Neverovatno, ali sada kada sam se ulogovala, shvatila sam da sam takoreći zaboravila gde da kliknem da bih post-ovala novi članak. Nije ni čudo, od početne pisačke euforije, jedva da nešto pišem u ovoj godini.
Vreme, vreme mi nije problem, u stvari ne znam bolji način da ga potrošim. Aaaaaa, dani su se pretvorili u sate i to mi više nije važno, sve sam ih zgazila... paralela na jednu od brojnih pesama velikog i nedovoljno cenjenog umetnika Milana Mladenovića.
Paralela na paradoksalne fazne amplitude mojih stanja kroz koja prolazim svakoga dana, u svakome času. Jako osciliram, takoreći potpuno neuravnoteženo. Sama, veoma sama... Povukla sam se, jer nemam šta da tražim u okeanima i morima praznih, glupih, površnih, nikakvih...
Tužna sam, ne uvek, ali često. Oči su mi tužne. I to više ne mogu da prikrijem. To je stanje moje duše, a to stanje je potrajalo. Potrajalo je verovatno duže no što sam mogla da pretpostavim. Na neki način, i ja sama, čekam, ali ne znam šta, čekam da nešto prođe, kao neki horor film, kao neki niskobudžetni životni scenario, kao trag u vremenu koji nestaje... Ali, ne vidim šta dolazi iza toga. Skresani su mi vidici.
Nemam svoga druga, nemam svoju srodnu dušu i to je ono za čime duboko patim. Tražim svoju drugu polovinu, a ne znam da li ću te ikada naći.
Shvatam da mi ljudi, svi ti neki, previše prolazni i prelazni, ne znače ništa. Volela bih da mogu nekako da odagnam tu tugu, ali to ne ide tako što doneseš neku hard-core odluku koje se držiš ko pijan plota...
I sve češće mi se plače, i sve češće se osećam veoma usamljenom među ljudima, jer mi ne znače ništa, kao ni ja njima, uostalom.
Hvatam sebe kako ne vidim sebe, i to ne vidim sebe nigde u ovom svetu, ovakvom kakav on jeste. Zapravo, to nije moj svet, to je neki surovi, materijalno lubrikovan svet, u kome više nema ničega, osim interesa. Ljudi nemaju imena, ljudi su samo neki brojevi, kao nekada u koncentracionim logorima, ljudi nemaju domove. Više se ne posećujemo, u moju kuću niko više ne ulazi, osim moje majke. Nije što je stan zapušten, nego jednostavno, došla su ta neka vremena, kada se čitavi naši privatni živote sele u javne živote, čime je urušeno jedno od najvažnijih civilizacijskih dostignuća - pravo na privatnost. Na sve strane prisutni su voajerizam i egzibicionizam, ali ne kao nekad definisani poremećaji seksualnosti, već kao mainstream socijalnih dešavanja. I ako baš i hoću tako da posmatram stvari, vidim da smo svi mi potlačeni-nadničari voajeri, a ona šačica ekstremno bogatih (što sede na grbačama većine) su čisti egzibicionisti. I ove 2 pojave su u apsolutnoj proporciji. Dakle, što je egzbicionizam izraženiji, izraženiji je i voajerizam, i obrnuto. I "pokazivanje" definitivno uslovljanja "gledanje", a ne obrnuto. Što će reći, ako je "pokazivanje" strana ponude, a "gledanje" strana tražnje... itd...
I odjednom, dva antiprotivna oseta, kao da sam sve doživela i proživela, i kao da nikada ničega nije bilo, sve je tako uskovitlano u meni, a opet ničega u meni nema više... Uspavana, a nema nikoga/ničega da me probudi...
I shvatam, uopšte me ne zanima ovakav život. Ne kapiram, dokle i čemu? Sve što sam pokušala da uradim, propalo je i više mi nije stalo ni da pokušavam, jer nemam ni volje, ni snage da gutam neke nove neuspehe. Možda to izgleda kao moj strah, ali ne, to je prezasićenje od konstantnih nebuloza i gluposti koje me obasipaju sa svih strana. Previše vidim, previše znam, previše osećam, i naporno mi je sve to. A moj tzv. život, i nije život. Ja samo simuliram radnje, jer sam živa, i to je to.
Došla sam u fazu, što se tiče potrage za poslom, da sam počela da tražim da radim za DŽ, jer i tako ne mogu da se zaposlim, pa mi je skroz logično da ne tavorim, ako mogu nešto da naučim. Ali, ni to ne ide lako. Niko neće ni za džabe da te uzme, pa da mu ukradeš zanat, kako već velika većina razmišlja. A, meni ja tako muka, od svih skotova koji su "uspeli" zahvaljujući tome što su prosečni, što dolaze iz pizde lepe materine, što se uvlače svakome u dupe, što su spremni da se naguze i da popuše svakome, što su jednostavno spremni na svakakva sranja samo da se ne bi vratili odakle su pobegli. Jasno je kao dan, da ja u toj trci, čak i da dobijem neku prednost, pa naravno, nemam nikakve šanse. I tako, lepo, moj život prolazi, sedim kevi na grbači, i osećam se totalno beskorisno sa sve univerzitetskom diplomom u fioci, s kojom ću uskoro da obrišem dupe.
A, da ne pričam o onoj drugoj strani koja me tek pogađa i koja me je ubila. Nemam muškarca u svom životu i kapiram da ga neću ni imati. Više me ni seks bez emocija ne zanima, iako primećujem da mi veoma nedostaje seks. Poslednji put sam se seksala pre 10 meseci. Ali, ono što mene boli je to što ni posle 3 godine od kada sam se razvela od bivšeg muža, fakat, nisam ostvarila NIJEDNU kvalitetnu emotivnu vezu. Žalosno je to, ali onda kada ti je teško, tada nikome ne trebaš i tada nikoga nema. Osećam se neadekvatno i nepotpuno.
I pre oko mesec dana ili čak i više od toga, nisam sigurna, moja drugarica mi je ponudila da me preko njene drugarice upozna sa njenim drugom. I šta je bilo u međuvremenu? Osim što sam se 500 hiljada puta interesovala, shvatam da ni tu nema dobre volje. Pitala sam još jednom juče i mislim da više neću da pitam. A, kao zapalila sam se sa tom idejom. Mislim, stvarno se osećam sve češće očajno, ne znam ni kako posao da pronađem, ni kako dečka da pronađem. A, tako osećam potrebu da se mazim i pazim, i da se ušuškam uz nekog finog i pitomog muškarca koji će umeti da me voli i da me nasmeje. I, sada mi se plače... ali neću...
Smršala sam od poslednjeg posta, i sada imam 72 kg. Sledeća stanica je 69 kg. A, za ono dalje, do 66 kg ćemo da vidimo kako mi ide. Dakle, prva faza znači da je potrebno da oslabim još 3 kg. I sada već izgledam sasvim lepo, ali... mogu ja to i bolje. Inače, idem na LPG tretmane i to incognito, krijem od mame, jer bi me ubila da zna da na to trošim novce. A ja sam tako lepo osmislila sve to, tako da sam od ušteđevine "proneverila" samo 60 evrića, a ostalo finansiram iz realnih tj. tekućih izvora. I planiram da izguram između 20-25 tretmana. Sutra idem na svoj 10-ti tretman. Uštekovala sam već novac za narednih 5 tretmana. I dalje idem na vežbe pilatesa koje su zaista odlične, šetam, ostavila sam cigarete, popušim u društvu 1-2 cigarete dnevno uz popodnevnu neskaficu...
A, sada palim sa kompa, smučilo mi se da sedim i kuckam... idem malo da gledam neki film, a ako filma dobrog ne bude, čitaću Noama Čomskog...
Saturday, 25 April 2009
Wednesday, 25 March 2009
Pizdim i režim, ali više ne ležim
Elem, da, prošlo je i previše vremena od prethodnog pisanja. Bilo je tu dosta up-ova i down-a, na koje se sve češće navikavam.
Istina je da vidim da iz dana u dan sve više opada moja perspektiva za zaposlenjem regularnim putem. Danas sam dobila jedan odjebavački, a ipak tako kulturno sročen nekrolog o tome kako su za jedan posao, i to ni manje ni više poslovne sekretarice odlučivale nijanse. Kao, to će da ublaži truo osećaj. Ne znam samo o kojim nijansama ti ljudi pričaju, kada me niko nije ni pozvao na intervju, nego sam bila samo neki broj tamo neke poslate prijave. Naravno, i ja sam se njima lepo zahvalila, kako i treba, sportski podneti loše vesti. Druga stvar, konkurisala sam pre 2 nedelje za besplatnu obuku za žene za sticanje Cisco sertifikata koji se odnosi na mrežne tehnologije. E, pa ni tu nisam ušla u uži izbor. Moram priznati da sam ionako od samog početka imala brojne dvojbe oko regularnosti izbora potencijalnih kandidatkinja, tako da mi je nekako bilo surovo jasno da ja nemam šanse, jer mislim da se sve to ionako dobija preko dobro ugojenih veza i vezica.
Dalje, sutra ću da pošaljem CV i prijavu Telekomu, iako znam da me ni tu niko neće pozvati. 1. Telekom treba da se privatizuje i da otpušta bog-te-pita-kako-sve naprimane viškove; 2. Nameće se logično pitanje - Što oni sada traže nove ljude? 3. I još bolje - Da li oni traže nove ljude?
Pitala sam moju drugaricu da se raspita kod njene kume čiji je muž g-din faktor u sindikatu Telekoma, a "pametna" kuma joj je odgovorila da će da ga pita, kad me oni budu pozvali na razgovor. Jedini problem je što me neće ni pozvati na razgovor. Tako da ne očekujem nikakvu informaciju od g-dina faktora, a kamoli bilo kakvu pomoć. Što bi on meni pomogao, ako ja nemam njemu šta da ponudim kao protivuslugu? To je surova slika realnosti u Srbiji.
Sa bivšim mlađahnim dečkićem sam odlučila da prekinem svaki kontakt, jer me je uvredio svojim svinjskim ponašanjem. Dakle, ako nekoga oklevetaš da je osoba koja providno laže, što je etiketa prilepljena meni, onda ne preostaje ništa drugo, nego takvo govno da pustim da ide niz vodu. Ja nemam običaj da pravim pitu od govana, pa taj izuzetak neću napraviti ni u njegovom konkretnom slučaju. To sve važi samo u slučaju da mi se gorepomenuti ikada više obrati, jer ja se njemu više neću obraćati. Takođe, treba napomenuti da je to ipak bila kap u prepunoj čaši, jer i tako i tako ni ne želim komunikaciju sa njim. Gade mi se nadmene, samodovoljne i egoistične muške svinje. Pre nego što završim sa pisanjem o njemu, dobro je i da zabeležim, da mi je baš on, poslao jedne večeri, pre oko 4 nedelje poruku kako njegov slatki tatica traži Finance Assistant-a u farmaceutskom predstavništvu gde je direktor i ja naivno poverujem da možda od toga može da bude nešto. To je naravno posao za koji sam ja overqualified, ali... Sledećeg jutra, u razgovoru sa njim saznajem da njegov tata neće ni da čuje za mene. Šta je prvo što sam pomislila? Pa da, ta svinja koja je tvoj tata je ista svinja koja si i ti, tj. svinja u koju ćeš se pretvoriti. Obojica ste ništa drugo, nego obične svinje. Sve u svemu, rekla sam mu da time samo njegov tatica gubi, a ne ja. Poželela sam im da obojica crknu ko zadnje stoke, jer mi je generalno muka od svih takvih skotova. Uostalom, zar bi bili prvi koje je stigla moja kletva?! Znam da je ovo odvratno, ali i znam da svako ko me je duboko povredio, a da ja to ničime nisam zaslužila, da je kasnije i ispaštao. Prema tome, neka pravda bude zadovoljena i ja ću biti zadovoljna.
Kad smo već kod svinja, ona svinja od mog oca je prestala da mi se javlja. Naravno, kao i uvek, kada su krizni trenuci, taj ispari u vidu laganog povetarca. Đubre. Ne pada mi na pamet da ga pozovem i da slušam njegove lamente i kukumavke. Dosta mi je više svih tih sejača negativizma.
Sledeće, stavila sam na stand-by mog bivšeg jebača, a kobajagi kasnije druga, što fakat, on nikada neće biti. I on me je razočarao. Pozajmila sam mu 2.000 dinara da se iščupa iz trenutne nelikvidne situacije, i čekala ga skoro mesec dana da mi vrati pare. E, sad, nije problem bilo čekanje, nego je problem nastao kada sam shvatila da ne mogu ni da postignem nikakav dogovor sa njim što se tiče dinamike vraćanja novca. Sve je bilo pod parolom, treba da ti vratim pare što pre. Naravno, tako nije bilo. Mene u biti nervira što on gaji neke iluzije u vezi sa mnom. Međutim, ja nemam nikakve dileme u vezi sa njim. Ja mislim da on misli da pošto meni samo tako kuca biološki časovnik, da ću da pristanem na njega, kao na truli kompromis, jer zaboga, pa on će mi napraviti toliko željeno dete. Jedino je problem što on ne shvata da tu nema kompromisa i da ja dete neću praviti sa bilo kim, po cenu da ga nikada ne budem ni imala. Šta reći kad je mojoj mami kupio poklon za 8. mart. Kao, ona je tako divna žena, pa je zato kupio poklon. Aha, kako da ne!
Naravno, nikada nije sve crno. Ima već nekih 15-ak dana da sam krenula na vežbe pilatesa i to me veoma opušta, jer imam previše energije. Drugo, rešila sam i da oslabim, tako da sam ishranu lagano prilagodila, tako da je sada to već neki usvojen dnevni režim od koga ne odstupam. Prema mojoj proceni, sredina ili kraj maja je termin kada ću ja dostići željenu težinu i naravno, nakon toga, na meni je da (što je duže moguće) istrajem u održavanju iste.
Trenutno imam 76 kg, a target mi je 69 kg ili nešto manje, da bih imala prostora da se šetam 2-3 kg. Da li je potrebno da podsetim sebe da sam nabila 78 kg u guzicu, pre nego li sam se zgadila sama sebi i rešila da počnem da vežbam, promenim ishranu i da oslabim. Naravno, idealno bi bilo da imam oko 66-67 kg, međutim, pitanje je da li će moj organizam moći da prihvati tu kilažu kao normalnu. Što je najsmešnije od svega, ja ni sada ne izgledam debelo, samo izgledam onako zdravo popunjena. Moja sreća da imam dobru konstituciju. E, tu dobru konstituciju treba iskoristiti i lepo oblikovati figuru sa vežbama, a biće tu i dosta šetnji.
Večeras sam bila u pozorištu sa mojim drugarom sa prethodnih škola. Gledali smo Gospođu ministarku u Narodnom pozorištu. Predstava je bila odlična, a Radmila Živković u ulozi Živke briljantna. Aplauz je trajao dobrih 15-ak minuta i cela publika je bila na nogama. Mislim da takva atmosfera svakog glumcu znači veliko priznanje za njegov/njen rad.
Iste večeri je bilo 10 godina od početka bombardovanja Srbije i Beograda. Na Trgu je bio miting ultradesničarskih grupacija koji se završio incidentima i sranjima po centru. To nisam imala prilike da vidim, jer sam bila u pozorištu.
Sada još jedan kratak osvrt na to kolike su muškarci pizde. Naime, moj drug i ja smo se kao dogovorili da popijemo piće posle predstave. On je bio gladan, pa bio kao kupio nešto u Mc-u da pojede. Kažem, OK, 'aj'mo do Terazija. Kad tamo murka na sve strane, hotel Moskva opkoljen žandarmerijom, a Mc naravno zatvoren, da ne bio proš'o ko prošli put za vreme Koštuničinog vele-pohoda za Kosovo, kad su ga urnisali. Moj dragi i mlađahni kolega se momentalno usr'o ko grlica i odlučio da se vrati taksijem kući. Objektivno, u tom trenutku, a bilo je nešto pre pola 11 uveče nije bilo nikakvih vidljivih sranja na ulici. Ali, strah je očigledno nadvladao razum, ako razum uopšte i postoji. Naravno, ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet to da se ja vraćam GSP-om. Još mi šalje poruku da mu pošaljem poruku kada stignem kući. Eeeeeeeeeee, jake mi brige i zaštite. I, uostalom, to je čista kurtoazija. Ti si zbrinuo svoje dupe i sad izražavaš neku kvazi-brigu. Eto, toliko o tome. Današnji klinci nikada neće postati gentlemen-i. Ali, svakako će gledati samo svoju guzicu. Da, tako se lepo uklapaju u novi svetski poredak.
Toliko od mene za večeras, tj. noćas...
Istina je da vidim da iz dana u dan sve više opada moja perspektiva za zaposlenjem regularnim putem. Danas sam dobila jedan odjebavački, a ipak tako kulturno sročen nekrolog o tome kako su za jedan posao, i to ni manje ni više poslovne sekretarice odlučivale nijanse. Kao, to će da ublaži truo osećaj. Ne znam samo o kojim nijansama ti ljudi pričaju, kada me niko nije ni pozvao na intervju, nego sam bila samo neki broj tamo neke poslate prijave. Naravno, i ja sam se njima lepo zahvalila, kako i treba, sportski podneti loše vesti. Druga stvar, konkurisala sam pre 2 nedelje za besplatnu obuku za žene za sticanje Cisco sertifikata koji se odnosi na mrežne tehnologije. E, pa ni tu nisam ušla u uži izbor. Moram priznati da sam ionako od samog početka imala brojne dvojbe oko regularnosti izbora potencijalnih kandidatkinja, tako da mi je nekako bilo surovo jasno da ja nemam šanse, jer mislim da se sve to ionako dobija preko dobro ugojenih veza i vezica.
Dalje, sutra ću da pošaljem CV i prijavu Telekomu, iako znam da me ni tu niko neće pozvati. 1. Telekom treba da se privatizuje i da otpušta bog-te-pita-kako-sve naprimane viškove; 2. Nameće se logično pitanje - Što oni sada traže nove ljude? 3. I još bolje - Da li oni traže nove ljude?
Pitala sam moju drugaricu da se raspita kod njene kume čiji je muž g-din faktor u sindikatu Telekoma, a "pametna" kuma joj je odgovorila da će da ga pita, kad me oni budu pozvali na razgovor. Jedini problem je što me neće ni pozvati na razgovor. Tako da ne očekujem nikakvu informaciju od g-dina faktora, a kamoli bilo kakvu pomoć. Što bi on meni pomogao, ako ja nemam njemu šta da ponudim kao protivuslugu? To je surova slika realnosti u Srbiji.
Sa bivšim mlađahnim dečkićem sam odlučila da prekinem svaki kontakt, jer me je uvredio svojim svinjskim ponašanjem. Dakle, ako nekoga oklevetaš da je osoba koja providno laže, što je etiketa prilepljena meni, onda ne preostaje ništa drugo, nego takvo govno da pustim da ide niz vodu. Ja nemam običaj da pravim pitu od govana, pa taj izuzetak neću napraviti ni u njegovom konkretnom slučaju. To sve važi samo u slučaju da mi se gorepomenuti ikada više obrati, jer ja se njemu više neću obraćati. Takođe, treba napomenuti da je to ipak bila kap u prepunoj čaši, jer i tako i tako ni ne želim komunikaciju sa njim. Gade mi se nadmene, samodovoljne i egoistične muške svinje. Pre nego što završim sa pisanjem o njemu, dobro je i da zabeležim, da mi je baš on, poslao jedne večeri, pre oko 4 nedelje poruku kako njegov slatki tatica traži Finance Assistant-a u farmaceutskom predstavništvu gde je direktor i ja naivno poverujem da možda od toga može da bude nešto. To je naravno posao za koji sam ja overqualified, ali... Sledećeg jutra, u razgovoru sa njim saznajem da njegov tata neće ni da čuje za mene. Šta je prvo što sam pomislila? Pa da, ta svinja koja je tvoj tata je ista svinja koja si i ti, tj. svinja u koju ćeš se pretvoriti. Obojica ste ništa drugo, nego obične svinje. Sve u svemu, rekla sam mu da time samo njegov tatica gubi, a ne ja. Poželela sam im da obojica crknu ko zadnje stoke, jer mi je generalno muka od svih takvih skotova. Uostalom, zar bi bili prvi koje je stigla moja kletva?! Znam da je ovo odvratno, ali i znam da svako ko me je duboko povredio, a da ja to ničime nisam zaslužila, da je kasnije i ispaštao. Prema tome, neka pravda bude zadovoljena i ja ću biti zadovoljna.
Kad smo već kod svinja, ona svinja od mog oca je prestala da mi se javlja. Naravno, kao i uvek, kada su krizni trenuci, taj ispari u vidu laganog povetarca. Đubre. Ne pada mi na pamet da ga pozovem i da slušam njegove lamente i kukumavke. Dosta mi je više svih tih sejača negativizma.
Sledeće, stavila sam na stand-by mog bivšeg jebača, a kobajagi kasnije druga, što fakat, on nikada neće biti. I on me je razočarao. Pozajmila sam mu 2.000 dinara da se iščupa iz trenutne nelikvidne situacije, i čekala ga skoro mesec dana da mi vrati pare. E, sad, nije problem bilo čekanje, nego je problem nastao kada sam shvatila da ne mogu ni da postignem nikakav dogovor sa njim što se tiče dinamike vraćanja novca. Sve je bilo pod parolom, treba da ti vratim pare što pre. Naravno, tako nije bilo. Mene u biti nervira što on gaji neke iluzije u vezi sa mnom. Međutim, ja nemam nikakve dileme u vezi sa njim. Ja mislim da on misli da pošto meni samo tako kuca biološki časovnik, da ću da pristanem na njega, kao na truli kompromis, jer zaboga, pa on će mi napraviti toliko željeno dete. Jedino je problem što on ne shvata da tu nema kompromisa i da ja dete neću praviti sa bilo kim, po cenu da ga nikada ne budem ni imala. Šta reći kad je mojoj mami kupio poklon za 8. mart. Kao, ona je tako divna žena, pa je zato kupio poklon. Aha, kako da ne!
Naravno, nikada nije sve crno. Ima već nekih 15-ak dana da sam krenula na vežbe pilatesa i to me veoma opušta, jer imam previše energije. Drugo, rešila sam i da oslabim, tako da sam ishranu lagano prilagodila, tako da je sada to već neki usvojen dnevni režim od koga ne odstupam. Prema mojoj proceni, sredina ili kraj maja je termin kada ću ja dostići željenu težinu i naravno, nakon toga, na meni je da (što je duže moguće) istrajem u održavanju iste.
Trenutno imam 76 kg, a target mi je 69 kg ili nešto manje, da bih imala prostora da se šetam 2-3 kg. Da li je potrebno da podsetim sebe da sam nabila 78 kg u guzicu, pre nego li sam se zgadila sama sebi i rešila da počnem da vežbam, promenim ishranu i da oslabim. Naravno, idealno bi bilo da imam oko 66-67 kg, međutim, pitanje je da li će moj organizam moći da prihvati tu kilažu kao normalnu. Što je najsmešnije od svega, ja ni sada ne izgledam debelo, samo izgledam onako zdravo popunjena. Moja sreća da imam dobru konstituciju. E, tu dobru konstituciju treba iskoristiti i lepo oblikovati figuru sa vežbama, a biće tu i dosta šetnji.
Večeras sam bila u pozorištu sa mojim drugarom sa prethodnih škola. Gledali smo Gospođu ministarku u Narodnom pozorištu. Predstava je bila odlična, a Radmila Živković u ulozi Živke briljantna. Aplauz je trajao dobrih 15-ak minuta i cela publika je bila na nogama. Mislim da takva atmosfera svakog glumcu znači veliko priznanje za njegov/njen rad.
Iste večeri je bilo 10 godina od početka bombardovanja Srbije i Beograda. Na Trgu je bio miting ultradesničarskih grupacija koji se završio incidentima i sranjima po centru. To nisam imala prilike da vidim, jer sam bila u pozorištu.
Sada još jedan kratak osvrt na to kolike su muškarci pizde. Naime, moj drug i ja smo se kao dogovorili da popijemo piće posle predstave. On je bio gladan, pa bio kao kupio nešto u Mc-u da pojede. Kažem, OK, 'aj'mo do Terazija. Kad tamo murka na sve strane, hotel Moskva opkoljen žandarmerijom, a Mc naravno zatvoren, da ne bio proš'o ko prošli put za vreme Koštuničinog vele-pohoda za Kosovo, kad su ga urnisali. Moj dragi i mlađahni kolega se momentalno usr'o ko grlica i odlučio da se vrati taksijem kući. Objektivno, u tom trenutku, a bilo je nešto pre pola 11 uveče nije bilo nikakvih vidljivih sranja na ulici. Ali, strah je očigledno nadvladao razum, ako razum uopšte i postoji. Naravno, ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet to da se ja vraćam GSP-om. Još mi šalje poruku da mu pošaljem poruku kada stignem kući. Eeeeeeeeeee, jake mi brige i zaštite. I, uostalom, to je čista kurtoazija. Ti si zbrinuo svoje dupe i sad izražavaš neku kvazi-brigu. Eto, toliko o tome. Današnji klinci nikada neće postati gentlemen-i. Ali, svakako će gledati samo svoju guzicu. Da, tako se lepo uklapaju u novi svetski poredak.
Toliko od mene za večeras, tj. noćas...
Sunday, 1 February 2009
Jedan veliki posao je završen i ja idem dalje...
E, pa, konačno sam diplomirala u četvrtak! Yes, jedan veliki posao je završen!!!
Sada dolaze oni dani kada valja osmisliti dalje korake. Treba tražiti i naći posao, i pametno iskoristiti vreme koje protiče.
Prvo, muka me hvata od traženja posla, koga i onako nema, a sem toga zna se kako se u Srbiji dobija posao. Moja već izrečena deviza o 3K - 1. cash, 2. connection i/ili 3. coitus.
A tu dolazimo već do bitne činjenice da su mi šanse minimalne, no i dalje nisu nepostojeće. A koliko će tog vremena biti na raspolaganju to ne mogu da znam, jer još nisam postala vidovita. ;-)
Nego, da pribeležim o čemu sve to razmišljam. Ovako, treba da radim na engleskom jeziku da ga ne bih zaboravila, tj. da bih ga koliko-toliko unapredila. Dobar site koji sam pronašla je http://www.learnenglish.org.uk (takođe, imam u mail-u koji sam nekada slala koleginicama još link-ova). Zatim, treba da razvijem pređašnju ideju o analizi finansijskih izveštaja, što će biti junački posao. Nešto od toga sam već radila, ali valja mi da napravim neku vrstu template-a u Excel-u, tako da izvlači pokazatelje u predefinisane formule i da izbacuje rezultate. Nakon toga, ide onaj teži deo interpretacije. Ideja o demo account-u na FX-u takođe nije loša ideja, i to treba isprobati, ali koliko samo knjiga treba da pročitam pre toga, to je strašno. I sve to neće ići bez štampača.
Sad sam otvorila jedan drugi segment. To su raznorazne ideje vezane za IT potrepštine. Prvo, treba da sredim PC (što ću pokušati da dobijem besplatno). Drugo, treba da proverim ideju o isplativosti kupovine eksternog HDD-a i njegove veličine (našla sam WD HDD za oko 130 evrića, kapaciteta 1TB). Treće, ako i hoću išta ozbiljno, bez štampalice sam u govnima, kao i do sada, hehehehe. Štampač je minimalnih 60 evrića, a tek treba da proverim ponovo isplativost, tj. cene tonera i mogućnosti reciklaže, što mi se čini kao jedino razumno rešenje.
Ako realizujem bilo koju od ove 2 ideje, za sada otpada ideja o kupovini digitalnog fotoaparata. To je moja želja, ali nisam sigurna da je to sada realno. To jeste za zadovoljstvo, ali razmisliću.
Što se tiče stana koji je u raspadnom stanju, tu nikakvih ulaganja neće biti, osim opravke svetla u kupatilu, jer ni za šta drugo nemam novaca. Jedino što mogu da uradim je da detaljno očistim stan i da izbacim sve nepotrebne stvari koje me ionako guše.
Što se mene lično tiče, užasno sam se zapustila, nabacila sam prekomernu kilažu, što znači da mi dijeta i promena načina života ne ginu. Na dijetu mogu da se bacim čim ozdravim i pojedem sve što ne treba da jedem, a promena stila života, osim promenjenog režima ishrane, znači i fizičku aktivnosti koja je kod mene trenutno na minimumu. Takođe, urnisala sam totalno ritam spavanja kod sebe, jer mi se noću uopšte ne spava, tako da i to treba da menjam. Jedini način da to promenim, da bih legla i zaspala oko ponoći je da se i umorim tokom dana propisno, dakle, fizička aktivnost. Za sada nisam u stanju da ostavim cigarete, no i tome treba razmisliti podrobno. Pušenje cigareta je inače skoro jedina aktivnost koju redovno i prekomerno upražnjavam. Takođe, treba i da odem kod zubara, što će da uključi par zuba za vađenje, par za opravku i čišćenje kamenca. U martu me čeka redovna kontrola kod ginekologa, i mogu samo da molim boga da mi nisu ponovo nikli kondilomi. Do tada neću ni da ih gledam, muka mi je od svega toga. Ruinirala sam i sopstveni imunitet, što negativnim razmišljanjima, što kretenskim načinom života, tako da... a, poptencijalna aktivacija HPV-a zavisi upravo od imuniteta. Sve u svemu, zrela sam za totalni reprogram. O redovnoj higijeni, hm, i to je malo diskutabilno, ne tuširam se svaki dan (koja sam ja samo svinja!), noge su mi dlakave, jedino što sam brkove očupala pred diplomski, ruke dlakave, kosa zrela za šišanje i farbanje, moje dupe i noge vape za anticelulit gelom, moji nokti na nogama mi govore da ih sredim, itd.
Za sada o idejama toliko, jer od pravljenja nerealnih planova nema ništa. A ideje ću da reevaluiram u narednim post-ovima. Znam, biće tu puno izmena, ali biće to dobro. Pre toga, pokušaću da pristupim izradi nedeljnih planova i da kontrolišem nivo ispunjenosti. Zvuči glupavo, ali ako ja sebi ne odredim šta ću i kada ću da radim, zalud je za očekivati da će nešto da se promeni u mom životu. Sve to startuje od satnice ustajanja, pa nadalje. Krajnje je vreme da ustajem do 9 ujutru, a ne da spavam do podne zato što blejim do 4,5 ujutru. Dobro, ne blejim, uvek nešto radim, gledam, čitam i sl., ali ritam mi je loš.
Takođe, nakon ozdravljenja, naredne nedelje ili one tamo treba da posetim NSZ (možda to uradim i u redovnom terminu javljanja), da bih se registrovala sa VSS. Pre toga moram da odem u opštinu sa originalom i fotokopijom Uverenja o diplomiranju da upišem stručnu spremu. Takođe, tada, prilikom posete NSZ treba da tražim 2 potvrde: 1. za GSP i 2. za univerzitetsku biblioteku.
E, pa lepo, pošto se ionako osećam izgubljeno i dezorijentisano, ovo jesu mogućnosti koje ću da sama sebi priredim i da se reorganizujem, kako mi život i dalje ne bi izgledao besmislen, i kako u osnovi, ne bih čekala samo da prođe još jedan dan. Čega? Ko da mene pa nešto čeka, ako nešto ne preduzmem sama.
O muškarcima ne razmišljam, bar ne u smislu da ću uskoro naći nekoga sebi odgovarajućeg. Zapravo, rešila sam da svoj život učinim takvim da ga volim, a ne da tražim tog nekog (koji možda i neće doći) s kim ću da delim dane i godine svog života. Ne želim da budem emotivno zavisna, i da moj život zavisi isključivo od primljenih i pruženih emocija. Ne sviđa mi se to, jer to je ono čemu jesam težila, ali što me je ujedno činilo veoma često neraspoloženom i nezadovoljnom.
Od ljudi sam se već otuđila i to mi sve ređe pada teško. Shvatila sam da je tako najbolje za mene. Ionako me većina tema o kojima drugi pričaju i većina aktivnosti kojima se ljudi bave uopšte ne interesuju, i ne želim da budem deo toga. Pravi sam mizantrop!
Uglavnom, u najskorije vreme me očekuje nekoliko viđenja sa mojim prijateljima-poznanicima, šta god da su, jer sad kao treba da ih častim za diplomiranje. To mi finansijski nikako ne odgovara, ali preživeću. Što bih se uzbuđivala zbog para, kad njih ionako nema, hahahahahaha... Uostalom, i posao tražim, da bih imala od čega da živim, jer da imam od čega da živim, sigurno ne bih nadničila, već bih se bavila kreativnijim stvarima. Kad smo već kod toga, da pomenem još jednu ideju, a to je da se eventualno malo vratim u vode grafičkog dizajna. Ima jedan site-ić http://99designs.com/ gde se organizuju takmičenja dizajnera za logotipe i sl., i tu bih mogla nešto i da zaradim eventualno. Veoma kreativno i relaksirajuće, u svim onim smaračkim idejama i razlog više da se kupi štampalica.
Odoh još malo da prosurfujem po Net-u, u potrazi za nekim novim idejama... :-))
Sada dolaze oni dani kada valja osmisliti dalje korake. Treba tražiti i naći posao, i pametno iskoristiti vreme koje protiče.
Prvo, muka me hvata od traženja posla, koga i onako nema, a sem toga zna se kako se u Srbiji dobija posao. Moja već izrečena deviza o 3K - 1. cash, 2. connection i/ili 3. coitus.
A tu dolazimo već do bitne činjenice da su mi šanse minimalne, no i dalje nisu nepostojeće. A koliko će tog vremena biti na raspolaganju to ne mogu da znam, jer još nisam postala vidovita. ;-)
Nego, da pribeležim o čemu sve to razmišljam. Ovako, treba da radim na engleskom jeziku da ga ne bih zaboravila, tj. da bih ga koliko-toliko unapredila. Dobar site koji sam pronašla je http://www.learnenglish.org.uk (takođe, imam u mail-u koji sam nekada slala koleginicama još link-ova). Zatim, treba da razvijem pređašnju ideju o analizi finansijskih izveštaja, što će biti junački posao. Nešto od toga sam već radila, ali valja mi da napravim neku vrstu template-a u Excel-u, tako da izvlači pokazatelje u predefinisane formule i da izbacuje rezultate. Nakon toga, ide onaj teži deo interpretacije. Ideja o demo account-u na FX-u takođe nije loša ideja, i to treba isprobati, ali koliko samo knjiga treba da pročitam pre toga, to je strašno. I sve to neće ići bez štampača.
Sad sam otvorila jedan drugi segment. To su raznorazne ideje vezane za IT potrepštine. Prvo, treba da sredim PC (što ću pokušati da dobijem besplatno). Drugo, treba da proverim ideju o isplativosti kupovine eksternog HDD-a i njegove veličine (našla sam WD HDD za oko 130 evrića, kapaciteta 1TB). Treće, ako i hoću išta ozbiljno, bez štampalice sam u govnima, kao i do sada, hehehehe. Štampač je minimalnih 60 evrića, a tek treba da proverim ponovo isplativost, tj. cene tonera i mogućnosti reciklaže, što mi se čini kao jedino razumno rešenje.
Ako realizujem bilo koju od ove 2 ideje, za sada otpada ideja o kupovini digitalnog fotoaparata. To je moja želja, ali nisam sigurna da je to sada realno. To jeste za zadovoljstvo, ali razmisliću.
Što se tiče stana koji je u raspadnom stanju, tu nikakvih ulaganja neće biti, osim opravke svetla u kupatilu, jer ni za šta drugo nemam novaca. Jedino što mogu da uradim je da detaljno očistim stan i da izbacim sve nepotrebne stvari koje me ionako guše.
Što se mene lično tiče, užasno sam se zapustila, nabacila sam prekomernu kilažu, što znači da mi dijeta i promena načina života ne ginu. Na dijetu mogu da se bacim čim ozdravim i pojedem sve što ne treba da jedem, a promena stila života, osim promenjenog režima ishrane, znači i fizičku aktivnosti koja je kod mene trenutno na minimumu. Takođe, urnisala sam totalno ritam spavanja kod sebe, jer mi se noću uopšte ne spava, tako da i to treba da menjam. Jedini način da to promenim, da bih legla i zaspala oko ponoći je da se i umorim tokom dana propisno, dakle, fizička aktivnost. Za sada nisam u stanju da ostavim cigarete, no i tome treba razmisliti podrobno. Pušenje cigareta je inače skoro jedina aktivnost koju redovno i prekomerno upražnjavam. Takođe, treba i da odem kod zubara, što će da uključi par zuba za vađenje, par za opravku i čišćenje kamenca. U martu me čeka redovna kontrola kod ginekologa, i mogu samo da molim boga da mi nisu ponovo nikli kondilomi. Do tada neću ni da ih gledam, muka mi je od svega toga. Ruinirala sam i sopstveni imunitet, što negativnim razmišljanjima, što kretenskim načinom života, tako da... a, poptencijalna aktivacija HPV-a zavisi upravo od imuniteta. Sve u svemu, zrela sam za totalni reprogram. O redovnoj higijeni, hm, i to je malo diskutabilno, ne tuširam se svaki dan (koja sam ja samo svinja!), noge su mi dlakave, jedino što sam brkove očupala pred diplomski, ruke dlakave, kosa zrela za šišanje i farbanje, moje dupe i noge vape za anticelulit gelom, moji nokti na nogama mi govore da ih sredim, itd.
Za sada o idejama toliko, jer od pravljenja nerealnih planova nema ništa. A ideje ću da reevaluiram u narednim post-ovima. Znam, biće tu puno izmena, ali biće to dobro. Pre toga, pokušaću da pristupim izradi nedeljnih planova i da kontrolišem nivo ispunjenosti. Zvuči glupavo, ali ako ja sebi ne odredim šta ću i kada ću da radim, zalud je za očekivati da će nešto da se promeni u mom životu. Sve to startuje od satnice ustajanja, pa nadalje. Krajnje je vreme da ustajem do 9 ujutru, a ne da spavam do podne zato što blejim do 4,5 ujutru. Dobro, ne blejim, uvek nešto radim, gledam, čitam i sl., ali ritam mi je loš.
Takođe, nakon ozdravljenja, naredne nedelje ili one tamo treba da posetim NSZ (možda to uradim i u redovnom terminu javljanja), da bih se registrovala sa VSS. Pre toga moram da odem u opštinu sa originalom i fotokopijom Uverenja o diplomiranju da upišem stručnu spremu. Takođe, tada, prilikom posete NSZ treba da tražim 2 potvrde: 1. za GSP i 2. za univerzitetsku biblioteku.
E, pa lepo, pošto se ionako osećam izgubljeno i dezorijentisano, ovo jesu mogućnosti koje ću da sama sebi priredim i da se reorganizujem, kako mi život i dalje ne bi izgledao besmislen, i kako u osnovi, ne bih čekala samo da prođe još jedan dan. Čega? Ko da mene pa nešto čeka, ako nešto ne preduzmem sama.
O muškarcima ne razmišljam, bar ne u smislu da ću uskoro naći nekoga sebi odgovarajućeg. Zapravo, rešila sam da svoj život učinim takvim da ga volim, a ne da tražim tog nekog (koji možda i neće doći) s kim ću da delim dane i godine svog života. Ne želim da budem emotivno zavisna, i da moj život zavisi isključivo od primljenih i pruženih emocija. Ne sviđa mi se to, jer to je ono čemu jesam težila, ali što me je ujedno činilo veoma često neraspoloženom i nezadovoljnom.
Od ljudi sam se već otuđila i to mi sve ređe pada teško. Shvatila sam da je tako najbolje za mene. Ionako me većina tema o kojima drugi pričaju i većina aktivnosti kojima se ljudi bave uopšte ne interesuju, i ne želim da budem deo toga. Pravi sam mizantrop!
Uglavnom, u najskorije vreme me očekuje nekoliko viđenja sa mojim prijateljima-poznanicima, šta god da su, jer sad kao treba da ih častim za diplomiranje. To mi finansijski nikako ne odgovara, ali preživeću. Što bih se uzbuđivala zbog para, kad njih ionako nema, hahahahahaha... Uostalom, i posao tražim, da bih imala od čega da živim, jer da imam od čega da živim, sigurno ne bih nadničila, već bih se bavila kreativnijim stvarima. Kad smo već kod toga, da pomenem još jednu ideju, a to je da se eventualno malo vratim u vode grafičkog dizajna. Ima jedan site-ić http://99designs.com/ gde se organizuju takmičenja dizajnera za logotipe i sl., i tu bih mogla nešto i da zaradim eventualno. Veoma kreativno i relaksirajuće, u svim onim smaračkim idejama i razlog više da se kupi štampalica.
Odoh još malo da prosurfujem po Net-u, u potrazi za nekim novim idejama... :-))
Thursday, 22 January 2009
Laganica
Prošlo me je moje ludilo toga dana, ponedeljka.
E, a u utorak sam prijavila odbranu diplomskog rada i branim ga sledećeg četvrtka. Taman, kao što sam i htela da tu priču završim u mesecu januaru. Mesec kada je moj rođendan i mesec kada ću steći VSS. Baš lepo! Bože zdravlje, za neku godinicu biće tu i master diplomica. Znam da ako uspem da nađem posao ove godine, što će ići prilično čupavo i dlakavo, da ću dobiti lovu za master studije. A, ako ne nađem, hm, pa ne znam, onda će biti veselo, moraću da radim neko sranje od posla, da bih imala od čega da živim.
Još jedna stvar u vezi sa diplomskim me je obradovala. Naime, od cele te moje faze, hoću-da-idem-neću-da-idem je ispalo, da je u utorak evro ojačao za oko 2 dinara, mislim, najpovoljnija dinarska protivvrednost ikad, do sada. Uskoro će evro vredeti 100 dinara. Nadajmo se samo da ova godina neće biti upamćena po tome što će NBS da spiska sve devizne rezerve reanimirajući posustali kurs dinara prema evru. Dakle, mesto da zamenim planiranih 250 evrića, zamenila sam 200 evrića i resto dodala u dinarima koje sam imala. Lepa ušteda!
Takođe, pazarila sam stvarčice u DM-u toga dana i spiskala 2x više od planiranog i sada sam nakupila svih onih 10 markica, tako da do kraja februara imam fore da prilikom neke od narednih kupovina ostvarim popust od 10%. Lepo je što nisam sve pare potrošila na sebe, tu je bilo i nekoliko sitnica za matorce.
Uglavnom, juče sam se čula sa mojim drugarom sa fakulteta i blebletali smo 100 godina, ali i uradili nešto korisno, tj. napisala sam mu mail-ić za nekog klošara iz Amerika koji ga već mesecima vaćari za 150 dolara - to je cena za dizajn vizit karata. Sve kao samo što mu nije platio, al' za malo! Još je počeo da ga ucenjuje, kao ako mu ne pošalje dizajn, uzeće nečiji drugi. Koji bezobrazuluk. Sad me zanima da li će uopšte da mu pošalje novce ili i dalje fake-ira.
Slatki tatica se uopšte ne javlja i neću ni da ga spominjem. Ni slatka drugarica se ne javlja i ni nju neću da spominjem. Ni jednog, ni drugog neću da zovem, pa kako bude.
A, ono što je najvažnije je da polako spremam odbranu diplomskog. Cela koncepcija mi ide preko PowerPoint prezentacije, a ono što ću dodatno da kažem (ili ti pročitam) će da bude u Speakers Notes-ima, što ću sebi da odštampam sa svakim pojedinačnim slajdom. Postoji ta opcija u PP-u.
Počela sam malo da se igram sa torrents-ima. Auuuuuuuuuuuuuuu, čega tu sve ima, pa ja sam apsolutno oduševljena. Sada ću da nasnimam brdo muzike i filmova, ali i knjiga, i svega što mi je zanimljivo. Naravno, sad se malo igram i isprobavam, a prava akcija kreće posle diplomiranja, kada sredim računar i onda ću da kupim DVD player za sobu da se filmovi lepo gledaju iz kreveta, a ne da se džudži pored kompa.
Eto, a sad idem malo da surfujem po Net-u dok Vuze skida Gomorra-u... Na stand-by-u su i The Reader i Doubt.
E, a u utorak sam prijavila odbranu diplomskog rada i branim ga sledećeg četvrtka. Taman, kao što sam i htela da tu priču završim u mesecu januaru. Mesec kada je moj rođendan i mesec kada ću steći VSS. Baš lepo! Bože zdravlje, za neku godinicu biće tu i master diplomica. Znam da ako uspem da nađem posao ove godine, što će ići prilično čupavo i dlakavo, da ću dobiti lovu za master studije. A, ako ne nađem, hm, pa ne znam, onda će biti veselo, moraću da radim neko sranje od posla, da bih imala od čega da živim.
Još jedna stvar u vezi sa diplomskim me je obradovala. Naime, od cele te moje faze, hoću-da-idem-neću-da-idem je ispalo, da je u utorak evro ojačao za oko 2 dinara, mislim, najpovoljnija dinarska protivvrednost ikad, do sada. Uskoro će evro vredeti 100 dinara. Nadajmo se samo da ova godina neće biti upamćena po tome što će NBS da spiska sve devizne rezerve reanimirajući posustali kurs dinara prema evru. Dakle, mesto da zamenim planiranih 250 evrića, zamenila sam 200 evrića i resto dodala u dinarima koje sam imala. Lepa ušteda!
Takođe, pazarila sam stvarčice u DM-u toga dana i spiskala 2x više od planiranog i sada sam nakupila svih onih 10 markica, tako da do kraja februara imam fore da prilikom neke od narednih kupovina ostvarim popust od 10%. Lepo je što nisam sve pare potrošila na sebe, tu je bilo i nekoliko sitnica za matorce.
Uglavnom, juče sam se čula sa mojim drugarom sa fakulteta i blebletali smo 100 godina, ali i uradili nešto korisno, tj. napisala sam mu mail-ić za nekog klošara iz Amerika koji ga već mesecima vaćari za 150 dolara - to je cena za dizajn vizit karata. Sve kao samo što mu nije platio, al' za malo! Još je počeo da ga ucenjuje, kao ako mu ne pošalje dizajn, uzeće nečiji drugi. Koji bezobrazuluk. Sad me zanima da li će uopšte da mu pošalje novce ili i dalje fake-ira.
Slatki tatica se uopšte ne javlja i neću ni da ga spominjem. Ni slatka drugarica se ne javlja i ni nju neću da spominjem. Ni jednog, ni drugog neću da zovem, pa kako bude.
A, ono što je najvažnije je da polako spremam odbranu diplomskog. Cela koncepcija mi ide preko PowerPoint prezentacije, a ono što ću dodatno da kažem (ili ti pročitam) će da bude u Speakers Notes-ima, što ću sebi da odštampam sa svakim pojedinačnim slajdom. Postoji ta opcija u PP-u.
Počela sam malo da se igram sa torrents-ima. Auuuuuuuuuuuuuuu, čega tu sve ima, pa ja sam apsolutno oduševljena. Sada ću da nasnimam brdo muzike i filmova, ali i knjiga, i svega što mi je zanimljivo. Naravno, sad se malo igram i isprobavam, a prava akcija kreće posle diplomiranja, kada sredim računar i onda ću da kupim DVD player za sobu da se filmovi lepo gledaju iz kreveta, a ne da se džudži pored kompa.
Eto, a sad idem malo da surfujem po Net-u dok Vuze skida Gomorra-u... Na stand-by-u su i The Reader i Doubt.
Monday, 19 January 2009
Dokle bre ovako?
Danas se osećam beskrajno izdrkano i nadrkano, ali to će, nadam se, da me prođe do kraja današnjeg dana, ili neće, videćemo još...
Lagano me pucaju depresivna stanja, jer me debelo drma PMS, a poznato je da u zavisnosti od prethodno provedenog perioda, između 2 menstruacije, zavisi i moje PMS bitisanje.
Mada, realno je da me nedostatak dešavanja u mom životu, ustvari najviše i nervira.
Oh, da, dobila sam odgovor u petak na poslati mail, od vrle asistentkinje, da je moj diplomski, ah, ah, tako sjajan i bajan, i da se profesor baš pitao zašto još nisam prijavila odbranu??? Mislim, koja su to gola govna! Koje je to licemerje! A, gde je svo ono vreme koje je prošlo u čekanju da se pederčina udostoji da odgovori na mail? Beskrajno mi idu na živce i zaista jedva čekam da završim sa odbranom i da im vidim leđa.
U petak sam onoj kokoški za odnose vezane za studentska pitanja takođe poslala mail, vezano za cenu odbrane diplomskog i troškova izdavanja diplome i još nekoliko podpitanja. Naravno, nije mi odgovorila do sada. A, da li sam šta drugo i mogla da očekujem?!
Šta reći o instituciji koja prvi dan januarskog ispitnog roka koji počinje danas, i dalje na website-u drži okviran raspored polaganja ispita? I oni će nekoga da uče nečemu, je li?! A, nisu u stanju ni da očiste sopstveno dvorište.
Obrazovni sistem u Srbiji je oduvek bio u kurcu i očigledno će i da ostane tu, jer mu je tu i mesto! I nema to veze, da li pričamo o državnim ili privatnim institucijama, jer pričamo o ljudima koji su tamo zaposleni. Dakle, pričamo o gomili idiota i kretena koji su apsolutno nesposobni za obavljanje svog posla. Sve bih ja to najurila, pa neka se svi ispočetka takmiče na tržištu rada. Ali, kom to tržištu rada? Prvo treba eliminisati Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer su to ogromni budžetski potrošači koji imaju za jedini cilj da zadrže svoja radna mesta i da primaju zarade na osnovu monopolističkog položaja. Karte su uglavnom već unapred podeljene, i mesta su rezervisana za mediokritetske sledbenike - tj. one koji ne mogu da ugroze nesposobnjakoviće koji su se na isti takav način dokopali pozicija, stranačke drugare i članove, nečije jebače i jebačice, cash-odavce i cash-oprimce, i uopšte sve one koji su spremni da pruže uslugu za uslugu, bilo koje vrste i obima.
Meni se povraća od svega, povraća mi se od ovog jebenog sistema u kome odavno više nema nikakvih moralnih i ljudskih vrednosti. Muka mi je od prostakluka, diskriminacije i zatupljivanja koje se servira na svakom koraku.
Osećam se ljutito, i krivo mi je što ne mogu da promenim ništa, i krivo mi je što generalno kompletno društvo mutira (a to je uvek promena na lošije!!!). Pitam se samo, DOKLE BRE OVAKO?
Inače mi je totalni ispizd od svih i od svega!!!
Ispizd mi je i što ću da pozovem onu seljanku da mi odgovori na pitanja koja sam joj postavila mail-om, i još treba da budem ljubazna. Alo bre, to su informacije koje treba da stoje na website-u! Hahahahahaha, a šta reći tek o tome što na website-u ne postoji ni jedan jedini pravni akt o fakultetu, to je under construction od postavljanja web stranice.
I čemu uopšte priča o ovome?!
Takođe, onaj moj profil koji sam ranije pominjala je skoro skroz umreo, pa i neka je. Koja sam ja budala, još se primam da ću sa nekim da ostvarim stvarno poznanstvo tim putem, mislim da ga prevedem iz sfere virtuelnog. Eto, osim onog pedera sa kojim bogu hvala više nisam u kontaktu, postoji i ona krasotica koja, kako sam ja konačno protumačila, i nema nameru da prevede cyber u real world. Nisam zadovoljna sa njenim ponašanjem. Mislim, ukoliko se nekom obratim i napišem mail, očekujem i odgovor. A, što vreme više prolazi i odgovora nema, tako i moja nezainteresovanost raste. A, tek oni, kojima odgovorim na mail, a oni ga i ne pročitaju, to je tek bruka. Na kraju januara ću ponovo da izbrišem sve takve, pa do poslednjeg, ako treba.
Šta mi se još ne sviđa?
Ne sviđa mi se što se moja, takođe, vrla drugarica ne javlja. Meni se smučilo da je zovem. Već duži vremenski period ja nju zovem, a ona je u totalno pasivnoj poziciji. I ne interesuje me više da je zovem. Neka se javi ako hoće, ako neće, i ne mora! Sada mi je jasno da sam donela ispravne odluke, od toga što sam odbila zajednički doček Nove godine, preko (dodatnog) poklona za moj rođendan, na kome je ona besomučno insistirala, a ja odbijala, jer sam joj lepo objasnila da je dovoljno to što mi je došla na rođendan, donela buket mimoza i flašu vina (za koju obe znamo da ju je pokupila iz regala - ali nebitno je, jer nije morala da je donese), do mog otkazivanja rezervacije za predstavu u BDP-u prošlog ponedeljka, kada sam shvatila da zbog totalnog saobraćajnog kolapsa neću da se cimam i da ću jednostavno sve da otkažem. Nema više ustupaka ni njoj. Dosta je bilo. Realno, moj poslednji ustupak je bio kada smo u Akademiji 28 zaginule do termina polazaka noćnih autobusa, jer sam shvatila da je njoj prijatno u atmosferi žive muzike, pa sam se i ja napravila da mi je baš super, jer nisam htela da joj kvarim štimung. Šta je usledilo nakon toga? Ona je uzela taksi i otišla kući, a ja sam išla peške do Trga republike na noćni bus u 02:10. Lila je kiša ko iz kabla, bilo je hladno i duvao je grozan vetar. Da li je njoj palo na pamet da kaže: "'Ajde da tebe taksista odbaci do Trga, pa ćemo da se vrnemo na Slaviju i ja ću da nastavim kući!" Naravno da nije! A, ni meni nije palo na pamet da molim i tražim tu uslugu, jer nisam takva, jer neću da molim nikoga ni za šta. I, da li sam ja time ispala dobra prema sebi? E, pa nisam. Prema tome, gotovo je sa tim!
O mom ocu uopšte neću ni da mnogo pišem. On je jedan nadobudni i egocentrični glupson. Smarač za medalju! Juče sam osetila da bi mogao da mi se privali i da me davi celo popodne, pa sam to eskivirala, time što sam mu SMS-om na njegov SMS odgovorila kako sam u skitnji i kako nisam sigurna kada ću da se vratim kući, jer sam baš krenula od kuće. Čista laž! Ali, šta da radim! Dok ne nauči da postavlja konkretna pitanja, neće dobiti ni konkretne odgovore. A, ja baš mogu, ako hoću, i da budem glupa, pa da ne čitam između redova...
Nemam energije više ni da pišem... bar ne o glupostima i budalaštinama... sad ću da pozovem onu gusku... nadam se da ću sutra da završim te formalnosti oko prijave... juče sam odštampala diplomski u 4 primerka... super dan - nedelju sam izabrala, jer znam da nema gužve, a bilo je posla oko toga... i valja mi da isfiltriram samu sebe... da se konsolidujem... da prikupim energiju... da sednem... uključim mozak... i pripremim odbranu diplomskog... za koju mi se fućka samo tako... ovaj vremenski diskontinuitet i neadakvatan tretman su uticali na mene da se totalno ohladim i izduvam... ali... to je to... još jedan korak do diplome... ma kako to izgledalo smešno u ovom trenutku...
Lagano me pucaju depresivna stanja, jer me debelo drma PMS, a poznato je da u zavisnosti od prethodno provedenog perioda, između 2 menstruacije, zavisi i moje PMS bitisanje.
Mada, realno je da me nedostatak dešavanja u mom životu, ustvari najviše i nervira.
Oh, da, dobila sam odgovor u petak na poslati mail, od vrle asistentkinje, da je moj diplomski, ah, ah, tako sjajan i bajan, i da se profesor baš pitao zašto još nisam prijavila odbranu??? Mislim, koja su to gola govna! Koje je to licemerje! A, gde je svo ono vreme koje je prošlo u čekanju da se pederčina udostoji da odgovori na mail? Beskrajno mi idu na živce i zaista jedva čekam da završim sa odbranom i da im vidim leđa.
U petak sam onoj kokoški za odnose vezane za studentska pitanja takođe poslala mail, vezano za cenu odbrane diplomskog i troškova izdavanja diplome i još nekoliko podpitanja. Naravno, nije mi odgovorila do sada. A, da li sam šta drugo i mogla da očekujem?!
Šta reći o instituciji koja prvi dan januarskog ispitnog roka koji počinje danas, i dalje na website-u drži okviran raspored polaganja ispita? I oni će nekoga da uče nečemu, je li?! A, nisu u stanju ni da očiste sopstveno dvorište.
Obrazovni sistem u Srbiji je oduvek bio u kurcu i očigledno će i da ostane tu, jer mu je tu i mesto! I nema to veze, da li pričamo o državnim ili privatnim institucijama, jer pričamo o ljudima koji su tamo zaposleni. Dakle, pričamo o gomili idiota i kretena koji su apsolutno nesposobni za obavljanje svog posla. Sve bih ja to najurila, pa neka se svi ispočetka takmiče na tržištu rada. Ali, kom to tržištu rada? Prvo treba eliminisati Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer su to ogromni budžetski potrošači koji imaju za jedini cilj da zadrže svoja radna mesta i da primaju zarade na osnovu monopolističkog položaja. Karte su uglavnom već unapred podeljene, i mesta su rezervisana za mediokritetske sledbenike - tj. one koji ne mogu da ugroze nesposobnjakoviće koji su se na isti takav način dokopali pozicija, stranačke drugare i članove, nečije jebače i jebačice, cash-odavce i cash-oprimce, i uopšte sve one koji su spremni da pruže uslugu za uslugu, bilo koje vrste i obima.
Meni se povraća od svega, povraća mi se od ovog jebenog sistema u kome odavno više nema nikakvih moralnih i ljudskih vrednosti. Muka mi je od prostakluka, diskriminacije i zatupljivanja koje se servira na svakom koraku.
Osećam se ljutito, i krivo mi je što ne mogu da promenim ništa, i krivo mi je što generalno kompletno društvo mutira (a to je uvek promena na lošije!!!). Pitam se samo, DOKLE BRE OVAKO?
Inače mi je totalni ispizd od svih i od svega!!!
Ispizd mi je i što ću da pozovem onu seljanku da mi odgovori na pitanja koja sam joj postavila mail-om, i još treba da budem ljubazna. Alo bre, to su informacije koje treba da stoje na website-u! Hahahahahaha, a šta reći tek o tome što na website-u ne postoji ni jedan jedini pravni akt o fakultetu, to je under construction od postavljanja web stranice.
I čemu uopšte priča o ovome?!
Takođe, onaj moj profil koji sam ranije pominjala je skoro skroz umreo, pa i neka je. Koja sam ja budala, još se primam da ću sa nekim da ostvarim stvarno poznanstvo tim putem, mislim da ga prevedem iz sfere virtuelnog. Eto, osim onog pedera sa kojim bogu hvala više nisam u kontaktu, postoji i ona krasotica koja, kako sam ja konačno protumačila, i nema nameru da prevede cyber u real world. Nisam zadovoljna sa njenim ponašanjem. Mislim, ukoliko se nekom obratim i napišem mail, očekujem i odgovor. A, što vreme više prolazi i odgovora nema, tako i moja nezainteresovanost raste. A, tek oni, kojima odgovorim na mail, a oni ga i ne pročitaju, to je tek bruka. Na kraju januara ću ponovo da izbrišem sve takve, pa do poslednjeg, ako treba.
Šta mi se još ne sviđa?
Ne sviđa mi se što se moja, takođe, vrla drugarica ne javlja. Meni se smučilo da je zovem. Već duži vremenski period ja nju zovem, a ona je u totalno pasivnoj poziciji. I ne interesuje me više da je zovem. Neka se javi ako hoće, ako neće, i ne mora! Sada mi je jasno da sam donela ispravne odluke, od toga što sam odbila zajednički doček Nove godine, preko (dodatnog) poklona za moj rođendan, na kome je ona besomučno insistirala, a ja odbijala, jer sam joj lepo objasnila da je dovoljno to što mi je došla na rođendan, donela buket mimoza i flašu vina (za koju obe znamo da ju je pokupila iz regala - ali nebitno je, jer nije morala da je donese), do mog otkazivanja rezervacije za predstavu u BDP-u prošlog ponedeljka, kada sam shvatila da zbog totalnog saobraćajnog kolapsa neću da se cimam i da ću jednostavno sve da otkažem. Nema više ustupaka ni njoj. Dosta je bilo. Realno, moj poslednji ustupak je bio kada smo u Akademiji 28 zaginule do termina polazaka noćnih autobusa, jer sam shvatila da je njoj prijatno u atmosferi žive muzike, pa sam se i ja napravila da mi je baš super, jer nisam htela da joj kvarim štimung. Šta je usledilo nakon toga? Ona je uzela taksi i otišla kući, a ja sam išla peške do Trga republike na noćni bus u 02:10. Lila je kiša ko iz kabla, bilo je hladno i duvao je grozan vetar. Da li je njoj palo na pamet da kaže: "'Ajde da tebe taksista odbaci do Trga, pa ćemo da se vrnemo na Slaviju i ja ću da nastavim kući!" Naravno da nije! A, ni meni nije palo na pamet da molim i tražim tu uslugu, jer nisam takva, jer neću da molim nikoga ni za šta. I, da li sam ja time ispala dobra prema sebi? E, pa nisam. Prema tome, gotovo je sa tim!
O mom ocu uopšte neću ni da mnogo pišem. On je jedan nadobudni i egocentrični glupson. Smarač za medalju! Juče sam osetila da bi mogao da mi se privali i da me davi celo popodne, pa sam to eskivirala, time što sam mu SMS-om na njegov SMS odgovorila kako sam u skitnji i kako nisam sigurna kada ću da se vratim kući, jer sam baš krenula od kuće. Čista laž! Ali, šta da radim! Dok ne nauči da postavlja konkretna pitanja, neće dobiti ni konkretne odgovore. A, ja baš mogu, ako hoću, i da budem glupa, pa da ne čitam između redova...
Nemam energije više ni da pišem... bar ne o glupostima i budalaštinama... sad ću da pozovem onu gusku... nadam se da ću sutra da završim te formalnosti oko prijave... juče sam odštampala diplomski u 4 primerka... super dan - nedelju sam izabrala, jer znam da nema gužve, a bilo je posla oko toga... i valja mi da isfiltriram samu sebe... da se konsolidujem... da prikupim energiju... da sednem... uključim mozak... i pripremim odbranu diplomskog... za koju mi se fućka samo tako... ovaj vremenski diskontinuitet i neadakvatan tretman su uticali na mene da se totalno ohladim i izduvam... ali... to je to... još jedan korak do diplome... ma kako to izgledalo smešno u ovom trenutku...
Thursday, 15 January 2009
Siže
Vau, ovo mi je do sada najveći vremenski razmak između 2 posta!
E, pa u prethodne bezmalo 2 nedelje se i nije puno toga dešavalo, bar ne puno toga što bi mene iritiralo, da bih do besvesti lamentirala na bilo koju od tema.
Dakle, proslavila sam svoj rođendan i pravila sam ručak i kolače i svašta nešto i baš sam se dobro iscimala pre, za vreme i nakon rođendana mi.
Imala sam goste, najuži porodični krug i nekoliko friend-ova, a matorce sam gostila ukupno 5 dana u okviru termina rođendana. Ko mi je kriv kada sam naspremala dovoljno hrane da nahranim celo čovečanstvo. Doduše, bilo je tu pride i dodavanja klope...
Beograd je pod ledom već nekoliko dana, pravo veliko klizalište, a već oko 3 nedelje se temperatura ne penje iznad nule. Na samom početku meseca je bilo problema u snabdevanju sa strujom, tako da je bio jedan dan, kada skoro 24 časa +- 2 do 3 sata nisam imala struju. Baš je bilo frigidno, a pri tome da li treba da komentarišem da ne može ništa smisleno da se radi čim padne pomrčina. Ko prava gluva kučka.
Počela sam mog drugara, a inače nekadašnjeg jebača, da obučavam da radi na kompu. Elem, problem nije u tome što on nema blage veze sa informacionim tehnologijama, već što ga to i ne zanima, a onda bilo kakvo učenje ide veoma mučno i teško. BTW, on se ipak nada da će među nama biti ponovo nečega. Pitam se, pitam ja, a čega? S obzirom da nisam zainteresovana samo za njegovog đoku, a da praktično ništa više od toga ne mogu da dobijem, onda mi i ne treba. Mislim, znam da on mene voli i na izvestan način volim i ja njega, ali takav odnos je potpuno bez perspektive, a kod mene stvari funkcionišu tako, da kad detektujem momenat besperspektivnosti, da se momentalno ohladim, a skoro i da se zamrznem.
Takođe, od juče sam počela da vijam asistentkinju (za sada putem mail-a) da posreduje u zakazivanju termina odbrane diplomskog rada, a mislim da postoji velika šansa da pobelim čekajući na njen odgovor. Onaj izdrkani profesor, moj kvazi mentor koji kurcem nije mrdnuo do sada (a i neće) mi 'ladno 1.5 mesec nije odgovorio na mail. Skot neopevani! A može mu se...
Oglasila i profanka iz engleskog, kao sa zakašnjenjem mi čestita praznike i tako to, (odgoborom na mail koji sam joj poslala uoči Nove godine) sve onako polite, i raspituje se za moj profesionalni status. Mislim se, koji profesionalni status, pa ja ga nemam!
Ah, da umal' da zaboravim, da je gospon profesor iz NS-a mi poslao mail da pošaljem svoj CV nekoj ribi iz njegove banke, kao traže 2 osobe za BG, i uputio novogodišnje čestitke i tako to. Odgovorih mu još lepše, poslah dotičnoj biografiju, i? Kada sam dobila mail od njega prva misao koja mi je proletela kroz glavu bila je da od ovog posla MOŽDA nešto i bude. To je korak napred, u odnosu na sve prethodne varijante sa preporukom ili bez preporuke, gde mi je unutrašnji osećaj rekao da ni od jednog posla nema ništa. Džaba tih kretenskih testova (za koje mislim da su neustavni, jer previše zadiru u intimu) i intervjua (koje uglavnom tupavi HR-ovi ne znaju da vode), kad od svega toga prolazi onaj sa najjačom vezom i tačka. A, ja, svakako nisam ta koja ima najjaču vezu. Tako da... E, sad, prođoše svi praznici, je l' i tako to, a mene niko nije kontaktirao iz vrle banke, tako da... mislim da ni od te rabote nema ništa... Ako me niko ne kontaktira do kraja ovog meseca, verujem da me i neće kontakirati in this lifetime.
Onaj moj profil na Net-u lagano zamire, jer ni tamo nema sa kim da se komunicira, a i to je dobro. Kako god, ja nemam nameru da otvaram svoj profil više ni na jednom site-u. Sledeći korak može da bude samo da postavim svoj site.
U poslednje vreme, osim FX-a koji je i dalje u igri, kao opcija na koju ću da potrošim korisno svoje vreme i da nešto naučim, počinjem da razmišljam o pokretanju nekog nebuloznog foruma (tj. teme o kojima IT populacija želi da palamudi), na kome bi se pravio cash od reklama koje se tamo vrte. Jedino je problem što blage veze nemam kako se to radi, IT deo mogu da savladam, ali onaj praktični, kako navući korisnike sa minimumom sredstava za inicijalno reklamiranje putem banner-a, e to mi je već SF totalni. No, pretpostavljam, da ću uz manje ili više muke doći do neophodnih informacija na Net-u. Ono što vidim kao problem je da bez registracije d.o.o.-a ne može ni da se krene u posao. A, meni se ne čini kao dobra ideja registracija privrednog subjekta u ovom očajnom recesionom trenutku. Jebiga, kad ova država ne nudi grace period za početnike, u smislu, poreza i doprinosa i svih ostalih pizdarija.
E, pa u prethodne bezmalo 2 nedelje se i nije puno toga dešavalo, bar ne puno toga što bi mene iritiralo, da bih do besvesti lamentirala na bilo koju od tema.
Dakle, proslavila sam svoj rođendan i pravila sam ručak i kolače i svašta nešto i baš sam se dobro iscimala pre, za vreme i nakon rođendana mi.
Imala sam goste, najuži porodični krug i nekoliko friend-ova, a matorce sam gostila ukupno 5 dana u okviru termina rođendana. Ko mi je kriv kada sam naspremala dovoljno hrane da nahranim celo čovečanstvo. Doduše, bilo je tu pride i dodavanja klope...
Beograd je pod ledom već nekoliko dana, pravo veliko klizalište, a već oko 3 nedelje se temperatura ne penje iznad nule. Na samom početku meseca je bilo problema u snabdevanju sa strujom, tako da je bio jedan dan, kada skoro 24 časa +- 2 do 3 sata nisam imala struju. Baš je bilo frigidno, a pri tome da li treba da komentarišem da ne može ništa smisleno da se radi čim padne pomrčina. Ko prava gluva kučka.
Počela sam mog drugara, a inače nekadašnjeg jebača, da obučavam da radi na kompu. Elem, problem nije u tome što on nema blage veze sa informacionim tehnologijama, već što ga to i ne zanima, a onda bilo kakvo učenje ide veoma mučno i teško. BTW, on se ipak nada da će među nama biti ponovo nečega. Pitam se, pitam ja, a čega? S obzirom da nisam zainteresovana samo za njegovog đoku, a da praktično ništa više od toga ne mogu da dobijem, onda mi i ne treba. Mislim, znam da on mene voli i na izvestan način volim i ja njega, ali takav odnos je potpuno bez perspektive, a kod mene stvari funkcionišu tako, da kad detektujem momenat besperspektivnosti, da se momentalno ohladim, a skoro i da se zamrznem.
Takođe, od juče sam počela da vijam asistentkinju (za sada putem mail-a) da posreduje u zakazivanju termina odbrane diplomskog rada, a mislim da postoji velika šansa da pobelim čekajući na njen odgovor. Onaj izdrkani profesor, moj kvazi mentor koji kurcem nije mrdnuo do sada (a i neće) mi 'ladno 1.5 mesec nije odgovorio na mail. Skot neopevani! A može mu se...
Oglasila i profanka iz engleskog, kao sa zakašnjenjem mi čestita praznike i tako to, (odgoborom na mail koji sam joj poslala uoči Nove godine) sve onako polite, i raspituje se za moj profesionalni status. Mislim se, koji profesionalni status, pa ja ga nemam!
Ah, da umal' da zaboravim, da je gospon profesor iz NS-a mi poslao mail da pošaljem svoj CV nekoj ribi iz njegove banke, kao traže 2 osobe za BG, i uputio novogodišnje čestitke i tako to. Odgovorih mu još lepše, poslah dotičnoj biografiju, i? Kada sam dobila mail od njega prva misao koja mi je proletela kroz glavu bila je da od ovog posla MOŽDA nešto i bude. To je korak napred, u odnosu na sve prethodne varijante sa preporukom ili bez preporuke, gde mi je unutrašnji osećaj rekao da ni od jednog posla nema ništa. Džaba tih kretenskih testova (za koje mislim da su neustavni, jer previše zadiru u intimu) i intervjua (koje uglavnom tupavi HR-ovi ne znaju da vode), kad od svega toga prolazi onaj sa najjačom vezom i tačka. A, ja, svakako nisam ta koja ima najjaču vezu. Tako da... E, sad, prođoše svi praznici, je l' i tako to, a mene niko nije kontaktirao iz vrle banke, tako da... mislim da ni od te rabote nema ništa... Ako me niko ne kontaktira do kraja ovog meseca, verujem da me i neće kontakirati in this lifetime.
Onaj moj profil na Net-u lagano zamire, jer ni tamo nema sa kim da se komunicira, a i to je dobro. Kako god, ja nemam nameru da otvaram svoj profil više ni na jednom site-u. Sledeći korak može da bude samo da postavim svoj site.
U poslednje vreme, osim FX-a koji je i dalje u igri, kao opcija na koju ću da potrošim korisno svoje vreme i da nešto naučim, počinjem da razmišljam o pokretanju nekog nebuloznog foruma (tj. teme o kojima IT populacija želi da palamudi), na kome bi se pravio cash od reklama koje se tamo vrte. Jedino je problem što blage veze nemam kako se to radi, IT deo mogu da savladam, ali onaj praktični, kako navući korisnike sa minimumom sredstava za inicijalno reklamiranje putem banner-a, e to mi je već SF totalni. No, pretpostavljam, da ću uz manje ili više muke doći do neophodnih informacija na Net-u. Ono što vidim kao problem je da bez registracije d.o.o.-a ne može ni da se krene u posao. A, meni se ne čini kao dobra ideja registracija privrednog subjekta u ovom očajnom recesionom trenutku. Jebiga, kad ova država ne nudi grace period za početnike, u smislu, poreza i doprinosa i svih ostalih pizdarija.
Friday, 2 January 2009
Nova Godina
I došla nam je Nova godinica. E, pa ovoga puta nisam pisala Deda Mrazu i stavljala moje želje, tj. neke ciljeve koje želim da ostvarim, ispod jelke, jer pod 1. nisam ni imala jelku, a pod 2. nisam ni htela da mu pišem, jer pre 2 godine kada sam mu prethodni put pisala, "ostvario" mi je samo pola želja, a pošto je i verovatnoća uvek fifghty-fifghty, onda... to sve i nema mnogo smisla.
Novogodišnje veče sam provela sama, kao što sam i htela i bilo mi je sasvim dobro. Usput, za to vreme sam popričala sa mojim drugom i mojom drugaricom koji su takođe zabili guzice u kuće. Tog dana, na dan dočeka sam sređivala kuću, posle mnooogo vremena, i konačno uspela da se izborim sa gomilom novinčina koje su bile po celom stanu, čak sam i brisala prozore po ovom neverovatnom minusu, i prašinu, i što je najvažnije patose koji su bili užasno prljavi.
Prethodnog dana sam napravila predivnu rusku salatu, samo materijal za nju sam seckala oko 3 sata, jer je salata baš ogromantna. Da sam je spremala zbog sebe, verovatno je ne bih ni spremala, međutim moja duhovna mama - mamin dečko je obožava i želela sam da njemu upriličim to sitno zadovoljstvo.
Inače prvi novogodišnji SMS sam dobila od mog nekadašnjeg mlađahnog dečkića i to na engleskom. Znam da je poruka cirkularna i da se ježim od takvih, ali sam mu ipak odgovorila lično. Drugi SMS (naravno opet nemaštoviti cirkular), za neverovati, je stig'o od jedne ženske u čijoj banci sam kobajagi trebala da se zaposlim, po preporuci profesora, a što je sve bućnulo u vodu. I njoj sam odgovorila ličnom porukom, kao što uvek radim i to mrtvo 'ladno na "per ti". I bilo je tu još porukica, naravno juče je stigla i od onog psihopate koji me je mesecima proganjao i koji izgleda da kao i svaki pošten psihopata teško odustaje od svojih namera.
Juče sam bila kod moje već pomenute u ovom članku, drugarke, i baš smo lepo ručkile i pijuckale vina rujnoga, doduše teme za razgovor su nam bile malo heavy, ali šta da se radi. Ona obično pusti suzu kad god joj dođem u goste i nekako bude patetična atmosfera. Ali, zar nismo svi odavno postali patetični?
E, a onu samoproklamovanu kraljicu sa portala sam pozvala da se vidimo na kafi, a vidim ona ordinira li ordinira po Net-u i nikako da se smiluje da odgovori na poruku. Šta će ženska zauzeta je sa Turcima kepecima koji balave ispred svojih web kamera.
Inače, primetila sam da je onaj bolid Slovenac, 'ladno visio na netu, tj. chat-u u novogodišnjoj noći. On mi se smučio sa njegovim kretenskim tu-i-tamo SMS-ovima, tako da njega držim permanently offline. Jebiga, jedino što on to ne zna, pa se nada da ću se kad-tad pojaviti na chat-u. Nisu mi jasni ti muškarci koji zamišljaju da je dovoljno da ti pošalju poruku "Mislim na tebe" iiiiiiiiiiiiiiii, pa šta onda. Nije valjda za očekivati da ću da odreagujem na tu glupavu rečenicu izjavnog tipa ili još grđe da se primim da me uvuče u glupavu komunikaciju. Svi ti kreteni iskaču pred tako neke praznike kao što je ovaj, valjda tada shvate da zaista nemaju nikoga, pa razmišljaju koga bi mogli da privedu za Novu Godinu da ispune svoju nepopunjivu prazninu. Tako sam otrovna, znam... ali tako i jeste.
Opet se prijavio bludni sin. A on je tek priča za sebe. On meni pošalje jebenog smajlića, i kad sam mu rekla da on to može i mnogo bolje, reče on kako nema podršku. Pa, darling, eno ti žena kući pa traži podršku i pičku, a ne po Net-u da smaraš žene kojima nemaš ništa da ponudiš, osim par santima mesa u tvojim gaćama. Kakav asshole! No, javiće se on opet sa svojim nečasnim predlozima, a ja ga čekam, da ga na finjaka pičnem. Ko ga jebe, i on je samo još jedna svinja u nizu i ne zaslužuje ništa! Samo kada se setim o čemu mi je pisao pre godinu dana. Kakav je to bio nedostatak elementarnog ukusa u komunikaciji sa mnom. On meni da piše o nekoj tamo s kojom se vozikao kolima i koja mu je uradila blow job of his lifetime. Da li je potrebno komentarisati? Da li će on shvatiti ikad da posle toga sa mnom ne može da komunicira na način kao što je mogao? Sada može da mi bude još jedan dopisni član, i ništa više. I, naravno, ništa više i neće biti, jer će brzo da podvije repić i da se odšeta do neke mučenice koja će biti spremna na sve, zbog nekoliko pokradenih erotskih stihova sa Net-a i malo bludničenja u porukama.
Posle ove priče, odoh malo da operem sudiće i rasklonim čist veš, spremim štrokav za pranje i uradim još nekoliko sitnih, ali slatkih kućevnih poslića. Ionako je neopisivo hladno u stanu kada sedim u mestu, tako da će mi malo fizičke aktivnosti dobro doći...
Novogodišnje veče sam provela sama, kao što sam i htela i bilo mi je sasvim dobro. Usput, za to vreme sam popričala sa mojim drugom i mojom drugaricom koji su takođe zabili guzice u kuće. Tog dana, na dan dočeka sam sređivala kuću, posle mnooogo vremena, i konačno uspela da se izborim sa gomilom novinčina koje su bile po celom stanu, čak sam i brisala prozore po ovom neverovatnom minusu, i prašinu, i što je najvažnije patose koji su bili užasno prljavi.
Prethodnog dana sam napravila predivnu rusku salatu, samo materijal za nju sam seckala oko 3 sata, jer je salata baš ogromantna. Da sam je spremala zbog sebe, verovatno je ne bih ni spremala, međutim moja duhovna mama - mamin dečko je obožava i želela sam da njemu upriličim to sitno zadovoljstvo.
Inače prvi novogodišnji SMS sam dobila od mog nekadašnjeg mlađahnog dečkića i to na engleskom. Znam da je poruka cirkularna i da se ježim od takvih, ali sam mu ipak odgovorila lično. Drugi SMS (naravno opet nemaštoviti cirkular), za neverovati, je stig'o od jedne ženske u čijoj banci sam kobajagi trebala da se zaposlim, po preporuci profesora, a što je sve bućnulo u vodu. I njoj sam odgovorila ličnom porukom, kao što uvek radim i to mrtvo 'ladno na "per ti". I bilo je tu još porukica, naravno juče je stigla i od onog psihopate koji me je mesecima proganjao i koji izgleda da kao i svaki pošten psihopata teško odustaje od svojih namera.
Juče sam bila kod moje već pomenute u ovom članku, drugarke, i baš smo lepo ručkile i pijuckale vina rujnoga, doduše teme za razgovor su nam bile malo heavy, ali šta da se radi. Ona obično pusti suzu kad god joj dođem u goste i nekako bude patetična atmosfera. Ali, zar nismo svi odavno postali patetični?
E, a onu samoproklamovanu kraljicu sa portala sam pozvala da se vidimo na kafi, a vidim ona ordinira li ordinira po Net-u i nikako da se smiluje da odgovori na poruku. Šta će ženska zauzeta je sa Turcima kepecima koji balave ispred svojih web kamera.
Inače, primetila sam da je onaj bolid Slovenac, 'ladno visio na netu, tj. chat-u u novogodišnjoj noći. On mi se smučio sa njegovim kretenskim tu-i-tamo SMS-ovima, tako da njega držim permanently offline. Jebiga, jedino što on to ne zna, pa se nada da ću se kad-tad pojaviti na chat-u. Nisu mi jasni ti muškarci koji zamišljaju da je dovoljno da ti pošalju poruku "Mislim na tebe" iiiiiiiiiiiiiiii, pa šta onda. Nije valjda za očekivati da ću da odreagujem na tu glupavu rečenicu izjavnog tipa ili još grđe da se primim da me uvuče u glupavu komunikaciju. Svi ti kreteni iskaču pred tako neke praznike kao što je ovaj, valjda tada shvate da zaista nemaju nikoga, pa razmišljaju koga bi mogli da privedu za Novu Godinu da ispune svoju nepopunjivu prazninu. Tako sam otrovna, znam... ali tako i jeste.
Opet se prijavio bludni sin. A on je tek priča za sebe. On meni pošalje jebenog smajlića, i kad sam mu rekla da on to može i mnogo bolje, reče on kako nema podršku. Pa, darling, eno ti žena kući pa traži podršku i pičku, a ne po Net-u da smaraš žene kojima nemaš ništa da ponudiš, osim par santima mesa u tvojim gaćama. Kakav asshole! No, javiće se on opet sa svojim nečasnim predlozima, a ja ga čekam, da ga na finjaka pičnem. Ko ga jebe, i on je samo još jedna svinja u nizu i ne zaslužuje ništa! Samo kada se setim o čemu mi je pisao pre godinu dana. Kakav je to bio nedostatak elementarnog ukusa u komunikaciji sa mnom. On meni da piše o nekoj tamo s kojom se vozikao kolima i koja mu je uradila blow job of his lifetime. Da li je potrebno komentarisati? Da li će on shvatiti ikad da posle toga sa mnom ne može da komunicira na način kao što je mogao? Sada može da mi bude još jedan dopisni član, i ništa više. I, naravno, ništa više i neće biti, jer će brzo da podvije repić i da se odšeta do neke mučenice koja će biti spremna na sve, zbog nekoliko pokradenih erotskih stihova sa Net-a i malo bludničenja u porukama.
Posle ove priče, odoh malo da operem sudiće i rasklonim čist veš, spremim štrokav za pranje i uradim još nekoliko sitnih, ali slatkih kućevnih poslića. Ionako je neopisivo hladno u stanu kada sedim u mestu, tako da će mi malo fizičke aktivnosti dobro doći...
Subscribe to:
Posts (Atom)
