja Srbije i Beograda. Na Trgu je bio miting ultradesničarskih grupacija koji se završio incidentima i sranjima po centru. To nisam imala prilike da vidim, jer sam bila u pozorištu.
Sada još jedan kratak osvrt na to kolike su muškarci pizde. Naime, moj drug i ja smo se kao dogovorili da popijemo piće posle predstave. On je bio gladan, pa bio kao kupio nešto u Mc-u da pojede. Kažem, OK, 'aj'mo do Terazija. Kad tamo murka na sve strane, hotel Moskva opkoljen žandarmerijom, a Mc naravno zatvoren, da ne bio proš'o ko prošli put za vreme Koštuničinog vele-pohoda za Kosovo, kad su ga urnisali. Moj dragi i mlađahni kolega se momentalno usr'o ko grlica i odlučio da se vrati taksijem kući. Objektivno, u tom trenutku, a bilo je nešto pre pola 11 uveče nije bilo nikakvih vidljivih sranja na ulici. Ali, strah je očigledno nadvladao razum, ako razum uopšte i postoji. Naravno, ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet to da se ja vraćam GSP-om. Još mi šalje poruku da mu pošaljem poruku kada stignem kući. Eeeeeeeeeee, jake mi brige i zaštite. I, uostalom, to je čista kurtoazija. Ti si zbrinuo svoje dupe i sad izražavaš neku kvazi-brigu. Eto, toliko o tome. Današnji klinci nikada neće postati gentlemen-i. Ali, svakako će gledati samo svoju guzicu. Da, tako se lepo uklapaju u novi svetski poredak.
Toliko od mene za večeras, tj. noćas...
E, pa, konačno sam diplomirala u četvrtak! Yes, jedan veliki posao je završen!!!
Sada dolaze oni dani kada valja osmisliti dalje korake. Treba tražiti i naći posao, i pametno iskoristiti vreme koje protiče.
Prvo, muka me hvata od traženja posla, koga i onako nema, a sem toga zna se kako se u Srbiji dobija posao. Moja već izrečena deviza o 3K - 1. cash, 2. connection i/ili 3. coitus.
A tu dolazimo već do bitne činjenice da su mi šanse minimalne, no i dalje nisu nepostojeće. A koliko će tog vremena biti na raspolaganju to ne mogu da znam, jer još nisam postala vidovita. ;-)
Nego, da pribeležim o čemu sve to razmišljam. Ovako, treba da radim na engleskom jeziku da ga ne bih zaboravila, tj. da bih ga koliko-toliko unapredila. Dobar site koji sam pronašla je http://www.learnenglish.org.uk (takođe, imam u mail-u koji sam nekada slala koleginicama još link-ova). Zatim, treba da razvijem pređašnju ideju o analizi finansijskih izveštaja, što će biti junački posao. Nešto od toga sam već radila, ali valja mi da napravim neku vrstu template-a u Excel-u, tako da izvlači pokazatelje u predefinisane formule i da izbacuje rezultate. Nakon toga, ide onaj teži deo interpretacije. Ideja o demo account-u na FX-u takođe nije loša ideja, i to treba isprobati, ali koliko samo knjiga treba da pročitam pre toga, to je strašno. I sve to neće ići bez štampača.
Sad sam otvorila jedan drugi segment. To su raznorazne ideje vezane za IT potrepštine. Prvo, treba da sredim PC (što ću pokušati da dobijem besplatno). Drugo, treba da proverim ideju o isplativosti kupovine eksternog HDD-a i njegove veličine (našla sam WD HDD za oko 130 evrića, kapaciteta 1TB). Treće, ako i hoću išta ozbiljno, bez štampalice sam u govnima, kao i do sada, hehehehe. Štampač je minimalnih 60 evrića, a tek treba da proverim ponovo isplativost, tj. cene tonera i mogućnosti reciklaže, što mi se čini kao jedino razumno rešenje.
Ako realizujem bilo koju od ove 2 ideje, za sada otpada ideja o kupovini digitalnog fotoaparata. To je moja želja, ali nisam sigurna da je to sada realno. To jeste za zadovoljstvo, ali razmisliću.
Što se tiče stana koji je u raspadnom stanju, tu nikakvih ulaganja neće biti, osim opravke svetla u kupatilu, jer ni za šta drugo nemam novaca. Jedino što mogu da uradim je da detaljno očistim stan i da izbacim sve nepotrebne stvari koje me ionako guše.
Što se mene lično tiče, užasno sam se zapustila, nabacila sam prekomernu kilažu, što znači da mi dijeta i promena načina života ne ginu. Na dijetu mogu da se bacim čim ozdravim i pojedem sve što ne treba da jedem, a promena stila života, osim promenjenog režima ishrane, znači i fizičku aktivnosti koja je kod mene trenutno na minimumu. Takođe, urnisala sam totalno ritam spavanja kod sebe, jer mi se noću uopšte ne spava, tako da i to treba da menjam. Jedini način da to promenim, da bih legla i zaspala oko ponoći je da se i umorim tokom dana propisno, dakle, fizička aktivnost. Za sada nisam u stanju da ostavim cigarete, no i tome treba razmisliti podrobno. Pušenje cigareta je inače skoro jedina aktivnost koju redovno i prekomerno upražnjavam. Takođe, treba i da odem kod zubara, što će da uključi par zuba za vađenje, par za opravku i čišćenje kamenca. U martu me čeka redovna kontrola kod ginekologa, i mogu samo da molim boga da mi nisu ponovo nikli kondilomi. Do tada neću ni da ih gledam, muka mi je od svega toga. Ruinirala sam i sopstveni imunitet, što negativnim razmišljanjima, što kretenskim načinom života, tako da... a, poptencijalna aktivacija HPV-a zavisi upravo od imuniteta. Sve u svemu, zrela sam za totalni reprogram. O redovnoj higijeni, hm, i to je malo diskutabilno, ne tuširam se svaki dan (koja sam ja samo svinja!), noge su mi dlakave, jedino što sam brkove očupala pred diplomski, ruke dlakave, kosa zrela za šišanje i farbanje, moje dupe i noge vape za anticelulit gelom, moji nokti na nogama mi govore da ih sredim, itd.
Za sada o idejama toliko, jer od pravljenja nerealnih planova nema ništa. A ideje ću da reevaluiram u narednim post-ovima. Znam, biće tu puno izmena, ali biće to dobro. Pre toga, pokušaću da pristupim izradi nedeljnih planova i da kontrolišem nivo ispunjenosti. Zvuči glupavo, ali ako ja sebi ne odredim šta ću i kada ću da radim, zalud je za očekivati da će nešto da se promeni u mom životu. Sve to startuje od satnice ustajanja, pa nadalje. Krajnje je vreme da ustajem do 9 ujutru, a ne da spavam do podne zato što blejim do 4,5 ujutru. Dobro, ne blejim, uvek nešto radim, gledam, čitam i sl., ali ritam mi je loš.
Takođe, nakon ozdravljenja, naredne nedelje ili one tamo treba da posetim NSZ (možda to uradim i u redovnom terminu javljanja), da bih se registrovala sa VSS. Pre toga moram da odem u opštinu sa originalom i fotokopijom Uverenja o diplomiranju da upišem stručnu spremu. Takođe, tada, prilikom posete NSZ treba da tražim 2 potvrde: 1. za GSP i 2. za univerzitetsku biblioteku.
E, pa lepo, pošto se ionako osećam izgubljeno i dezorijentisano, ovo jesu mogućnosti koje ću da sama sebi priredim i da se reorganizujem, kako mi život i dalje ne bi izgledao besmislen, i kako u osnovi, ne bih čekala samo da prođe još jedan dan. Čega? Ko da mene pa nešto čeka, ako nešto ne preduzmem sama.
O muškarcima ne razmišljam, bar ne u smislu da ću uskoro naći nekoga sebi odgovarajućeg. Zapravo, rešila sam da svoj život učinim takvim da ga volim, a ne da tražim tog nekog (koji možda i neće doći) s kim ću da delim dane i godine svog života. Ne želim da budem emotivno zavisna, i da moj život zavisi isključivo od primljenih i pruženih emocija. Ne sviđa mi se to, jer to je ono čemu jesam težila, ali što me je ujedno činilo veoma često neraspoloženom i nezadovoljnom.
Od ljudi sam se već otuđila i to mi sve ređe pada teško. Shvatila sam da je tako najbolje za mene. Ionako me većina tema o kojima drugi pričaju i većina aktivnosti kojima se ljudi bave uopšte ne interesuju, i ne želim da budem deo toga. Pravi sam mizantrop!
Uglavnom, u najskorije vreme me očekuje nekoliko viđenja sa mojim prijateljima-poznanicima, šta god da su, jer sad kao treba da ih častim za diplomiranje. To mi finansijski nikako ne odgovara, ali preživeću. Što bih se uzbuđivala zbog para, kad njih ionako nema, hahahahahaha... Uostalom, i posao tražim, da bih imala od čega da živim, jer da imam od čega da živim, sigurno ne bih nadničila, već bih se bavila kreativnijim stvarima. Kad smo već kod toga, da pomenem još jednu ideju, a to je da se eventualno malo vratim u vode grafičkog dizajna. Ima jedan site-ić http://99designs.com/ gde se organizuju takmičenja dizajnera za logotipe i sl., i tu bih mogla nešto i da zaradim eventualno. Veoma kreativno i relaksirajuće, u svim onim smaračkim idejama i razlog više da se kupi štampalica.
Odoh još malo da prosurfujem po Net-u, u potrazi za nekim novim idejama... :-))
